Pre nego što bi krenuli da tumačimo Pismo, da se podsetimo načina na koji je Biblija napisana.
Autor Svetog Pisma je Božji Duh koji je nadahnuo pisce. Mi u pitanju autorstva ne vidimo ljude kao što to rade skolari. Upravo zato ne vidimo ni pitanje tumačenja kao da mi ljudi sami za sebe treba da tumačimo.
Po našem adventnom shvatanju interpretacije, za način na koji ćemo videti neki predmet u Pismu je presudna priroda duha koji je pomoćnik na našoj strani. Kakav je duh takvo će biti i tumačenje. Upravo zato se i ne usuđujemo krenuti bez predaje i molitve za božansko vođstvo. Dakle postoji duhovno značenje Pisma koje mu daje Duh u tom trenutku. Šta dakle možemo primetiti kako je Pismo napisano?
Uočavamo da Pismo prvo, odmah na početku, kaže najvažnije, dakle dati se cela slika, a nakon toga se ide u objašnjavanje detalja. Kod ljudi je to drugačije. Kada ljudi govore oni često kruže kao kiša oko Kragujevca, da bi tek na kraju došli do glavnoga. Ljudi se bave detaljima i često nisu u stanju da sagledaju šta je prioritetno i suštinski, a šta su nijanse.
Bog, a to vidimo i u Hristovim govorima, prvo udari čekićem istine u prvoj rečenici, prvoj izjavi, a nakon toga razlaže temu. Tako je i Otkrivenje dato. Ukoliko mi, kada čitamo Pismo, pod uticajem ovog ili onog duha, pod uticajem jednog ili drugog ubeđenja, promašimo da vidimo tu glavnu sliku, poruku odmah od početka, tada nećemo biti u stanju da vidimo i detalje.
Primer za to je izveštaj o stvaranju. Prva izjava je "U početku stvori Bog nebo i zemlju". Ukoliko ne vidiš da je u toj već prvoj izjavi data slika već završenog stvaranja Zemlje sa svim životom na njoj, nego je već tu vidiš pustu i bez života, onda si promašio. Bog ti već prvom slikom daje sve a onda ide na detalje kako je stvorio sve i počinje time "a zemlja beše bez obličja i pusta" itd.
Ovo je božanska retrospekcija. Ja se nadam da ćemo uskoro imati nauku o Božjoj retrospekciji, Božjem rukopisu i stilu koji će nam pomoći da vidimo Pismo kao sasvim novu knjigu. Bog vidi stvari u večnoj sadašnjosti tako da su za njega završene koje mi kao ljudi vidimo u budućnosti.
Još jedan primer iz koga vidimo kako je lako upasti u zabludu bez retrospekcije je trostruka anđeoska vest. U prvoj slici u Otk. 14,6 vidimo anđela koji objavljuje večno jevanđelje svim narodima. Nakon toga sledi opis tri vesti a slika se ne završava tu, nego ide sve do kraja kada se kaže u 13. stihu "I čuh glas s neba gde mi govori: Napiši: Blago mrtvima koji umiru u Gospodu od sad. Da, govori Duh, da počinu od trudova svojih; jer dela njihova idu za njima."
Pogledajmo sada kakve zablude mogu da proisteknu iz toga ako od 6. do 13. stiha gledamo pogledom hronologije a ne retrospekcije. Ako vidimo anđela koji objavljuje jevanđelje a nakon toga u tri poruke objavljuje sadržaj jevanđelja jedan za drugim, onda zaključujemo da je to jevanđelje u te tri poruke. Dakle vest o sudu, kazni i prokletsvu jeste celo jevanđelje! To bi trebala biti radosna vest!
Mnogi nesretni pokreti i najteži fanatizam koji može da se zamisli je proisteklo iz takvog shvatanja da su tri poruke ustvari Jevanđelje. Zato se i propovedaju samo tri poruke kao jevanđelje koje u stvari nisu jevanđelje nego poruke za poslednje vreme koje idu uz Jevanđelje. U svojoj suštini je Jevanđelje radosna vest o spasenju i opravdanje verom.
Dakle u 6. stihu je cela slika do kraja, a tri vesti po svom redu, koje su zaista poredane hronološki su opis dodatnih poruka koje iznose oni koji su u svetlu jevanđelja. I zato oni koji imaju samo površan pogled na tri poruke uopšte ne primete da se slika produžava do 13. stiha i da se tu govori o ljudima koji su predstavljeni tim anđelom i koji su umli svom starom ja, koji se odmaraju od svojih pokušaja da se spasu i koji imaju dobra dela vere.
07. 11. 2017.
03. 10. 2017.
Hristovo očinstvo
Mi smo tog uverenja da je Hristos različita ličnost od Oca. Takođe verujemo da je Njegova božanska ličnost od večnosti, bez početka. Dakle vidimo dve božanske ličnosti iz početka, koje nemaju početak.
Istovremeno smo protiv toga što mnogi teolozi tvrde da Hristos nije Otac. Iako različita ličnost, Hristos je Otac jer tako uči Pismo. Pismo nigde ne kaže da On nije Otac.
Ovo je Hristos u Malahiji što kaže: Sin poštuje oca i sluga gospodara svog; ako sam ja Otac, gde je čast moja? I ako sam Gospodar, gde je strah moj? Veli Gospod nad vojskama vama, sveštenici, koji prezirete ime moje, i govorite: U čem preziremo ime Tvoje?
Istovremeno smo protiv toga što mnogi teolozi tvrde da Hristos nije Otac. Iako različita ličnost, Hristos je Otac jer tako uči Pismo. Pismo nigde ne kaže da On nije Otac.
Ovo je Hristos u Malahiji što kaže: Sin poštuje oca i sluga gospodara svog; ako sam ja Otac, gde je čast moja? I ako sam Gospodar, gde je strah moj? Veli Gospod nad vojskama vama, sveštenici, koji prezirete ime moje, i govorite: U čem preziremo ime Tvoje?
Takođe i ovo: Nije li nam svima jedan Otac? Nije li nas jedan Bog stvorio? Zašto neveru činimo jedan drugom skvrneći zavet otaca svojih?
Za Hrista je prorečeno: Jer nam se rodi Dete, Sin nam se dade, kome je vlast na ramenu, i ime će Mu biti: Divni, Savetnik, Bog silni, Otac večni, Knez mirni.
Ti možeš da kažeš da to nije moguće, da je Hristos Otac, ali tada prelaziš na stranu nevere u božanski nadahnutu reč. Hristos je otkriven kao Otac svoje sopstvene ljudskosti.
Hristos je Otac i tako treba da se propoveda, kao Otac. Svako drugo svetlo unosi zabunu u nauku o božanstvu i nauku o spasenju. Jer nema drugog Boga osim Isusa Hrista i nema drugog Oca. U Njemu je sva punina božanstva i pre Njega i posle Njega nema ničega.
Kada bi bilo ko od nas u Duhu bio uznet na treće Nebo, ne bi video ništa drugo nego stvorena bića i jedinog Stvoritelja Oca, Hrista.
Upravo iz toga razloga je Hristos rekao Filipu apostolu, kada ga je On pitao da mu pokaže Oca: "Filipe, toliko sam vremena s vama i još me ne poznaš?" "Tko je vidio mene, vidio je i Oca. Kako ti onda kažeš: `Pokaži nam Oca`?
Toma takođe nadahnut kaže Isusu: "Gospod moj i Bog moj!"
Pa kako možemo da tvrdimo da Hristos nije Otac!
