Čovek kao Bog

Potom reče Bog: Da načinimo čoveka po svom obličju, kao što smo mi, koji će biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cele zemlje i od svih životinja što se miču po zemlji.

Čovek je nesumnjivo stvoren kao jedinstveno biće, sa prirodom i svojstvima koje nije imala ni jedna stvorena rasa u svemiru. Bog je svoja svojstva preslikao u čovečanstvo, koje je od početka imalo sjajnu perspektivu i budućnost da se neograničeno razvija i napreduje, sa božanskom osobinom da stvara, zamišlja, gradi odnose itd.

Sveto Pismo opisuje reakciju svemira prilikom stvaranja čoveka, kao veliki praznik i oduševljenje. Ovo novo stvorenje je izazvalo interesovanje i divljenje, ono je otkrivalo novu dubinu Božje ljubavi i mudrosti. Sa druge strane, tadašnji prvi anđeo i njegovi sledbenici su očito već u to vreme otišli dosta daleko u svojoj sumnji u božansku pravednost i ljubav. Iako su i oni spoznali mogućnosti čoveka, oni im se nisu mogli radovati. Osetili su da je to još jedna opasnost koja može da ugrozi i razotkrije njihove prave pozicije. Sa jedne strane tu su bića koja čudesno povećavaju Božju slavu, kao što slika govori jasno za umetnika koji ju je naslikao. I kao drugo, tu su bića koja mogu svojim napredovanjem da zauzmu njihova mesta i da ih zasene. Lucifer se užasavao od pomisli da bi čovek mogao da zauzme njegovo mesto.

Mi smo upoznati sa time na koji je način prišao čoveku: ... Nego zna Bog da će vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oči, pa ćete postati kao bogovi i znati šta je dobro šta li zlo.

Kao što je to često kasnije u istoriji činio neprijatelj je i ovde upotrebio jednu veoma opasnu taktiku. Bilo bi dobro da je prepoznamo. Naime on ovde čoveku kaže: "Ukoliko biste učinili nešto vi bi ste postali kao bogovi." Ovo je druga teološka prevara, nakon one o kojoj smo već mnogo slušali Nećete vi umreti.

Sotona nas ovde navodi na akciju da bi smo postali kao bogovi, premda mi to po stvaranju već jesmo! Drugim rečima navodi nas na duhovni napredak na nivo Boga, kroz dela, kroz nešto što bi smo učinili, i još kao vrhunac, on nas navodi da to učinimo kroz neposlušnost Božjim odredbama!

Sećam se evangeliziranja na ulicama Prištine. Pre nego što smo pošli da delimo traktate i lepimo obaveštenja o predavanjima iz Biblije, dato nam je upozorenje od meštana da nikako na srpskom ne pitamo nekog da nam pokaže neku ulicu ili mesto koje tražimo. U pravilu bi uvek dobili pogrešno obaveštenje.

To je samo bleda slika onoga kako neprijatelj pokušava da nas prevari. On ne samo da nas šalje na pogrešan pravac, već nas vara u pitanju toga ko smo mi. A mi smo zaista kao Bog. Mi smo kao Bog premda smo to kroz greh i neposlušnost izgubili. O tome svedoči Božji komentar ljubavi u sledećem: I reče Gospod Bog: Eto, čovek posta kao jedan od nas znajući šta je dobro šta li zlo...

U svojoj slepoći i grehu ja sam ovu izjavu dugo posmatrao kao ironičnu. Međutim šta je Bog ovde rekao. Pre svega vidimo da je čovek ponovo postao kao Bog. To znači da je padom u greh on tu sličnost sa Bogom izgubio. I zaista mi nismo slični sa Bogom više po stvaranju, tj. na osnovu stvaranja.

Čovek je sličan sa Bogom na osnovu otkupljenja, neka Mu je večna slava! Jer Isus je postao jedan od nas! Pogledaj u ovim rečima kada Bog kaže čovek posta jedan od nas istinu da Isus posta jedan od nas! Čovek je postao kao Bog nikakvim svojim delom i zaslugom, nego nedelom i zločinom! Čovek je grehom prinudio Isusa da napravi korake dubokog poniženja ka njemu!

Eto neprijatelju šta si napravio sada: umesto da Božja ljubav koja je čoveka stvorila grehom bude poništena, ona je kroz iskupljenje još mnogostruko postala jasnija.

