Filistejci

Filistejci

Tada David upita Gospoda govoreći: Hoću li izaći na Filisteje? Hoćeš li ih dati u moje ruke? A Gospod reče Davidu: Izađi; doista ću dati Filisteje u tvoje ruke.

Tada David dođe u Val-Ferasim, i pobi ih onde, i reče: Prodre Gospod neprijatelje moje preda mnom kao kad voda prodire. Otuda se prozva ono mesto Val-Ferasim.

I ostaviše onde lažne bogove svoje; a David i ljudi njegovi odnesoše ih.

David je bio veliki ratnik jer nije ništa činio dok nije pitao Boga. Tu se nalazila sigurnost pobede. Tako čini do danšnjeg dana svaki čovek koji je pravi Gospodnji. Pravi vernik je samo onaj ko ne čini ništa bez Boga, koji ne pravi planove, nego ih preuzima od Boga.

Onaj ko se izdaje za Božjeg, ali ima samo i jednu jedinu stvar koju ne predaje Bogu, i donosi samo jednu jedinu odluku samostalno, nije pravi vernik. On nema krštenje Duhom, koje je potpuna predaja Hristu i život sa Njim iz trenutka u trenutak. On nije deo duhovnog Izraela u tom trenutku.

Šta je onda onaj koji se izdaje za vernika, a ne živi po svakoj reči koja izlazi iz usta Gospodnjih?

Iako takav može da se divi Davidovoj veri i sili koju je imao, on je Filistejac. On se bori na suprotnoj strani.

Da li si se nekada vidio kao Filistejac?

Ukoliko ne, to je čudno, jer svi mi mnogo puta pogrešujemo. Nema ni jednoga među vernicima koji nikada nije bio Filistejac.

Pođimo dakle od toga da si Filistejac, ali iskreni koji želi promenu i koji se ne zadovoljava sa svojim stanjem. I sada vidiš Davida (slika Hrista) koji je sa druge strane borbene linije. Vidiš Hrista koji se bori protiv tebe i protiv tvog naroda. Kako ćeš se moliti onda?

Ukoliko si iskren molićeš se protiv sebe. Postoje momenti u životu kada se ne treba više moliti za nego protiv sebe.

“Gospode pobedi me, nadvladaj i oduzmi mi idole, i odnesi ih! Ne mogu više da dozvolim da sam u pogrešnom narodu i na pogrešnoj strani da se borim protiv dobra, da stojim Isusu na putu.” Jednostavno priznaj sebi i pred Bogom da nemaš snage da živiš kako je pravo i kako se zahteva od vernika. Donesi odluku pred Njim da ne budeš lažni vernik i predaj svoj slučaj u Njegove ruke. Ti si Filistejac i u ovom slučaju osim svojih idola nemaš šta više da izgubiš. Moli se da ova bitka okonča tvoj stari život i da započneš potpuno novi. Ova bitka je bolna i dobijaš udarce i strah je u tvom srcu, ali je to tvoja šansa, tvoja velika šansa.

Ako se oslobođenje i ne desi u ovoj bitci nemoj odustajati, nastavi i dalje da se moliš sa punim poverenjem da će sigurno doći jedna nova šansa i oslobođenje.

I opet nanovo dođoše Filisteji, i raširiše se u dolini rafajskoj.

I David upita Gospoda, koji reče: Ne idi pred njih, nego im zađi za leđa, pa udari na njih prema dudovima. Pa kad čuješ da zašušti po vrhovima od dudova, onda se kreni, jer će onda poći Gospod pred tobom da pobije vojsku filistejsku.

Trojstvo i jedinstvo

Gospodnji blagoslov mira i ljubavi sa svima. Da možemo spoznati koliko je duboka i široka Njegova ljubav i tako primiti nagradu za borbu sa samim sobom protiv starog čoveka, koji kroz nas hoće stalno da čini ono što nije Bogu po volji.

