Rimokatoličanstvo je religija ljudske prirode. Katolička teologija se temelji na klasičnoj grčkoj logici, najboljoj logici koje čovečanstvo može proizvesti.
Ako je naše vlastito razumevanje jevanđelja proizvod ljudskog razmišljanja, tada je sigurno da sadrži elemente koji su u suštini katolički. Ako oči našeg razumevanja nisu bile pomazane nebeskim melemom, onda ne biste trebali biti iznenađeni da otkrijete da se naša razmišljanja ogledaju u nekim od najboljih katoličkih autora.
Katoličanstvo potvrđuje "Samo po milosti"
Novozavetni pisci su odlučno za to da je spasenje samo po milosti (Rim. 3:24, 28; 04:05, 11:06, Gal 2:16-21; Ef 2:8-10; Titu 3:05 -.. 8).
Rimljanima 3:24, 28 (doslovni prevod sa New King James Version) "opravdani besplatno, njegovom milošću po otkupljenju u Hristu Isusu ... Stoga možemo zaključiti da se čovek opravdava verom odvojeno od dela zakona."
Rimljanima 4:05 "Ali za onog koji ne radi, ali veruje u Onoga koji opravdava bezbožnika, njegova vera se uračunava u pravednost"
Rimljanima 11:06 "A ako je po milosti, onda to više nije od dela, inače milost nije više milost. Ali, ako je to od dela, onda nije po milosti, inače dela više nisu dela ".
Galaćanima (prevod "Stvarnosti) 2:16-21 " Ali znamo: čovjek se ne opravdava po djelima Zakona, nego vjerom u Isusa Krista. Zato i mi u Krista Isusa povjerovasmo da se opravdamo po vjeri u Krista, a ne po djelima Zakona jer se po djelima Zakona nitko neće opravdati. Ako se pak po tome što zaiskasmo opravdati se u Kristu očitovalo da smo i mi grešnici, nije li onda Krist u službi grijeha? Nipošto! Doista, ako ponovno gradim što sam bio srušio, pokazujem da sam prijestupnik. Ta po Zakonu ja Zakonu umrijeh da Bogu živim. S Kristom sam razapet. Živim, ali ne više ja, nego živi u meni Krist. A što sada živim u tijelu, u vjeri živim u Sina Božjega koji me ljubio i predao samoga sebe za mene. Ne dokidam milosti Božje! Doista, ako je opravdanje po Zakonu, onda je Krist uzalud umro.“
Efežanima 2:8-10 "Ta milošću ste spašeni po vjeri! I to ne po sebi! Božji je to dar! Ne po djelima, da se ne bi tko hvastao. Njegovo smo djelo, stvoreni u Kristu Isusu za dobra djela, koja Bog unaprijed pripravi da u njima živimo"
Titu 3:5-8 (Karadžić) ".Ne za dela pravedna koja mi učinismo, nego po svojoj milosti spase nas banjom prerođenja i obnovljenjem Duha Svetog,Kog izli na nas obilno kroz Isusa Hrista Spasitelja našeg,Da se opravdamo blagodaću Njegovom, i da budemo naslednici života večnog po nadi. Sine Tite! Istinita je reč, i u ovome hoću da utvrđuješ, da se oni koji verovaše Bogu trude i staraju za dobro delo: ovo je korisno ljudima i dobro."
Prvi otvoreni izazov Crkvi u odnosu na spasenje po milosti je došao kroz Pelagija (oko AD 400). On je tvrdio da je čovek u mogućnosti da živi svetim životom po prirodnim silama datim od Boga, čime postiže spasenje. Avgustin se energično protivi pelagijanizmu i postavlja ortodoksni pogled na čovekovu izopačenosti i potrebu božanske milosti.
U nizu sabora, Katolička crkva staje uz Avgustina. A važno je primijetiti da je Avgustin bio veliki prvak doktrine spasenja samo po milosti. Unutar Crkve, podigli su se drugi koji su nastojali da se suprotstave Avgustinovoj teologiju predlažući pogled koji je postao poznat kao polupelagianizam. Sabori Crkve su osudili čak i polupelagianizam. Katolički autori navode ove istorijske činjenice u nastojanju da pokažu kako je Crkva uvek stajala uz novozavetno učenje o spasenju po milosti.
