Desetak u svetlosti biblijskog ostatka
Draga braćo i sestre, koji verujete Božjoj Reči, i svi prijatelji istine.
Pošto u Hristu nema roba ni slobodnjaka, to znači da u pitanju desetka niko ne treba zastupati krajnje stavove.
1. U Hristu nije niko rob, dakle niko nije primoran na određeni model ponašanja. Desetak je pitanje savesti. To znači da onaj ko nema pozitivan odnos sa Hristom, ko nije sve raščistio, on nikako ne može da učini ono što je pravo, bilo gde da daje desetak. Takvog Božja Reč savetuje da pre nego prinese dar, da se vrati kući i pomiri se sa svojim bližnjim. Ovo bližnjim se odnosi u prvoj meri na Hrista, jer nemamo bližeg.
2. Zato mi nemamo prava da nikoga prisiljavamo da čini sa desetkom ono što se nama čini za ispravno. Svako stoji pred svojim gospodarem ili pada. Čak vredi još strožije: ukoliko bi nekoga ko je nečiste savesti upućivali na bilo koju versku dužnost, osim da se pomiri sa Hristom, onda bi time pokazali da i sami ne stojimo kako treba, jer propovedamo religiju dela a ne vere. Drugim rečima, mi bi tada dušu navodili na krivi put stvarajući utisak da nije bitno kako živi i šta veruje, nego šta čini. Na taj način oživljavali bi stari zavet, zavet ropstva, što je veliki greh.
3. Zato čovek Božji ne može da prima desetak od bilo koga ko ne živi životom poniznog pokajanja i čišćenja srca.
4. Kad kažemo da je desetak pitanje savesti, ne mislimo tu da vernik sebi može da uzme slobodu da desetak ne daje, pod bilo kakvim izgovorom. On isto tako nema slobodu da desetak daje bilo gde i za bilo koje potrebe osim za propovdanje Jevanđelja. Sloboda savesti se ovde odnosi samo na to kome se desetak daje.
5. Pošto smo u Hristu svi jedno telo, najbolje čini onaj ko pitanje gde da odnese svoj desetak konsultuje Glavu, i da veruje u ono što je pisano da će Bog dati mudrost svakom ko je traži od Njega za svaki svoj korak.
6. Pisano je da se svako brine za svoje telo, neguje ga, greje i podržava. Zato svako daje desetak telu kojem pripada. Desetak je znak kom autoritetu se poklanjamo i sa kime imamo zajednicu. Zato pitanje desetka ne može da se reši dok se ne reši pitanje tela.
7. Na osnovu Pisma, Crkva adventista sedmog dana nije isto što i Hristovo telo. Iako ovo pitanje nije jasno obrađeno u našem crkvenom pravilniku, gde se pravila naše Crkve usklađuju sa pravilima Hristovog tela, nema ni jedne potvrde da treba tako slepo da idealizujemo stvarnost. Stvarnost je ono što Pismo proriče za ove dane. U istom pravilniku je jasno iznesena istina da je verništvo naše crkve na duhovnoj osnovi, to znači da mi ne smemo da krštavamo ljude koji nisu novorođeni i nemaju iskustvo sa Hristom. Isto tako je potrebno da se iz verništva crkve isključi svako ko je uporan u grehu. Zajednica koja ne poštoje ova pravila, nije Hristovo telo, jer Hristos nije napravio ugovor sa grehom da mora da ga neograničeno trpi.
8. Nego vredi suprotno, Hristovo telo je Crkva adventista sedmog dana, koja drži zapovesti i ima Duha proroštva. Prava crkva je ostatak od Crkve adventista sedmog dana. U proviđenju to su i oni koji će se priključiti tom ostatku. Nakon čišćenja crkve od svih stranih elemenata, što je Isus objasnio slikom čišćenja korova, Crkva adventista sedmog dana će biti Hristovo telo, Njegova nevesta bez ikakve mane.
9. Iz razumevanja ove istine, proističe da ostatak ima pravo na desetak, ne po liniji formalne organizacije adventista sedmog dana, nego po autoritetu Svetog duha isto kao što je David imao pravo da traži potporu od Saulovog podanika po telu, Navala. Nije li Ostatak taj koji brani istinu Jevanđelja bolje nego bilo ko drugi?
10. Pošto je pojava ostatka, po Pismu, i spisima Elen Vajt, vezana za poslednju generaciju hrišćana, sledi da se pitanje desetka ne može rešiti dok se ne reši pitanje poslednje generacije, tj. da li smo mi to ili nismo. Ima i onih koji veruju da se to uopšte ne može ni znati.
11. Ukoliko veruješ da smo zadnja generacija, nije li jasno da je ostatak iz adventizma isto što i sto četrdeset četiri hiljade, ili začetak tog broja vernih? Nisu li sto četrdeset četiri hiljade carevi i sveštenici? Ukoliko si tog ubeđenja, nećeš li se moliti da ti Bog ukloni svaku oholost i predrasudu, da bi mogao videti one koji su u tom broju između nas?
