Stradanje

Treći sastanak proučavanja biblijskih proročanstava, Heilbronn 12.11.16

^{Mt 24,6} ... Gledajte da se ne uplašite; jer treba da to sve bude, ali nije još tada kraj...

^...8 A to je sve početak stradanja.

1.Hristos savetuje da se ne uplašimo toga što se dešava u Crkvi. Dosada smo tako često potcenjivali uticaj straha unutar Crkve. Strah da se ne progovori o istini, da se ne podrže ljudi koji se bore za pravdu i istinu. Strah od promena, strah od uticaja autoriteta.

2. Činjenica da Isus nekoliko puta kaže da to još nije kraj, potvrđuje da su događaji navedeni po svom redu. Mi imamo uputstvo gde nam je rečeno da će Crkva izgledati kao da je potpuno pala, ali da ne gubimo glavu zbog toga i da ne odustajemo od vere.

3. Ukoliko imamo duhovne bitke u crkvi, različite partije i polemike. Ukoliko vidimo razne nepravde i stvari koje nikako ne pripadaju takvoj sredini, to ne sme da nas pokoleba. Te sve stvari ne znače da Bog ne kontroliše događaje. To je smisao reči da to sve treba da bude.

4. Reč za stradanje se može prevesti i sa porođajni bol. Mi znamo da bolovi označavaju početak porođaja. Ukoliko bi neko neobavešten zatekao trudnicu koja dobija porođajne bolove, on bi mogao da zaključi da nešto nije u redu. Tako i mi pošto znamo da je sve pod kontrolom i da Božji ljudi koji su u Crkvi neće proći nikako bolje nego Hristos što je prošao, nećemo odustajati. Sve je u redu. To je početak bolova.

5.U celom Pismu, počevši od Evinog porođaja do Otk. 12 poglavlja, nailazimo na sliku novog stvaranja, novog naroda, nove nacije, nove rase. Na ove slike Hristos upućuje. U velikom broju porođaja koji su nadahnuto opisani leži duboka duhovna pouka za poslednje vreme. Sama proročka slika rađanja, kao što je u Otk. 12, treba tek da se razume u potpunosti.

6. Žena koja se porađa biva napadnuta, a takođe i njeno dete. To je upravo ono što Hristos opisuje kao početak bolova. Ovo je kontrolisani porođaj. Moramo da razumemo da iza stradanja Božjeg naroda unutar crkve, stoje elementi zla unutar crkve.

7. Peter Jarnes je pisao o tome da činjenica da je dete uzeto ka Bogu i prestolu ukazuje na to da je vaznesenjem tek počeo proces sazrevanja Božje duhovne crkve. Sada su zli i dobri na jednom mestu, u jednoj kući. Proces njihovog razdvajanja je bolan kao porođaj. Oni koji se svete treba i dalje da se svete. Njima su nevolje sredstvo posvećenja. Oni koji čine zlo treba da napune meru do kraja. Njima su nevolje odložene, njima ide naizgled veoma dobro.

8. To je razlog da se kaže da ne smemo da se pokolebamo. Nije ovo realno stanje stvari. Propovednik je video cara koji ide pešice a bednika na konju. Car je onaj koji veruje, a bednik onaj koji radi bez vere.





stih 9 i 10: Tada će vas predati na muke, i pobiće vas, i svi će narodi omrznuti na vas imena mog radi.

 I tada će se mnogi sablazniti, i drug druga izdaće, i omrznuće drug na druga.

9. Ovo je osnova da verujemo u to da živimo u vreme mučeništva. Obzirom da mi težište tumačenja prebacujemo na događaje iznutra, među nama kao Crkvom, tražimo potvrdu za to. Nismo tako navikli da gledamo proročanstva tako da treba stalno da se ponavlja.

10 Da samo napomenemo da je Elen Vajt ove stihove primenila na odbacivanje poruke o opravdanju verom 1888. i duh neprijateljstva onih koji su smatrani vođama crkve prema nosiocima poruke.

11. Zaista, ako želiš da osetiš duha progonstva na koži, kreni putem opravdanja verom i iznosi ga onima koji se zovu vernici zajedno sa tobom.

12. Mi ovde takođe vidimo da su oni koji su bili u porođajnim bolovima dostigli zrelost koja ih predodređuje za mučenike. Vidimo i zle kao slabiće i agresivce.

13.Ponoviće se Judina izdaja. Oni koji su imenom bili vernici razotkriće se nepogrešivo u vreme velike krize. Isusa je morao da izda neko ko je bio u bliskom odnosu sa njim. Tako i danas. Nema drugih izdajnika osim onih koji su u crkvi ali ne predaju svoju volju Bogu.

Kako deluje duh ekumenizma?

 „Ne znate li da su telesa vaša udi Hristovi ? Hoću li dakle uzeti ude Hristove i od njih načiniti ude kurvine? Bože sačuvaj! Ili ne znate da ko se kurvom sveže jedno telo s njom postane? Jer, reče, biće dvoje jedno telo. A ko se Gospoda drži jedan je duh sa Gospodom. Bežite od kurvarstva; jer svaki greh koji čovek čini osim tela je; a koji se kurva on greši svom telu.“

"Na čelu joj napisano ime - tajna: "Babilon veliki, mati bludnica i gnusoba zemljinih." 





Jedno od značajnih učenja Svetog Pisma je nauka o telu. Slično kao što funkcioniše telo pojedinca, postoje zakonitosti u životu organizacije. Kao što ono što čini telo neizostavno utiče na duh, tako je ono što se čini u okviru jedne organizovane crkvene zajednice prepoznato kao atmosfera koja obavija sve pojedince koji joj pripadaju.

Objektivno nije moguće pripadati jednom organizovanom telu a ne uzeti udela u duhu koji na tom mestu provejava.

Sveto Pismo uči da je nemoguće biti sa nekim zajedno i istovremeno drugačiji od njega. Koliko god pojedinac posedovao lične kvalitete, revnost i znanje, on neće biti drugačije tretiran pred Božjim sudom, nego kao deo tela kojem pripada.

Da je to tako potvrđuje svedočanstvo proroka Jezekilje koji proriče da će iz Jerusalima, tj. Božje organizacije poslednjeg vremena biti iskorenjeni i bezbožni i pravedni. Jer ukoliko ti sam ne činiš zlo i dalje si deo toga zla ukoliko se jasno ne odvojiš i javno ga ne osudiš.

Ti postaješ deo duhovne preljube ne samo aktivno nego i pasivno.

Primer u sadašnjem vremenu, strašan i opominjući jeste organizacija adventista sedmog dana u Nemačkoj.

Sredinom devedesetih godina je vodstvo adventista u Nemačkoj počelo pregovore sa nemačkim ogrankom ekumenskog pokreta u ovoj zemlji. Vođena je duga prepiska i sve se to dešavalo tajno. Zbog stavova o ekumenizmu po kojem je crkva poznata, tadašnji predsednik nemačkih adventista je odlučio da pregovara u ime jedne grupe tzv. progresivnih adventista koji su prijateljski raspoloženi prema Ekumenskom pokretu.

Njegova sekretarica je dobar deo te prepiske, po svojoj verskoj dužnosti, predala jednoj grupi adventističkih teologa. Oni su prepisku objavili i obznanjeno je ono što je trebalo da ostane tajna: Crkva je da bi stekla status gosta u ekumenskoj organizaciji morala da redefiniše jedan deo svojih verovanja. 

Iako su ovi događaji izazvali veliku buru negodovanja i postali predmet diskusija, do dan danas se nije promenio status organizacije. To praktično znači da postoje određene obaveze prema ekumenskom telu, zajedništvo koje se gaji kroz zajedničke aktivnosti i obavezujuće odluke, kao i finansijsku podršku.

O tome je dosta rečeno. Generalno telo adventista na svetskom nivou je reagovalo upozorenjima, međutim niko nije snosio posledice.

Kada smo svojevremeno razgovarali o ovom problemu na nivou učenja Pisma, bilo je jasno da je jedino rešenje bilo u tome da se kompletna Unija isključi i vernici koji su protiv ekumenskih povezivanja prime kao članovi adventističkog tela.


Godinama je naše organizaciono telo u Nemačkoj pod uticajem duha ekumenizma.


Pre izvesnog vremena sam bio prisutan na jednom biblijskom času koji je održavao ozbiljan i posvećen član, učitelj lokalne organizacije adventista. Na njemu je tvrdio da je čovek nakon krštenja vodom bez greha. Gresi su mu krštenjem oprošteni, a nakon toga hrišćaninu ostaje samo da na redovnim službama Večere Gospodnje to oproštenje održava i eventualne grehe koje je u međuvremenu počinio okaje.

Ovaj čovek sprema nekoliko porodica koje žele da pristupe crkvi kao članovi.

Postoji velika potreba danas da se razobliči delovanje ekumenskog duha i približavanje stavova verništva onome što Pismo osuđuje kao otrovno vino Vavilona.

Ratovi, glad, zemljotresi

Drugo proučavanje proročanstava Svetog Pisma molitvene grupe u Klingenbergerstr.118; Heilbronn; 28.10.2016

- Mt.24, 6.7. Čućete ratove i glasove o ratovima. Gledajte da se ne uplašite; jer treba da to sve bude, ali nije još tada kraj. Jer će ustati narod na narod i carstvo na carstvo; i biće gladi i pomori, i zemlja će se tresti po svetu.

