Još od najranije mladosti sam se pitao šta je značenje prvog poglavlja knjige proroka Jezekilje. Nakon dugog niza godina, molitava i istraživanja odgovor je došao kroz spise ranih crkvenih otaca koji se pripisuju Makariju egipatskom.
"Ono što je prorok video u ovom prizoru bilo je istinito i pouzdano; ono je, međutim, ukazivalo na nešto drugo, predizobražavalo je nešto tajanstveno i božanstveno, tajnu uistinu skrivenu od vekova i rodova i otkrivenu u poslednja vremena, sa dolaskom Hristovim. Prorok je sozercavao tajnu duše, koja treba da primi svoga Gospoda i da postane presto slave Njegove. Duh, koji ju je pripremio [dušu] za Svoje sedište i obitalište, udostojio ju je da se prisajedini Njegovoj svetlosti i ozario juje krasotom Svoje neizrecive slave, čineći je svu svetlošću, svu licem i svu okom. Nema u njoj nijednoga dela koji ne bi bio ispunjen duhovnim očima svetlosti, odnosno, u njoj nema ničega pomračenog, nego je sva učinjena svetlošću i duhom, sva je ispunjena očima i nema nikakvu prednju i zadnju stranu, nego se sa svih strana pokazuje licem, jer se na nju spustila i u njoj zaseda neizreciva lepota slave Svetlosti – Hrista. I kao što je sunce svagda podobno samome sebi, tako da kod njega ne postoji nijedan poslednji ili nedovoljan deo, nego, sastojeći se iz jednakih delova, celovito blista svetlošću i vascelo ono jeste svetlost, i kao što je vatra, tj. sama svetlost vatre, u celini podobna samoj sebi i nema u sebi ni prvo ni poslednje, ni veće ni manje, tako i duša, potpuno obasjana neizrecivom lepotom slave svetlosti od lica Hristovog i potpuno stupivši u zajednicu sa Svetim Duhom, udostojivši se da postane obitavalište i presto Božiji, sva postaje oko, sva svetlost, sva lice, sva slava, sva duh, kao što ju je pripremio, ustrojio i ukrasio duhovnom lepotom Hristos, Koji je i nosi, i rukovodi i podržava, i uzdiže. Rečeno je, naime, da je ruka čovečija bila pod heruvimima (Jezek. 1; 7). Sam Hristos i biva nošen dušom, i rukovodi dušu."(https://svetosavlje.org/duhovne-besede/2/?pismo=lat)
Svakoj duši koja istražuje Pismo preporučujemo da pročita ovu celu propoved Makarija.
U trenutku dok sam čitao ove redove dobio sam jasno osvedočenje da se radi o mudrosti koja nije od čoveka, nego delo nadahnuća sa Neba.
Dakle, ne isključujući postojanje heruvima i to da su oni ovde opisani kao stvorenja koja su u prisustvu Slave kojoj se ne može pristupiti, postoji još jedno značenje četiri živa bića.
Prorok Jezekilja je bio prenesen u poslednje vreme i ugledao je četiri čoveka koji su u Hristu uzrasli u toj meri da ih Pismo naziva živim bićima obdarenim sposobnostima koje su slične najistaknutijim anđelima. Makarije iznosi jasne dokaze iz Pisma gde je pokazano koliko visoko čovek može u Hristu da uzraste.
"Da duše pravednika postaju nebeska svetlost, Sam Gospod je rekao apostolima: Vi ste svetlost svetu (Mt. 5; 14). Pošto ih je On Sam učinio svetlošću, zapovedio im je da se kroz njih prosvetli i svet, pa je rekao: Niti se užiže svetiljka i meće pod sud, nego na svećnjak, te svetli svima koji su u kući. Tako da se svetli svetlost vaša pred ljudima (Mt. 5; 15-16). Ovo, pak, znači sledeće: „Ne sakrivajte dar koji ste dobili od Mene, nego ga podajte svima koji ga žele“. Gospod je rekao i sledeće: Svetiljka teluje oko. Ako dakle, oko tvoje bude svetlo, sve će se telo tvoje prosvetliti. Ako li oko tvoje kvarno bude, sve će telo tvoje tamno biti. Ako je, dakle, svetlost koja je u tebi tama, kolikaje tek tama (Mt. 6; 22-23)? Kako su oči svetlost tela, onda je, kada su oči zdrave, i čitavo telo osvetljeno; kada, pak, nešto upadne u oči i kada se one pomrače, onda se čitavo telo nađe u tami: tako su apostoli bili postavljeni da budu oči i svetlost čitavom svetu. Zato je Gospod, zapovedajući im, rekao: „Ako vi, koji ste svetlost svetu, ustrajete i ne odvratite se, onda će čitavo telo sveta biti prosvetljeno. Ako se vi, svetlost sveta, pomračite, kakva će onda biti tama, tj. svet?“ Apostoli su, dakle, postavši svetlost, postali svetlost za verujuće, prosvetlivši njihova srca onom nebeskom svetlošću Duha, kojom su i oni sami bili prosvetljeni."
