Proteklih deset godina smo obratili posebnu pažnju na učenja različitih pokreta probuđenja, preciznije rečeno pojedinaca koji su pod nadahnućem iznosili neke od veoma važnih istina. Posebno interesantan period je bio od sredine pedesetih do osamdesetih godina prošlog veka. Cela plejada braće brilijantnog hrišćanskog svedočanstva i karaktera je delovala u to vreme.
Jedan od njih je bez sumnje bio kanadski učitelj vere Wilfred Johnson.
Na ovom mestu iznosimo naš stav o učenju o dve smrti Isusa Hrista onako kako su predstavljena na stranici
https://slugagospodnji.neocities.org/prvaidrugasmrtkrista.htm
Svaka sumnja u to da se radi o visokoj istini koja jeste i biće deo poslednje poruke probuđenja je, što se nas tiče, nestala kao jutarnja magla na jakom sunčevom svetlu.
Ova istina je povezana sa onim što smo videli kao svetlo u učenju brata Beaulieu-a, o božanstvu. Ron Beaulieu je učenje o božanstvu ustvari primio preko Johnsona i još dalje i detaljnije razvio.
Iako neka od pitanja u nekim drugim aspektima, koja brat Johnson iznosi u svojoj Panorami, koja je objavljena na stranici brata Beaulieu-a vidimo drugačije, preporučujemo svakom onom ko se interesuje za probuđenje i reformu poslednjeg vremena da pročita i proveri.
Dakle prepoznajemo dve božanske osobe u večnosti i Njihovog duha kao božansku supstancu. Treća osoba je nastala kao Osoba božansko ljudske prirode u Vitlejemu.
Postoji nekoliko dokaza o tome da je odricanje, pražnjenje, raspolućenje druge božanske ličnosti u stvari bila njena prava smrt. Ovo je bila prva smrt Ličnosti koju u njenoj zemaljskoj egzistenciji prepoznajemo kao Isusa Hrista.
Ovo je bila prva smrt nakon koje ima povratka, vaskrsenja i nade. Isus je u svakom trenutku mogao da izabere da svoj božanski, svemoćni i sveprisutni život uzme nazad. Mi znamo da On to nije učinio radi toga što je do kraja ostao u ograničenoj ljudskoj prirodi, radi nas.
Ova ljudska priroda, usavršena Njegovim duhovnim rastom, darom Svetog Duha i pobedom nad svakim iskušenjem je žrtvovana na krstu, umrla drugom srmću nakon koje nema povratka. Ovo je zapečatilo sudbinu Ličnosti koju u našoj hrišćanskoj eri nazivamo Drugom. On više nikada neće biti večni i neograničeni Bog u ličnosti Isusa iz Nazareta.
Prva smrt je smrt božanske prirode gde je večni Božji Sin "izdahnuo" svoju dušu božanskog života, tj. ništa drugo nego Svetog Duha.
Svetog Duha nije bilo u vreme pre ovog odricanja, ove smrti u Nebeskoj Svetinji. Utelovljenjem su od Dvojice nastala Trojica.
Prva smrt Hrista u Svetinji je neopisiva žrtva i neopisivi dar čovečanstvu. Sam božanski život i sve sile večnog života, moć za pobedu u svakom iskušenju je data čoveku jer se Sin ispraznio. To što je On nama dao, On više nikada neće imati.
Dalje je objašnjeno da On kao Glava svog Tela, ne može više imati udela u večnom Duhu i životu sveprisutnosti osim kroz nas! Kroz svoj narod u koji će se Duh trajno nastaniti božanskim delom zapečaćenja, On će u određenom smislu dobiti nazad to što je preko svake mere velikodušno podario!
Ovo su mesta koja u Pismu dokazuju da je ovo učenje velika i blagoslovena istina:
1 Moj.15:9 I reče mu: Prinesi mi junicu od tri godine i kozu od tri godine i ovna od tri godine i grlicu i golupče.
15:10 I on uze sve to, i raseče na pole, i metnu sve pole jednu prema drugoj; ali ne raseče ptice.