- Upozorenje iz prethodnih stihova bi trebalo da ima vezu sa ovim. U čemu je ta veza? Isus prvo govori o tome da će biti prevara, a nakon toga dolazi opis ratova. 

- Da pogledamo prethodnu sliku. Imamo narod, Božju crkvu. Ona je u opasnosti da bude prevarena. Dakle pre nego što je prevarena bila je očito slavna, pozitivna i kao takva predstavlja veliku opasnost za sile zla.

- Sotona pokušava da razbije silu Božjeg naroda prevarom. To opisuje 4 i 5 stih. Međutim ako je to tako, da se zaista radi o nama, zar nije vrlo lako prepoznati prevaru ako nam neko dođe i kaže da je on Hristos? Ko bi od nas poverovao nekom ko za sebe tvrdi da je Hristos?

-Mi zaključujemo da se ovde ne radi o direktnoj tvrdnji nekoga da je on Hristos, nego očito ta grupa prevaranata deluje na suptilniji način. Ne moraš da uzmeš na sebe celi Hristov autoritet da bi bio prevarant, dovoljno je da uzmeš samo neke delove autoriteta na sebe. Primera radi da odlučuješ u Crkvi, da sudiš, da opraštaš, da jedne kažnjavaš, druge povlašćuješ i to sve odvojeno od Hristovog Duha.

- Činjenica je da je ovo realnost danas u Crkvi. Hristos je ovo unapred prepoznao i upozorava nas da se ne damo prevariti od takvih. 

-Još jedna stvar je ovde bitna. Njih ima mnogo. Dakle onih koji nose prevaru je mnogo. Jasno vidimo da oni i one koji su prevarili čine većinu u Crkvi. To se ne može ignorisati. Većina je na strani zla, tako je prorečeno. 

- Mi imamo dve mogućnosti. Ili da verujemo Pismu ili nečemu ili nekom drugom. Ova činjenica da je većina u otpadu je biblijski potvrđena na mnogo mesta u proročanstvima, o čemu će biti kasnije reči. Sam Hristos u st.15 se poziva na knjigu proroka Danila.

- Ako hoćemo biti biblijski hrišćani, onda ćemo biblijski tumačiti. Dakle nećemo dozvoliti bilo kakvim utiscima da nas obmanu, nego ćemo tražiti vezu sa proroštvom Danila.

- Dakle o kakvim ratovima Hristos ovde govori? To su ratovi koji su posledica prevare koja je ušla u Crkvu. Sigurno se ne radi prvostepeno o ratovima o kojima saznajemo iz novina : 

Jer naš rat nije s krvlju i s telom, nego s poglavarima i vlastima, i s upraviteljima tame ovog sveta, s duhovima pakosti ispod neba. Ef.6,12.

Zašto bi Isus govorio o ratovima koji nisu naši?

-Dakle da rezimiriamo, Hristos govori o prevari u kojoj je većina. Nakon toga o duhovnom ratu. To znači da ima neko ko pruža otpor u Crkvi ovoj prevari. Ovo je rat ideja, učenja, duhova u Crkvi. Postoje oni koji podižu svoje glasove i nastaje rat u crkvi. (grčka reč za rat - polemos je osnova naše reči polemika)

- Narod koji ustaje na narod i carstvo na carstvo možemo naravno posmatrati kao ratove između nacija, kojih će biti do kraja. Međutim ako ovde vidimo samo dva naroda ili dva carstva, onda se to odnosi na nešto sasvim drugo.

- Znamo da je u Danilu, proročanstvima poslednjeg vremena u 11 glavi opisana borba Severnog i Južnog cara. To je rat dve vojske, koje su obe sotonine. Oni ratuju na teritoriji Božjeg naroda. Narod se pridružuje jednima ili drugima. A ni jedna ni druga nisu u pravu. Nijedna ne ratuje za Hrista. Dakle Božji narod mora da pruža otpor i jednima i drugima, ne bojeći se stati na stranu nepopularne istine.

- Hristos upozorava da se iz straha ne treba priklanjati ni jednoj strani, koliko god rat bio žestok. Mora da bude otpada. Sotona ne napada direktno i iz jednog pravca, jer zna da bi to izazvalo reakciju i ujedinjenje Božjih ljudi. On vodi dve suprostavljene opcije da se sukobe u okviru Božjeg naroda.

- On je te ljude unapred pripremio i tempirao da u određenom momentu uđu u naše redove i da se podignu. Nakon toga njima suprostavlja takođe druge svoje ljude koji se bore protiv ovih prvih. Tako nastaje rat, aktivnost za koji neki smatraju da se trebaju pridružiti na jednoj ili drugoj strani.

- Na taj način dolazi do onoga što je rečeno: glad i pomor po svetu. Ovde se radi o duhovnoj gladi vernika u crkvi i duhovnoj smrti mnogih. Ovo je opisano u Amos 8,11:  Gle, idu dani, govori Gospod Gospod, kad ću pustiti glad na zemlju, ne glad hleba ni žeđ vode, nego slušanja reči Gospodnjih.

- Ova i druga proročanstva ukazuju na to da se ide ka tome da se potpuno eliminišu svi oni iz Crkve kroz koje Bog progovara. U Otk. 11 je opisano da dva svedoka leže mrtva na zemlji. Otpad toliko narasta da na nekim mestima ostaje potpuna duhovna pustoš. 

- Crkve će ostati bez Božjih ljudi, koji će biti prognani i okaljani lažnim optužbama, da ih niko ne bi slušao. Za Crkve je napisano u Danilu da će gradovi Boga živoga postati Boga tuđega.
Jedna potpuno nova religija za koju ne znamo ni mi niti naši očevi. (Dan.11,31-33).

- Dakle vrlo jasna veza sa Danilovim proročanstvom. Pisano je da će čak i mnogi od razumnih pasti. Pomor je reč koja označava izlivanje sudova Božjih. Primera radi kada su Filistejci ukrali kovčeg Zaveta, tada su doživeli pomor, toliko dugo dok ga nisu vratili. Prisustvo Zakona u Crkvi, ali neznanje kako se ispravno služi Bogu dovodi do pomora u redovima vernišva. 

-Šta znači da će se zemlja tresti tamo i ovamo? Prisetimo se da su gradovi Boga živoga postali tuđi gradovi i kako su Božji ljudi prognani iz Crkve. Posmatrajmo sada proročanstvo o tome kako Božji ljudi vraćaju nazad: 

 Joilo 2:

 1Trubite u trubu na Sionu, i vičite na svetoj gori mojoj, neka drhću svi stanovnici zemaljski, jer ide dan Gospodnji, jer je blizu.² Dan, kad je mrak i tama, dan, kada je oblak i magla; kako se zora razastire povrh gora, tako ide narod velik i silan, kakvog nije bilo otkad je veka niti će ga posle kad biti od kolena do kolena.³ Pred njim proždire oganj, a za njim pali plamen; zemlja je pred njim kao vrt edemski, a za njim pustinja pusta, ništa neće uteći od njega.⁴ Na očima su kao konji i trčaće kao konjici.⁵ Skakaće povrh gora topoćući kao kola, praskajući kao plamen ognjeni koji sažiže strnjiku, kao silan narod spreman za boj.⁶ Pred njim će se prepadati narodi, svako će lice pocrneti.⁷ Oni će trčati kao junaci, kao vojnici skakaće na zid, i svaki će ići svojim putem, niti će odstupati sa svoje staze.⁸ I jedan drugog neće tiskati, svaki će ići svojim putem, i na mačeve navirući neće se raniti.

⁹ Po gradu će hoditi, po zidovima će trčati, u kuće će se peti, ulaziće kroz prozore kao lupež.¹⁰ Pred njima će se zemlja tresti, nebesa će se pokolebati, sunce će i mesec pomrknuti i zvezde će ustegnuti svetlost svoju.¹¹ A Gospod će pustiti glas svoj pred vojskom svojom, jer će logor Njegov biti vrlo velik, jer će biti silan onaj koji će izvršiti volju Njegovu; jer će dan Gospodnji biti velik i vrlo strašan, i ko će ga podneti?

- Neko je jednom rekao: Izbacite Božjeg čoveka iz  Crkve na vrata, on će kroz prozor doći nazad. Ovo će se ispuniti.

- Kada je na apostole sišao Duh, tada se osetio zemljotres. Takođe nakon Hristove smrti. Ovo je duhovno značenje zemljotresa po svetu. To je duhovno probuđenje i reforma Božjeg naroda.

Sadašnja istina (Present Truth)

Zaključci sa prvog proučavanja proročanstava Svetog Pisma molitvene grupe u Klingenbergerstr.118, Heilbronn 20.10.2016


- Obzirom da je Hristov autoritet neosporan, proučavanje proročanstava Svetog Pisma je dobro započeti upravo od Njegovog proročkog govora na Maslinskoj gori, što je zapisano u Mateju 24. poglavlju.

- Preduslov za dobro razumevanje ovog govora je ispravno razumevanje Hristovog dela spasenja čoveka. Takođe vredi i suprotno, da bi svaki krivi pojam o spasenju obavezno morao da utiče na to da se pogrešno razumeju proročanstva. Sasvim male razlike u pogledima na najvažnija pitanja vere prouzrokuju vrlo velike promašaje u stavovima, slično kao što čak i najmanja greška u proračunu inžinjera statike dovodi do toga da izgrađeni most vrlo brzo postaje neupotrebljiv i opasan za saobraćaj.

- Dakle što bolji početak to je bolji kraj. U ovom proučavanju nas ne interesuju samo odgovori, već najbolji odgovori, ne samo značenje nego najbolje značenje.

