Hristova ljudska priroda

Deo razgovora sa jednim od saradnika pastora Sekveire (Jack Sequeira), na osnovu knjige "Neverovatne istine večnog Jevanđelja"; 

Božji blagoslov V..

Nadam se u Gospoda da nam da mira i mudrosti da možemo ispravno razumeti ono što nam u ove dane otkriva. Pozdravljam te sa svim tvojima i molim se da iskoristimo ovu priliku, jer se o ovim stvarima sa malo kime danas može razgovarati, u iskrenosti i otvorenosti.

Nema nikakve sumnje da je brat Jack osnovu stvari koje iznosi dobio od Boga. Nema drugog načina da se objasni da je već godinama nosilac tako dubokih i dragocenih istina. Opravdanje verom je skup istina koje se prvo doživljavaju u zajednici sa Isusom, da bi se kasnije pokušalo objasniti ih. U tome smo uspešni u onoj meri u kojoj smo išli u predanje Hristu. Često posustanemo u tome pa dozvolimo sebi da ne zavisimo od Isusa u iznošenju koliko u otkrivanju neke istine. Naravno postoje i ljudi koji se ovom temom bave samo po intelektualnoj liniji, na osnovu knjiškog saznanja ili predavanja, koje nije postalo deo njihovog života. Iz toga razloga verujem da je bitno da naglasimo da su nam istine pokazane, jer ih vernik u veri zaista vidi, kao nešto što ne proizilazi iz njegovog grešnog bića, nego božanskim uticajem. A tamo gde nije pokazano bolje je da se ćuti, koliko god logično i razumno deluje. Na telesni razum je greh osloniti se.

Molim se Bogu da se u meni ne pronađe nikakve želje za isticanjem iznad blagoslovenog brata. Već godinama se molim da me Bog poveže sa ljudima koji imaju slične interese, i hristocentričan pogled. Kroz takve ljude bi mogao da proverim sve ono što trenutno verujem, ali samo u Isusu Hristu, i da imamo pravu zajednicu vere, nasuprot falsifikata zajednice preko kompromisa u veri i životu.

U vezi onoga što ja verujem u vezi opravdanja verom mogu da ti pošaljem pismo koje sam prošle godine napisao Draganu Mirkoviću (na koje još uvek nisam dobio odgovor)
   

Ja sam u međuvremenu promenio verovanje po nekim pitanjima koja sam tamo izneo u tom pismu, ali to nisam stigao da promenim na tom sajtu. Tako neka ti to posluži samo kao uvod u dalje razmatranje. Primera radi, zamenio bi deo gde sam napisao da je osnova našeg spasenja uračunata pravda a ne data pravda. Sada verujem da je i data i uračunata pravda osnova našeg spasenja, našeg prihvatanja od strane Boga. Primedbu da ovo mi je dao jedan brat, a potvrdu sam našao u knjizi "Adventistički hrišćani veruju" u poglavlju o iskustvu spasenja.

Iako sam se još od pre svog krštenja počeo baviti opravdanjem verom, na osnovu utiska koju sam dobio u jednoj viziji, presudan trenutak se desio onog momenta kada sam putem jednog citata od Elen Vajt pročitao da Hristos čoveka nije spasio tako što je došao ka njemu, već time što ga je uzeo u Sebe i tako mu dao novo postojanje u Sebi. Ovo je bilo otkriće neverovatne snage za mene pre par godina i potpuno je promenilo moj dosadašnji pogled na delo spasenja. Tema "u Hristu" je postala sva moja radost i centar interesovanja.

Na osnovu toga što sam odtada video; a moram da se ogradim da ne smatram da je moje viđenje toliko ispravno da se ne treba poboljšavati i stalno proveravati, posmatram i ono što je brat izneo u knjizi o kojoj smo razgovarali, u sledećim tačkama:

1. Hristos je uzeo u Sebe celo čovekovo grešno postojanje; dakle nedovoljno je reći da je On uzeo grešnu ljudsku prirodu,a pogrešno je reći da se On sa tom prirodom poistovetio. Pošto se radi o prevažnoj i vrlo osetljivoj temi gde se toliki ljudi varaju, moramo se uvek paziti toga da ne iznosimo neuravnoteženo. Kada govorimo o tome da je Hristos uzeo ljudsku grešnu prirodu, uvek moramo da objasnimo kakvu je On prirodu uzeo. U odnosu na saznanje koje su primili adventisti sedmog dana preko Elen Vajt, i koje stoji za mene do sada najispravnije objašnjeno u "27 Veruju" (izdanje iz 1993.), mi ne možemo izjednačiti ljudsku prirodu palog čovečanstva i Isusa Hrista. Ovo je greška koja ima vrlo teške posledice, i mene ne bi čudilo da Jack zbog ove stvari nailazi na velike probleme. Vrlo često istinu brane ljudi koji je nisu proživeli, ali to je i dalje ne čini manje istinom. Na pogrešnoj strani u vezi jedne tačke može da stoji čovek boljeg posvećenja od nekog ko nikada nije ni bio na putu, a istinu je tek razumski usvojio.