Umesto da čovek bude sprečen u tome da napreduje do tvog nekadašenjeg mesta, on je iskupljenjem to mesto dobio kao poklon u Isusu Hristu. Tako da ako čovek taj poklon odbaci, Bog će se proslaviti koliko je učinio za onog koji ga nije bio vredan; a ako ga primi gledaće ga licem u lice u liku Onoga koga si prezreo, i slaviće ga svakim dahom i otkucajem srca.

Isus im odgovori: Ne stoji li napisano u zakonu vašem: Ja rekoh: bogovi ste? ...one nazva bogovima kojima reč Božija bi, i pismo se ne može pokvariti...

Šta je Isus ustvari rekao - 3.

Ne sabirajte sebi blago na zemlji, gde moljac i rđa kvari, i gde lupeži potkopavaju i kradu; Nego sabirajte sebi blago na nebu, gde ni moljac ni rđa ne kvari, i gde lupeži ne potkopavaju i ne kradu.Mt.6,19.20

Blago na zemlji je propadljivo i nesigurno. To što mnogi to ne znaju i uzdaju se u propadljivo, ništa ne dokazuje kao da se tu nešto promenilo. Vreme ne menja istinitost ove Isusove izjave i vrlo je jasno da jedan vernik nikada neće imati štednu knjižicu niti novac "sa strane" za teška vremena. Samo u izuzetnim situacijama može da bude da Bog nekog vodi da neko za jedno određeno vreme ostavi višak novca za određene planove koje Bog ima. Inače Bog ne želi da vernici imaju sigurnost u materijalnim stvarima, nego da što češće budu u prilici da daju zadnje što imaju, da bi izgradili poverenje u Njega.


Međutim zašto je Isus naglasio da na nebu nije propadljivo blago i da ne može da se ukrade. O čemu se tu radi, kada znamo da dobra dela neće pomoći onome koji propadne za večnost? Dakle može neko celi život da radi dobro, i da ima divan izveštaj u knjigama na nebu, ali da mu kraj bude otpad i greh. Takvom se na osnovu Pisma neće pominjati pređašnja dobrota, već će poginuti sa svog bezakonja.

Očito je da se ovde radi o tome da je rđa i moljac, lopov koji krade i potkopava sam čovek sebi. Ti si ta rđa i lopov; ali na sreću, postoje stvari u kojima ni sam sebi ne možeš naškoditi. Blago na nebu je Hristova uračunata pravednost, koju ništa ne može da potkopa ili ošteti. Moraš da veruješ da tvoje faze otpada i pobune ne škode svetlosti ovog blaga.

Hristos nas uči šta mi to imamo u Njemu i savetuje da radimo na očuvanju toga. Tvoja dobra dela svakako neće dodati Njegovoj pravdi niti će greh oduzeti. Ne, to stoji netaknuto tamo. Međutim vršeći Njegovu volju, i ulažući svoja sredstva u Njegovo delo, ti ćeš Ga bolje upoznati, jer se On najbolje upoznje vršenjem Njegovih zapovesti. Taj ima ljubav koji drži zapovesti, jer je došao u prisnu vezu sa Njim.

Šta je Isus ustvari rekao - 2.

Matej 5

Ako ko pokvari jednu od ovih najmanjih zapovesti i nauči tako ljude, najmanji nazvaće se u carstvu nebeskom; a ko izvrši i nauči, taj će se veliki nazvati u carstvu nebeskom. Jer vam kažem da ako ne bude veća pravda vaša nego književnika i fariseja, nećete ući u carstvo nebesko. Mt.5,19.20

Merila Gospodnje pravde se nikada nisu promenila. Nije prihvatljivo izmeniti i učiti promenjene standarde čak i u najmanjem zahtevu božanskog zakona.

Ono što na prvi pogled vrlo iznenađuje je da Isus kaže da će onaj koji tako učini biti nazvan najmanjim u carstvu nebeskom. Mi bismo očekivali teže prokletstvo. Kao da se ostavlja mogućnost onima koji su protivnici Božjeg zakona da se provuku u cartvo Božje: jer najmanji u carstvu biti nazvani još uvek nije tako strašno, ipak si još uvek unutra.