- Polazimo od toga da je Božja reč duhovna, tj. da ima duhovno značenje. Duhovno značenje ne treba da isključuje doslovno značenje, nego da važe oba značenja zajedno.

- Za razumevanje doslovnog značenja su dovoljne duševne sile čoveka, dakle njegova psiha, njegova inteligencija, osećanja, logički aparat i sve drugo što mu je prirodno dato na raspolaganje.

- Za razumevanje duhovnog značenja nisu dovoljne prirodne sile čoveka, zbog činjenice pada u greh. Ovde je protrebna natprirodna intervencija koja je opisana u Jev.4,12:Jer je živa reč Božija, i jaka, i oštrija od svakog mača oštrog s obe strane, i prolazi tja do rastavljanja i duše i duha, i zglavaka i mozga, i sudi mislima i pomislima srca.
- Razdvajanje duha i duše je potrebno zbog toga što je čovekov duh viši nego duša. Više treba da vlada nad nižim a ne suprotno. Padom u greh je ovo poremećeno i treba da se dovede u red, da ne bi neke prirodne sile intelekta zauzele mesto duhovnosti.

- Tako mi tvrdimo da je duhovno značenje prvostepeno i važnije od doslovnog. Verujemo da je pravi smisao Hristovih reči upravo duhovni smisao. 

- Takođe tvrdimo da je doslovno razumevanje Hristovih reči takođe pravi smisao toga što je rekao, samo manje po važnosti. Ukoliko se na tome ostane, promašili smo.

- Međutim ukoliko se doslovno značenje ignoriše, takođe smo promašili. Posmatrati Božju reč samo duhovno bi značilo otići u opasnu krajnost. Jer duhovnim silama naše prirode treba da upravlja Sveti Duh i On je taj koji našem duhu saopštava, govori i daje granice. Mi smo u tom potpuno zavisni, jer i najmanje mešanje u taj akt koji nazivamo inspiracija (uopšteni termin) ili prosvetljenje, predstavlja  neverstvo.

- Na taj način mi nikako ne možemo da izmislimo duhovno značenje Hristovih reči. Ono treba da bude duhovno u smislu da budi duhovni život i da deluje posvećujuće. Ne može biti da se iznosi duhovna reč, a da ljudima bude dosadna ili da je u svom duhu ne osete.

- Duhovno značenje Hristovih reči treba da ima potvrdu iz drugih delova Pisma. Na njih nas takođe upućuje Sveti Duh.

- Ukoliko znamo da Bog deluje u vremenu, onda je jasno da nas interesuje smisao proroštva koje ima u našem vremenu mnogo više nego značenje koje je imalo u nekom drugom vremenu. Mi tada govorimo o sadašnjoj istini (Present Truth), koja je bila i jeste i biće ključna pokretačka snaga pokreta kome želimo da pripadamo.

- Ukoliko se istina ne posmatra kao sadašnja, tj. u sadašnjem vremenu, nije ni čudo da ona nikoga ne može da pokrene i obrati.

- Mt.24,4.5: I odgovarajući Isus reče im: Čuvajte se da vas ko ne prevari. Jer će mnogi doći u ime moje govoreći: Ja sam Hristos. I mnoge će prevariti. 

Hristov govor na Maslinskoj gori je odgovor na pitanje apostola o okolnostima Njegovog drugog dolaska. Činjenica da odgovor počinje sa ovim upozorenjem je vrlo važna. Isus uvek prvo najvažnije kaže odmah na početku, a kasnije se vraća na detalje. 

-Od 4. do 14. stiha je pregled najvažnijih događaja pre dolaska. Nakon toga dolazi deo gde se pojedini događaji dodatno objašnjavaju.

- Ovaj prvi odsek je dobro posmatrati kao hronološki, dakle događaji se odigravaju po redu jedan nakon drugoga i imaju vezu jedan sa drugim.

-Kada Isus kaže da se čuvamo, to može da se odnosi samo na one koji poznaju istinu. Ne bi nam rekao da se čuvamo ako imamo neistinu, jer šta bi onda imali da čuvamo? Dakle u najmanju ruku ti prevareni su bili u poziciji da saznaju istinu.

- Dakle upozorenje se odnosi na pripadnike Božje ckrve, a tako treba razumeti i celi govor. Ako ne čitamo za pripadnike Božjeg naroda primena je pogrešna.

- Dakle ovo mnogi se takođe odnosi na pripadnike crkve. Mnogi koji su prevaranti su upravo imenom vernici a takođe mnogi koji su prevareni su takođe vernici. Dakle imamo tri grupe ljudi u Crkvi: Varalice, prevareni i oni koji treba da se čuvaju.

- Obzirom da je napisano mnogi i očito je da se radi o vrlo velikom broju, postotku, najbolje bi bilo da ukoliko si vernik, sebe ne izostaviš iz ove grupe. Najkorisnije za duhovnost vernika bi bilo da sebe posmatra kao prevarenog, jer su male šanse da nije prevaren.

- Dakle izađi pred Boga kao prevaren, da bi te On očistio od prevare. Ako ideš pred Boga kao ispravan, zaista je velika mogućnost da je upravo ta ispravnost koju sebi pripisuješ znak da si prevaren. Za svaki slučaj posmatraj sebe kao već prevarenog da bi izbegao zamku.

- Ukoliko ti ne vidiš da si prevaren ili to ne osetiš, to i dalje nije dokaz da nisi. Jer treba na Boga da se osloniš, a ne na svoju dušu. Neka tvoje duhovne sile kroz intuiciju i savest govore. Učini tako jer je Isus tako rekao, Njega radi napravi tako i preispitaj se.

Iskustvo sa lažnim isceliteljem

Jer će izići lažni hristosi i lažni proroci, i pokazaće znake velike i čudesa da bi prevarili, ako bude moguće, i izabrane.



Ovo upozorenje nije pisano za one koji ne čitaju Pismo. Delomično jeste napisano za one koje čitaju ali ne veruju u sve.

Ispunjenje ovoga se odigrava upravo tamo gde postoje ljudi koji veruju sve u Pismu, tj. Njegova Crkva.




Obzirom da je prošao određeni broj godina od događaja koje ovde želim opisati, verujem da je sazrelo da se upotrebi kao opomenu Njegovoj Crkvi.

Kratko nakon što sam doživeo svoje lično probuđenje u događajima koje sam objavio na ovom blogu, pojavio se u našem gradu jedan adventista koji je nudio jednu vrstu fizikalne terapije, slične masaži. Do mene su doprle vesti da mnogi naši vernici idu kod njega na tretmane. Premda su neki pojedinci izražavali sumnju u metode koje je primenjivao ovaj čovek, ja sam se stavio na stranu onih koji tome nisu pridavali neku posebnu pažnju. 

Tako bi verovatno i ostalo, da on nije posetio jednu sestru koja je dolazila na molitvene časove u našem domu. Ova sestra je bila inače u veoma teškom duševnom stanju i tvrdila je da se kod nje u stanu dešavaju čudne i natprirodne stvari. Imala je jake strahove i osećaj da joj neko želi nauditi.

Jednoga dana me pozvala telefonom i rekla da je ovaj čovek koji radi masaže posetio u njenom stanu. Opisala mi je tretman kojem je bila podvrgnuta, šta joj je rekao i kako joj je posle toga bilo bolje. Meni je cela stvar postala veoma sumnjiva, jer je ovaj čovek davao dijagnozu putem dodira rukama, slično tome kako se to radi na tzv. bioenergetičkim seansama. Obzirom da se radilo o verniku crkve i da je naš stav po pitanju sličnih metoda lečenja poznat, cela ova stvar mi nije davala mira.

Pokušao sam da zamislim koliku strahovitu štetu može ovaj čovek da nanese mnogim vernicima nesvesnih u vezi prirode sila koji stoje iza ovog čoveka, ukoliko se moje slutnje obistine. 

Molio sam se Bogu za mudrost i odlučio sam da ovog čoveka susretnem i razgovaram sa njim. Tih prethodnih dana sam dosta proučavao i razmišljao o sili Hristove krvi. Odlučio sam da ovog čoveka proverim, upravo na taj način, preko učenja o Hristovoj krvi, da bi se uverio koja sila stoji iza njegovog rada.

Kada sam ga pozvao preko telefona, on je odbio da se sastanemo, ali smo mogli da porazgovaramo par minuta. Razgovor je tekao ovako:

- Brate meni je rečeno da si bio u stanu te sestre i da si je lečio. Interesuje me način na koji lečiš.

- Tu su ženu svi ostavili i niko joj ne pomaže, ni propovednici ni crkva ni niko. Da ja nisam došao ova bi žena propala. Ona ima teške hronične probleme, ali ja sam to rešio. Još nekoliko tretmana i ona je potpuno zdrava.

- Kako si otkrio da je bolesna? Kako ti vršiš dijagnozu?

- Ja to osetim preko ruku. Prešao sam rukama preko stomaka i tu sam video da postoji problem. To je jednostavno. Meni je dat taj dar.

- Ja brate ne isključujem mogućnost da imamo ljude koji imaju dar isceljenja. Smem li da ti postavim još jedno pitanje da bi ja lično bio siguran sa koje strane dolazi taj dar? Da li ti veruješ u silu Hristove krvi i da li ti isceljuješ u Njegovo ime?

Nakon ovoga sam počeo da objašnjavam kako ja razumem to što u Pismu piše o ovoj temi. Ovaj čovek me prekinuo.