Ja moram da kažem da nisam još uvek do kraja i u detalje proverio šta po pitanju ljudske prirode Hristove Jack veruje, ali jedno ne može da se ne primeti, a to je da u ovoj knjizi u najmanju ruku stvar nedovoljno objašnjena čak i ako veruje ispravno. Na jednom mestu on kritikuje pogled po kome je Hristos uzeo ljudsku prirodu pre pada u greh i to čini ispravno u kontekstu teorije zamene (str 35. verujem da se tu u najvećoj meri radi o učenju o Holy Flesh). Međutim iako njegova knjiga na nekoliko mesta pominje pitanje Hristove ljudske prirode kao vrlo važno, on ostaje na tome da je Hristos uzeo našu grešnu prirodu. On drži za pogrešno što su katolički i reformatorski teolozi napravili razlku između Hristove ljudske prirode i čovečanstva koje je došao da spasi (str.33).

Mi verujemo da je Hristos postao jedno sa čovekom, bez da je uzeo učešća u njegovoj prirodi promenjenoj grehom u moralnom smislu. Jedno je čovek koji sagreši, a drugo čovek koji nikad nije sagrešio. Hristos za razliku od nas nije imao sklonosti ka grehu. Hristos je svet, i tu je svetost zadržao svake sekunde svog života na zemlji. On nije morao da se toga odrekne da bi postao jedno sa čovekom.

Naprotiv upravo ova razlika Njegove ljudske prirode je vrlo važna kao što je važna i sličnost. Neshvatljivo mnogo dobrih adventista veruju pogrešno po ovom pitanju i agiraju i argumetuju sa većom revnošću nego što je imaju oni koji zastupaju ispravan stav. Ja sam se u vezi ove stvari molio Bogu, i mogu da kažem sa sigurnošću da mi je Bog pokazao u kom pravcu ide razoran uticaj ove naizgled male razlike u verovanju.

Ukoliko verujemo da je Hristova ljudska priroda bila kao i naša, onda ne merimo više našu u odnosu na Njegovu nego obratno, posmatramo Hrista u odnosu na nas. Mnogi su tako smanjili kriterijume pobožnosti. Na osnovu Hristove bezgrešne ljudske prirode, u kojoj verom uzimamo udela, možemo jasno da vidimo da je čovek u Hristu onaj koji je mrtav za greh. On je u Hristu i ne može da greši (namerno). Njega ne vuče greh kada je u Hristu, on gubi sklonost ka svemu po čemu je osvedočen da je greh.

Posledica nerazumevanja svetosti koja je u Hristu, je to da se kao pobožni i duhovni ljudi cene i oni koji nemaju tu pobedu nad grehom, tj. veruje se da su u Hristu ljudi koji u stvari nisu u Hristu. U Njemu nema nikakve tame, to znači da onaj koji je u Njemu, ima čistu savest i sve predaje Bogu. On ima krštenje Svetim Duhom, potpunu predaju Hristu i puno božansko vođstvo; a opet vidi sebe kao grešnika koji još nije dostigao visinu svetosti u Hristu koju poznaje, jer je ta svetost i bezgrešnost u Hristu, gde je i on sam.

Pa kako onda možemo da verujemo da je Ono što je rođeno preko Marije, i novorođeno vaskrsenjem na prvi dan sedmice; isto što i ono rođeno voljom muževljevom? To su nebo i zemlja razlika. Neki čak idu tako daleko da kažu da Hristos nije mogao da spasi nešto što i sam nije postao, ali ako se bolje zamislimo to je u pogrešnom svetlu izjava koja može da sruši celu našu nadu. Neka nam Bog pomogne da ovu stvar u poniznosti i strahu Božjem dobro razmotrimo.

