Youtube poruke - transkript

Glasna izdaja

Razgovaraćemo o pitanju koje je pokrenuo moj dragi brat Marko Kurtović, vrlo dobar borac za Gospodnju stvar.

Pre nego što pređemo na temu, potreban je uvod za one koji su sticajem okolnosti manje upućeni u istoriju crkve sa adventističke perspektive. Za one koji više žele da saznaju o tome preporučujemo knjigu “Velika Borba”. Može se kupiti u svakoj adventističkoj crkvi. Dakle, uđite tamo, ne morate ni sa kim razgovarati, tražite knjigu i mnoge stvari će vam kroz nju postati jasne.

Jedan dobar deo činjenica iznesenih u toj knjizi bi se mogao ukratko opisati kao: “Veliki greh Jevreja je odbacivanje Isusa Hrista; veliki greh Hrišćanske crkve je odbacivanje Božjeg Zakona!”

Postoje dva stuba Gospodnje Istine, to su Zakon i Spasitelj. Ne zna se šta je gore zlo, rušiti jedno ili drugo!

Ustvari je istina da jedno ne ide bez drugoga, tako da ne možeš dugo izdavati Hrista da ne izdaš na kraju i Zakon, a vredi i obrnuto. Hrišćanska crkva je istorijski veoma brzo napustila put Zakona, da bi u vreme srednjeg veka bila spremna da učini najveće zločine u ime jedne vrlo izopačene religije koja je na taj način nastala.

U vreme Reformacije se desio ključni povratak nazad. Došlo je do otkrivanja istina (koje se na našem jeziku nazivaju opravdanje verom) koje su promenile lice crkve. Nastao je protestantski pokret (koji leži u osnovi prosperitetne i pozitivne zapadne civilizacije), a vremenom iz tog pokreta je nastao i adventni pokret. Adventni pokret je doživeo jednu kulminaciju 1888. godine. Po prvi put u istoriji, nakon pada Crkve se desilo da je propovedan Zakon i Hristos zajedno. Kao jedna neobična duhovna fuzija, oslobodila se velika duhovna energija, koja do dan danas pokreće vernike i tema je velikih rasprava među nama, savremenim adventistima sedmog dana i mnogo šire. Zbivanja u okviru ove crkve su dalekosežna jer se radi o jednoj još preostaloj crkvi koja iznosi puna merila pravde. Ukoliko ova crkva primi Hristovo svetlo, uz te principe koje ima, doći će do oživljavanja pobožnosti kakvo još nikada nije viđeno. Proročanstvo ovo naziva glasna vika Otk.18,1.

Dolazimo tako do tvrdnje koju je izrekao brat Marko. On tvrdi da je antitrinitaristički pokret u redovima Crkve, kojeg on podržava na putu da ispuni to proročanstvo. Druga njegova tvrdnja jeste da je pokret koji ja podržavam tj. Pokret (bolje rečeno delo) za probuđenje i reformu, pao upravo zbog toga što nije imao verovanja o Bogu, koja imaju adventistički antitrinitaristi.

Mi ćemo izneti tačku po tačku neke (ne sve)razloge zbog koga verujemo da ovo ne odgovara realnosti:

1.Ukoliko je osnova pokreta koji će objaviti glasnu viku, vest 1888 godine koja je opravdanje verom, a osnova ove Reformacija koja je takođe opravdanje verom; tada sledi da taj poslednji prorečeni pokret mora da bude u skladu sa naukom Reformacije.

Hajde da vidimo da li antitrinitaristi ispunjavaju ovaj uslov. Odgovor je ne. Svi stubovi Reformacije su bili trinitaristi. Luter je izjavio da je Nikejska izjava vere nešto najbolje što je Crkva iznedrila od vremena Pavla. I zaista u praksi je više nego očigledno da naša braća antitrinitaristi ne iznose luteransku nauku o opravdanju verom, za koju u nadahnutoj knjizi “Velika Borba” piše da je nigde nije iznesena tako jasno. Učitelj antrinitarističkog pokreta Evans kaže da je to nemoguće, da neko ima trinitarističke poglede i dobro uči opravdane verom. To je suprotno od izjave u Velikoj Borbi.

Oni je ne iznose jer je ne pozanju, nisu je iskusili. Kako to da oni koji su naslednici Waggonera kao što tvrde, ne mogu ni izbliza da objasne suštinu poruke 1888?