- Kakva krv, kakvo Pismo! Žena je bila maltene pred smrt i ja sam joj pomogao. 

Time sam dobio potvrdu koju sam tražio. Pokušao sam da ga uverim da to nije u redu što čini, da to nije način na koji Bog leči, da nije u skladu sa time što verujemo, međutim on je povisio ton i nazvao me fanatikom. U razgovor se uključio i jedan član njegove familije, koga sam inače poznavao iz crkve. Ova osoba mi je nekoliko puta glasno rekla da sam lud. Tako se završio razgovor. Na listu papira na kojem sam pisao beleške za vreme razgovora bile su napisane tri tačke:

1.Proslavljanje samog sebe;
2.uzdizanje iznad autoriteta starešinstva i Crkve;
3.nepriznavanje autoriteta Pisma i sile Hristove krvi.

Narednih sati i dana sam pokušao da učinim sve što je bilo u mojoj moći da obavestim pastore i neke ljude za koje sam znao da idu na tretman. Moram da naglasim da me niko nije poslušao, bar koliko je meni poznato. Naš narod nije navikao da se oslanja na pisanu reč, nego na osećanja i ubeđenja. 

Narednih meseci i godina sam bio svedok veoma teških problema kod nekih osoba koje su posećivale tretmane ovog čoveka. 
Par godina nakon ovih događaja, sedeći u subotnoj školi u jednom drugom gradu, susreo sam jednu ženu iz crkve koja mi je rekla da mora da ide u posetu u bolnicu, toj osobi koja me nazvala ludakom. Ja nisam nikome ispričao taj detalj iz razgovora sa tom familijom. Pitao sam je šta se toj osobi desilo i saznao da je imala veoma težak saobraćajni udes i da je ostala nepokretna. Jako se molim za tu osobu.

Molimo se Bogu ljudi da budemo spremni danas da se suočimo sa izazovima na koje nas Božja reč upozorava. To svakako nisu stvari koje će se desiti sutra bez da se već dešavaju danas. Hoćemo li da priznamo da se nalazimo unutra a ne spolja realnosti koju opisuje Božja Reč?

144.000 otkupljenih

I pevahu kao novu pesmu pred prestolom i pred četiri životinje i pred starešinama: i niko ne mogaše naučiti pesme, osim onih sto i četrdeset i četiri hiljade koji su otkupljeni sa zemlje. Ovo su koji se ne opoganiše sa ženama, jer su devstvenici, oni idu za Jagnjetom kud god ono pođe. Ovi su kupljeni od ljudi, prvenci Bogu i Jagnjetu.

Ovi navodi o 144.000 iz 14 poglavlja Otkrivenja sadrže činjenicu da su oni otkupljeni sa zemlje ili otkupljeni od ljudi. Oni su takođe prvenci.
Ovde se očito ne radi o Hristovom delu otkupljenja za sve ljudi koje je obavio na krstu. Kada bi se radilo o tome onda 144.000 ne bi bili posebna grupa koja se po nečemu izdvaja. Pošto su iskupljeni od ljudi, vrlo je jasno da su po tom otkupljenju različiti od drugih.

Po Zakonu je svaki prvorođeni od ljudi i stoke pripadao automatski Bogu kao vlasniku. I svaki takav je trebao da bude otkupljen od vlasnika. Ukoliko ne bi bio otkupljen morao bi da završi život. Ne može da živi ako je neotkupljen.

Svaki prvorođenac meni pripada,+ a i svako prvorođeno muško od stoke tvoje, krupne i sitne.+   Prvorođeno od magarca otkupi grlom sitne stoke.+ Ako ga ne otkupiš, slomi mu vrat. Svakoga prvorođenca od sinova svojih otkupi. (Biblija Jehovinih svedoka).

Činjenica da su 144000 otkupljeni prvenci ukazuje na sledeću istinu: Oni su jedni koji će od celog Božjeg naroda živi dočekati Hrista. Ostali neće biti na životu, nego će biti vaskrsnuti (Otk.20,4). Oni će stradanjem završiti život. 

Dakle zaista je vredno uložiti sve snage date nam na raspolaganje da uđemo u broj otkupljenih živih. Lomljenje magarčevog vrata je jasno upozorenje za sve one koji misle da mogu da se nazivaju Božjim narodom, a da ostanu u tvrdoglavoj neposlušnosti i upornosti. 

Kraj pre kraja

Slikoviti prikaz kraja vremena milosti za adventiste sedmog dana


Nije bez razloga toliko napora uloženo da se od vernika Crkve ostatka sakrije biblijska proročka istina da će njihovo vreme milosti, njihova šansa isteći pre nego ostalih verskih grupa i svetovnih ljudi.

 Sveto Pismo uči da će sud, koji se ispravno naziva istražni sud ili sud nad vernicima, predadventni sud, početi od Crkve Božje. To znači da će vernici prave crkve biti suđeni vremenski pre nego ostali ljudi. Sa time se slaže upozorenje Laodikejskoj crkvi da će njeno vođstvo tj. anđeo te crkve biti odbačno ako se ne promeni. Imamo još neke svedoke koji jasno ukazuju na to da će postojati kraj pre kraja, kao što je paralela sa istorijom jevrejskog naroda koja se po Hristovim izjavama kao veliki orginal treba pojaviti na kraju dana, u mnogo težem obliku i dalekosežnijim posledicama. Stvarno nije nikakvo čudo ako se ove činjenice pokušavaju sakriti, jer ukoliko dođu do naroda, mnogi  bi se otrgli od uticaja prevarnih autoriteta u crkvi koji imaju poreklo u silama mraka.

Značajan svedok koji govori nama koji živimo u posledku se nalazi u knjizi Jestire. Mi znamo da ova knjiga sadrži posebnu poruku za poslednje dane. Primera radi, ovde se nalazi slika smrtnog dekreta koji treba da stupi na snagu pred sami kraj. O tome čitamo na samom kraju knjige. Na početku knjige nalazimo sliku za događaje koji će vremenski biti uvod u smrtni dekret. Ovo je vredno naše potpune pažnje jer se radi o neposrednoj budućnosti koja leži upravo ispred nas.

U prvom poglavlju je opisana gozba cara Persije i Medije:

U to vreme, kad seđaše car Asvir na prestolu carstva svog u Susanu carskom gradu,

Treće godine carovanja svog učini gozbu svim knezovima svojim i slugama svojim, te beše kod njega sila persijska i midska, vlastelji i upravitelji zemaljski;

 I on pokazivaše bogatstvo i slavu carstva svog i diku i krasotu veličine svoje mnogo dana, sto i osamdeset dana.

 I posle tih dana učini car svemu narodu što ga beše u Susanu carskom gradu od malog do velikog gozbu za sedam dana u tremu u vrtu od carskog dvora.

 Zavesi beli, zeleni i ljubičasti behu obešeni vrpcama belim, lanenim i skerletnim o biočuzima srebrnim na stupovima mramornim; odri behu zlatni i srebrni po podu od zelenog, belog, žutog i crvenog mramora.

 A piće davahu u sudovima zlatnim, i to u sudovima drugim i drugim, a vina carskog beše izobila, kako može biti u cara.

 I pićem niko ne navaljivaše po naredbi, jer car beše zapovedio svim pristavima doma svog da čine kako ko hoće.

Vernici poslednje poruke koji su navikli da istražuju će ovde prepoznati da se radi o slici velikog orginala tj. Hrista koji je u slici cara i koji posreduje u nebeskoj svetinji. Preneseno na pravo značenje ovog slikovitog istorijskog opisa Hristos pravi gozbu za svoje službenike i pokazuje im lepote svojih dvorova svoje svetinje. Ta prva faza traje 180 dana i slika je za vreme milosti za adventiste, narod svetinje. Oni predstavljaju ove činovnike i vlastelu, posebno ovlaštenu, ljude od položaja i odgovornosti.

Nakon toga se otvaraju vrata carskog dvora sedam dana, za sve ljude od malog do velikog. To predstavlja drugu fazu u poslednjem delu službe u Svetištu, kada će biti otvorena vrata za propovedanje svim narodima.

Hristova priča o svadbi carevog sina, gde nakon dva odbijena poziva onih koji su bile oficijelne zvanice, sluge Božje kupe sve one koje nađu napolju na raskršćima, dobija ovde još jasniju potvrdu. Postoji određeno vreme za adventiste i ono ide svome kraju. Nakon toga će šansa biti ponuđena svima, što je predstavljeno slikom dobrog vina koje se toči izobila, svima bez razlike.

Teze protiv adventističkih skolara

 "Braćo! Čuvajte se da vas ko ne zarobi filozofijom i praznom prevarom, po kazivanju čovečijem, po nauci sveta, a ne po Hristu."

Došlo je vreme da se otvoreno progovori o najvećoj prevari i jeresi u našim redovima. Ne može se više trpeti i zatvarati oči pred tim pred čim i naši reformatori pre 500 i 600 godina nisu zatvarali.

Teze protiv skolara koje ovde iznosimo nisu ni izbliza dovoljne same u sebi da ovome stanemo na kraj. Potreban je odgovor i molitve duhovnih ljudi i sila Svetog Duha. Mi postavljamo teze i  nadamo da će ih Bog potvrditi i pokrenuti diskusiju na osnovu iznesenih tačaka.