Za mnoge protestante predstavlja iznenađenje kada vide katolički autori otvoreno citiraju Bibliju o spasenju po milosti. Čini se da je rimski autori mogu živeti sasvim udobno s tim odlomcima Pisma. Navodimo citat iz reprezentativne katoličke knjige, Teologija milosti, Jean Daujat (London; Burns and Gates, 1959):
"Sv. Pavle nam govori da smo 'opravdani besplatno, njegovom milošću, i da smo' spašeni prema izboru milosti, i ako je po milosti, nije po delima: inače milost nije više milost '. 13 U Korinćanima , piše: "Po milosti Božjoj sam ono što sam postao ', i govori Efescima od 'Hrista, po čijoj milosti ste spašeni . . . jer milošću ste spašeni. . . i ne dolazi od vas, jer to je dar Božji ' . On podseća Timotija da "Bog me zove svojim svetim pozivom, ne po našim djelima, nego po svojem naumu i milosti '. I opet: 'Za svakog od nas je dao milost prema meri Hristovog darivanja '. 17 Isti apostol piše Titu: "To se, opravdani njegovom milošću, možemo biti baštinici po nadi života večnoga". i opet Efescima da nas je Bog predodredi k hvale slave Njegove milosti, time što nas je pomilovao u svom ljubljenom Sinu '. "
"Mi smo već citirali Pavlove reči Rimljanima: ljubav Božja izlivena u naša srcima po Duhu Svetom koga smo primili. Milosrđe je život Hrista prisutan u nama po Duhu Svetom. To je Isus, koji prebiva u nama kroz dar Duha Svetoga, koji voli Boga savršeno u nama po Duhu Svetom po kojem smo oživljeni i pokrenuti. Dakle, Sv Terezija iz Lisija je mogla napisati: "Kad sam dobrotvorna, to samo naš Gospod deluje u meni." Sami po sebi, mi smo nesposobni učiniti ijedan pokret ljubavi, osim ako dođe k nama, po milosti Hrista koji prebiva u nama po Duhu Svetom. "
"Sami po sebi, nismo i ne možemo imati, zasluge, vrline ili svetost. To je Isus Hristos, koji živi u nama, zamjenjujući svojim život milosti naš prirodni, grešni život, On je naša zasluga i naša svetost. Mi smo sposobni za zaslužan i sveti život samo u meri u kojoj smo odrekli grešnog, prirodnog život naslijeđenog od Adama, naših želja i impulsa koji su na čulnoj bazi, kao i naših vlastitih stavova i samovolje, kako bi se ubuduće živelo Hristovim živototom koji mora prožimati sve što je u nama."
U svojoj knjizi, Život milosti , P. Gregory Stevens kaže:
"Sv. Pavle je sažeo u nevolju čoveka bez Hrista i bez milosti u jednoj rečenici: "Jer, kad smo bili u telu, u našim udovima dejstvovale su grešne strasti, koje je zakon pobuđivao, tako da smo donosili plodove smrti.. (Rim 7,5) Čovjek bez Hrista je osuđen na smrt jer je njen predmet i ne može kontrolisati grešne poticaje tela, u kom je načelo pobune protiv Boga. U tome što čini čoveka da svesnijim greha, Zakon pojačava njegovu odgovornost, ali mu ne daje silu da ispuni njegove zahteve. Čak i oni Jevreji koji su se, poput fariseja, ponosili svojom sposobnosti da žive po Zakonu su poraženi od strane Zakona, jer milost dolazi samo po Hristu. Samo kroz milost je čovek oslobođen od sotoninih sveza, koje vode u smrt. U svojoj ljubazoj milosti Otac je poslao Sina da oslobodi čoveka, da ujedini čovjeka sa živim Trojstvom,da dovede čoveka do punine njegove sudbine u milosti Hristovoj. (Efescima 2. može da se proučava kao sažetak cele ove doktrine Pavlovim ličnim rečima i izrazima.)
"Jer nema razlike, jer su svi sagrešili i imaju potrebu za slavom Božjom. Oni su opravdani besplatno, njegovom milošću po otkupljenju u Hristu Isusu. (Rim 3,22-24 NKJ)
"Pavle je pisao da se suprostavi jevrejima i hrišćanima koji su posmatrali opravdanje kao nešto što ličnost može ostvariti svojim dobrim delima. U ovom iskrivljenom pogledu, čoveka se posmatra da biva doveden u milost kao nagradu ili čak kao platu od Boga za dobra dela koja je učinio. Pavle se snažno protivi ovoj veri ljudske samodovoljnosti, negira, kao što smo vidjeli, čovekovu silu za obavljanje dobrih djela Zakona, stalno potvrđujući da je opravdanje Božje delo darovano vernim ljudima kao slobodan božanski dar. Apostol se snažno protivi religiji zasnovanoj na 'hvalisanju' samodovoljnosti pred Bogom. Takva je religija zakida božansku dobrotu, a temelji se na nerealističnom sagledavanju stanja čovečanstva."