Waggoner je bio urednik jednog adventističkog časopisa koji je još pre 1888 objavljivao članke koji izuzetno liče na neke radove Filipa Melanhtona. Primera radi jedan članak nosi naslov “Dve pravednosti”. Ovo je osnova protestantskog učenja o pravednosti, razdvajanje objektivne Božje i naše pravednosti koju smo primili kroz veru. Ovoga nema u učenju antitirinitarista.

Vidimo da oni mešaju ove dve pravednosti, nema te crte razdvajanja. U tome se ništa ne razlikuju od onih protiv kojih se bore.

Reformatori su vrlo oštro nastupali protiv antitrinitarizma i poznat je slučaj Michaela Servetusa. Vrlo jasan zaključak jeste: ti možeš biti antitrinitarista ali ne možeš istovremeno naslednik Reformacije.

2.Antitirinitaristi imaju pogrešno shvatanje adventističke istorije u kome kažu da je potrebno vratiti se verovanju prvih pionira.

Pa čekajte, čemu je bolje služiti: Onome što je prošlo ili onome što tek dolazi? Okretati se prošlosti ili budućnosti? Da li je budućnost adventizma trinitaristička? Hajde da malo razgledamo vreme između 1888 i 2014 u kome se sada nalazimo?

Mi smo imali nekoliko pokreta u adventizmu. Antitirinitaristički je jedan od njih. Mi imamo cele advetnističke Crkve koje su dugo godina u ovom verovanju. Primer za to je moj grad. Tu ima crkva koja je osnovana još pre devedeset godina koja sama sebe naziva reformni pokret. Ukoliko je tačno to što Marko tvrdi, zašto nije došlo do Glasne vike, ako imamo Crkve koje skoro čitav vek imaju njemu indentične poglede na božanstvo. To je zaista za zapaziti i ja molim tu braću da zastanu i zamisle se. Stanje u toj crkvi je daleko od Glasne vike. Ni njima neće uspeti.

Kao što darvinistički naučnici izvade neke stare kosti, neke lobanje i kažu: ovo je pračovek, to su naši preci, tako i antitrinitaristi vade neka stara verovanja i kažu ovo je adventizam. Ustvari nisu to naši preci, to je, kao što je dokazano, ili neki majmun, ili neki čovek koji je imao promene izazvane mutacijama. Tako je i sa verovanjima pionira. Neka od njih su bila potpuno pogrešna, a neka izazvana mutacijama Luterove teologije. U vreme Martina Lutera su se pojavili anabaptisti, koji su ispravno isticali neke aspekte hrišćanske vere. Međutim pogrešno su tumačili osnove vere i opravdanje verom. Mnogo toga u adventizmu dan danas nije na šinama reformacije nego anabaptizma, gde se podriva učenje o veri izvorne Reformacije. Šta mi imamo od toga što neko priznaje Hrista u nekim tačkama a u drugima ga se odriče?

Sa druge strane pokreti unutar Crkve koji nisu ni izbliza imali drugačije poglede na božanstvo od učenja naše crkve su bili i dan danas jesu vrlo uspešni u sili i posvećenju. Primer za to su braća Wieland, Short, Sequveira, braća Brinsmead itd. Nema ni jednog u ovom novom pokretu koga bi sa ovim ljudima mogli uporediti. To su bili džentlmeni, ljudi uticaja i reči.

Neko može da kaže, neki od njih su pali. Naravno, mogu da padnu koji su stojali. Kod vas nema padova. Šta to znači? Retki su koji vas napuštaju, vi sve razumete, sve držite, sve je odlično, to je sumnjivo! Pa i Waggoner i Jones su pali! Vama pad nešto dokazuje, a nama sasvim suprotno!

3.Delo probuđenja i reformacije, nije delo pojedinaca.

Izneta je tvrdnja da je delo u kome su služili Nikoličić i Mijajlović palo. To nema veze sa istinom, jer ima nas koji mu sve ovo vreme i dalje služimo. Čak činjenica da su neki koji su bili sa nama i koji su smatrani vođama tog dela, a posle počeli da sami govore protiv toga, dokazuje da nije nikad bilo od njih i nikada mu nisu bili vođe.