A) INTERPRETACIJA

1.Skolari kažu da postoje pravila kako proučavati Bibliju i da sve što nije po tim pravilima treba odbaciti čak i pre nego što bi se trebalo proveriti. Na taj način oni oživljavaju religiju zakona i pravila i guše slobodu koja je tamo gde je Duh. Hoćemo li dozvoliti da nam pravila određuju život u tako osetljivom pitanju kao što je interpretacija? Ako je za nas Reč život, tada se oni postavljaju kao gospodari života i smrti.

2.U njihovim pravilima tumačenja (hermenautike) je uloga Svetog Duha na sporednom mestu. Pogledajte doktrinarne knjige adventističkih skolara. Dakle po njima su prvo pravila, a tek onda u okviru tih pravila pomaže Duh. Istina je suprotna tome što oni kažu. Oni kažu: Prvo inerpretacija pa onda inspiracija. Mi kažemo prvo inspiracija a onda interpretacija. Pravila su pomoćno sredstvo produhovljenog čoveka, a ne način da se dođe do duhovnosti.

3.Dakle oni se neće moliti za bilo šta što se iznosi u Božje ime. Oni neće sve proveravati i držati se onog što je dobro ako se to suprostavlja pravilima hemenautike. Njima su bitnija pravila nego biblijska zapovest. Mi koji hoćemo da živimo po Duhu, ne možemo da sledimo njihov primer. Mi ćemo proveravati sve, jer je napisano da se proveri sve, u pobožnom strahu da ne odbacimo neku od istina koja nam na taj način može biti otkrivena. Mi to ne činimo samo zato što je to zapoveđeno, nego zato što tako hoćemo i želimo da dođe do napretka.

4.Na taj način adventistički skolari stavljaju Boga na sporedno mesto a zaključak razuma na pijedastal. Na taj način propovedaju sigurnost na stazama koje su sami zacrtali. I zato nije čudo da u našim crkvama nema skoro više nikoga ko se boji da odbaci svetlo koje Bog šalje.Zato se u Srbiji niko nije bojao niti proveravao poruke pokreta iz Sivca niti poruke tzv beogradskih proroka. Imamo skolare koji bez da proveravaju šalju ljude iz Generalne konferencije da uče ljude kako da se bore protiv poruka. Događaji u Srbiji od 2001 pa nadalje u vezi dva pokreta kojih su nosioci ljudi ozbiljni i sa argumentima vere, dokazuju istinitost teza koje smo dosada izneli.

5.Oni su majstori u iznalaženju grešaka, na taj način odbacuju sve u paketu, ne dozvoljavajući mogućnost da se poruka proveravanjem može usavršiti ako se uzmu njeni dobri i napredni delovi, a one greške u sitnicama poprave pobožnim savetovanjem svih delova tela. Oni primenjuju hermenautičke principe kao indikatore grešaka i preuveličavaju ih u najvećoj mogućoj meri metodom lupe. Tako primenjuju pravila na telesan način. Nije im dosta što stavljaju Duha na kraj pravila nego i  pravila po sebi tumače bez da se mole i traže mudrost u molitvi. Ponašaju se kao da piše: "Duševni čovek ( psihikos) sve razume" ; dok ustvari piše "Duševni čovek ne razume ništa jer mu se čini da je ludost". To oni kažu na tumačenja nove svetlosti do koje su ljudi došli putem Duha. Kažu da je to ludost.

6.Oni sami priznaju da su njihovi doktorati dosadni za čitanje i da nemaju praktičnu primenu u životu ali ih i dalje uporno pišu i na taj način gube vreme. Njima nije bitno ko je obraćen, novorođen, ko ima darove Duha. Oni plaše vernike koji ih slušaju da slučajno ne bi napustili uverenja koja važe kao oficijelna. Dugi niz godine vlada ova adventistička skolastika, tako da su ljudi već zaboravili da vagaju dokaze, ne primećujući da skolari uskaču sami sebi u usta tvrdeći nešto na jednoj stranici a na sledećoj već sasvim suprotno, što se vrlo lako može dokazati.

7. Oni  citiraju što više autora da bi delo bilo cenjenije, isključujući tako silu zdravog sopstvenog rasuđivanja, a ti radovi se čitaju otpozadi i meri se dužina bibliografije kao merilo vrednosti. Na taj način vređaju Boga i zaustavljaju svaku mogućnost napredovanja van oficijelne i priznate duhovnosti i pored toga što je nadahnućem prorečeno da će u poslednje vreme Duh delovati van oficijelnih kanala i zamsli!

8.Kako oni posmatraju stihove u Pismu? Oni ne govore o tome da je presudan stav pojedinca koji istražuje. Ne govore da čovek potpuno zavisi od Boga da pravilno razume. Oni nikada ne kažu da im je Bog  nešto pokazao, nego da su oni to saznali i zaključili.

9.Kada govore o Pismu, kao da pričaju o svakoj drugoj literaturi. Kažu da je Danilo pišući svoju knjigu koristio koncepte iz Mojsijevih knjiga. Jovan je koristio jezik proroka Jezekilje. Kao da su ti ljudi pisali sami od sebe!? Kao da su pisali od svoje volje!

10. Tako se oni ponašaju kao da prorok prilikom inspiracije zadržava udeo svoje volje. Naravno da oni to tako žele da vide jer ako je u inspiraciji presudan čovek tada je takođe u interpretaciji ista stvar, a oni mogu da interpretiraju bez božanskog dela prosvetljenja.

11.I sada kada bi makar u toj takvoj interpretaciji kako je oni tumače bili svi ravnopravni i mogli svi da tumačimo, oni sve više zastupaju ideju da samo školovani i inteligentni mogu da razumeju Pismo. Znači čak i u takvom skolarskom tumačenju postoje privilegovani. I kada bi te privilegije barem bile u odnosu na duhovnost! Ne, privilegije ima akademski nivo. Ovo je takođe vrlo lako pokazati na mnogim primerima.

12.Oni kažu da tako mora da bude radi toga što ima jeresi jako puno kod nas, pa se ne može svakom dozvoliti da iznosi bez njihove provere. Provera se sadrži u tome da oni proveravaju time što su oni zaključili i dali za zakon. Gde je to napisano da kod nas nekome treba da se zabrani da se iznose stvari!? Kako im je omogućeno da u ova vremena ponovo uvedu verbalni delikt? Kako im je omogućeno da narod podele na duhovnike tj. njih same i na laike? Koji je to duh koji obara principe sveštenstva i autoriteta svih vernika koji su u Hristu?

13.Tako se protiv jeresi bore najvećom od svih jeresi: Intelektualnom skolarskom sistematikom. Nas vraćaju na nivo srednjevekovne skolastike i ekstremnog subjektivizma. Oni se u svakom svom koraku, na svakoj stranici sve više udaljavaju od objektivne stvarnosti u Hristu prema subjetivnoj stvarnosti u samima njima. Na stranicama njihovih doktorata i apologija mogu da se nađu svi elementi najtežih jeresi pelagijanizma do modernizma. Upravo time su doprineli da nam se duhovnost vrati na nivo čak i pre srednjeg veka i da se u takvoj atmosferi širi i prajerers arijanizma, koja inače nema nikakve šanse u tradicionalnim crkvama. Znači da nam je duhovna atmosfera slabija nego kod katolika i pravoslavnih.

14.To je moderna skolastika i oni se čak i ne stide da se nazivaju skolarima kao njihovi duhovni očevi skolastičari. Kako su samo uspeli jedan napredan pokret da dovedu na takav nivo? Koliko li je velika svetlost koju su odbacili, ako su nas uveli u toliku tamu?

B) AUTORITET

15.Znači njih se treba pitati kao da se tumači Pismo. Niko ne spominje Boga i silu Božju. Niko ne posmatra plodove. To je plod njihove sistematike, da se Sveti Duh prvo ukloni kroz novo razumevanje inspiracije (pogledajte razliku između knjiga adventističkih pionira i reformatora i njihovih). Na taj način se menja i metodologija. Naučna metodologija istraživačkog rada preuzima mesto proučavanja sa molitvom. Tako dolazimo da se menja pitanje autoriteta.

16.Sveti Duh se ne objašnjava kao da je presudan. A nema poštovanja Hrista bez Duha. Oni razdvajaju drugu i treću Ličnost svojim intelektualnim poduhvatima. Jer u Duhu i u Hristu je jedno te isto. Oni priznaju sami da ne drže puno do duhovnog interpretiranja, tako dolazimo do toga da ne drže puno do Božjeg autoriteta. Koje im je mesto u srcu za Boga, to mesto se otkriva u njihovoj teologiji.

17.Dakle oni ne podvlače autoritet na duhovnoj osnovi nijednog čoveka. Duhovnog čoveka oni sude i razgledaju i traže mu mane na ličnom polju pre nego što pokušaju da razmotre ono što iznosi. U tome oni pokušavaju da prenesu težište pitanja na intelektualnu osnovu, ako i to ne uspeju onda na ličnom planu. To čine i pored nadahnutih saveta da to ne sme tako da se čini. Jer ukoliko je čoveku Bog Duhom nešto otkrio, onda se to duhovnim razmatranjem može prepoznati jer će Duh Sveti to da potvrdi u umovima i srcima ljudi.

18.Na taj način pokazuju ko im je autoritet. Sigurno nije Bog Otac Hristov, koji Duhom živi u vernicima. Inače bi se bojali da sude po telu. Oni sude po grehu, sa strane greha i grešaka i na taj način pokazuju da i sami žive u realnosti, svesti greha.