Neki od najduhovnijih ljudi koje poznajem veruju da je Hristos Otac. Ova vera ih je uzdigla iznad duhovne prosečnosti.
08. 08. 2017.
Prokletstvo sopstvene pravednosti
Odgovor na primedbu u vezi onoga što učimo o pravednosti
U skorije vreme nam je data primedba u vezi našeg učenja da Bog svojom pravednošću ne uklanja našu grešnost nego je samo pokriva slično kao snežni pokrivač, koji čini sve belim bez da menja suštinu onog što je ispod.
Zamera nam se ovakav pogled, jer je navodno u suprotnosti od onoga što Sveto Pismo uči primera radi u slici koju je Zaharija video u vezi sa sveštenikom Isusom (Ješua)
Posle mi pokaza Isusa, poglavara svešteničkog, koji stajaše pred anđelom Gospodnjim, i Sotonu, koji mu stajaše s desne strane da ga pre.A Gospod reče sotoni: Gospod da te ukori, Sotono, Gospod da te ukori koji izabra Jerusalim. Nije li On glavnja istrgnuta iz ognja? A Isus beše obučen u haljine prljave, i stajaše pred anđelom.A on progovori i reče onima koji stajahu pred njim: Skinite s njega te prljave haljine. I reče mu: Vidi, uzeh s tebe bezakonje tvoje, i obukoh ti nove haljine.I rekoh mu: Neka mu metnu čistu kapu na glavu. I metnuše mu čistu kapu na glavu, i obukoše mu haljine; a anđeo Gospodnji stajaše. Zah.3,1-5
Pošto je u ovoj slici jasno da je delo uklanjanja bezakonja sa sveštenika prethodilo njegovom opravdanju, smatra se da je ovo dovoljan dokaz da učimo pogrešno. Mi učimo, naime da je delo opravdanja. uračunavanja pravednosti pokriva našu grešnost, naše unutrašnje grešno postojanje.
Dakle ukolko je ovde jasno pokazano da je sveštenikov greh, što simbolišu prljave haljine uklonjen, kako možemo da tvrdimo, da pravednost pokriva grešnost?
Mi tvrdimo da se simbolika prljavih haljina u slučaju sveštenika Jošue ne odnosi na njegovo urođeno bezakonje, na njegovu grešnost. Bilo bi čak vrlo opasno tvrditi nešto drugo. Ukoliko čin opravdanja uklanja našu grešnost, slično kao što se skida prljava odeća, tada oni ljudi koji su doživeli opravdanje ili oproštaj, nisu više grešnici. Ukoliko nemaš grešnu prirodu, onda si više nego ljudsko biće.
Čak i oni koji nas u tome kritikuju ne mogu da odu tako daleko da tvrde da postoje oni koji više nisu grešnici.
Dakle šta su prljave haljine?
Ali svi bejasmo kao nečisto šta, i sva naša pravda kao nečista haljina; zato opadosmo svi kao list, i bezakonja naša kao vetar odnesoše nas. Isa.64,6
Dakle simbol nečistih haljina se ne odnosi na greh kao greh, nego na sopstvenu pravednost, našu ljudsku pravednost.
Nije greh niti grešnost prepreka našem opravdanju i ne mora biti uklonjena da bi pojedinac mogao da doživi iskustvo spasenja, opravdanja. Naprotiv, Hristos je došao da spasi i opravda grešnike, a ne pravednike. Oni koji su sami sebi pravedni, koji imaju samo svoju pravednost, oni ne ulaze u carstvo milosti.
Nikada ni jedan samopravedni neće biti opravdan. Ovo je jasno učenje Pisma, jer je sopstvena pravda, biti pravedan u svojim očima, veći greh i od samog greha i od same grešne sklonosti!
Zato su kurve i lopovi bliže carstvu nego teolozi i propovednici sopstvene pravednosti. Ko uči i živi svoju pravdu taj je proklet ili do groba ili dok od toga ne odustane.
Dakle, da je sveštenik Jošua mogao da bude primljen i opravdan, morala se ukloniti ne njegova grešnost, niti bilo kakav greh. Morala se ukloniti ta Božjoj pravdi suprotna pravda.
Oni koji vole da se dopadaju sami sebi, oni koji ističu svoje zasluge i dobra dela, će se uvek po prirodi stvari buniti o učenju o Onome koji pravda bezbožnika. Ne. Oni to ne mogu da trpe. Oni zahtevaju od ljudi da se promene da bi bili primljeni sa Neba.
Mi učimo da su svi već primljeni kroz milost; jedino ima onih koji bivaju ponovo izbačeni, a to su lažni vernici ili moralisti, samopravednici. To su oni koji se smatraju da su nešto i uništavaju druge koje vide ispod sebe.
Mi tvrdimo da ni jedan jedini dan nisi vernik, ako se ne odrekneš svoje pravednosti, ako ne doživiš da ti se uzmu haljine tvojih sopstvenih zasluga kojima se ponosiš i stavljaš ih ispred.
Tvrdimo da je opravdanje početni korak, prvi korak vere. Ko veruje opravdan je. Onaj koji nije opravdan, koji se nije odrekao svoje pravde i dobio Božju, taj ne veruje. Takav laže i sebe i ljude. Samo što Boga ne može prevariti, niti one ljude koji znaju kako u verniku deluje božanska pravda.
Pravi vernik nema ni zrnce hvale sebe i svojih zasluga, svojih dostignuća, svog statusa. Pravi vernik je potpuno okrenut Nebu, a o sebi i svojim dobrim delima nema posebno visoko mišljenje.
Lažni vernik u svemu što radi, misli, planira, stavlja sebe u centar. On voli pohvalu, voli spoljašnji sjaj pobožnosti, voli većinski, mirni put. To su uglavnom ljudi koji od mase uživaju veliki ugled. On tačno zna šta je pravo i šta je krivo u odnosu na Zakon, netrpeljiv je za druge puteve i mišljenja i uverenja. On je do smrti zavidan ako je neko duhovniji od njega, on ne može da se raduje sa radosnim i plače sa plačnim. To je zato jer je ljudska pravda potpuna suprotnost od hrišćanske pravde, pravde Jevanđelja.
Hrišćanin voli unutrašnju lepotu, voli napredak Božje stvari kada ide čak i na njegovu štetu i stradanje. On zna da je put slave poniznost i krotost, on sakriva svoja dobra dela, sramota ga je da se hvali, ne pripisuje zasluge sebi itd. Upravo zato su to uglavnom ljudi koje ne prati slava i hvala, nego vrlo često nevolja i nerazumevanje, bez da je on skrivio.
Mi učimo da je božansko delo pokrivanja greha, a ne delo pokrivanja ljudske pravde.
Da ne moraš da se kaješ i čistiš da bi bio pokriven, nego bivaš pokriven da bi se kajao i posvećivao.
To je zato da bi se milost hvalila na sudu, a milost je nešto potpuno nezasluženo i ona se ljudima dešava bez njihovog udela. Ukoliko bi ti mogao da objasniš zašto se nekom dešava milost, tada to više ne bi bila milost, već plata, zasluga.
30. 03. 2017.
Očinstvo Svetog Duha
Za nas je neprihvatljivo da se uči da Sveti Duh nije Otac. Veoma je jednostavno pokazati očinstvo Svetog Duha u Pismu. Mnogo manje jednostavno je to poverovati, zbog naše iskvarene i slabe prirode. Međutim to je moguće i vrlo potrebno. Donesimo odluku da verujemo onako kako Pismo uči bez obzira šta kaže tradicija i naša osećanja.
Očinstvo Svetog Duha je korisno i radosno učenje.
