Šta možemo da kažemo za Hristov grob? Bilo je predviđeno da to bude grob jednog bogatog čoveka. I istina je, ova se reč ispunila, jer Pismo kaže za Josifa da je bio bogat čovek. Dakle propao je plan koji nam Pismo otkriva, da Isusa ne samo razapnu nego i sahrane sa zločincima i tako unize Njegovo dostojanstvo i kao mrtvoga. U Jovanu se otkriva da je sahrana obavljena užurbano radi jevrejskog petka pripreme, i da je grob bio pogodan zbog blizine. Ono što Sveti Duh naglašava jeste to da grob do tada nikada nije bio korišćen. Pitamo se zašto je to bilo potrebno? Šta je to trebalo da nam kaže?
Postoji nešto jače od toga da je Isus sahranjen u grobu bogataša. Ovde stoji da je u smrti bio sa bogatima. Ko su ti bogati sa kojima je Isus bio u smrti? Ovde kaže da Isus u smrti nije bio sam.
Ili ne znate da svi koji se krstismo u Isusa Hrista, u smrt Njegovu krstismo se? Tako se s Njim pogrebosmo krštenjem u smrt da kao što usta Hristos iz mrtvih slavom Očevom, tako i mi u novom životu da hodimo. Jer kad smo jednaki s Njim jednakom smrću, bićemo i vaskrsenjem; Rim.6,3-5
Ako Pismo kaže da nas ne može ni smrt rastaviti od ljubavi Božje u Hristu, tj. od Hrista samog, kako onda da verujemo da je nas je od Njega i za jedan dan odvojila Njegova smrt. Istina je da smo mi na smrti bili zajedno sa Isusom. Njegova smrt je bila i naša smrt, tako je Njegov grob i naš grob. Ovi bogati što su sa Njim bili na smrti to smo mi, grešni ljudski rod.
A ko su onda ovi zločinci što su planirali da ga sahrane sa njima?
...i bi metnut među zločince, i sam nosi grehe mnogih, i za zločince se moli. Isa 53,12
To smo isto mi. Jer: znajući ovo da se stari naš čovek razape s Njime Rim.6,6 Pošto je Njegovo raspeće bilo naše, to znači da su oni zločinci među koje je stavljen ne samo ona dvojica, nego i mi.
Šta to sada znači? Kako su zločinci sada bogati!? A videćemo još da su više nego bogati. Jesu se oni toliko promenili?
Promenilo se njihovo stanje jer kao i kod bogatstva ovog sveta, ono ne menja karakter, tako je i sa ovim. Čak je često upravo suprotno, bogatsvo otežava razvoj karaktera. Nije ni čudo što onaj anđeo laodikijske crkve tamo kaže: Bogat sam i obogatio sam se, jer on je tu u pravu, on se zaista obogatio Hristovom smrću. Bilo je planirano da ostane zločinac pred zakonom, ali kada je umro sa Hristom, umakao je svom zaduženju i još više postao sunaslednikom celog svemira. Međutim pošto kaže i ništa mi ne potrebuje, dakle ni Isus, onda on od tog svog bogatstva nema ništa. Uzalud ti bogatstvo ako si ostao u grobu. Kao da naš narod nesvesno ispunjava tu sliku donoseći na grobove svojih milih razne stvari pa i hranu. Oni naravno od toga ne mogu baš ničim da se okoriste. Bogat, ali mrtav, to je tragedija jer se oni sami odlučuju za takvo postojanje. To su oni koji znaju da su bogati, pa im bogatstvo dosadilo, i prestaju da se koriste time. Zato su čak i bludnice koje saznaju za svoje bogatstvo bliže od njih nebeskom carstvu. Mnnogi jedva dočekaju da završe sa svojom bedom i traže Hrista ne samo u smrti, već i u novom životu.
Dakle da je Hristos sagrešio, taj bi greh bi postao naš, ali pošto ne učini nepravdu, niti se nađe prevara u ustima Njegovim, onda je to poštenje i pravednost postala naša.
A beše blizu onog mesta gde beše razapet, vrt, i u vrtu grob nov, u koji niko nikad ne beše metnut. Jov.19,41
Hristov i naš grob je bio na mestu gde je bila bašta, što je slika za život, rast i novorođenje Njegovim vaskrsenjem. Time nam je pokazao da je naš grob istovremeno postala i naša kolevka. Pokazano je da nije Božja volja da se Hristovo i naše jedinstvo završi zajedničkom smrću. Upravo to čini takvu smrt nečim novim. Niko tu još nije do tada bio sahranjen, jer niko nije umro smrću sličnu toj, koja nije kraj nego početak. Mi znamo za smrti koje su kraj, i gde je tuga i žalost. Ali evo jednog groba koji cveta životom. Evo smrti kakva se samo može poželeti.
Za Izraelske careve je uobičajen izveštaj da su bivali sahranjeni tamo gde su i njihovi preci, njihovi očevi. Verujemo da se sahranjivanje, kao i u gotovo svakoj kulturi obavljalo upravo na mestu počivanja bliske rodbine. Tako da ako imaš nekog bližeg od Hrista, onda se sahrani tamo. Međutim pošto nam je Hristos utelovljenjem postao bliži rod nego naši najmiliji, pravo bi bilo da ne bežimo sa mesta gde je On počivao.
Evo upozorenja čoveku koji je sebi sam izabrao neki drugi grob:
I reci mu: Šta ćeš ti tu? I ko ti je tu, te si tu istesao sebi grob? Istesao si sebi grob na visokom mestu i spremio si sebi stan u kamenu. Evo, čoveče, Gospod će te baciti daleko i zatrpaće te. Zavitlaće te i hititi kao loptu u zemlju prostranu; onde ćeš umreti i onde će biti kola slave tvoje, sramoto domu gospodara svog. I svrći ću te s mesta tvog, i isteraću te iz službe tvoje.I u to vreme pozvaću slugu svog Elijakima sina Helkijinog; I obući ću mu tvoju haljinu, i tvojim ću ga pojasom opasati, i tvoju ću mu vlast dati u ruku, i biće otac Jerusalimljanima i domu Judinom. I metnuću mu ključ od doma Davidovog na rame: kad on otvori, neće niko zatvoriti, i kad on zatvori, neće niko otvoriti. I kao klin uglaviću ga na tvrdom mestu, i biće presto slave domu oca svog; I o njemu će se vešati sva slava doma oca njegovog, sinova i unuka, svakojaki sudovi, i najmanji, i čaše i mehovi. U to vreme, veli Gospod nad vojskama, pomeriće se klin uglavljen na tvrdom mestu, i izvadiće se i pašće, i teža što je na njemu propašće; jer Gospod reče.
Ljubimo Hrista i Njegov grob. Težimo ka tome da se održimo sa Njim u Njegovim napastima, jer je to put.