Ljudi koji će reformisati crkvu će imati uverenja koja nadograđuju i nadziđuju verovanje Crkve, a ne oni koji će dovesti u pitanja osnovna verovanja. To je besmislica. Zašto bi se toliko žrtvovao za reformu Crkve koja uči pogrešno. Pošto crkvu verovanja čine, tada je nemoguće reformisati takvu crkvu koja je u samom svom postojanju neispravna. Ne. Crkva uči ispravno, ali neki delovi tela, čak i ako su izuzetno većinski, ne uče i ne deluju po učenju crkve. Ili otvoreno ili prikriveno su otpadnici oni koji se ne drže učenja svoje crkve.

4.Ako se pogrešna nauka sadrži u pogrešnom verovanju o Bogu, tada su sve antitrinitarističke oslobođene od epiteta vavilonska. Tada bi svako drugo verovanje te crkve, koja tako dobro veruje o Bogu, bilo oslobođeno od zablude. Ato ne veruju ni sami antitrinitaristi. I to je protivrečno i besmisleno.

5.Vino vavilona nije u nauci o Bogu, nego nešto mnogo opasnije.

Prevara sigurno nije tako očigledna kao što veruju ovi ljudi. Da bi prevara vina vavilona ispunila svoju proročansku ulogu, mora biti puno raširenija i teža za raspoznati. Antitrinitarizam je telesan i nema duhovnu podlogu. Upravo zato i sadrži ono za šta kaže da se bori protiv toga. Antitrinitarizam je samo jedan od razvojnih delova prevare za koju sam kaže da je razotkriva. Dokazaćemo to vrlo jednostavno. Dokazaćemo da oni imaju pogrešne pojmove o spasenju. Kriva nauka o spasenju je vino vavilona, jer sam simbol vina koje je krv Isusa Hrista navodi na takav zaključak.

Pokazaćemo da njihovi najjači učitelji pogrešno uče o spasenju i time jasno pokazati da ne mogu biti oni koji će učestvovati u Glasnoj vici ako se ne obrate. Oni će učestvovati u nečem drugom, što je takođe prorečeno, o čemu bi se takođe moglo razgovarati.

6.Da li je to Glasna vika? Ne to je glasna izdaja!

Da li je to trostruka anđeoska vest u njenoj suštini? Ne. To je trostruka izdaja. Izdaja adventističkog napretka od 1888. Izdaja Reformacije. Izdaja Svetog Pisma.

II

^{Dokle će se David praviti lud?}

1. Samuilova 21

¹⁰ Potom se podiže David, i pobeže onaj dan od Saula, i dođe k Ahisu, caru gatskom.

¹¹ A Ahisu rekoše sluge njegove: Nije li ovo David, car zemaljski? Nisu li o njemu pevali igrajući i govoreći: Saul zgubi svoju hiljadu, a David svojih deset hiljada?

¹² I David metnu ove reči u srce svoje, i poboja se veoma Ahisa, cara gatskog.
¹³ I pretvori se pred njima i učini se lud u rukama njihovim; i šaraše po vratima, i bacaše penu niz bradu svoju.
¹⁴ I Ahis reče slugama svojim: Eto, vidite da je čovek lud;



Strah je opasna stvar, Očito da čovek potpuno gubi kompas pod uticajem straha. Ovde vidimo velikog junaka Davida kako doživljava svoj momenat slabosti. Prognan iz Izrailja, zbog ljubomore i mržnje otpalog cara, beži ni manje ni više nego u Gat, rodni grad Golijata koga je ubio u svom prvom dvoboju. Šta će David u Gatu u filistejskoj zemlji?
Koliko je veliko bilo razočaranje i očaj ovog čoveka da potraži pomoć od najljućih neprijatelja? Izgleda da je potpuno izgubio veru u duhovnu premoć Izraela i bio na putu da anulira svoj najveći podvig – pobedu nad njihovim najjačim čovekom.
Vrhunac poniženja se ogleda u tome da je na taj način spasavao glavu, time što se pravio lud.



David ovde stoji kao slika za ljude koji su od vere. Saul je slika za one koji su izneverili. Filistejci su slika neprijatelja.