12. Stoga nije biblijski davati desetak bilo kakvoj organizaciji ili organizovanoj grupi van organizacije adventista sedmog dana. Ostatak se ne može pojaviti van, ili posebno organizovati. Bog je takvo organizovanje zabranio, i još nikoga nismo videli da je, nakon što je napustio crkvu iz bilo kog razloga, ili je neopravdano ili opravdano isključen iz nje, pa se molio, dobio odgovor da organizuje nešto drugo. Naprotiv, uvek smo videli one koji su nakon molitve vođeni da stoje za istinu usred naše crkve. Davati desetak van Crkve bi bilo isto kao da ga daješ iz Izraela u Edom, Moav ili sinovima Amonovim, koliko god oni bili dobri. Tu se ne radi o dobroti, već o tome da u Izraelu nikada neće biti bez Božjih.
13. Treba pokazivati razumevanje za one koji iz razloga duhovne slabosti i sablazni ne posećuju bogosluženja, ali i oni treba da daju desetak. Onaj koji posećuje bogosluženja treba da da barem dar u crkvu, bez obzira gde ide desetak. Ne treba li učestvovati u troškovima koje imaju molitveni domovi i poštovati ono što se u prošlosti izgradilo, i gde se sačuvala vera kroz koju si blagosloven? Ukoliko čovek nema sigurnosti u onome što radi, ne greši ukoliko ostavlja svoj desetak na stranu, dok ne dobije sigurnost unutrašnjim osvedočenjem Svetog duha.
14. Onaj koji je čvrsto rešio pitanje tela, i pitanje poslednjeg vremena, ne treba da osuđuje nikoga od onih koji su to rešili na drugi način, pa daju u formalnu organizaciju. Ne treba osuđivati ni one koji još ništa nisu rešili i ne znaju gde je levo a gde desno. Takvima treba ukazati na Centar, pa će znati sve što treba da znaju.
15. Oni koji neće da znaju nek ne znaju. Među nama mora da bude Navala, što znači bezumnik, da bi se pokazali sudovi Božji.
16. Pošto je vreme čišćenja još nije završeno, a čak i oni pravi među nama slabi, grešni i bore se i još nisu pobedili, svako treba da se čuva od krajnjih stavova i osuda, duha rasprava i pridavanja prevelike pažnje pitanju desetka. Ta tema nije bez važnosti, ali na red dolazi tek posle Hrista. Prvo Hristos a onda desetak.
Amin
Draga braćo i sestre, koji verujete Božjoj Reči, i svi prijatelji istine.
Pošto u Hristu nema roba ni slobodnjaka, to znači da u pitanju desetka niko ne treba zastupati krajnje stavove.
1. U Hristu nije niko rob, dakle niko nije primoran na određeni model ponašanja. Desetak je pitanje savesti. To znači da onaj ko nema pozitivan odnos sa Hristom, ko nije sve raščistio, on nikako ne može da učini ono što je pravo, bilo gde da daje desetak. Takvog Božja Reč savetuje da pre nego prinese dar, da se vrati kući i pomiri se sa svojim bližnjim. Ovo bližnjim se odnosi u prvoj meri na Hrista, jer nemamo bližeg.
2. Zato mi nemamo prava da nikoga prisiljavamo da čini sa desetkom ono što se nama čini za ispravno. Svako stoji pred svojim gospodarem ili pada. Čak vredi još strožije: ukoliko bi nekoga ko je nečiste savesti upućivali na bilo koju versku dužnost, osim da se pomiri sa Hristom, onda bi time pokazali da i sami ne stojimo kako treba, jer propovedamo religiju dela a ne vere. Drugim rečima, mi bi tada dušu navodili na krivi put stvarajući utisak da nije bitno kako živi i šta veruje, nego šta čini. Na taj način oživljavali bi stari zavet, zavet ropstva, što je veliki greh.
3. Zato čovek Božji ne može da prima desetak od bilo koga ko ne živi životom poniznog pokajanja i čišćenja srca.
4. Kad kažemo da je desetak pitanje savesti, ne mislimo tu da vernik sebi može da uzme slobodu da desetak ne daje, pod bilo kakvim izgovorom. On isto tako nema slobodu da desetak daje bilo gde i za bilo koje potrebe osim za propovdanje Jevanđelja. Sloboda savesti se ovde odnosi samo na to kome se desetak daje.
5. Pošto smo u Hristu svi jedno telo, najbolje čini onaj ko pitanje gde da odnese svoj desetak konsultuje Glavu, i da veruje u ono što je pisano da će Bog dati mudrost svakom ko je traži od Njega za svaki svoj korak.
6. Pisano je da se svako brine za svoje telo, neguje ga, greje i podržava. Zato svako daje desetak telu kojem pripada. Desetak je znak kom autoritetu se poklanjamo i sa kime imamo zajednicu. Zato pitanje desetka ne može da se reši dok se ne reši pitanje tela.