Kada su Zavedejevi sinovi zahtevali od Isusa da spali grad koji je odbio da ih primi Hristos im je po jednoj verziji rekao: "Ne znate kakvog ste duha!" Po drugoj: "Da li znate kojeg ste Duha sinovi?"
Ako bi se molili Bogu da nam pokaže koje od ova dva čitanja je ispravnije, na sledećoj stranici Novog Zaveta mogli bi da pročitamo odgovor:
... I ako tamo bude sin mira, vaš mir će ostati na njoj; a ako ne, vratiće se k vama.
Pošto je Duh, duh mira, onda je on Otac sina mira. Dakle Duh je Otac.
Sama biblijska istina rođenja od Duha dokazuje da je On Otac.
Hristova ljudsko božanska ličnost je takođe začeta od Svetog Duha, Oca.
Josife, sine Davidov! Ne boj se uzeti Marije žene svoje; jer ono što se u njoj začelo od Duha je Svetog.
Zato kada u Malahiji pita: Ako sam ja Otac, gde mi je čast? - trebamo odgovarati poštovanjem Svetog Duha kao Oca.
Prorok otkriva veliki greh sveštenstva i verništva u Hristovo vreme i ovo naše poslednje vreme:
Sin poštuje oca i sluga gospodara svog; ako sam ja Otac, gde je čast moja? I ako sam Gospodar, gde je strah moj? Veli Gospod nad vojskama vama, sveštenici, koji prezirete ime moje, i govorite: U čem preziremo ime Tvoje?
Ovo su reči Svetog Duha gde takođe govori o sebi. Sveštenstvo poslednjeg vremena će se istaknuti u odbacivanju autoriteta Svetog Duha. Jer šta veruje takav čovek, koji se prihvatio zadatka da vodi Božji narod, da mu bude duhovni vođa, a krišom radi stvari kao da ga Sveti Duh ne vidi, kao sveprisutna božanska ličnost? Zar Onaj koji čita srca, Sveti Duh ne prepoznaje polovičnu i nemarnu službu? Zar možemo da verujemo da će bez osude proći bilo koji koji se naziva vernik, a da služi Bogu sa manje revnosti nego za svoje prolazne interese?
Očinstvo Svetog Duha je korisno i radosno učenje.
Kada su Zavedejevi sinovi zahtevali od Isusa da spali grad koji je odbio da ih primi Hristos im je po jednoj verziji rekao: "Ne znate kakvog ste duha!" Po drugoj: "Da li znate kojeg ste Duha sinovi?"
Ako bi se molili Bogu da nam pokaže koje od ova dva čitanja je ispravnije, na sledećoj stranici Novog Zaveta mogli bi da pročitamo odgovor:
... I ako tamo bude sin mira, vaš mir će ostati na njoj; a ako ne, vratiće se k vama.
Pošto je Duh, duh mira, onda je on Otac sina mira. Dakle Duh je Otac.
Sama biblijska istina rođenja od Duha dokazuje da je On Otac.
Šta je rođeno od tela, telo je; a šta je rođeno od Duha, duh je.
Hristova ljudsko božanska ličnost je takođe začeta od Svetog Duha, Oca.
Josife, sine Davidov! Ne boj se uzeti Marije žene svoje; jer ono što se u njoj začelo od Duha je Svetog.
Zato kada u Malahiji pita: Ako sam ja Otac, gde mi je čast? - trebamo odgovarati poštovanjem Svetog Duha kao Oca.
Prorok otkriva veliki greh sveštenstva i verništva u Hristovo vreme i ovo naše poslednje vreme:
Sin poštuje oca i sluga gospodara svog; ako sam ja Otac, gde je čast moja? I ako sam Gospodar, gde je strah moj? Veli Gospod nad vojskama vama, sveštenici, koji prezirete ime moje, i govorite: U čem preziremo ime Tvoje?
Ovo su reči Svetog Duha gde takođe govori o sebi. Sveštenstvo poslednjeg vremena će se istaknuti u odbacivanju autoriteta Svetog Duha. Jer šta veruje takav čovek, koji se prihvatio zadatka da vodi Božji narod, da mu bude duhovni vođa, a krišom radi stvari kao da ga Sveti Duh ne vidi, kao sveprisutna božanska ličnost? Zar Onaj koji čita srca, Sveti Duh ne prepoznaje polovičnu i nemarnu službu? Zar možemo da verujemo da će bez osude proći bilo koji koji se naziva vernik, a da služi Bogu sa manje revnosti nego za svoje prolazne interese?
Donosite na moj oltar hleb oskvrnjen, i govorite: Čim Te oskvrnismo? Tim što govorite: Sto je Gospodnji za preziranje.I kad donosite slepo na žrtvu, nije li zlo? I kad donosite hromo ili bolesno, nije li zlo? Odnesi ga starešini svom, hoćeš li mu ugoditi i hoće li pogledati na te? Veli Gospod nad vojskama. Zato, molite se Bogu da se smiluje na nas; kad je to iz vaših ruku, hoće li na koga od vas gledati? Govori Gospod nad vojskama.Ko je među vama koji bi zatvorio vrata ili zapalio oganj na mom oltaru nizašta? Niste mi mili, veli Gospod nad vojskama, i neću primiti dar iz vaše ruke.
Eto kako se gleda na službu onih koji odriču očinstvo Svetog Duha. Jer time podrivaju Njegov suverenitet i Njegovo prvo mesto u crkvi. Ko kaže protiv Oca i Sina oprostiće mu se, ali protiv Svetog Duha ne, ni na ovom ni na onom svetu. To je istinita reč, jer je Hristos znao da će u ovo vreme biti popularna religioznost usta, a ne srca. Ljudima su puna usta Hrista i Boga, a ima i onih koji na njih hule. Neki od onih koji hule čine to iz neznanja, nego to čine jer su sablažnjeni primerom lažnih vernika. Dakle, nije presudno ko šta kaže. Presudno je da li se suprostavlja Duhu.
Zato kada prvi anđeo kaže: "Bojte se Boga i podajte mu slavu" tu se radi o Svetom Duhu. Ovo je poruka za vernike koji ga olako uzimaju.
Sveti Duh je Hristos
Verujemo za Svetog Duha da je treća ličnost božanskog Trija. Istovremeno verujemo da je On Hristos, jer se tako otkriva u Pismu. Dakle On je različita ličnost od božansko ljudske ličnosti Isusa Hrista, ali je istovremeno taj isti Hristos. On je samo božanska ličnost, ali ništa drugo nego Hristos tako da možemo slobodno da kažemo da je Sveti Duh Hristos i Hristos Sveti Duh.
Dakle pre nego što ugleda idolopoklonstvo u Jerusalimu i gadove koje čini Božji narod, izabrani treba da ugledaju Duha, treću ličnost božanstva bez koje nema pobede. Svi oni koji smatraju da su pozvani na delo reforme u Božjem narodu, a da ne znaju i ne gledaju Duha, nisu opunomoćeni za taj posao. To je slika iz Jez.8 poglavlja.
Oni koji smatraju da su hrišćani, poštovaoci Boga i Hrista, a ne odaju počast i primat, obožavanje Svetom Duhu kao Hristu, ne trebaju i ne smeju da se slede kao autoriteti.
„Niko ne može Isusa Gospodom nazvati osim Duhom Svetim.“ (11.Kor.12:
Dakle primanje Duha ide čak i pre nego bilo šta drugo u našoj religiji. Neprihvatljivo je bilo kakvo uzimanje u usta Hristovog imena bez da se prima Sveti Duh. Pošto ne može da se prizna ono što se ne poznaje, naša velika potreba je razumevanje da je Hristos naš Sveti Duh.