„Kao što i David govori da je blago čoveku kome Bog prima pravdu bez dela Zakona“ Rim.4,6
David je slika za ovu pravdu vere, bez dela Zakona. Saul je slika za opravdanje delima, a Filistejci za nepravdu i laž.
U to vreme su u Izrailju bila dva cara, oba pomazana. Jedan naočigled svih, drugi u tajnosti. Jednog je bilo sigurno slediti, obećavalo je slavu i čast vojničkog poziva, drugi je bio prezren i progonjen, bez ikakve krivice. Drugog su sledili očajnici, prezaduženi i tužnog srca. Jedan car telesan drugi duhovan i kao po zakonu, telesni progonjaše duhovnog, ne može drugačije biti.
David nije razumeo šta je smisao događaja kroz koje prolazi? Za silna junačka dela i zasluge, biva omražen. Umesto venca slave dobija venac sramote, kao i sam Spasitelj koji je njegov potomak po telu. Kroz Davida se ovde mrzi sam Hristos. Zašto se ovakve stvari dešavaju Božjim ljudima?
Veoma poštovani vladika srpske narodne crkve je ovako molio: Blagoslovi Bože moje neprijatelje i ja ih blagosiljam i ne kunem. Ne znajući toliko su mi dobra doneli.
David nije razumeo ono što mi iz ove perspektive vidimo. Da nije prognan iz Izraela, ko zna šta bi od njega bilo. Možda bi bio primoran da pravi kompromise, stradao bi duhovno, prestao da sluša Božji glas, možda bi potpao pod loš uticaj lagodnog života na dvoru ili možda bi osnovao opozicionu stranku u Izraelu, priključio se nekim pokretima reforme da svrgne Saula pod zastavom borbe protiv nepravde.



Davide vere kojem sad ovo govorim zahvaljuj svojim neprijateljima koji su te prognali, isterali iz Izraela ovog vremena, Njegove crkve. Zahvali im od srca, ne znajući učinili ti toliko dobra.
Da si ostao tamo odakle su te isterali:

1. ko zna šta bi bilo od tebe, možda bi duhovno poginuo, pod uticajem lažnih prestava o spasenju, lažnih predstava o Bogu, gde nema propovedi Spasitelja, nego se govori o nekom ko je omogućio Spasenje. Mi nešto treba da učinimo, nešto da verujemo, da bi bili spaseni, ukratko rečeno naš je udeo u spasenju presudan. Trebamo nešto da činimo, u nešto da se ukalupimo; zahvali im što su ti otvorili vrata tog kaveza i omogućili da osetiš slobodu.
   Možda bi se kao oni više plašio sotone nego Boga, stalno slušao o potrebi opreza da nas neprijatelj ne prevari, plašio se bilo kakvog pokreta duha i bilo kakvog rata i glasova o ratovima, kontra Hristovog saveta; možda bi postao licemer koji se prikazuje u jednom svetlu u subotnji dan u crkvi, a u drugom ostalih šest dana. Možda bi bio propovednik biznismen ili biznismen propovednik gde bi šuštanje novčanica predstavljalo najjači argument. Nikada ne bi došao u finansijske probleme, naprotiv, dobro osiguran hodio bi kroz život, omogućavajući i podržavajući decu da mi završe najbolje škole, najbolje se udaju i ožene.
   Možda bi se u toj meri prilagodio da bi verovao da treba neprestano da objavljuješ drugima jevanđelje i pozivaš druge da propovedaju ono što i sami ne žive.
   Uvek bi govorio o tome kako ima Božjih ljudi u drugim crkvama, ali se nikad ne bi molio da ih upoznam. Govorio bi o tome da će doći 144.000 ali se nikad ne bio molio da ti Bog pokaže ko su oni da ih podržiš. Bio bi praporac koji zvoni možda, koji sve vidi u budućnosti i prošlosti, a ništa ne vidi što se vere tiče u sadašnjem vremenu. Verovatno bi smatrao one koji se bore protiv ekumenizma i mlakosti, fanaticima od kojih se treba čuvati, sklanjao bi od njih svoju decu i upućivao se verno u redove, ne propuštajući ni jedno od bogosluženja koja se nazivaju programima, strpljivo slušajući formalističke i dosadne propovedi kao da su nešto najduhovnije što postoji, Verovatno bi smatarao da što više škole neko ima, ima veću duhovnost. Zamenio bi intelektualizam za duhovnu izgradnju, smatrajući da se ne može čuti Božji glas, da Bog tako više ne radi. Sve bi učinio samo da me neko ne ukori, ne iznenadi, ne uznemiri, ne apeluje na savest.
   Zato reci hvala vam moji dragi neprijatelji, zbog ovakve sudbine, koje ste me poštedeli.
   