I ovo je istina. Čovek ne može da učini nešto tako zlo da izgubi svoj status u carstvu. Kroz Isusa je celo čovečanstvo unutra. Pitanje biti u carstvu nebeskom nije pitanje držanja ili nedržanja zakona. Bog je spasenje u Hristu učinio tako nedohvatljivim za greh, da ga čak ni naši najteži prestupi ne mogu ukinuti.

Nego šta je istina o onima koji će ipak biti izgubljeni. To kaže dvadeseti stih: Jer vam kažem da ako ne bude veća pravda vaša nego književnika i fariseja, nećete ući u carstvo nebesko.
Pitanje carstva nebeskog nije pitanje držanja ili nedržanja Zakona, nego pitanje primanja ili neprimanja pravde. Onaj koji ne primi, tek će takav biti izgubljen.

Šta to znači? To znači da nisi kriv ako si upao u zabludu, pa čak i druge poveo tim putem. Postaješ kriv tek kada odbiješ bolju pravednost, bolju svetlost koju ti Bog šalje. Ovde se govori o Hristovoj datoj pravdi, Njegovoj milosti koja nas obasjava svakog dana, i nudi nam se da postane naša.

Jedan stari čovek u Hristu je rekao da će kola u koja ste upregli greh i poniznost pre stići na nebo nego kola u koja ste upregli pravednost i gordost.

Ne trudi se dostići spoljašnju svetost svih onih mnogih vernika koje poznaješ i diviš se besprekoronoj biografiji i obličju pobožnosti. Ovo je put smrti i gubitka. Nego se ponižavaj pred Bogom i traži Njegovu pravednost, mir i radost u Svetom Duhu.

Šta je Isus ustvari rekao - 1.

Radujte se i veselite se, jer je velika plata vaša na nebesima, jer su tako progonili proroke pre vas. Mt.5,12

Isus nam pokazuje kako će se na klevetu i progonstvo reagovati čovek koji je zaista utemeljen u veri. Takav se raduje za zlo vreme i teške okolnosti još više nego za dobre dane. On zna da ga nevolje izgrađuju i kada im prođe vreme doneće plod duhovnog rasta. Ovo su savršeni ljudi u Hristu, za druge ovo predstavlja nemoguću duhovnu stepenicu.

Ono što ovde Isus još kaže, a što teško vidimo je da su verni koji ovo doživljavaju isto proroci, kao i oni što su nekad bili. Isus kaže tako su progonili proroke koji su bili proroci pre nego što ste vi to postali. Jer da nije tako dovoljno bi bilo da je rekao: Tako su progonili proroke.

Bog je na više mesta u Pismu pokazao da je Njegova volja da svi u Njegovom narodu budu proroci, i da pokazuju takvo trpljenje u nevoljama. Utešava i ohrabruje ova reč po kojoj je tu visinu zaista moguće postići u Isusu Hristu.

Osnovni principi Božjeg dela

Osnovni principi Božjeg dela koji želi da obavi kroz nas, koje pišemo ne kao sopstvenu mudrost, i da bi se time isticali, nego kako smo videli ono što nam je u Pismu i na druge načine pokazano, da bi podelili i proverili kroz druge duhovne osobe; tako da bi se svi zajedno kroz istinu još više otvarali za primanje onoga što nam je milošću, bez naše zasluge, poklonjeno.

Sledeće tačke iznosimo bez dokazivanja, spremni da gde je potrebno kasnije da objasnimo način kako se do toga došlo.