15:11 A ptice sletahu na te mrtve životinje; a Avram ih odgoniše.
Ovo žrtvovanje je slika raspolućivanja božanske ličnosti i nastajanja dve nove. Jedan golub je slika ljudsko božanskog Hrista a drugi samo božanske Ličnosti Svetog Duha (vidi 3 Moj.14,4-7).
Jošua 6,26: Tada izreče Jošua ovu kletvu:»Proklet bio pred licem Jahvinim čovjek koji pokuša da ponovno gradi Jerihon: gradio mu temelje na svom prvencu, podizao mu vrata na svome mezimcu!«
1 Car. 16,34 Za njegova je vremena Hiel iz Betela sagradio Jerihon; uz žrtvu svoga prvorođenca Abirama podigao je temelje, a uz žrtvu svoga mezimca Seguba postavio je gradska vrata, po riječi koju je Jahve rekao po svome sluzi Jošui, sinu Nunovu.
Ovo je slika za način na koji je Gospod skinuo prokletstvo sa ljudskog roda dvostrukim žrtvovanjem: božanskog Sina u Svetinji i Sina čovečijeg na krstu!
Njegov božanski život kojeg se odrekao, od koga se ispraznio je stavljen ljudskom rodu za pobedu nad grehom, nije ništa drugo nego Sveti Duh. Podelom u božanskoj prirodi, radi spasenja čoveka, rascepom božanskog bića su nastala božansko ljudska priroda u osobi Isusa iz Nazareta i samo božanska ličnost Svetog Duha odvojena od ljudske prirode.
Ova nova ljudska priroda je procesom posvećenja i preobilnim ispunjenjem Zakona, kao potpuno bez krivice predata kao žrtva pomirnica za greh. I kao takva je bila više nego dovoljna. To je uključivalo večnu smrt božanske svemoći, sveprisutnosti i slave večnog božanstva. Druga Ličnost nikada više neće povratiti ova preimućstva. I zato je Njegova žrtva ustvari žrtva svega onoga što je postalo naše. On je izgubio udeo u božanskoj prirodi u kojoj mi imamo beskonačno otvorena vrata, da bi postali sudionici.
Ne može da postoji potpunije razumevanje druge smrti bez poznavanja prve smrti i raspolućenja Gospodnje Druge ličnosti.
Ove dve žrtve i smrti koje predstavljaju dve Božije sile su ovako prikazane:
Rim 5:10 Doista, ako se s Bogom pomirismo po smrti Sina njegova dok još bijasmo neprijatelji, mnogo ćemo se više, pomireni, spasiti životom njegovim.
Dakle smrt na krstu je opravdanje, a Njegov život je život božanske preegzistencije.
Hrišćanske crkve se odlikuju time da cene i uzdižu krst i da vole opravdanje i zameničku žrtvu Isusa. Veoma je radosna i lepa vest Jevanđelja o žrtvi.
Ukoliko, međutim nema propovedi Hristovog božanskog života, tada vernici neće u istoj meri voleti život poslušnosti i pobede. Njima će biti zamagljena veličina one žrtve koja se nije videla, a neizmerna je. To je ta prva smrt o kojoj se tako malo zna.
Ovo je tajna posvećenog života, koji je izdahnuti život i dat nama da raspolažemo sa njime, da možemo da ga stavimo na oltar Onome koji nas je njime toliko obogatio. Taj Život može samo na jedan način da mu se ponovo vrati - preko nas. Bez nas i našeg života u novini i poslušnosti, je On glava bez tela. Otac bez sinova; majka bez dece.
A mi nikada nećemo ostati bez Njega. Samo On može bez nas. Za čega je šteta jedina jedna sekunda prolivenog života.
Otkrivenjem Hristovog božanskog žrtvovanog Života će doći do velikog pokajanja i probuđenja u redovima našeg naroda. Zato je vrlo bitno da već danas saznamo o tome sve što možemo.