19. Mi treba da prosuđujemo sa strane ne greha, nego Hrista. Ima li ga ili ga nema? to je naše pitanje. Je li brat u Hristu, šta ga sprečava, kako stoji ovo verovanje u odnosu na Hrista? Mi gledamo sa perspektive Hrista koga posmatramo kao same sebe u smislu našeg otkupljenja i novog stvaranja.

20.Ako gledamo ljude sa strane greha u pitanju autoriteta, onda smo svi isti i moramo ubaciti druge kriterijume. Onda se to njima dopada jer stavljaju kriterijume učenosti i intelekta na prvo mesto. Međutim, ako posmatramo sa strane Hrista to se njima ne dopada, jer su telesni i puni starog sebe.

21.Pismo je jasno. Hristos, Sveti Duh je prvi autoritet u Crkvi. Pitanje autoriteta u Crkvi danas je pitanje ko je više ili manje u Duhu, ko ima više sile, ko ima više istine. Hristos prebiva u svojima izabranima i niko od ljudi im ne može nalagati kako da se ponašaju, tumače, gde da idu. Nema šta da razmišljamo i da se pitamo ko govori, koliko je školovan itd. To je bezbožno. Duhovni sve razgleda a njega samog niko ne razgleda jer ima Hristov um.

22.Dakle vernik u Hristu ima autoritet isti kao Pismo. Ne kao Pismo po važnosti, nego kao Pismo po nadahnuću. Umesto da se oslanjamo na pravila i intelekt u pitanju borbe protiv jeresi; treba da šta više preziremo svako pravilo i intelekt u odnosu na poznanje Hrista.

23.Ako je njima to previše apstraktno, neka im i dalje bude. Ti se približuj Bogu i traži ga celim srcem.

24.U Crkvi Boga živoga neduhovan čovek ne sme da predstavlja nikakav autoritet za duhovna pitanja. Treba poštovati službenike institucije ckrve kao takve, ali ne podržavati ih u bilo kakvom duhovnom poslu ili daleko bilo, tražiti savet od njih.

25.U nedostatku duhovnosti skolari su našli zamenu u akademskoj intelektualnosti. Zamena se na grčkom kaže anti. To znači da je adventistička skolastika antiduhovnost, umesto, protiv Svetog Duha.

26.Upravo se to poznaje u njihovoj teologiji. Oni razdvajaju ne samo Hrista i Duha, time što uče da može Hristos da se poštuje bez da je čovek novorođen, tj. bez da prima Svetog Duha (naravno to ne kažu direktno nego se poznaje indirektno u njihovim izjavama). Oni razdvajaju nas i Hrista time što kažu da mi možemo da imamo istinu, ali ne i veru. Znači može se imati istina bez vere i vera bez istine i jedno i drugo bez Hrista. Oni kažu jedno je teogija a drugo praksa. Jer ako se oslanjaš na svoje prirodne sile, onda ne moraš da imaš povezanost sa Hristom da bi bio duhovan autoritet, jer je osnova duhovnog autoriteta istina. Praktično može se imati istina i bez da imaš Hrista. To je hula! Kao plod ovoga, u instituciji adventista može da se služi bez provere duhovnosti i plodova.

27.Pogledajte doktrinalne knjige ovog novog skolasticizma! Gde tamo piše da je duhovni vernik najveći autoritet i da mu glas važi kao i službenika crkve! Gde je postavljeno upustvo da se ljudi mole da im Bog pokaže ko je izabrani i da se takvi u našim redovima podrže više nego institucija? Gde se upozorava na ljude koji služe u instituciji a nemaju pozitivan odnos sa Hristom? Celi tomovi o pitanju autoriteta ne sadrže najvažnija pitanja. Za njih kao da ne postoji reč da je telesno razmatranje neprijateljstvo Bogu. Napor i trud se ne ulažu u pobedu telesnosti, nego u pobedu neobrazovanosti.

C)EKLESIOLOGIJA

28.Iz prethodnih tokova nastavlja se dalje jedna od najvećih prevara skolara: Pitanje crkve.

29.Kakvo je to idealizovanje stvarnosti ako smatraju obaveznim za vernike odluke vođa gde se ne gleda ko je u Hristu ako ne? Kome treba više služiti Bogu ili ljudima. Kako je odluka neduhovnih ljudi obavezna za verništvo? Nije li više greh nego bilo šta ta slepa poslušnost?

30.Oni tumače Crkvu i Telo Hristovo kao organizaciju, tj. instituciju.

31. Kažu da treba ostaviti pšenicu i kukolj do kraja da rastu zajedno. Ne suditi onima koji su unutra.

32.Ko im je dozvolio da kukolj nazivaju Hristovim telom! Ko im je dozvolio da članstvo Crkve posmatraju na organizacionoj osnovi? Protiv Pravilnika crkve koji definiše članstvo na duhovnoj osnovi. To znači da se niko ne sme krštavati koji nije novorođen i nema iskustvo sa Bogom i koji je nije poučen učenju Crkve.

33.Iako nominalno ispovedaju protestantsko načelo verništva na duhovnoj osnovi i sveštenstvo svih vernika, primena ovog načela pokazuje da nisu tu Reč zatvorili u srce.

34.Oni pišu ogromne tomove knjiga bez da pomenu ono što je najvažnije tj. njihov greh je ne toliko u tome šta pišu nego u tome šta propuštaju da pišu. U tome što prećute je njihov veliki greh.

35.Oni znaju da kažu šta je Vavilon, i šta nije dobro i šta ne treba. A nikako neće da kažu šta je Jerusalim i koji je to narod nasuprot Vavilonu. Prestali su da identifikuju Jerusalim i Crkvu Božju.

36.Oni vide gde su drugi i to opisuju sa mnogo reči, a sebe gde su u Pismu opisuju sa malo reči. Oni ljude ne uče da sebe vide u Pismu. Ne uče konkretno nego apstrakno značenje Hristovog tela. 

37.Ne uče apstraktno nego konkretno značenje Vavilona. Pa šta je važnije znati? Je li važnije poznavati sebe ili neprijatelja? Priprema za poslednju borbu je po njima više pitanje saznanja nego iskustva. Na taj način su pripremili teren da naša crkva postane leglo tzv. teorija zavere, tih besmislenih kilometarskih navođenja činjenica o zakulisnim institucijama i radnjama, kao da nas poznavanje činjenica može spasti! Punjenje crkava sa ovim teorijama je samo nastavak onoga što je skolarska elita započela. Jer ako nemaš sadržaj prave duhovnosti onda se traži zamena. Senzacionalne propovedi propagandnog sadržaja uništavaju godinama duhovnost našeg naroda.

38. Oni telesno tumače pitanje Crkve. Oni imaju isto to razumevanje kao i Vavilon protiv koga govore. Krštavaju neobraćene i izbacuju one koji se ne slažu sa njima. I to bezakonje proglašavaju Božjom voljom! Zato je i pisano da će Božji narod ponovo ulaziti u utvđenja skolara preko zidova i kroz prozore, jer su izbačeni napolje i jer će gradovi živog Boga postati boga tuđega. (Joilo 2,1-11; Dan.11,39)

39.Najpobožniji među njima još uvek nije pobožan uopšte, jer tako postupa i čini i uči druge. Oni neće da vide ko je to Jerusalim, neće da primene na sebe proročanstva o Jerusalimu jer je prorečen otpad. Oni sve vide u vezi svetinje a ne vide otpad od svetinje (primedba Richard Davidson-u), pogledaj Dan.8.1-14.

40.Oni sve znaju ali slabo primenjuju. Oni sve primenjuju ali pogrešno primenjuju. Jer ako ima Vavilon danas ima i Jerusalim danas. Ako ima Jerusalima danas onda ima i zapečaćenja u Jerusalimu kao i onih koji će biti suđeni mačem. Niko od njih ne upozorava na te sudove. Niko ne poziva na odgovornost Božjem Zakonu.

41.Poziva se samo na odgovornost crkvenoj organizaciji. I tom lažnom autoritetu su dali takvu zaslepljujuću snagu da se čak i najveći heroji vere danas u adventizmu, poput David Gates-a, uplaši kada mu zaprete sankcijama. Veoma mali broj ljudi danas shvata da im je verska dužnost da se protive ovom lažnom religioznom sistemu i da ga nikako ne priznaju kao jevanđeoski. Najviše što možemo je da mu damo poštovanje nasleđa i tradicije, ali nikako da mu pripisujemo delove Hristovog autoriteta, jer u Hristu nema nikakve tame i menjanja videla i mraka.

D)ESHATOLOGIJA

42. Oni vide šta Pismo znači za ljude kojima je nekada napisano. Iz toga izvlače pravila i principe koje primenjuju na svoje sledbenike i verništvo u ovom vremenu. Znači neće da vernici sami sebe traže u Pismu i dopuštaju da Reč njima govori u ovom vremenu, nego se mešaju u taj proces i oni govore šta za njih treba da znači u ovom vremenu.  Kažu da je nešto napisano za Jevreje, nešto za apostole a nešto za nas. Pismo kaže da je napisano sve za nas na koje je došao posledak sveta.

43.Oni kažu da mi ne možemo znati da li smo mi taj naraštaj koji sve primenjuje na sebe.

44.Pismo kaže da kada bi domaćin znao u koje vreme će doći lopov ne bi dao kuće orobiti. Bog hoće da znamo, On nije lopov, samo je u slici lopova. Hoće da znamo a ne da nas iznenadi. Kakvu vi sliku Boga širite skolari?