"Od svog postanka na početku čovekova života do njegovog ispunjenja na kraju, delo spasenja čoveka je neodvojivi spoj milostivog poklona od Boga i dobrovoljne čovekove saradnje."
O istom govore i kanonici Tridentskog sabora. U 1547 sazvana je crkva da bi izdala proglas o opravdanju kako bi se suprotstavila teologiji Reformacije. U prvom kanonu katolički sabor proglašava:
"Ako neko kaže da se čovek može opravdati pred Bogom svojim delima, ili je to učinio svojim prirodnim silama ili kroz učenje zakona, bez božanske milosti kroz Isusa Hrista, neka bude kažnjen anatemom."
Kanon 3 deluje takođe vrlo evanđeoski:
U svom Doktrinalnom katehizmu , Stephen Keenan iznosi sledeću zapanjujuću prezentaciju:
"Ako netko kaže da bez prethodnog nadahnuća Duha Svetoga i bez njegove pomoći, čovek može verovati, nadati se, ljubiti ili biti pokajnik kako dolikuje, tako da može da mu se daruje milost opravdanja, neka bude kažnjen anatemom. "
U svom Doktrinalnom katehizmu , Stephen Keenan iznosi sledeću zapanjujuću prezentaciju:
"Pitanje: Šta je opravdanje?
Odgovor: To je milost koja nas čini Božjim prijateljima.
P: Može li grešnik da zasluži ovu opravdavajuću milost?
O. Ne, on to ne može, jer su sva dobra dela koja grešnik obavlja dok je on u stanju smrtnog greha, su mrtva dela, koja nemaju dovoljno zasluga da se opravda.
P: Je li to član katoličke vere, da grešnik, u smrtnom grehu, ne može zaslužiti milost opravdanja?
O. Da, to je odlučeno u sedmom poglavlju, na šestoj sednici Sabora u Tridentu, da ni verom, ni dobrim delima koja prethode opravdanju, može da se zaradi milost opravdanja.
P: Kako je onda grešnik opravdan?
O. On je milostivo opravdan čistom Božjom blagodati, a ne na račun svoje ili bilo koje ljudske zasluge, već isključivo po zaslugama Isusa Hrista, jer Isus Hristos je naš jedini posrednik otkupljenja, koji je sam, u svojoj muci i smrti, nas pomirio sa Ocem.
P: Zašto nas onda protestanti optužuju za verovanje da grešnik može zaslužiti oproštenje svojih greha?
O. Njihovo neznanje o katoličkoj nauci je uzrok tome, kao i mnoge druge lažne optužbe. "
Katolički koncept opravdanja
Sada obratimo pažnju na nauku Rima o opravdanju. Po rečima svojih branilaca, rimska doktrina o opravdanju je "srce katoličkog učenja." Nesumnjivo, Crkva uči da je opravdanje kroz akt Božje milosti. Ima nešto istinito u tome što Stephen Keenan kaže da protestanti često pokazuju svoje neznanje katoličke doktrine. Crkva ne uči, a nikada ni službeno nije učila, da je opravdanje bilo šta drugo osim čin Božje milosti. Oni koji zamišljaju da katolički teolozi uče običnu pravednost kroz čovekova dobra dela, nisu spremni sagledati ili prepoznati nauku tajne bezakonja.
Ukratko, katoličanstvo poučava da je opravdanje Božji čin obnove u čoveku. Bez ovog novog rođenja ili preporođujućeg dela Duha Svetoga, Crkva izjavljuje da grešnik nikada ne može biti opravdan.