Stvarno je tako da oni koji se odluče potpuno pripadati Hristu, doživljavaju velike nevolje i progonstva spolja. Oni su primorani voditi neprestanu i tešku borbu u sebi samima. Međutim, time su i veći blagoslovi nagrade i iskustava koji doživljavaju. To su trenuci u kojima se vidi da je vredelo slediti Boga, i stideti se greha, mrziti svaki lažni put.

Većina hrišćana prepoznaje da je jedan Bog, Otac, Sin i Sveti Duh. I gotovo niko ne poriče da se zaista pojavljuju ove tri ličnosti kao posebne.

Međutim ima mnogih koji imaju problema sa prvim delom ove izjave, da je troje jedno. Mnogi ne mogu da shvate kako je

3 = 1.

To da su troje jedno, u pravom smislu reči to ne veruju svi. Čak i oni koji veruju često nisu sigurni koliko daleko ide to jedinstvo.

Isus je dao izjavu o jedinstvu:

Ja i Otac jedno smo. Isus + Otac = 1

Koliko jedno? U čemu jedno?

I uopšte zašto toliko rasprave o tome i šta stoji iza toga? Zašto neko pokušava da zamagli? Očito je da se radi o nečem važnom jer da je nevažno ne bi se toliko prašine dizalo oko toga.

Isus je rekao i ovo:

I više nisam na svetu, a oni su na svetu, a ja idem k Tebi. Oče Sveti! Sačuvaj ih u ime svoje, one koje si mi dao, da budu jedno kao i mi.

Isus + Otac + čovek = 1

Ukoliko neko veruje da Isus nije potpuno sa Ocem jedno, kako će onda da veruje koliko on treba sa Bogom da bude jedno, i koliko sa drugim vernicima treba da bude jedno?Tu je problem. Ukoliko razdvajamo Isusa i Onoga kojeg je za vreme zemaljske službe nazivao Ocem, onda razdvajamo i sebe sa Ocem, i uopšte sve druge od sebe.

Ukoliko veruješ da su tri na nebu, a čovek je nešto četvrto i istovremeno da to troje ne može biti jedno, i to četvrto ostaje četvrto, ko je Bog za tebe?

Ja se molim sledećim rečima: Gospode, za mene je, kada smo Ti i ja u pitanju broj dva preveliki.

Pitanje je samo da li smo doživeli pravo jedinstvo sa Bogom, i ukoliko nismo da li ga želimo? Ili ukoliko smo ga izgubili da li ga ponovo želimo?

To su jedini razlozi zbog čega se mnogi pravdaju putem rasprava o Božanstvu. Jer ukoliko razdvojimo Njih, onda ni sami više ne moramo postaviti cilj potpunog jedinstva u nama i među nama.

Čak i više od toga: Ukoliko je čovek Isus postao jedno sa nama za sve vekove vekova, šta mi sada činimo ukoliko ga ponovo pokušavamo razdvojiti od nas? Ne činimo li time veliko zlo? Skidamo Hrista sa krsta gde je poneo celo čovečastvo u Sebi! Upravo to činimo ako ga posmatramo kao nešto drugo od nas.

Toga radi ostaviće čovek (Hristos) oca svog i mater, i prilepiće se k ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo.

Reci im: Ovako veli Gospod Gospod: Evo, ja ću uzeti drvo Josifovo, što je u Jefremovoj ruci, i plemena Izrailjevih, drugova njegovih, i sastaviću ga s drvetom Judinim, i načiniću od njih jedno drvo (drvo krsta na Golgoti), i biće jedno u mojoj ruci.

A sad u Hristu Isusu, vi koji ste nekada bili daleko, blizu postadoste krvlju Hristovom. Jer je On mir naš, koji oboje sastavi u jedno, i razvali plot koji je rastavljao, neprijateljstvo, telom svojim.

Ne možemo li sada videti to jedinstvo kojem se toliko odupiremo i kome toliko grešimo, neka nam je Bog milostiv?

Tako smo mnogi jedno telo u Hristu, a po sebi smo udi jedan drugom.