Reci ovako Davidova dušo: “Bio sam primoran da se sam borim sa razočarenjima i iskušenjima, da stičem autentično iskustvo, da sam padam i ustajem, da se borim za duhovni opstanak i svetlost. Da saznam šta znači deliti poslednje parče hleba sa braćom. Saznao sam šta znači prava bratska ljubav. Doživeo sam toliko radosti preko tuge i naučio da cenim ljudskost u toj meri u kojoj sam doživeo neljudskost. Ostala mi je sposobnost da se radujem sa radosnim i plačem sa plačnim. Upoznao sam vrlo interesantne ljude, izabranike iz mnogih naroda i plemena. Video sam Božje ljude koji ne drže Zakon, koji su u milosti i pored Zakona. Dobio sam u ruke različite knjige koje nisu štampane u mojoj crkvi, a koje su izvanredne za razumevanje istine. Upoznao sam ljude koji su već u odmaklim godinama a doživljavali su isto što i ja, od kojih sam puno naučio. Hvala vam neprijatelji.“



Šta će David kod Filisteja, pitamo se? Zašto se pravi lud? Zašto da ga neobrezani naziva ludakom?
Na pogrešna vrata kuca David bežeći od braće koji su ga izdali. On je stisnut između dve linije fronta samo iz jednog razloga: Da bi upravio pogled gore. Levo nema pomoći, desno čeka smrt. Pomoć je samo u Gospodu, podižem glavu ka gorama odakle mi dolazi pomoć. Ps.121



Nema pomoći od neprijatelja tvojih neprijatelja. Nemoj se svrstavati u redove Južnog cara, ako te potera Severni. Nemoj u sadukeje bežati od fariseja. Jer zlo je i jedno i drugo. Od dva zla nema boljeg. Nema nužnog zla. Kada vidiš grozotu pustoši gde da bežiš?

Kad dakle ugledate mrzost opustošenja, o kojoj govori prorok Danilo, gde stoji na mestu svetom (koji čita da razume): Tada koji budu u Judeji neka beže u gore; I koji bude na krovu da ne silazi uzeti šta mu je u kući; Mt.24,15-17.

Davide dokle ćeš se praviti lud u redovima neprijatelja tvog naroda, kakav je takav je tvoj je. Zar je to rešenje? Savladao si Golijata greha, budi David vere, nastavi da budeš David vere. Od Boga traži pomoć, u brdima Judeje je tvoje skrovište, tamo se pišu najbolje pesme. Nema te pesme u stranoj zemlji, nema te pesme u stranom duhu.
I današnji moderni neznabošci u našim redovima nas prave ludim. Kažu kao Ahis, vidite da je čovek ludak. On je lud što je došao ovde kod nas tako da možemo da mu pričamo najveće besmislice, da se igramo sa njim, da se šegačimo i izigravamo, da šara po vratima. Da šara po zidovima fejsbuka možda i baca penu iz usta u vidu ogromnih postova, argumenata besmislenijih jedan od drugih.
U njih se sve može. Može se po njima biti reformator a protiv Reformacije, može se biti za pravdu vere a protiv Lutera. Postavi sliku i citat Lutera na svoj zid i to je dovoljno, čovek si Božji. Može se biti veran Velikoj Borbi i protiv nje istovremeno. Oni nas prave budalama tvrdeći jedno i opovrgavajući to. On kažu mi imamo istinu samo nemamo vere. Kao da vera i istina ne idu zajedno. Vera biva od istine. Istina ne biva od vere, istina je objektivna i nepromenjiva, nedokučiva osim ako se ne otkrije.
Zašto se David pravi lud i dokle? On se pravi lud i ne vidi ogromne nedoslednosti i podvale. Ne može se drugačije biti u Filisteji, osim ako se ne praviš lud Davide. Ti moraš da prihvatiš igru i da igraš po njoj. Zašto bi to činio i bio zarobljen obavezom prema neprijateljima Jevanđelja?



Ko je ovde lud? Da li su oni koji veruju da može biti prava crkva a da ima lažno učenje? Oni koji nam podmeću da je Wagoner bio to što nije, Elen Vajt, pa čak i apostoli? Oni koje ne interesuju nikakvi argumenti, koliko god jasni da bili?



David je nakon nekog vremena prešao Ahisu i bio mu sluga. Jedan pogrešan korak je vodio drugome. Obavezao se da mu služi i ovaj mu je dao grad.