2. Ako su Hristos i čovečanstvo jedno; onda bi svakako sotonina prevara kroz nauku morala da ide u tom pravcu da razdvoji nas i Hrista. Ovo je Hristos naglasio u svojoj propovedi na Maslinskoj gori, a tada nije to rekao prvi put, da je poruka lažnih proroka u osnovi uvek ista: "Ovde je" ili "onde je". I to se odnosi na Carstvo Božje, odnosno na Hrista koji je u stvari Sam to Carstvo. Dakle uči se da je Hristos u tome, da negde odeš, da nešto učiniš, da nešto promeniš ili da nešto zadržiš itd. Postoji najrazličitiji broj mogućnosti da se Hristos posmatra kao nešto izvan, kao nešto drugo. Budimo sigurni kada čujemo nekog da propoveda o Hristu kao o nekome ili nečemu što je izvan ili daleko od Njegovog srca, da taj Njega ne poznaje, ili da ga je nekad poznavao ali je vremenom poznanje izgubio.

Zato kaže u Rim. 10 da pravda koja je od vere kaže drugačije nego pravda koja je od zakona tj: Blizu ti je reč u ustima tvojim i u srcu tvom... i ovo je znak da neko iznosi pravo, ovo je pravi čovek Božji i prorok, ukoliko iznosi Hrista kao Onog koji je u Njemu, i u Njemu on, kao Onog ko je bliži srcu nego vlastita rebra i koža. I ovo je uvek čudo Reči i sile kada se javi.

Nije greška reformatora to što su pravili razliku između Hristove ljudske prirode i čovečanstva. Mnogi među njima su imali vrlo visok stepen poznanja Hrista i opravdanja verom. Greška je samo kod onih koji su počeli da razdvajaju Hrista i čovečanstvo, i da to posmatraju kao dvoje iako je pisano da će "dvoje postati jedno telo". Mi imamo pravo posmatrati nekog kao nešto drugo od Hrista, samo ukoliko se odvojio svojom odlukom i grehom; i koji čini greh k smrti, što mora u nama u Hristu da potvrdi Sveti Duh. Nikako mi da sudimo bez takve potvrde.

Iako je pogled brata Jack-a vrlo blizu onoga što ja trenutno vidim kao Pavlovo učenje koje je dobio direktno od Neba, i koje mi sada uz pomoć Duha ponovo otkrivamo i prenosimo u moderne misli i jezik, ipak on u jednoj meri Hrista i čoveka ponovo razdvaja. Primera radi on kaže da je potrebna vera za jedinstvo sa Hristom (npr.tačka 5. str.47). Na istim stranicama kaže, postoje ljudi u Adamu i postoje ljudi u Hristu. Rasa u Adamu i u Hristu.

Pavle nije verovao ovako. U jednom trenutku on ukorava Korinćane koji se svrstavaju u razne grupe, pa su jedni Kefini, jedni Pavlovi, jedni Apolovi a jedni Hristovi. Dakle čak je ukorio i one koji su rekli da su Hristovi. Zašto?

Odgovor sledi dalje. On pita: "Zar se Hristos razdelio?" Drugim rečima: "Kada kažete za sebe da ste Hristovi, to znači da nisu svi Hristovi." A svi su zaista Hristovi. I sada možemo da kažemo, da to se odnosi na vernike. Hristovi su oni koji veruju u Hrista, oni su Hristovi. Da li je Pavle mislio tako? Da li mu je tako pokazano?

Ja verujem da je to istina što Jack kaže da je vera potrebna za jedinstvo sa Hristom, ali samo kada su vernici u pitanju. Na vernike se odnosi to da je nemoguće da ugode Bogu bez vere. Oni moraju održavati svoj status u Hristu verom, jer poznaju zahteve zakona. Oni su toliko visoki, i stalno dobijaju novo značenje na putu posvećenja, da vernici zaista ne mogu da se održe bez pravilnog znanja i života vere. Po definiciji Pisma su vernici samo oni koji priznaju zakon Gospodnji kao merilo. To je Izrael po telu. To je onaj prvi Jerusalim iz Galatima poslanice.

Oni koji ne poznaju ili ne priznaju zakon Gospodnji, oni su Edomci, Filistejci, Moavci (kao u Dan.11,41.43) ili Sodom i Misir u duhovnom smislu (Otk.11), neznabošci. Jesu li oni u Hristu? Da li je Hristos umro za njihove grehe? Ili možda najvažnije pitanje: Da li je Hristos uzeo u Sebe njihovo grešno postojanje, tj. njih same u Adamu? Jer ukoliko je Hristos primio celo grešno čovečanstvo, kao što Pismo trvrdi tada je to ništa drugo nego Adam. Da li ih je spasao?