Zato se u Pismu Sveti Duh kao i Hristos naziva:
-Utešitelj I ja ću umoliti Oca, i daće vam drugog utešitelja da bude s vama vavek: Duha istine; dakle prvi Utešitelj je Hristos. Isto tako Hristos kaže: evo ja sam s vama u sve dane do svršetka veka. Ovde je vrlo jasno da Hristos za Duha kaže "Ja".
-Drugi Adam: Tako je i pisano: Prvi čovek Adam postade u telesnom životu, a poslednji Adam u duhu koji oživljuje. Ali duhovno telo nije prvo, nego telesno, pa onda duhovno.
Prvi je čovek od zemlje, zemljan; drugi je čovek Gospod s neba. Adam znači čovečanstvo kao zbirna imenica. Novo čovečanstvo ili drugo čovečanstvo koje je stvoreno nanovo Hristovim delom nanovog stvaranja je opisano ovako: Zakon zapovijesti naukama ukinuvši; da iz oboga načini sobom jednoga novog čovjeka, čineći mir; Dakle taj novi čovek je u prvom izjavi Duh, a u drugoj Hristos. Pošto postoji samo jedan novi čovek, jedna nova prioroda sledi da Hristos jeste Duh.
- Sin čovečiji. Hristos razgovara sa Nikodimom na obroncima Maslinske gore i kaže mu: I niko se ne pope na nebo osim koji siđe s neba, Sin čovečiji koji je na nebu. Šta ovde imamo? Imamo Sina čovečijeg koji razgovara sa Nikodimom i Sina čovečijeg na Nebu koji je Sveti Duh.
Prorok Jezekilja je bio prenesen u poslednje dane. Dokaz za to su njegovi opisi zapečaćenja i suda nad živima, koje se odigravaju isključivo u poslednje vreme. Kao takav, prenesen u zadnje dane opisuje sledeća iskustva sa Svetim Duhom:
Tada mi reče: Prorokuj duhu, prorokuj, sine čovečji, i reci duhu: Ovako veli Gospod Gospod: Od četiri vetra dođi, duše, i duni na ove pobijene da ožive. I prorokovah, kako mi se zapovedi, i uđe u njih duh, i oživeše, i stadoše na noge, beše vojska vrlo velika.
Prorok je ovde prvo slika Hrista, Sina čovečijeg koji umoljava Oca da pošalje Duha na svoj narod. Proricanje Duhu jeste molitva.
Pošto Duh tj. Hristos deluje preko svojih propovednika vere, one propovedi vere kroz koju se Duh Sveti prima, prorok je ovde slika ne samo Hrista nego i njegovih izabranika koji razumeju i iznose pravdu vere. Po novom zavetu se propoved pravednosti kroz veru naziva prorokovanje.
Ukoliko je Duh bezlična sila, zašto se proroku daje nalog da se moli Duhu? I drugo, kako da se moli nečemu ako to nije ni manje ni više nego božanska ličnost? Zapazimo da je prorok slika Božjeg naroda u poslednje dane. Dakle Duh je apsolutni i potpuni Bog i punina božanstva u koga se uzdamo za iskustvo novorođenja i preporoda Božjeg naroda. Potpuno isto važi za Hrista.
Pošto Duh tj. Hristos deluje preko svojih propovednika vere, one propovedi vere kroz koju se Duh Sveti prima, prorok je ovde slika ne samo Hrista nego i njegovih izabranika koji razumeju i iznose pravdu vere. Po novom zavetu se propoved pravednosti kroz veru naziva prorokovanje.
Ukoliko je Duh bezlična sila, zašto se proroku daje nalog da se moli Duhu? I drugo, kako da se moli nečemu ako to nije ni manje ni više nego božanska ličnost? Zapazimo da je prorok slika Božjeg naroda u poslednje dane. Dakle Duh je apsolutni i potpuni Bog i punina božanstva u koga se uzdamo za iskustvo novorođenja i preporoda Božjeg naroda. Potpuno isto važi za Hrista.
A šeste godine, šestog meseca, dana petog, kad seđah u svojoj kući i starešine Judine seđahu preda mnom, pade onde na me ruka Gospoda Gospoda.
I videh, a to oblik na oči kao oganj, od bedara Mu dole beše oganj, a od bedara gore beše kao svetlost, kao jaka svetlost. I pruži kao ruku, i uhvati me za kosu na glavi, i podiže me duh među nebo i zemlju, i odnese me u Jerusalim u utvari Božjoj na vrata unutrašnja koja gledaju na sjever, gdje stajaše idol od revnosti, koji draži na revnost …I reče mi: sine čovječji, podigni oči svoje k sjeveru. I podigoh oči svoje k sjeveru, i gle, sa sjevera na vratima oltarskim bijaše onaj idol od revnosti na ulasku.. Potom mi reče: sine čovječji, vidiš li što ti rade? velike gadove koje tu čini dom Izrailjev da otidem daleko od svetinje svoje?
Jezekilja u pomenutom slučaju predstavlja sliku Božjeg naroda u poslednje vreme, koji treba da sagleda veličinu otpada u vodstvu Božjeg naroda i uzroke koji su doveli do toga, koji preti da liši celi Izrailj spasonosnog Božjeg prisustva. On u nadahnuću piše o našem vremenu:
…primiče se kraj, bliži se konac zemlji na sve četiri strane svijeta. (7,2 K.S.)
Da li čitalac može da da odgovor na pitanje: Koga je to Jezekilja video u gornjoj viziji i ko ga je uhvatio za kosu i odveo u Jerusalim koji je između neba i zemlje?
Jedini mogući odgovor na osnovu Pisma koje na različitim mestima opisuje Hristovu pojavu, jeste da je prorok video božansku ličnost Isusa Hrista, bez ljudske prirode koja je Duh Sveti.
Dakle pre nego što ugleda idolopoklonstvo u Jerusalimu i gadove koje čini Božji narod, izabrani treba da ugledaju Duha, treću ličnost božanstva bez koje nema pobede. Svi oni koji smatraju da su pozvani na delo reforme u Božjem narodu, a da ne znaju i ne gledaju Duha, nisu opunomoćeni za taj posao. To je slika iz Jez.8 poglavlja.
Oni koji smatraju da su hrišćani, poštovaoci Boga i Hrista, a ne odaju počast i primat, obožavanje Svetom Duhu kao Hristu, ne trebaju i ne smeju da se slede kao autoriteti.
„Niko ne može Isusa Gospodom nazvati osim Duhom Svetim.“ (11.Kor.12:
Dakle primanje Duha ide čak i pre nego bilo šta drugo u našoj religiji. Neprihvatljivo je bilo kakvo uzimanje u usta Hristovog imena bez da se prima Sveti Duh. Pošto ne može da se prizna ono što se ne poznaje, naša velika potreba je razumevanje da je Hristos naš Sveti Duh.
16. 03. 2017.
Hristovo poniženje - Biblija potvrđuje učenje Ron Beaulieu-a
Dok sam sinoć pokušavao mojoj supruzi da objasnim neka od učenja brata Ron Beaulieu- a (http://omega77.tripod.com/biorwb2.htm), došli smo do sasvim nove spoznaje o dubini Hristovog poniženja.
Nadahnućem je otkriveno da je Hristovo utelovljenje bilo kao da su Hristu odsečena krila. Zamislimo pticu koja se dobrovoljno odriče svojih krila, to je blaga slika za Hristovo poniženje.