1. Hristos je centar svemira. Hristocentričnost je princip svega što dolazi iz pravog duhovnog izvora, kroz šta proveravamo da li je nešto istina ili nije; Njegova ljubav je najopštiji i najveći pojam u svemiru;
2. To znači da nas ne interesuje teoretska tačnost toga što neko iznosi, nego prisustvo Svetog Duha koji je Hristos u tome;
3. Tako procenjujemo sve one koji iznose, ne kroz to šta oni rade i šta veruju; ne gledamo kroz to na kom su nivou spoznaje i u kakvim okolnostima, nego koliko primaju Svetog Duha koji je Otac i Hristos;
4. Bog je spasio svakog čoveka ne tako što je poslao Osobu koja je za vreme zemaljskog života nazvana Sinom ka nama; nego tako što je Sin svojim utelovljenjem uzeo u Sebe čovečanstvo i dao mu tako drugo postojanje u Sebi;
5. Tako je velika istina plana spasenja koja je bila sakrivena u celoj večnosti u ovo naše doba otkrivena kao „u Hristu“; To je tajna koja se progresivno sve više otkriva posebno u ovo vreme i nosi neshvatljivo veliku duhovnu silu,
6. U svom prvom postojanju po telu, po Adamu, je čovečanstvo potpuno pokvareno i otpalo, bez sile da se učini išta dobro, tako da je jedan od najboljih među nama, apostol Petar nazvan sotonom;
7. Takav čovek treba spasenje, ali ne da ga on sad mora zaslužiti i učiniti nešto da bi se spasao, nego je već svaki čovek spašen još od vremena kad nijedan nije ni postojao;
8. Iako je celo čovečanstvo spašeno, Nebo očekuje da se spasenje koje je u Hristu, sačuva, ceni i veruje; to jest da se Hristovo prisustvo sačuva i da se u Njega veruje;
9. To je jedini uslov da bi čovek prilikom Njegovog drugog dolaska na Zemlju bio preobražen i uzet sa Njim; sve što ide preko ovoga ili je manje od ovoga je lažno proroštvo;
10. S obzirom da je čovečanstvo duboko otpalo, čuvanje zajedništva sa Bogom je posao koji uključuje najusrdnije napore našeg bića;
11. S obzirom da je Hristovim utelovljenjem celi ljudski rod postao rodbina sa Hristom i da uživa velike prednosti i oseća ga, čak i kad neprestano čini zlo, svaki pojedinac koji odbacuje spasenje mora vrlo da se potrudi da bi pobegao od svog postojanja sa Hristom, dakle teško je propasti;
12. To je opštevažeće za sve ljude na planeti, bez obzira na religijsku i rasnu pripadnost, tako da smo uverenja da Bog ne priznaje podele među ljudima, i sam ih posmatra kao celinu;
13. Postoji samo razlika između vernika tj. onih koji priznaju otkrivenje kroz svete spise kao merilo karaktera, i onih koji to ne priznaju; prvima će se suditi na osnovu onoga što prihvataju, a drugima na osnovu savesti;
14. Ukoliko se na sudu ispostavi da osoba nije do kraja sarađivala sa Svetim Duhom na svom spasenju, ona će ga izgubiti;
15. Od svih svetih spisa je samo Biblija nepogrešivo otkrivenje Boga, ostali su to u manjoj meri; Deset zapovesti su apsolutno merilo božanske pravde, a tekst Svetog Pisma ima jedinstvenu višeznačnost koja potvrđuje da nije čovečija izmišljotina; svaki tekst Svetog Pisma može da ima ono značenje koje mu Sveti Duh prida u tom trenutku što neduhovni ljudi nikako ne mogu prepoznati;
16. To dokazuje i to što su usađene, upisane u svako ljudsko srce, tako da oni koji i ne poznaju Pismo, tačno znaju šta je dobro a šta zlo;
17. Oni znaju kada neko govori istinu, na osnovu tog ograđenog u srce, čak i kada nemaju pozitivan odnos prema tome, tako da u jednom pravom iznošenju istine, gotovo nikada niko ne čuje nešto novo što već ne zna u srcu;
18. Ipak je propovedanje vesti o Hristu veoma presudno za svakog čoveka, jer ih zaista samo mali broj može živeti po savesti i sačuvati spasenje, po cenu ogromnih grešaka i stradanja, što je zaista šteta; dok će drugi biti potpuno izgubljeni bez istine;
19. Zato se vodi velika bitka između svetlosti i tame, za svaku dušu; ta borba kulminira u ovoj generaciji koja je poslednja pred Hristov dolazak;
20. U tom poslednjem delu, presudnu ulogu u celom svetu igraju ljudi sa naših etničkih područja, iz razloga koje možemo samo da nagađamo ali su u suštini neobjašnjivi; ukoliko se ti ljudi celom silom uhvate Hrista, i prekinu već značajno kašnjenje i odlaganje potpunog predanja, ti prostori će na neobičan način doživeti procvat u svakom pogledu; ukoliko to ne učine, taj blagoslov će se izliti na druge, i njihova područja.