Pa i sam Jack tvrdi da jeste, da su svi ljudi spaseni.

Ja verujem da svaki čovek istovremeno ima dve prirode, i pripadnosti obe ove dve grupe istovremeno, i Adamovu i Hristovu. Tako da nije početna prirodna pozicija čoveka u Adamu, pa da mora da poveruje da bi bio u Hristu, nego je obratno, svakog je čoveka Hristos uzeo u Sebe i ima postojanje u Hristu, i pored toga u Adamu, tako da mora da se potrudi da bi ispao iz Hrista. Čak neznabošcima koji ne poznaju zakon, ili ga ne priznaju, nije im osvetljen kao merilo, nije potrebna vera da bi ostali u Hristu, i da bi to sačuvali do kraja i bili konačno spašeni na Nebu.

Za to imamo veliki broj potvrda.

U Rim.2 kaže da će biti opravdani (dakle odnosi se na subjektivno i objektivno jevanđelje, s obzirom da se radi o budućnosti) koji čine ono što je po zakonu, i ne poznajući zakona. To znači da oni odgovaraju svojoj savesti, tj. biće suđeni na osnovu moralnog zakona koji im je zapisan u srcu. Zar to ne govori o tome da oni imaju status u Hristu čak po svom prirodnom rođenju? I drugo, otkud taj zakon zapisan u njihovom srcu ako je istina to što mi kažemo da će zakon biti upisan u naša srca tek u budućnosti kada Bog potpuno odsjaji svoj karakter u svom narodu, na osnovu obećanja o Novom zavetu iz Jeremije? Nema drugog odgovora osim toga da smo mi, dakle ljudski rod, božanskim uračunavanjem postao Hristos, u Hristu. Dakle ne samo da je On postao mi, nego smo i mi postali On. I po toj liniji, svaki čovek, čak i nevernik, ima vrlo jak uticaj svoje prirode u Hristu, i pre svog obraćenja, koja ga čak može sačuvati u Hristu do kraja, da ne bude upropašten.

To je ona tajna kada Hristos kaže Jevrejima, zašto piše u Pismu: "Ja rekoh: bogovi ste". I ukazuje na one kojima je upućena Božja reč, a koji nisu bili ljudi koji su doživeli novorođenje.

Kada Pavle propoveda Atinjanima, dakle neznabošcima on kaže: "Rod smo Njegov". I sad pogledajmo ljude koji oko nas idu ulicama. Ništa drugo nego Hristova rodbina. Hristos je svojim utelovljenjem toliko uzdigao ljudski rod da je zaista teško sotoni naterati ga da odbaci svoj status. On mora da radi punom parom kroz industriju greha da bi uništio te veze.

Moramo da kažemo i ovo, da nažalost tek jedan manji broj ljudi može da se sačuva u Hristu bez Jevanđelja, i to obično kroz velike nevolje i patnje. Pogledajmo primer ubogog Lazara koji nije bio vernik u biblijskom smislu. A opet ga vidiš u krilu Avramovu, gde Isus kaže da je celi život sačuvan kroz patnje za večnost.

Njegove patnje i svih ostalih, idu na račun onih koji poznaju Jevanđelje, ali ga ne objavljuju, i ne žive i ne obznanjuju svojim životom. Jer od ovog bogataša koji se gosti na svom stolu, bogatstvo Jevanđelja je samo padalo ispod u vidu mrvica. I taj će biti osuđen iako je bio vernik, i njegova braća koja ne slušaju zakona i proroka.

U početku Jovanovog Jevanđelja stoji da je Isus videlo koje obasjava svakog čoveka koji dolazi na ovaj svet.
Mi kao vernici imamo ogromnu prednost da to znamo, i da upoznamo Onoga koji je ionako blizak svačijem srcu. Zar nismo toliko često doživeli da kada govorimo ljudima Jevanđelje, govorimo im ono što oni već osećaju u svom srcu? To je ta tajna da je Isus postao srce čovečanstva.

Ja bi ovim završio za sada brate V., da ne bi bili preopširni. Postoji još određeni broj pitanja koje bi mogli da razmotrimo ako te Bog tako vodi, za sada sam naveo samo dva glavna koja su mi jako bitna. Molim se za tebe i ljude koji su u vezi sa bratom Jackom da napredujete u poznanju onoga što nam je dato u Isusu.

Tvoj brat