U žrtvenom Zakonu postoji samo jedna ptica koja je mogla da bude prinesena na žrtvu - golub. Žrtvovanje goluba kao žrtve paljenice je uključivalo da se žrtvi zaseku krila ili da se potpuno odrežu. To je slika za Hrista koji se odrekao svog božanskog obličja gde je postao na izgled kao čovek i hodao ovom zemljom, bolnik i vičan bolestima. To je slika za onu božansko - ljudsku ličnost koja je nastala utelovljenjem tako što je Sveti Duh došao na Mariju.
Jedna detaljna slika iz žrtvenog Zakona prikazuje ovo na sledeći način:
Nadahnućem je otkriveno da je Hristovo utelovljenje bilo kao da su Hristu odsečena krila. Zamislimo pticu koja se dobrovoljno odriče svojih krila, to je blaga slika za Hristovo poniženje.
U žrtvenom Zakonu postoji samo jedna ptica koja je mogla da bude prinesena na žrtvu - golub. Žrtvovanje goluba kao žrtve paljenice je uključivalo da se žrtvi zaseku krila ili da se potpuno odrežu. To je slika za Hrista koji se odrekao svog božanskog obličja gde je postao na izgled kao čovek i hodao ovom zemljom, bolnik i vičan bolestima. To je slika za onu božansko - ljudsku ličnost koja je nastala utelovljenjem tako što je Sveti Duh došao na Mariju.
Jedna detaljna slika iz žrtvenog Zakona prikazuje ovo na sledeći način:
3Moj. 14,2- 7: Ovo je zakon za gubavca kada se čisti: neka se dovede k svešteniku,
- guba je slika za greh, dakle postoji problem greha u kome je čovečanstvo;
- sveštenik je slika za one koji su razumeli jevanđelje, da je problem greha rešen, oni izlaze iz okola što objašnjava njihovu poziciju ljudi koji su morali da izađu spolja da bi saznali i objavili istinu;
Onda će zapovediti sveštenik onome koji se čisti da uzme dve ptice žive čiste, i drvo kedrovo i crvca i isopa.
-ovi pojedinci imaju autoritet od Boga i time objašnjavaju narodu kako je problem greha rešen, dve ptice su božanska i ljudska egzistencija Hrista, tj. božansko-ljudska ličnost Isusa kao jedan i Sveti Duh kao božanska ličnost koje se Hristos odrekao utelovljenjem kao dva; kedrovo drvo je slika za svetište iz koje je sagrađen Solomunov hram, dakle sveštenstvo prenosi znanje o službi u Svetinji; crvena tkanina i isop su slika za oproštaj i čišćenje grešnika Hristovom žrtvom i posredovanjem;
I neka zapovedi sveštenik da se jedna ptica zakolje nad sudom zemljanim nad vodom živom.
- ovo je slika za žrtvu Isusa Hrista, koja je počela time što je postao zemljani sud, ljudsko stvorenje; živa voda je Njegov savršen život i nauka; na kraju je morao i da bude ubijen, jer je Njegovo utelovljenje dovoljna žrtva za čovečanstvo, a njegova smrt za pomirenje;
Pa neka uzme živu pticu i drvo kedrovo i crvac i isop, i sve to zajedno sa živom pticom neka zamoči u krv od ptice zaklane nad vodom živom.
I neka pokropi sedam puta onog koji se čisti od gube, i neka ga proglasi da je čist, i neka pusti živu pticu u polje.
- Živa ptica je Hristova samo božanska ličnost koju je ostavio na nebu, Sin čovečiji koji je na nebu (Jov.3,13), koja je u stvari Sveti Duh, kome su ostavljena krila, koji nije umro na krstu; to da je zamočen u krv druge ptice znači da Sveti Duh prenosi oproštajne zasluge Hrista, slobodno leteći po polju ovoga sveta, kao sveprisutan; upućuje na greh neverovanja, pravdu Hristovu u Svetinji i Hristovo delo potpunog uklanjanja greha sa grešnika;
Neka onda zaista sveštenstvo ove vesti o Hristu kropi Jevanđeljem sedam puta! tj neprestano.
A ti grešniče primi ovu vest kao najdragoceniju istinu u svoje srce i slavi ga i raduj se dan i noć za ovo divno spasenje.
10. 03. 2017.
Ron Vajat (Ron Wyatt)
„Zakon i svedočanstvo tražite. Ako li ko ne govori tako, to je zato što nema svetlosti u njima.“ Isaiјa 8,20. Božјi narod јe upućen na Sveto pismo kao zaštitu protiv uticaјa lažnih učitelja i obmanjivačkih sila duhova tame. Sotona primenjuјe sva moguća sredstva da ljude spreči da steknu znanje iz Bibliјe, јer njene јasne izјave otkrivaјu njegove obmane. Na svako oživljavanje Božјeg dela, knez tame ustaјe sa јoš većom aktivnošću. On sada ulaže svoјe poslednje napore za završnu, očaјničku borbu protiv Hrista i Njegovih sledbenika. Poslednja velika prevara uskoro će se pokazati pred nama. Antihrist će pred našim očima činiti čudesa. Falsifikat će toliko ličiti na istinu, da će biti nemoguće razlikovati јedno od drugoga, osim pomoću Svetoga pisma. Svedočanstvom Svetog pisma moramo ispitati svako tvrđenje i svako čudo. Oni koјi nastoјe da budu poslušni svim Božјim zapovestima, naići će na protivljenje i ismevanje. Njihov put će postati vrlo težak. Oni mogu opstati samo u Bogu. Da bi izdržali iskušenja koјa su pred njima, oni moraјu razumeti volju Božјu onako kako јe otkrivena u Njegovoј Reči. Oni mogu poštovati Boga, samo onda, ako imaјu pravilno shvatanje o Njegovom karakteru, vladavini i namerama, i ako postupaјu u skladu sa njima. Niko drugi, osim onih koјi su uvežbali um da razumeјu bibliјske istine, neće moći da izdrži u poslednjem velikom sukobu. Svaka duša će biti dovedena pred probu: hoću li slušati Boga više nego ljude? Odlučuјući čas јe već sada tu. Da li su naše noge utemeljene na steni nepromenljive Božјe reči? Јesmo li spremni da čvrsto stanemo u odbranu Božјih zapovesti i vere Isusove? (Velika Borba, 1884 str. 348)
Neka od poslednjih dešavanja na polju duhovnosti pratimo sa velikom zabrinutošću. Zablude se šire velikom brzinom. Ljudi ne navikli da ispituju se suočavaju sa takvom brzinom informacija da granica između istine i zablude deluje kao da je potpuno nestala.
Ovog jutra mi je supruga rekla značajne reči: "Krajnje je vreme da se iznese potpuna istina, nema više šta da se čeka i da se bilo čega boji!" Uz to moram da dodam da je moj najveći strah od toga da ono što činim nije Bogu po volji ili da sebe u tome proslavim. Ovo pišem samo zato što ne mogu dalje da gledam i trpim nepravdu.
Jedan od najtežih primera mešanja zablude i istine je primer kako se postupa sa porukama Rona Vajata (Ron Wyatt). Pre nego što uđemo u detalje, razmislimo o tome kako deluje Bog, nasuprot tome kako deluje neprijatelj duša.
Bog kao i sotona rade kroz ljude. Čovek pojedinac je pozornica borbe između dobra i zla. To su neosporne činjenice. Bog deluje kroz ljude koji imaju pravilno shvatanje o Njegovom karakteru, vladavini i namerama. Oni Božju volju razumeju onako kako je otkrivena u Njegovoj reči.