Mi smo jedno telo u Hristu, sve dok drugačije ne odlučimo, i dok drugačije ne poželimo, i dok se svojom voljom ne izdvojimo. Zašto bi činili takvu ludost?

Ili ne znate da ko se s kurvom sveže jedno telo s njom postane? Jer, reče, biće dvoje jedno

telo. A ko se Gospoda drži jedan je duh s Gospodom.

Molimo se Bogu da ga ne izdajemo, ne protivimo mu se i ne budemo buntovni prema Njemu.

Jedan san

Moja supruga je prošle sedmice imala san koji se odnosi na događaje kojima idemo u susret. San sadrži događaje koji dugogodišnji vernici poznaju iz proročanstava, ali njoj samoj u svim detaljima nisu bili poznati. Tim više sam ubeđenja da je taj san od Boga i da predstavlja upozorenje i poziv za odlučnu pripremu svakog od onih koji veruju u sadašnju istinu.

U snu je prikazan svet u haotičnom stanju. Na sve strane su se videle ruševine i ljudi koji su oplakivali svoje bližnje i gubitak imovine. Velike mase ljudi su proterivane i odvođene u logore slično kao nekada Jevreji. Iza njih su ostajale gomile stvorene od nabacanih ličnih stvari.

Jedna velika reka ljudi, gotovo ceo svet se hipnotički kreće u jednom pravcu. Mi verni znamo da je taj pravac pogrešan, i pokušavamo da idemo u suprotnom. Međutim to je vrlo teško, i zahteva snagu nekoga koji se za to dugo vremena pripremao i jačao. Ona je tako poželela ohrabrenje i snagu, utehu iz Pisma. Međutim, nigde ne nalazi Sveto Pismo. Sveta Pisma su oduzeta. Nailazi na uništene knjige od Elen Vajt. Čuđenje zbog toga. Ko uništava te knjige? Među ostacima vidi i knjigu od Margaret Dejvis. Oseća duboko kajanje zbog svake propuštene prilike kada se na vreme nije jačala iz Pisma i duhovnih knjiga. Sada je za to kasno, i preostaje samo ono što je urezano u sećanje.

Vlada sveopšti strah jer svi osećaju da ono što dolazi je strašno za neizdržati. Verni se isto boje, ali imaju neko duboko ubeđenje i veru da će sve biti dobro.

Oni ulaze u kuće i bez ikakvog obzira oduzimaju telefone i svako sredstvo komunikacije. Sprovode potpunu kontrolu nad svima, i imaju neograničenu vlast, slično vremenu Istočne Nemačke.

Stražite dakle jednako i molite se Bogu da biste se udostojili uteći od svega ovog što će se zbiti, i stati pred Sinom čovečijim.

Hristov dolazak u određeno vreme

Sveto Pismo na više mesta iznosi da je vreme za Hristov dolazak određeno. To znači da iako Pismo prepoznaje odlaganje dolaska, ipak postoji jedna granica preko koje Gospod neće ići.
Neka od tih mesta su sledeća:

Mat.24,22 I da se oni dani ne skrate, niko ne bi ostao; ali izbranih radi skratiće se dani oni. - dakle da nije vreme određeno da li bi se moglo skratiti?

Mat.24,34 Zaista vam kažem: ovaj naraštaj neće proći dok se ovo sve ne zbude. Ovde je otkriveno da će se svi prorečeni znaci ispuniti u roku od jedne generacije. Ovo je inače vrlo važno za tumačenje proročanstava o poslednjim danima, jer ukoliko dokažemo da smo mi ta generacija, onda među nama mora da se ispuni sve;Sveti Duh ovo ponavlja još jednom jasno u

1 Kor. 10,11 Ovo se pak sve događaše ugledi njima, a napisa se za nauku nama, na koje posledak sveta dođe.
Dakle na poslednju generaciju se odnosi celo Pismo;


Dan. 11,27 I srce će obojice careva raditi o zlu, i za jednim će stolom lagati; ali se neće izvršiti; jer će kraj još biti u određeno vreme.