Šta će David Filistejcima? Što ga oni trebaju? Iz istog razloga današnji Filistejci trebaju opravdanje verom danas. To im daje kredibilitet što citiraju knjige pionira, ljudi vere, Jonesa i Vagonera. Na njihovim internet stranicama mora da bude neka knjiga o 1888 i opravdanju verom. O omega otpadu itd. Iako uče potpuno suprotno od toga šta piše u tim knjigama, oni ipak to pokušavaju i ponegde im uspe da ulove nekog obaveštenog. David igra u njihovom timu, oni se trude da to pokažu spolja.
Ali ne ostavljaše David u životu ni čoveka ni žene da dovede u Gat govoreći: Da nas ne tuže govoreći: Tako je uradio David. I takav mu beše običaj za sve vreme dokle beše u zemlji filistejskoj I Ahis verovaše Davidu, i govoraše: Baš se omrazio s narodom svojim Izrailjem; zato će mi biti sluga doveka.



David je postao lažov i ubica. Postao je monstrum. Religijska monstruoznost je plod ove izdaje. Koga to oni ubijaju. Samu istinu ubijaju, Ti ćeš možda reći da ja preterujem ali pogledaj. Po visokoj istini Novog Zaveta je osuda pravednog čoveka ubistvo „osudiste ubiste pravednika i ne brani vam se“ . Jakov 5,6 Vi ćete reći da sam preterao, ali to je Reč istinitog Boga. On će za ubistvo suditi onima kojima se to ovde nije branilo. Evo vam primera dokle vodi to učenje: Jedan mladi čovek izjavljuje sledeće:zato su mnogi danas luterani, kalvinisti, metodisti i "isti, isti, isti" samo ne hrišćani! 

Sve ih je pobio ovaj čovek. Kakve li izjave, da luterani i ostale glavne protestantske crkve nisu hrišćani!

Dalje kaže isti taj brat:

Što se tiče da je dr.Martin Luter bio u pravu svakako nije istina! Jer on je podržao opravdanje verom kažeš, ali je podržao i nedelju gde nema mesta u opravdanju verom! On je podržao nešto što upravo Biblija i Duh Proštva nazivaju "žigom zveri"! Neki kažu da je znao za Subotu... da je znao za ovo ili ono i upravo tu su stali sa reformama! Voda koja ne teče dalje nemože da se pije, pa tako isto i svoj život ako ne nastavimo da usklađujemo u skladu sa Sv.Pismom ili životom Isusa Hrista nam ne vredi vera! A da ne spominjemo verovanje u besmrtnosti duše, o krštenju male dece i posebno da napomenem trojstvo: jer ni apostoli nisu verovali u ovakvo nešto, niti pioniri pomenute crkve! A pozivaš se na Lutera koji je držao ovakve zablude i nije bio čist u svemu, dobro znaš na šta mislim(ant.semitizam)! Pročitaj Kredo koji je bio 1888.god. i sve će ti biti jasno. Luter je bio zaista neustrašiv, ali kada je u pitanju Opravdanje verom tu zaostaje dosta još



Kažu da ni metodisti, ni kalvinisti nisu hrišćani. Luter nije dobro objašnjavao pravdu vere, bio je antisemita. Monstruozno. Ništa ovom bratu koji je odnedavno antitrinitarista ne pomaže. Možemo hiljadu puta navoditi knjigu koja je nama toliko dragocena koja tvrdi suprotno. Dokle će se ovi ljudi praviti ludi, šarati po zidovima te hladne i prazne religiozne poruke, gde nema srca i duše? Dokle će peniti ustima?

Metodisti i luterani nisu hrišćani!? Kalvinisti nisu hrišćani, jer eto ne znaju za subotu. Šta je onda pravednost vere bez dela zakona?

Moram da mislim na jedno veče u Londonu 24. Mai 1738 jedna mala crkvica moravske braće. Tu je sedeo mladi čovek koji je upravo sav skrhan došao sa jedne misije u Geogria USA. Misija nije bila uspešna, otpušten je kao nesposoban. U tom trenutku se čitao uvod u Rimljanima poslanice koji je objašnjavao kako vera u Hrista deluje u životu vernika. "Te večeri odoh potpuno protiv svoje volje na jedan sastanak uulicu Aldersgate,gde je neko čitao Luterov uvod u tumačenje Rimljanima poslanice. Otprilike oko petnaest do devet, gde se opisivala promena u srcu vernika kroz veru u Hrista, osetih neobičnu toplinu u svom srcu. Zapazio sam da ipak verujem u Hrista – samo u Hrista za spasenje. Dobio sam uverenje da su mi je on moje, upravo moje grehe uzeo i oslobodio me od Zakona smrti i greha. Ovaj mladi čovek je Džon Vesli osnivač metodizma.