Sotona je svesan da rad ovakvih ljudi nosi veliku silu uticaja. On radi na tome da taj uticaj umanji koliko je god moguće. Tu upotrebljava ljude koji suprotno od toga što je pisano u Reči, mešaju zabludu i istinu na takav način, da se centralna poruka istine zamagli.
Izuzetno važno za zapaziti, u svetlu reči koje smo naveli iz knjige Velika Borba: Nije moguće da je čovek koji pravilno iznosi najvažnija pitanja Jevanđelja i živi po njima, prevarant i lažov. Vrlo je opasno, čak fatalno za dušu, da stane na put nekome koga Nebo podržava.
Bog koji je obećao da će u poslednje vreme delovati na poseban način kroz svoja ponizna oruđa je podigao čoveka po imenu Ron Vajat (Ron Wyatt). Bog ga je pokrenuo da jednostavnim sredstvima, molitvom i verom traži materijalne dokaze izveštaja u Bibliji. On je poduzeo određeni broj putovanja i arheoloških istraživanja u zemljama Bliskog Istoka finansirajući sve to sopstvenim radom i odricanjima. Vremenom su mu se pridružili pojedinci, a nakon izvesnog vremena i vrlo važnih otkrića koje je napravio, dobio je značajnu podršku svojih sunarodnika iz naučnih krugova, kao i lokalnih vlasti Turske, Izraela, Egipta i Saudijske arabije.
Vrlo je značajno to što pored toga što ističe da je do svojih otkrića došao verom i uvek se pozivao na božansko vođstvo, to sve dokumentovano i ispitano naučnim metodama velikog broja stručnih i objektivnih ljudi. Ron je radio pošteno i pobožno. Poruke koje su pratile predavanja koja je držao, svedoče o dubokom duhovnom iskustvu ovog čoveka, koje ne može biti lažno. Ono nosi pečat božanskog nadahnuća u potpunom skladu sa Svetim Pismom.
Usprkos tome što je kao rezultat dvadesetdvogodišnjeg rada ostalo veliko nasleđe u otkrićima i izuzetno važnim znakovima poslednjeg vremena, do današnjeg dana je tome posvećeno malo pažnje. Nema nikakve sumnje da su sile mraka učinile sve da rad ovog čoveka ostane malo poznat, a tamo gde su se informacije teškom mukom probile, u velikom broju slučajeva su pomešane sa toliko pogrešnog predstavljanja i neverstva, da je objektivnom posmatraču postalo gotovo nemoguće uvideti potencijal i svetlost koju nose. Vrlo je važno proveriti uz mnogo molitava i čekanja božanskog prosvetljenja predmete o kojima ovde govorimo.
U zadnjih dvadesetak godina je sotona podigao mnoge ljude da se umešaju u pitanja biblijske arheologije. Bilo je jasno da neće moći da spreči da informacije dođu do ljudi. Upravo zato je učinio da se neposvećeni, slave željni ljudi, okoriste informacijama i plodovima rada Rona Vajata.
Umesto da ukažu na njegov rad i budu pošteni ukazujući ko je bio taj čovek koji je došao do otkrića, umesto da biblijsku arheologiju stave na pravo mesto, kao pomoćno sredstvo poruke Jevanđelja, ovi ljudi su pravili predavanja bez navođenja izvora, izdižući sami sebe. Oni su uvideli da su materijalni dokazi veoma moćni, ali umesto da iskoriste tu moć i proslave Boga, oni su iz raznih motiva koji im je neprijatelj stavio u srce propustili da to učine i napravili veliku štetu.
Plod ovakvih predavanja koja su u našim zemljama bila, a i dalje jesu vrlo popularna je fanatizam najgore moguće vrste koji puni medijski prostor. Naši narodi koji ionako žive u velikoj tami što se tiče Jevanđelja, umesto da dobiju dobru hranu i budu upućeni na izvor, koji vodi ka velikom Izvoru, su samo još jače izmanipulisani time što im nije rečena cela istina.
Koliko su teški propusti napravljeni sa naše strane u ovoj stvari, teško je opisati i vrlo teško za podneti!
Posebno poglavlje jeste i ignorantski odnos adventističkih institucija prema otkrićima Rona Vajata! Taj odbojni intelektualni i hladni skepticizam i oholost vidi celo Nebo i sigurno neće ostati bez posledica.
Ukratko: Ovde imamo ponovo istu priču koja se ponavlja od postanja sveta. Neko je uz velike žrtve otkrio istinu. Ova istina stoji u sredini, neotkrivena i zanemarena. Sa jedne strane su oni koji se bogate na račun nje manipulišući. Sa druge strane su oni koji je ignorišu.
Verujemo da je došlo vreme da se istina izvadi iz te pozicije koja joj ne pripada, koja je nečasna i nepravedna. Pomozi nam u tome!
08. 03. 2017.
Povezanost
6.sastanak proučavanja proročanstava Heilbronn 10.02.17
Hristos nam je u govoru na Maslinskoj gori u prvih deset stihova dao mapu duhovnih događaja koji prethode Njegovom drugom dolasku. Na ostalim mestima u Pismu, od prvog do zadnjeg biblijskog poglavlja, nalazimo detalje koji nadopunjuju ovu osnovu.
Povezivanje proročanstava je posebno delo Svetog Duha. Mi ćemo pokušati da to prikažemo jednom skicom.
Jedno proroštvo se može razumete samo u sebi, unutrašnjim dokazima putem Svetog Duha.
Još više od toga je kada se proučava dublje i traži više detalja uz molitvu. Tada nas Sveti Duh upućuje i objašnjava detaljnije, putem drugih delova iz Pisma.
Mi smo ovde naveli najvažnije povezane delove Pisma sa Hristovim govorom na Maslinskoj gori. Ne bi nikada stigli da navedemo sve stihove koji su povezani, jer Hristos govori božanskom neiscpnom genijalnošću. Mi možemo tek mali deo od toga da predstavimo u ovim proučavanjima.
Sam Hristos nam potvrđuje ovakav postupak time što upućuje:
Kad dakle ugledate mrzost opustošenja, o kojoj govori prorok Danilo, gde stoji na mestu svetom (koji čita da razume)... Mt.24,15.
Ovde se naravno, govori o razumevanju ne telom i krvlju nego Duhom,
Hristos nam je u govoru na Maslinskoj gori u prvih deset stihova dao mapu duhovnih događaja koji prethode Njegovom drugom dolasku. Na ostalim mestima u Pismu, od prvog do zadnjeg biblijskog poglavlja, nalazimo detalje koji nadopunjuju ovu osnovu.
Povezivanje proročanstava je posebno delo Svetog Duha. Mi ćemo pokušati da to prikažemo jednom skicom.
Jedno proroštvo se može razumete samo u sebi, unutrašnjim dokazima putem Svetog Duha.
Još više od toga je kada se proučava dublje i traži više detalja uz molitvu. Tada nas Sveti Duh upućuje i objašnjava detaljnije, putem drugih delova iz Pisma.
Mi smo ovde naveli najvažnije povezane delove Pisma sa Hristovim govorom na Maslinskoj gori. Ne bi nikada stigli da navedemo sve stihove koji su povezani, jer Hristos govori božanskom neiscpnom genijalnošću. Mi možemo tek mali deo od toga da predstavimo u ovim proučavanjima.
Sam Hristos nam potvrđuje ovakav postupak time što upućuje:
Kad dakle ugledate mrzost opustošenja, o kojoj govori prorok Danilo, gde stoji na mestu svetom (koji čita da razume)... Mt.24,15.