Dan 11,35 I od razumnih će pasti neki da bi se okušali i očistili i ubelili do roka, jer će još biti rok.


Otk.6,11 I dane biše svakome od njih haljine bele, i rečeno im bi da počinu još malo vremena, dokle se navrše i drugari njihovi i braća njihova, koji valja da budu pobijeni kao i oni.
Vreme petog pečata je vreme istražnog suda. Ovde se otkriva razlog odlaganja dolaska, usavršavanje karaktera onih koji su predviđeni da u ovo vreme daju život za Hrista, za šta je ipak potrebna određena duhovna visina.


Otk.7,3 Ne kvarite ni zemlje, ni mora, ni drveta, dokle zapečatim sluge Boga našeg na čelima njihovim.
Jedna druga grupa se priprema za zapečaćenje, tj. posebno delo Svetog Duha kojim je omogućeno da prođu kroz vreme nevolje bez posrednika u Svetinji nad svetinjama.


Dakle zaista doživljavamo odlaganje, i ono je u vezi sa posvećenjem Božjeg naroda. Međutim, postoji krajnja tačka proročanstava preko koje nema odlaganja. Od te tačke moramo još uzeti jedno vreme skraćivanja dana, po proročanstvu.

Izneti su neki od dokaza za to da istorija neće trajati više od 6.000 godina. Oni imaju vezu sa izveštajem o stvaranju koje osim doslovnog ima i duhovno značenje što je isto tako pokazano. Stvaranje ukazuje na 6.000 godina istorije greha, proročkim jezikom simbola koji se kasnije proteže kroz celo Sveto Pismo. Na isti način se došlo do toga da je događaj krsta i pojava Hristove novozavetne Crkve vezana za četvrtu hiljadu godina plana spasenja. Povezivanjem ove dve istine dolazimo do toga da smo mi, koji smo sada na pragu zrelih godina, poslednja generacija koju proriče Pismo.

Duh proroštva kroz Elen Vajt potvrđuje ovo u sledećim izjavama u dve najvažnije knjige (što isto nije slučajno):


Šest hiljada godina traje velika borba. Božji Sin i njegovi nebeski vesnici bili su u sukobu sa silom zla da bi opomenuli, prosvetlili i spasili sinove čovečje. Sada je pala konačna odluka za sve; grešnici su se sasvim sjedinili sa sotonom u njegovoj borbi protiv Boga. str.258. elektronsko izdanje Velika Borba

Šest hiljada godina tresla se zemlja od sotoninih pobuna. On je onaj »koji je vasiljenu obraćao u pustinju i gradove njene raskopavao.« I on »roblje svoje nije otpuštao kući.« Šest hiljada godina je njegova tamnica primala Božji narod, i on bi ga zauvek držao u zarobljeništvu da Hristos nije razbio njihove okove i oslobodio sužnje. str.259.


Hristos je stajao na prelazu između dve epohe i njihova dva velika praznika. On, Božje Jagnje bez mane, uskoro je trebao sebe prineti kao žrtvu za greh, da bi tako učinio kraj sistemu simbola i obreda koji su četiri hiljade godina najavljivali Njegovu smrt. Čežnja vekova, elektronsko izdanje str.487

Božja namera bila je da sve postavi na večni temelj sigurnosti, pa je na nebeskim savetima odlučeno da se Sotoni mora dati vreme da
razve načela koja predstavljaju osnovu njegovog sustava vladavine. Tvrdio je da su ona uzvišenija od Božjih načela. Da bi ih svemir mogao sagledati Sotoninim načelima dato je vreme za delovanje.
Sotona je naveo ljude na greh, pa je plan spasenja postao delotvoran. Četiri hiljade godina Hristos je radio na čovekovom uzdizanju, a Sotona na njegovom upropaštavanju i unižavanju. Sve to pratio je ceo svemir.
str.567 (poglavlje "Svrši se")