Uzmimo drugog velikog misionara tog pokreta Džordža Vajtfilda. Evo izveštaja jednog jednostavnog američkog seljaka iz vremena velikog probuđenja: “I tako se dopalo Gospodu dovesti gospodina Vajtfilda u našu zemlju...imao sam toliku želju videti ga i čuti ga...i tada jednog jutra dođe odjedom glasnik i reče g. Vajtfild će držati propoved u Mideltaunu u 10 sati. Bio sam na polju i ostavih svoj alat da leži, potrčao sam kući i kroz kuću i pozvao sam ženu da se brzo spremi da čujemo kad Vajtfild propoveda u Mideltaunu. Trčao sam iz sve snage do pastora, po svog konja u strahu da ne zakasnim i uzeh moju ženu na sedlo i jahao tako da nas je konj jedva nosio i ostao je na kraju bez daha. Sišao sam sa konja i rekao mojoj ženi da jaše dalje i da ne gleda na mene, što brže i bolje može što dalje. I ja sam trčao za njom sve dok i ja ne ostah bez vazduha, pa se opet popeh na konja...u brizi da ne zakasnimo da ne čujemo propoved, jer imali smo jedno dvanaest milja puta da jašemo nas dvoje za nešto više nego sat vremena.

I tada sam video oblak ili maglu, i mislio sam da je to od neke velike reke, ali kada sam se približio cesti, čuo sam buku kao od grmljavine koja tutnji iz daljine i tada sam zapazio da grmljavina dolazi od konjskih kopita koji su se spuštali cestom. Taj oblak je bio oblak prašine od kopita galopirajućih konja, koji se podizao u vazduh nekoliko ruta iznad drveća i brežuljaka i kada sam jedno dvadeset ruta blizu ceste bio, mogao sam videti kako se konji i jahači žure napred – to je bila neprekidna reka konja i jahača, nije bilo mesta između konja i konja, našao sam prazan prostor između dva konja i ubacih se unutra, moja žena reče tiho, isprljaćemo naša odela i kako ćemo izgledati i kada smo došli do stare zgrade za sastanke, tamo je već bila velika gomila ljudi, neki kažu 3 do 4 hiljade. Kada sam pogledao na veliku reku video sam trajekte kako brzo voze preko i nazad- kad sam video g. Vajtfilda kako se penje na podijum, izgledao je skoro kao anđeo, jedan mlad i vitak mladić ispred hiljada ljudi, sa neustrašivim izrazom lica, i pošto sam čuo da je Bog sa njim gde god ide, postao sam ozbiljan i uhvati me drhtavica pre nego što je počeo da propoveda, jer izgledao je kao neko obučen u silu od velikog Boga, imao je jedan ljubazan ozbiljan izraz na licu. Kada sam čuo njegovu propoved dobih ranjeno srce i kroz Božji blagoslov se razbi moje staro postojanje i mogoh videti da me moja pravednost neće spasiti.”

Jel ovo nisu hrišćani ovi ljudi?

Moram da mislim na jutra kada su Vajtfild i Vesli počinjali pesmom na nekom trgu u velškim rudarskim gradovima, gde su ljudi od teških uslova rada i života provodili ono malo slobodnog vremena utapajući muku u alkoholu, ne perući se od crnila uglja. Masa se skupljala i već je htela da podrugljivo ismeje ovu dvojicu mladih ljudi, a ovi počinju propovedati o Hristovoj ljubavi koja obuhvata sve grešnike. I tada se na ovim garavim licima pojavljuju bele brazde od suza.

Ovo nisu hrišćani?

Jel nije hrišćanin Sperdžen, koji je kao mlad zaposlen kao propovednik u Londonu, gde nakon dvadeset godina njegovog rada nisi mogao na ulici da vidiš prosjaka i bednog, neobučenog i gladnog. Ispunio je silom Jevanđelja celi London.