Ovde se naravno, govori o razumevanju ne telom i krvlju nego Duhom,
Prevažno
5. sastanak proučavanja proročanstava Heilbronn 13.01.17
Mt.24,14. I propovediće se ovo jevanđelje o carstvu po svemu svetu za svedočanstvo svim narodima. I tada će doći posledak.
1.Nema nikakve sumnje da je ovo jedan od najvažnijih stihova u proročkoj Knjizi. Nema reči da se izrazi težina ove Hristove izjave.
2. Ovaj stih predstavlja kraj Hristovog prvog dela govora na Maslinskoj gori. Ovo je kulminacija i kraj istorije sveta kakvog poznajemo.
3. Nakon ovog stiha sve što dolazi je ponavljanje i dodavanje detalja. Od 4 do 14 stiha su glavne slike i najvažnije konture. Ostalo je sve izgradnja. Hristos prvo kaže najvažnije a onda prelazi na detalje. Tako je pisana cela Biblija.
4. Prošli put smo naglasili da verujemo da je Hristov dolazak otkriven vremenski slično kao i prvo Njegovo pojavljivanje na svetu. To je bitno za poznavati.
5. Međutim, postoji nešto što je još bitnije. Postoji prevažno saznanje.
6. Pogledajmo Hristov govor do sada. On kaže to i to će se desti, ali još nije kraj, pa onda će doći ovo, ali još nije kraj itd.
7. Ovde sada kaže: I tada će doći definitivno kraj!. I taj kraj ima veze samo sa jednim krunskim znakom Njegovog dolaska. Kratko i jasno: JEVANĐELJE.
8. Od vremena Njegovog dolaska je još važnije znati Jevanđelje. To je kraj. Propovedaš li Jevanđelje ti vodiš kraju! Učestvuješ u približavanju kraja kao što svaki radnik na autoputu svaki dan vodi ka kraju tog autoputa.
9. Ovo jevanđelje o carstvu - ukazuje na to da u poslednje vreme ima više poruka koje se propovedaju kao lažno jevanđelje. Zato mora da se napravi razlika sa Hristovim Jevanđeljem.
10 U našem izučavanju proročanstava dajemo prednost izučavanju Jevanđelja. Ko ne zna Jevanđelje taj ne može razumeti proročanstva.
11. Zato smo prvo utvrdili Jevanđelje da bi mogli da idemo dalje.
Mt.24,14. I propovediće se ovo jevanđelje o carstvu po svemu svetu za svedočanstvo svim narodima. I tada će doći posledak.
1.Nema nikakve sumnje da je ovo jedan od najvažnijih stihova u proročkoj Knjizi. Nema reči da se izrazi težina ove Hristove izjave.
2. Ovaj stih predstavlja kraj Hristovog prvog dela govora na Maslinskoj gori. Ovo je kulminacija i kraj istorije sveta kakvog poznajemo.
3. Nakon ovog stiha sve što dolazi je ponavljanje i dodavanje detalja. Od 4 do 14 stiha su glavne slike i najvažnije konture. Ostalo je sve izgradnja. Hristos prvo kaže najvažnije a onda prelazi na detalje. Tako je pisana cela Biblija.
4. Prošli put smo naglasili da verujemo da je Hristov dolazak otkriven vremenski slično kao i prvo Njegovo pojavljivanje na svetu. To je bitno za poznavati.
5. Međutim, postoji nešto što je još bitnije. Postoji prevažno saznanje.
6. Pogledajmo Hristov govor do sada. On kaže to i to će se desti, ali još nije kraj, pa onda će doći ovo, ali još nije kraj itd.
7. Ovde sada kaže: I tada će doći definitivno kraj!. I taj kraj ima veze samo sa jednim krunskim znakom Njegovog dolaska. Kratko i jasno: JEVANĐELJE.
8. Od vremena Njegovog dolaska je još važnije znati Jevanđelje. To je kraj. Propovedaš li Jevanđelje ti vodiš kraju! Učestvuješ u približavanju kraja kao što svaki radnik na autoputu svaki dan vodi ka kraju tog autoputa.
9. Ovo jevanđelje o carstvu - ukazuje na to da u poslednje vreme ima više poruka koje se propovedaju kao lažno jevanđelje. Zato mora da se napravi razlika sa Hristovim Jevanđeljem.
10 U našem izučavanju proročanstava dajemo prednost izučavanju Jevanđelja. Ko ne zna Jevanđelje taj ne može razumeti proročanstva.
11. Zato smo prvo utvrdili Jevanđelje da bi mogli da idemo dalje.
4. proučavanje proročanstava Heilbronn 16.12.16
"Pre svoga raspeća Spasitelj јe rekao svoјim učenicima da će biti ubiјen i da će vaskrsnuti iz groba; anđeli su bili prisutni da bi Njegove reči utisnuli u umove i srca učenika. Ali, učenici su očekivali oslobođenje od rimskog јarma i nisu mogli podneti pomisao da Onaј u koga su polagali sve svoјe nade mora da podnese sramnu smrt. Reči koјe јe trebalo da zapamte, izgubile su se iz njihovih umova, i kada јe vreme iskušenja došlo, našlo ih јe nespremne. Isusova smrt јe tako potpuno razorila njihove nade kao da ih On uopšte niјe unapred upozorio. Tako јe i nama u proročanstvima otkrivena budućnost isto tako јasno kao što јe bila otkrivena učenicima Hristovim rečima. Događaјi povezani sa završetkom probe i sa delom pripreme za vreme nevolje јasno su prikazani. Ali, hiljade njih nemaјu razumevanje za ove važne istine kao da im nisu nikada bile otkrivene. Sotona budno pazi da im istrgne svaki utisak koјi bi ih učinio mudrima za spasenje, tako da će ih vreme nevolje zateći nespremne." (Velika borba, 1884.godina str.349.)
Mt 24,11 I izići će mnogi lažni proroci i prevariće mnoge.
1. Upozorenje o lažnim prorocima se ponavlja, dakle podvlači se važnost opreza i straženja od duhovnih prevara. Tu treba uložiti više truda i opreza.
2. Izići je reč koja ponovo upućuje na to da će lažni proroci biti iz Zajednice.
3.Reč mnogi isključuje iz primene ovog upozorenja male i minorne pokrete unutar Zajednice. Mnogi će biti prevareni - nalazimo paralelu sa upozorenjem proroka poslednjeg vremena o pojavi Omega otpada.
4. Dvanaesti stih ukazuje na to da postoje dva pravca napada na istinu. Jedan je napad na Zakon, a drugi je napad na učenje o milosti. Pošto se Zakon ne propoveda ili pogrešno propoveda, uzima mu se sila da osvedoči o grehu.
5. Pošto ljubav hladni vidi se da se takođe milost i Božji karakter pogrešno predstavlja.
6. Napad na ova dva stuba istine je opisan kod proroka Danila, kao takođe dvostruki napad iz Dan.11 gde se govori o napadu južnog i severnog cara.
8.Ovo može da ima samo jedno značenje. Generacija koja će doživeti ispunjenje svih znakova drugog dolaska je samo jedna. U roku od jednog naraštaja će se ispuniti sve.
9. Prihvatanje ovog principa nam nalaže, da ukoliko verujemo da smo zadnja generacija, onda treba nakon što smo razumeli šta je znak dolaska, taj znak odmah tražimo verom u stvarnosti današnjice.
10. Na taj način dolazimo do toga da su sva tumačenja znakova koja Sveti Duh podržava ona koja traže primenu danas. Pogrešna su ona koja traže primenu u isključivo prošlom ili neodređenom budućem vremenu.