45.Oni kažu uvek treba biti spreman. Oni sebe nazivaju spremnim na taj način i pored toga što ne poznaju vremena i znake. Kako objašnjavate da je o prvom dolasku Hrista bilo toliko jasnih informacija i vremenskih i u događanjima? Zar je Bog promenio u toj meri način upozoravanja?

46.Hristos je rekao onim ljudima koji se ne interesuju za vremena i znake da su licemeri. Jer sve što kažu da se ne može znati oni u stvari neće da znaju. I to što neće i drugima ne daju. Zato je i najpobožniji među njima Richard Davidson odbacio da prihvati tumačenje brata Ferenca o vremenskim odsecima iz Danila 11 bez da se molio i da je proverio argumente.

47.To je učinio tako što je pogrešno primenio citat nadahnute proročice da pitanje vremena nikada više neće biti iznošeno kao proba. Vest tri anđela je proba. Davidson i njegov učenik, jedan dobar čovek Igor Mitrović, inače potpuno pod uticajem ove moderne skolastike, ne nalaze za shodno da idu putem provere argumenata koje je brat Ferenc izneo kao potvrdu svojih verskih teza koje je izneo kao date putem božanskog prosvetljenja.

48.Dakle nema straha Božjega pred njihovim očima, da se potrude na kolenima da to provere, nego trče da primene principe izvučene iz jednog nadahnutog citata. Međutim, dobar čovek i dobar hrišćanin su dva različita čoveka. Duševan čovek (psihikos) nije isto što duhovan (pneumatikos). Ne može telo da tumači nadahnuto kako treba.

49.Što se tiče izjava Ellen White o tome da mi kao narod nećemo primati vest u vezi sa određenim vremenom, to se odnosi na našu trostruku vest koju smo dobili od Boga upravo u vreme kada je ona bila vezana sa određenim vremenom tj.1844 godinom. Ova njena upozorenja treba dobro razumeti, sa svake strane. Jer ona nam ni u kom slučaju ne zatvaraju put da trazimo svetlost za ovo vreme tamo gde je ona milostivo ponuđena kada su brojevi dana u pitanju. Tu se otkriva divna slika o Hristu koji svom narodu u jedno preteško vreme otkriva broj dana koliko će trajati. Ova brojka je sasvim nekorisna onima koji su neposvećeni, ali onima koji stradaju vere radi, biće izvor utehe činjenica da tome ide kraj. Iz primera Izraela koji je trebao znati tačno vreme pojavljivanja Mesije, naučimo nešto.

50.Ova ista primedba se odnosi i na brata Ranka Stefanovića koji takođe ne proveravajući primenjuje pogrešno ovaj citat u svom tumačenju Otkrivenja. Braćo skolari, okanite se intelektualnog analiziranja Reči i krenite da se molite protiv sebe. Jer Božji ljudi se mole više protiv sebe nego za sebe.

51. Uče da je organizacija adventista sedmog dana Treći Ilija iz proroštva Malahije. Tako su sebe i sav narod proglasili prorocima, što nikad nije bilo niti će biti da su izabrani samo iz jednog naroda i crkve.

52.Uče "ostatak iz ostatka" ( Cliford Goldstein). To je nebiblijski. To čine da bi dali kredibiltitet onome što Biblija naziva "grozota pustoši na svetom mestu". Ostatak ne može da otpadne, kao što su to neposvećene mase nazovi adventista koje slede skolare. 

E)NAUKA O SPASENJU

53. Kada se skolarima iznosi pravda kroz veru i delo milosti, tada oni obavezno moraju da mu dodaju delo zakona (primer za to je Ivan T Blazen). Dakle čovek je opravdan Gospodnjim delom spasenja, a to uključuje i dela poslušnosti. To je sastavljanje onoga što je Bog rastavio. Istina je da propovedamo milost bez dela Zakona. Propovedamo milost bez Zakona uopšte. To zaista znači da kada propovedamo milost činimo to kao da zakona nema, jer se "sada javi milost bez Zakona", što znači da je zakon u nauci u milosti stavljen na stranu.

54.Isto tako kada se skolarima iznosi Zakon, tada oni viču: a šta je sa milosti? Oni nisu navikli da saslušaju propoved Zakona. Kada iznosimo zakon tada to činimo kao da milost ne postoji. Šta će ti milost u Zakonu? Zakon se propoveda bez milosti.

55. Na taj način pokazuju da nisu prihvatili opravdanje verom.

56.Uzdižu Jonesa i Waggonera istovremeno zaposleni tražeći im greške. Primer za to je George Knight. Niko ne objašnjava pravednost vere od skolara. A kada objašnjavaju to je jedna velika mešavina svakakvih protivrečnih ideja.

57.Oni znaju više od pionira a duhovnost im je daleko od pionirske. Ili ima nekog ko može da zamisli skolare kako noćima proučavaju Pismo zajednički uz post i molitvu?

58.Znaju sve gde su oni grešili a ne vide sebe koliko su daleko još i od tih grešnika. Jer grešiti se može kad bar neko ima pravo. Otpasti se može samo kada si stojao.

59.Jedan od njih kaže da ne veruje da su svi spaseni (George Knight u razgovoru sa Jack Sequeira). I onda kaže: Zašto propovedamo ako su svi spaseni? Na taj način pokazuje koliko je njegov stav daleko od istine Jevanđelja. Jer mi propovedamo spasenje onima koji to ne znaju. Oni ne znaju šta imaju u Hristu. On bi da im propoveda šta će tek da dobiju ako poveruju. To bi značilo da njihova vera doprinosi njihovom spasenju, što je iskonska neistina.

60.Tumače istoriju izostavljajući kompromitujuće delove. Davidson se moli za Brinsmeada, kaže da je puno naučio od njega, ali nigde ne kaže šta je to naučio. Šta je naučio od toga čoveka koji se pominje samo po zlu u oficijelnoj istoriji? Ima li nekoga da ispravi greške koje su se činile 50-tih godina prema Wieland -u i Short -u i njihovoj poruci? Ima li ikoga od skolara da poučava šta je poučavao Aweking Movement 60-tih? Ko priča o tome šta se desilo, kako je nestao iz javnosti Emilio Knechtle 80-tih? itd itd

61 Nema unutrašnje kritike i popravki. Skolari uspostavljaju atmosferu najteže verske sektaške isključivosti. Pod njihovim uticajem se rađa teški verski zelotizam. Pogrešno je vezati crkveni patriotizam za pitanja duhovnosti. Crkva se voli istinom. Oni koji se zapečaćavaju plaču zbog gadova koji se čine i deluju nasuprot njima. Skolari govore o jeresima koje su pobedili a nečovečno postupaju sa svakim koji ne misli kao oni. Mnogi su duhovni život ugasili skolari.

62.Razdražljivi su kada im neko ukaže na grešku. Osetljivi su, ne ispituju i nisu otvoreni. Svako suprotno mišljenje proglašavaju izdajom Božje stvari.

63. Kažu da poštuju Reformaciju a traže Luterove greške. Pogledajte Priručnik adventističke teologije o  Spasenju. Tamo su izjave Trinidenskog crkvenog sabora Katoličke crkve označene kao značajne i dato im je više prostora nego luteranski stav koji je kritikovan kao problematičan zbog toga što uključuje Božje predodređenje.(!!!) Ovo je pobuna!

64.Njihovo shvatanje spasenja nije reformatorsko. Njihova antropologija nije reformatorska. Učenje o pravdi vere nije reformatorsko.

65..Nisu u stanju da priznaju ustima da je Hristos Gospod njihovog života .Nemaju radosti i pobedu u Hristu, nemaju silu. Ne uče novorođenje, ne uče potpunu predaju Hristu.

66. Problem vide samo na nivou intelekta.

67.Pošto ne priznaju Hrista ne mogu ni da ga propovedaju. Pošto ga ipak propovedaju to je lažni Hristos koga iznose.

68.Tako ispunjavaju proročanstvo. Oni su lažni proroci iz Mat.24.

69.Oni ispunjavaju proročanstvo Elen Vajt: "Oformiće se jedna nova organizacija. Pisaće se knjige sasvim drugačije vrste. Proširiće se jedan sistem intelektualne filozofije." Ova reč je davno ispunjena preko skolara i njihove literature. Pozivamo ih i molimo da se obrate.

 70.Pošto je to tako treba se čuvati njihovog uticaja i nikako ih ne podržavati da ne bi sebe učinili saučesnicima velikog duhovnog otpada. Svaki pojedinac treba da se moli Bogu i ne ide bez posebnog vođstva tamo gde vladaju skolarski zakoni i gde nema ljubavi.

Identitet dva svedoka iz Otk.11

Na osnovu Gospodnjeg Zakona znamo da su potrebna dva svedoka da bi se utvrdila istina. Čovek nije u obavezi da prihvati iskaz samo jednog, međutim ako istinu iznose dvojica tada je kriv ukoliko ne prihvati.


Što se tiče dva svedoka iz Otk.11 mi ih posmatramo u sadašnjem vremenu. Već prvi stih nam ukazuje na vreme istražnog suda koji se vrši u korist pripadnika Božjeg naroda, tj. svih onih koji tvrde da su vernici poslednje poruke, poruke tri anđela (Otk.14,1-6). Dakle vreme delovanja dva svedoka je upravo ovo naše vreme koje je vreme posledka. Pre nego što krenemo na određivanje identiteta ovih svedoka dajemo još neke dokaze da se proročanstva iz Otkrivenja trebaju tražiti u sadašnjem vremenu bez da se dovodi u pitanje njihovo istorijsko tumačenje. Dakle dva svedočanstva iz Pisma iznosimo sa naglaskom označenim kurzivom:

1Kor 10,11: Ovo se pak sve događaše ugledi njima, a napisa se za nauku nama, na koje posledak sveta dođe.
Mt.24,34: Zaista vam kažem: ovaj naraštaj neće proći dok se ovo sve ne zbude.