7. Na osnovu Pisma, Crkva adventista sedmog dana nije isto što i Hristovo telo. Iako ovo pitanje nije jasno obrađeno u našem crkvenom pravilniku, gde se pravila naše Crkve usklađuju sa pravilima Hristovog tela, nema ni jedne potvrde da treba tako slepo da idealizujemo stvarnost. Stvarnost je ono što Pismo proriče za ove dane. U istom pravilniku je jasno iznesena istina da je verništvo naše crkve na duhovnoj osnovi, to znači da mi ne smemo da krštavamo ljude koji nisu novorođeni i nemaju iskustvo sa Hristom. Isto tako je potrebno da se iz verništva crkve isključi svako ko je uporan u grehu. Zajednica koja ne poštoje ova pravila, nije Hristovo telo, jer Hristos nije napravio ugovor sa grehom da mora da ga neograničeno trpi.
8. Nego vredi suprotno, Hristovo telo je Crkva adventista sedmog dana, koja drži zapovesti i ima Duha proroštva. Prava crkva je ostatak od Crkve adventista sedmog dana. U proviđenju to su i oni koji će se priključiti tom ostatku. Nakon čišćenja crkve od svih stranih elemenata, što je Isus objasnio slikom čišćenja korova, Crkva adventista sedmog dana će biti Hristovo telo, Njegova nevesta bez ikakve mane.
9. Iz razumevanja ove istine, proističe da ostatak ima pravo na desetak, ne po liniji formalne organizacije adventista sedmog dana, nego po autoritetu Svetog duha isto kao što je David imao pravo da traži potporu od Saulovog podanika po telu, Navala. Nije li Ostatak taj koji brani istinu Jevanđelja bolje nego bilo ko drugi?
10. Pošto je pojava ostatka, po Pismu, i spisima Elen Vajt, vezana za poslednju generaciju hrišćana, sledi da se pitanje desetka ne može rešiti dok se ne reši pitanje poslednje generacije, tj. da li smo mi to ili nismo. Ima i onih koji veruju da se to uopšte ne može ni znati.
11. Ukoliko veruješ da smo zadnja generacija, nije li jasno da je ostatak iz adventizma isto što i sto četrdeset četiri hiljade, ili začetak tog broja vernih? Nisu li sto četrdeset četiri hiljade carevi i sveštenici? Ukoliko si tog ubeđenja, nećeš li se moliti da ti Bog ukloni svaku oholost i predrasudu, da bi mogao videti one koji su u tom broju između nas?
12. Stoga nije biblijski davati desetak bilo kakvoj organizaciji ili organizovanoj grupi van organizacije adventista sedmog dana. Ostatak se ne može pojaviti van, ili posebno organizovati. Bog je takvo organizovanje zabranio, i još nikoga nismo videli da je, nakon što je napustio crkvu iz bilo kog razloga, ili je neopravdano ili opravdano isključen iz nje, pa se molio, dobio odgovor da organizuje nešto drugo. Naprotiv, uvek smo videli one koji su nakon molitve vođeni da stoje za istinu usred naše crkve. Davati desetak van Crkve bi bilo isto kao da ga daješ iz Izraela u Edom, Moav ili sinovima Amonovim, koliko god oni bili dobri. Tu se ne radi o dobroti, već o tome da u Izraelu nikada neće biti bez Božjih.
13. Treba pokazivati razumevanje za one koji iz razloga duhovne slabosti i sablazni ne posećuju bogosluženja, ali i oni treba da daju desetak. Onaj koji posećuje bogosluženja treba da da barem dar u crkvu, bez obzira gde ide desetak. Ne treba li učestvovati u troškovima koje imaju molitveni domovi i poštovati ono što se u prošlosti izgradilo, i gde se sačuvala vera kroz koju si blagosloven? Ukoliko čovek nema sigurnosti u onome što radi, ne greši ukoliko ostavlja svoj desetak na stranu, dok ne dobije sigurnost unutrašnjim osvedočenjem Svetog duha.
14. Onaj koji je čvrsto rešio pitanje tela, i pitanje poslednjeg vremena, ne treba da osuđuje nikoga od onih koji su to rešili na drugi način, pa daju u formalnu organizaciju. Ne treba osuđivati ni one koji još ništa nisu rešili i ne znaju gde je levo a gde desno. Takvima treba ukazati na Centar, pa će znati sve što treba da znaju.
15. Oni koji neće da znaju nek ne znaju. Među nama mora da bude Navala, što znači bezumnik, da bi se pokazali sudovi Božji.
16. Pošto je vreme čišćenja još nije završeno, a čak i oni pravi među nama slabi, grešni i bore se i još nisu pobedili, svako treba da se čuva od krajnjih stavova i osuda, duha rasprava i pridavanja prevelike pažnje pitanju desetka. Ta tema nije bez važnosti, ali na red dolazi tek posle Hrista. Prvo Hristos a onda desetak.
Amin