Jel nije hrišćanin vladika srpske crkve koji je u anglikanskoj crkvi u Londonu 1918 ukazao na sramotnu činjenicu da na potpisivanju primirja koji je označio kraj Velikog rata nije bilo ni jednog sveštenika? Narodi Evrope ne vide da Bogu duguju zahvalnost za teško postignuti mir. Na kolena Evropo – govorio je pred zapanjenim slušaocima. Nisu hrišćani oni iz bogomoljskog pokreta između dva rata u Srbiji?

Nije hrišćanin jedan od najvećih Hrvata Matija Vlačić koji je branio jevanđelje kratko nakon Luterove smrti od tzv sinegrista koji su učili obaveznost da slobodna volja čoveka sarađuje u spasenju. Grešna čovekova priroda je sama po sebi nesposobna da odluči bilo šta dobro i zavisna je od Božje milosti.

Ovo sve nisu hrišćani? Nije hrišćanin moj poznanik Stefan, pobožni luteran, koji je i pored toga što mu žena nije vernik, zadobio pobedu kao Josip u kući faraona. Kako bi mogao Bogu zgrešiti?

Nije hrišćanin metodistički propovednik sa Svarcvalda, moj prijatelj, koji privodi Hristu ljude iz EU parlamenta u Strasburgu.

Ti kažeš oni nisu hrišćani i prolevaš pravu krv. Proliješ li previše krvi nećeš moći sagraditi Hram, nego tvoj sin!

Pogledajte kako veruje ovaj brat o opravdanju verom:Kažeš da ant.tr. ne veruju u opravdanje verom nego u šta? Ono što si pomenuo je neistina i da je to još jedna laž, tu si me iznenadio a znam da znaš kako verujem-o, nego ti se hoće izgleda. Opravdan verom nije onaj čovek koji kaže:vera,vera,vera. Jakov kaže:pokaži mi veru svoju bez dela svojih a ja ću veru iz dela svojih! Mi se opravdavamo verom i to ne bilo kakvom već Hristovom! Upravo ta vera budi u čoveka potrebu da i živi tako kako je Hristos verovao i kako je Hristos živeo! U našem životu treba da se vidi promena! 
Drugim rečima on veruje da je delo opravdanja ono što se dešava u nama Hristovom verom. U našem životu treba da se vidi promena i to je opravdanje verom. Uporedimo to verovanje sa katoličkim verovanjem o opravdanju verom:
Ukoliko hrišćanin postane "novorođen" (preporođen, promenjen u karakteru) on će dobiti pravedan status pred Bogom.
Mi postižemo pravedan status pred Bogom tako što imamo Hristov život poslušnosti u sebi.


Mi postižemo pravedan status pred Bogom sleđenjem Hristovog primera uz pomoć Njegove milosti koja nas osposobljava za to.
Verovanje antitrinitarističkog brata je u potpunom skladu sa verovanjem koje mi nazivamo vino vavilona, pogrešni pogled na spasenje.



Naravno da njemu Luter nije dovoljno dobar jer propoveda istu lažnu svetost koju je Luter osuđivao. To su dva suprotna duha i dobro je što smo udarili u rupu ove zmije da izađe napolje i pokaže se u svoj svojoj dužini.
Reformatori i ljudi koji su izneli poruku 1888 veruju ovako:



Ukoliko grešnik prihvati da je u pravednom statusu pred Bogom verom u Hristov bezgrešni život i otkup Njegovom smrću, tada će doživeti promenu karaktera.
 Mi postižemo pravedan status pred Bogom verujući da je Hristos savršeno ispunio Zakon za nas.
Mi sledimo Hristov primer jer nam je Njegov bezgrešni život omogućio da imamo pravedan status pred Bogom.





Dokle ćeš se praviti lud Davide? Ti kažeš da oni nisu hrišćani jer ne drže subotu, a prvi si sam kriv što im je prikazana u pogrešnom svetlu. Pogrešnim učenjem o spasenju. Vi se uzdate u „Hrista u sebi“ i time nazivate svoju sopstvenu pravdu i lažnu svetost koja sve isključuje a samo vas uključuje, a mi se uzdamo u Hrista u Svetinji koji je za sve umro, Pravdu za sve i na sve koji veruju.
Dok ne napustiš filistejsku zemlju moraćeš se praviti lud da ove stvari ne vidiš i ne čuješ.