Dakle poslednji naraštaj vernika na ovoj zemlji ne može da kaže za ništa od Hristom na Maslinskoj gori prorokovanih događaja da se ne odnose na njih. Ukoliko je nešto napisano pisano je za njih i mi tada govorimo o potpunom ispunjenju. Kada se osvrćemo na istorijski ispunjena proročanstva tada govorimo o delimičnom ispunjenju. 

Upravo iz tog razloga mi želimo biti više nego oprezni i ne propuštati ni jednu reč da padne na zemlju, bez da verom, u molitvi i pobožnom razmatranju Pisma nismo duhovno razmotrili. Mi tada govorimo o tome da uloga Svetog Duha kroz prosvetljenje zauzima prvo mesto u tumačenju. Tek na taj način primljene informacije koje ostavljaju vrlo dubok utisak, mogu da se dodatno usklade sa tumačenjem biblijskih naučnika. U našem razumevanju interpretacije su naučne metode hermenautike i egzegeze drugostepenog značenja. Prvostepeno je prosvetljenje i savetovanje sa ljudima koji su na putu posvećenja.

Primili smo toliko poziva da izučavamo proročanstva, da nikako ne možemo ni za jedno od njih reći da se potpuno ostvarilo u prošlosti, bez potrebe da se primene na nas danas.

U slučaju dva svedoka se nećemo baviti svim detaljima proročanstva, nego njihovim identitetom. Prvo što moramo da zapazimo jeste da se tu radi o osobama. U celom proročanstvu je očigledno da se radi o živim ljudima, koji govore, deluju, prorokuju itd. Istorijsku primenu nekih delova proročanstva na knjige Starog i Novog zaveta ne dovodimo u pitanje. Ona je delimična i za to vreme sasvim na mestu, kao potvrđena reč proročanstva za to vreme (Francuska revolucija krajem 18v.).

Primena celog proročanstva i posmatranje potpunog ispunjenja ne može da se uskladi sa ničim drugim što nije živo ljudsko biće. Kao potvrdu ovoga smo pozvani da posmatramo način na koji Bog radi i uvek u prošlosti radio: kroz svoja ljudska oruđa. Dakle posao dva svedoka na ovoj zemlji ne mogu da završe niti Stari i Novi zavet sami po sebi. 

Način na koji se opisuje delovanje dva svedoka nas upućuje na starozavetne proroke. Dakle Bog na kraju istorije ovog sveta deluje na starozavetni način. U tom smislu se u drugom delu proročanstva o dva svedoka oni nazivaju proroci. To znači da će služba ovih ljudi imati proročki karakter.

Iako delovanje tih proroka ne može da se uporedi sa ničim dosada viđenim u istoriji, upada u oči velika sličnost sa u manjoj meri delovanjem Mojsija i u mnogo većoj meri proroka Ilije. Upadljiva sličnost sa Ilijom sigurno nije slučajna. Dakle to što je njihovo delo slično Mojsijevom ukazuje na to da su to ljudi Reči, ljudi Zakona, takođe ukazuje na položaj Božjeg naroda u vreme posletka, neku vrstu ropstva i zarobljeništva kao onog u Egiptu.

Međutim mnogo jači kontinuitet sa Ilijom ukazuje da se ovde radi o okolnostima otpada u redovima samog Božjeg naroda. Dakle istina jeste da je narod u ropstvu što se okoline tiče, ali je takođe još teže od tih okolnosti činjenica da se oni koji se zovu vernici otpađuju od Boga kome tvrde da služe. Dakle ako je prva slika proročanstva iz Otk. 11. slika istražnog suda nad Božjom crkvom, tada je druga slika proroka koji objavljuju vest obučeni u vreće, slika za žalost otpada unutar Crkve.

Mi vidimo da se paralelno odigrava njihova prva služba svedočanstva unutar redova vernika sa onom spolja prema nevernicima koja kao i u uvodnoj slici biva ostavljena za kasnije vreme.  Njihova služba ide paralelno sa sudom i neizostavni je deo suda. 

Oni završavaju svoje svedočanstvo i bivaju "ubijeni od zveri koja izlazi iz bezdana". Ostaju mrtvi na ulici grada tri i po dana. Po imenima grada gde leže vidimo da se radi i o svetu, lažnoj religiji ali i o nevernicima iz samog Jerusalima, koji je simbol za Božju zajednicu. Nevernici i lažni vernici se raduju njihovoj smrti. ali oni ponovo oživljavaju i bivaju  uzeti u oblake. 

Dakle mi pratimo i dalje velike podudarnosti iz života proroka Ilije, ali tu se sada pojavljuju pojedinosti koje ukazuju na Jovana Krstitelja a takođe i na Hrista.

Proročanstvo iz Malahije ukazuje na pojavu Ilije neposredno pre Hristovog dolaska. Hristos potvrđuje da Ilija treba da dođe, ali ukazuje i na Jovana kao ispunjenje tog proročanstva (Mt.17,11.12).  Dakle imamo jednog Iliju istorijskog koji je tip onog pre prvog dolaska ali isto tako i onog koji tek treba da dođe, Jasno je da Malahija govori o istoj stvari kao i proročanstvo o dva svedoka. 

Da je Ilija jedna ličnost, ne narod, ne pokret itd, nego jedan jedini čovek to je takođe lako pokazati. Ukoliko je prvi bio jedan čovek, drugi takođe, tako je i treći Ilija jedan čovek. Bog deluje uvek kroz jednog čoveka. Dakle u ovo vreme imamo proroka, svedoka kroz kojeg će Bog obaviti svoj veliki posao. Treći Ilija.

Ko je onda drugi svedok? 

U odgovoru na ovo pitanje idemo u zadnji dan na ovoj zemlji proroka Ilije. On ujutro šalje svog pomoćnika u tri navrata da ide od njega. Međutim Jelisije ne sluša. On je imao svoju zajednicu sa Bogom i sam Bog mu je naložio da ne sluša Iliju. Ovo je bila velika proba za čoveka koji je trebao da nastavi Ilijin posao. I drugi proroci iz škole su imali informaciju da će Ilija biti uzet. 

Neposredno pred vaznesenje u nebo Ilija objašnjava Jelisiju da će dobiti dva dela njegovog duha ukoliko ga vidi prilikom uznesenja. Jelisijeva vera je izdržala svoju najveću životnu probu, a to je da ne sluša svog učitelja nego Boga. Tako je dobio dva dela duha Ilije. Prodornost i sila je bila udružena sa blagošću i strpljivošću. Na neki način je Jelisije bio još veći od Ilije.

Dakle prvo ide Ilija, pa veći od njega Jelisije zbog dva dela duha; a nakon toga imamo najvećeg rođenog od žena, drugog Iliju, Jovana Krstitelja! Dakle na neki način još većeg nego Jelisija!

Primećujemo da Bog službi jednog velikog dodaje još jednog čak većeg. Uvek idu dva svedoka.

Nakon Jovana Krstitelja dolazi drugi Svedok sam Gospod Isus Hristos. Još veći!

Taj Gospod Isus kaže da će Njegovi učenici činiti još veća dela nego On (Jov.14,12)! Pogledajmo sada u svetlu tih reči koliko je moćna služba Trećeg Ilije! Što se dela tiče služba Ilije je veća nego samog Božjeg Sina!

Ako imamo još jednog svedoka taj je još veći nego Treći Ilija. Pogledajmo sledeće proročanstvo koje se neminovno povezuje sa tim drugim svedokom, prorokom: Malahija govori o Trećem Iliji, a ispred njega Zaharija govori o drugom svedoku.

 U onaj će dan Gospod zaklanjati stanovnike jerusalimske, i najslabiji među njima biće u taj dan kao David, i dom će Davidov biti kao Bog, kao anđeo Gospodnji pred njima.

Dakle drugi svedok je simbol za celi pokret i narod.  On će biti kao da je Bog sišao na Zemlju! Tako moćan, zadnji od svih velikih svedoka.

Drugi svedok nije ništa drugo nego 144.000. Prvenci Bogu i Jagnjetu. 

Kao što je prvi i drugi tako će i treći Ilija pokleknuti u svojoj borbi. To znači ono da će biti neko vreme "mrtav". Mi ne treba da očekujemo čoveka supermena tog proroka zadnjih dana. On će po proročanstvu, imati svoje slabosti i ljudske strane. Tipološka slika kroz njegove prethodnike je jasna. Proročanstvo takođe govori jasno.

144.000 su takođe grešnici. Oni idu za Jagnjetom, to znači da su u potrebi oproštaja i čišćenja Hristovom krvlju svaki dan. Međutim, ako ugledaju Iliju kako uzlazi ka oblacima, takođe će biti obdareni dvostrukom silom. Ovo proročanstvo ukazuje jasno na to, da će istina o nebeskoj svetinji koja je između neba i zemlje, nebeska nauka, ono što je Hristos rekao ....kad vam budem rekao nebesko... učiniti takav duhovni napredak u njima, da će biti u stanju da završe tajnu Gospodnju, Amin