Činjenica da su četiri živa bića ljudi nam daje ključ za razumevanje nekih delova Otkrivenja. Vrlo je jasno da se slikoviti prikaz poslednjih događaja ne odvija na Nebu nakon Hristovog dolaska, već na zemlji za vreme velike borbe između dobra i zla.
Ovde ćemo navesti samo jedno mesto u Otkrivenju gde je to očigledno. Neka svako ispita i istraži za sebe:
Otk.5,6 I videh, i gle, nasred prestola i četiri životinje, i posred starešina Jagnje stajaše kao zaklano, i imaše sedam rogova, i sedam očiju, koje su sedam duhova Božijih poslanih po svemu svetu.
Dakle kao što je Otac okružen heruvimima na prestolu slave, tako je Hristos u posebnoj vezi sa svojim izabranicima na prestolu milosti.
7 I dođe i uze knjigu iz desnice Onog što seđaše na prestolu.8 I kad uze knjigu, četiri životinje i dvadeset i četiri starešine padoše pred Jagnjetom, imajući svaki gusle, i zlatne čaše pune tamjana, koje su molitve svetih.
Ovde je slikovito opisana njihova služba. Oni su verom povezani sa Hristom i prate ih molitve celog Božjeg naroda. Dakle njihov duhovni rast nije posledica samo njihove veze sa Hristom nego i sa Njegovom zajednicom vernih. Činjenica da je Hristos ovde prikazan kao Jagnje, kao i njihovo bogosluženje dokazuje da se radi o vremenu milosti, gde je potrebno posredovanje krvi zbog greha. Ne anđeli, nego ljudi padaju na kolena pred Bogom zbog svoje grešnosti. Ne anđeli nego ljudi trebaju posredovanje kroz jednom prinetu Žrtvu, krv i molitve.
9 I pevahu pesmu novu govoreći: Dostojan si da uzmeš knjigu, i da otvoriš pečate njene; jer si se zaklao, i iskupio si nas Bogu krvlju svojom od svakog kolena i jezika i naroda i plemena,10 I učinio si nas Bogu našem careve i sveštenike, i carovaćemo na zemlji.
Nova pesma je nauka o Hristovoj pravednosti i Njegovom savršenom delu koje je obavio za nas bez našeg udela. To je večno Jevanđelje, "ovo" Jevanđelje koje se propoveda za spasenje. Ovde je opisano propovedanje po celom svetu koje ide od Hrista preko četiri izabranika dalje na dvadeset četiri čoveka i na koncu celi broj izabranika u poslednje vreme (Otk. 14)
11 I videh, i čuh glas anđela mnogih oko prestola i životinja i starešina, i beše broj njihov hiljada hiljada.12 Govoreći glasom velikim: Dostojno je Jagnje zaklano da primi silu i bogatstvo i premudrost i jačinu i čast i slavu i blagoslov.13 I svako stvorenje, što je na nebu, i na zemlji, i pod zemljom, i što je na moru, i što je u njima, sve čuh gde govore: Onome što sedi na prestolu, i Jagnjetu blagoslov i čast i slava i država va vek veka.
Dakle da ovo nisu ljudi ne bi bilo posebno naglašeno da im se pridružuju anđeoska bića u delu objavljivanja Jevanđelja po celom svetu. Zapazimo da je broj anđela koji svetima stoji na raspolaganju u ovom delu ogroman. U ovom delu je puno više anđela nego samih ljudi.
14 I četiri životinje govorahu: Amin. I dvadeset i četiri starešine padoše i pokloniše se Onome što živi va vek veka.
"Nebeski vesnici koje je Jezekilj video kako, poput svetlosti zaslepljujućeg sjaja, prolaze između živih bića hitrinom munje, predstavljaju brzinu kojom će se delo u svojoj završnoj fazi odvijati. Onaj koji ne drema i ne spava, koji je neprekidno na delu ostvarujući svoje namere, u stanju je da svoje veliko delo skladno privede kraju. Ono što umu ograničenog čoveka izgleda tako zamršeno i komplikovano, ruka Gospodnja održava u savršenom redu. On može da smisli put i način kako će da se osujete namere onih koji su se zaverili u zlu i onih koji su im u tome savetnici." {4BC 1161.1}
Ostaje nam samo da svim svojim silama nastojimo da budemo u ovom broju i da se poklonimo zajedno sa telom vernika po svetu, koji istinito prizivaju Boga u ova poslednja vremena. Amin