Tridentski sabor je izjavio:
". . . ako oni [ljudi] nisu nanovo rođeni u Hristu, oni nikada ne mogu biti opravdani, budući da se u tom novom rođenju koje im je darovano, zaslugom Njegove muke, nalazi milost prema kojoj su učinjeni pravednim. . . "
Urednici rimokatoličke Douay Version su u fusnoti na Rimljanima 3 i 4 postavili sledeći komentar:
"Opravdanje o kome Pavle ovde govori je izlivanje milosti posvećenja koja sama čini osobu na natprorodan način ugodnu u Božjim očima." "Ali opravdanje, to jest, izlivanje milosti posvećenja, ne možemo mi zaslužiti, to je potpuno besplatan Božji dar. "
I P. Gregory Stevens piše sledeće u knjizi Život milosti :
"Šta je stvarnost opravdanja koju Bog dodeljuje kad čovjek sarađuje u veri? Je li to samo Božja deklaracija kojom grešnika proglašava pravednim? Ili je to božanski čin kojim grešnik biva promenjen iznutra i postaje nova stvarnost pred Bogom? Katolička misao je oduvek bila uz to da je pravda darovama čoveku milostivi poklon (Gal 3.6) i istinska pravda koja zapravo pretvara čovjeka u osobi dragu Bogu. "
"Katolička doktrina o ovim pitanjima, formulisana nasuprot luteranizmu, predstavljena je u potpunosti na Tridentskom saboru, kao što je prethodno bila u papskoj buli Lea X 'Exsurge Domine" od 15. juna 1520. Učenje iz Trenta se koncentriše na dve tačke od temeljne važnosti za razumevanje katoličke doktrine o milosti. Kao prvo, opravdanje je stvarni i duboki preobražaj čovjeka, pravi dar posvećenja njemu. To ne može ni na koji način da bude svedeno na nešto čisto vanjsko. "
"U jasnom, verski dubokom proglasu sabor definiše unutrašnju prirodu i strukturu opravdanja. Na taj način je u direktnoj suprotnosti s extrinsecus (lat.od spolja) poziciji reformatorske teologije. U ovom poglavlju se nalazi srce katoličke teologije. Kao prvo se pojavljuje tvrdnja da "opravdanje nije samo oproštenje grijeha, već posvećenje i obnova unutrašnjeg čoveka kroz njegov dobrovoljni prijem milosti i darova, pri čemu čovek postaje pravedan umesto nepravedan, prijatelj umesto neprijatelja, da bi on mogao biti naslednik u nadi života večnoga." "Sabor zatim precizira uzroke ove unutrašnje transformacije: njen cilj i svrha je Božja slava, do toga dovodi Bog zaslugama našeg Otkupitelja, prenoseći na čoveka verom i krštenjem. "
Rezime i zaključak:
Katoličku doktrinu opravdanja možemo sažeto izneti na sledeći način:
1. Opravdanje je unutrašnja obnova i obnovljenje čoveka, tj. čovekovo posvećenje.
2. Opravdanje dolazi izlivanjem Božje milosti. Čovek je opravdan na temelju onoga što je Duh Sveti učinio u njemu.
3. Opravdanje znači da je sam čovek učinjen pravednim, načinjen bogougodnim u svojoj vlastitoj osobi.
U praktičnom smislu, katoličko opravdanje može da se opiše na ovaj način: "Ovde je grešnik, pali i zli. Božja milost deluje u njemu i menja ga u osobu ugodnu Bogu. Po ovoj milosti koja deluje unutar njega, on je opravdan pred Bogom. "
Jedan pobožan katolik kaže: "Pravda po veri znači da se ja ne mogu spasiti, ali po veri mogu primiti Božju milost koja me menja. Njegova milost može promeniti moje srce i po Njegovoj milosti u mom srcu mogu biti prihvatljiv u Njegovim očima" Ili navedimo reči Jeana Daujat-a (Teologija Milosti ):
"Grešan čovjek ne može, sam od sebe, biti ugodan Bogu. Zbog toga, on mora primiti dar od Boga koji ga menja iznutra, čisti i posvećuje ga tako da ga ukrasi sa kvalitetima koji ga čine ugodnim svom Stvoritelju. "
Navedeno je veran odraz rimokatoličanstva, predstavljen ne samo nakon pažljivog istraživanja u katoličkoj literaturi, već lično potvrđena od strane teologa te crkve. Ako iskreno ne možeš videti mnogo toga pogrešnog u nauci potvrđenoj u prethodnom materijalu, onda dragi prijatelju, to je zato jer ste bili dobar katolik bez da ste svesni toga. Mi ne kažemo to kao uvredu. Rimokatoličanstvo je samo religija ljudske prirode, a mi smo svi ljudi. Sve dok nismo pomazani Duhom božanskog prosvjetljenja, mi se ne možemo odupreti da budemo zabluđeni naukom tajne bezakonja.
---------------
Proverite svoje odgovore
Sada proverite svoje odgovore na upitnik
Tačni odgovori su:
1. (A)
2. (A)
3. (A)
4. (B)
5. (A)
6. (B)
7. (B)
8. (A)
9. (A)
10.(A)