11. Dakle oni koji tvrde: ispunilo se; greše kao i oni koji kažu da tek treba da se ispuni; bez da su u stanju da kažu gde se nalazimo danas. Što manje i nepreciznije podatke daju o razvoju proroštva u ovom vremenu to smo sigurniji da ih šalje neprijatelj.
12. Obzirom da Hristos nekoliko puta u Mt. 24 objašnjava da želi da znamo kada dolazi, da hoće da budemo spremni, da domaćin zna u koje vreme će doći lopov da ga orobi ( 43 i 44)stih, tada smo sasvim sigurni da je vreme Njegovog drugog dolaska isto tako jasno označeno u Reči kao i njegov prvi dolazak.
13. Hajde da vidimo šta se o tome može saznati!
01. 03. 2017.
O Hristu i spasenju
I O Hristu i spasenju
1.Hristos je zaista spasio svakog čoveka. “Jer se uzdamo u Boga Živog, koji je Spasitelj svim ljudima, a osobito vernima.” (1 Tim.4, 10). Ne kaže se da je Isus spasenje omogućio kako se to često propoveda. To bi značilo da se Njegovom delu spasenja još nešto mora dodati, ili da mi imamo udela u spasenju. Pismo posmatra sve ljude kao spašene, bez obzira na njihovu veru ili neveru. Oni koji Hrista prihvataju kao ličnog Spasitelja, dakle vernici, Njegovo spasenje koje je već savršeno obavljeno prihvataju. Tada tek mogu da se okoriste onim što i drugi imaju, ali za to ili neznaju ili odbacuju.
2.Osnova našeg spasenja uračunata pravednost, kao i data. Uračunata pravda je Hristov savršeni život na zemlji i Njegova smrt na krstu, Njegovih više od 30 godina života. To je naše opravdanje. Data pravda je naše posvećenje, Hristov život na Nebu i posredovanje za nas, dobra dela koja čini milost u nama, našom saradnjom. Ona nije sama u sebi osnova našeg spasenja jer bi to značilo da mi imamo udela u spasenju.“ Jer kad smo se pomirili s Bogom smrću Sina njegovog dok smo još bili neprijatelji (uračunata pravda), mnogo ćemo se većma spasti u životu Njegovom kad smo se pomirili (data pravda).” (Rim.5,10) Iz toga proizilazi da se nijedan vernik ne treba uzdizati nad bilo kim, smatrati se elitom koja ima posebne privilegije. Hristovim delom pomirenja izbrisana je svaka verska i druga podela jer su njime svi obuhvaćeni.
3.Sagrešenje ne narušava samo naš odnos sa Bogom tj. datu pravdu, već čini da gubimo i pravo na uračunatu pravdu. „Kad kažem pravedniku (opravdanim uračunatom pravdom) da će doista živeti, a on se pouzda u pravdu svoju (datu pravdu) pa učini nepravdu, od sve pravde njegove (i date i uračunate) ništa se neće spomenuti, nego će poginuti s nepravde svoje koju učini.” (Jez.33,13) Učinjeni namerni greh ukida naše opravdanje, tako dugo dok se veza sa Bogom ponovo ne uspostavi kroz ponizno traženje oproštenja. Kao što je to opisano u poruci crkvi u Efesu, nakon što je vernik pao, on mora da ponovo počne sve iznova.
4.Pravi vernik traži datu pravdu i ne oslanja se samo na uračunatu. Slika za to je Ahsa, Halevova kćerka. Pored zemlje koju dobija u miraz, ona još preko toga od svog oca traži izvore. Nju je na to nagovorio muž, što je slika za to da nas Hristos poziva da se ne zadovoljavamo uračunatom pravdom, koja je bez date kao suva zemlja bez ploda. To je ono što Hristos kaže da ko ima, daće mu se još više, a ko nema uzeće mu se i ono što ima.
5.Tako je pravo biblijsko posvećenje život oslobođen od greha. Ovo potvrđuju mnogobrojne izjave Svetog pisma i proročkog Duha kroz Elen Vajt. Hristova pravda deluje u nama tako da nema prostora za opravdavanje bilo kakvog greha ili zanemarivanje poznate dužnosti. Vernik povezan sa Hristom ima pobedu nad svojom grešnom prirodom i puno božansko vođstvo. Pismo pravi jasnu razliku između onoga koji je na putu posvećenja i onoga koji živi u grehu, kroz opise rodova, ponašanja, govora. Vidimo, na primer one koji žive u tami i one u svetlu, one koji ponizno primaju ukor i one koji ga mrze i shvataju lično itd. Ove razlike su tako velike da ne može biti nikakve zablude.
6.Postoji razlika između pomirenja namernog i nenamernog greha. U tački broj 3. i 5. smo govorili o namernom grehu, koji se čini permanentno i svesno. To je stanje u kome se čovek nalazi van zajednice sa Bogom. Za takve grehe nije postojala žrtva već samo kazna ( Jev. 10, 26-29). Tako zaključujemo da se ovaj greh ne može pomiriti Hristovom krvlju. Pomirenje Hristovom krvlju je pomirenje vernika ili nevernika koji greše nesvesno, nenamerno (4 Moj. 15).
7. Prava nauka o spasenju uči o „Mi u Hristu“. Hristos nije došao čoveku da bi ga spasao, nego da ga je uzeo u Sebe . "Kroz svoju poslušnost svim božanskim zapovestima Hristos je ostvario spasenje čoveka. To se nije desilo tako što je on nekome došao, nego je čovečanstvo uzeo u sebe. Tako je Hristos dao čovečanstvu postojanje u sebi. Dovesti čovečanstvo u Hrista, pali ljudski rod ujediniti sa božanstvom: to je delo spasenja. Hristos je uzeo ljudsku prirodu da bi ljudi postali jedno sa Njim kao što je On jedno sa Ocem, tako da bi Bog ljubio ljude kao što ljubi svog jedinorodnoga Sina, i da bi ljudi uzeli deo u božanskoj prirodi i postali savršeni u Njemu." (RH 5. April 1906). Pošto je ovo najvažnija i najuzvišenija istina, Bog je opisao u mnogim slikama i primerima. Hristos je uzeo čovečanstvo u Sebe kao što je Nojeva barka primila u sebe celu raznolikost živog sveta, i čiste i nečiste.
8.Zato se spasenje ne može razumeti dok se ne razume utelovljenje. Pretpostavimo da imamo jedan hleb u rukama. Postavlja se pitanje: kako taj hleb može da postane svet? Kako posvetiti običan hleb? Odgovor je: odsekli bi parče tog hleba i posvetili Bogu, predali Bogu na žrtvu. Tako bi ostatak hleba Bog blagoslovio, postao bi osvećen. Zato je Hristos prvo postao sa čovečanstvom jedan hleb, jedno telo, da bi se nakon toga prineo Bogu na žrtvu i posvetio, da bi mi ostali bili blagosloveni i spašeni.
9.Kroz ovo primanje čovečanstva u Sebe, kroz presađivanje, mi smo sa Isusom uzeti u Njegovu smrt i vaskrsenje. Na krstu dakle, nije umro samo Isus nego i kompletno grešno čovečanstvo.: "Jer kad smo jednaki s Njim jednakom smrću, bićemo i vaskrsenjem; Znajući ovo da se stari naš čovek razape s Njime, da bi se telo grešno pokvarilo, da više ne bismo služili grehu. Jer koji umre oprosti se od greha. A ako umresmo s Hristom, verujemo da ćemo i živeti s Njim.." (Rim.6,5-8). Iz tog razloga prihvatanjem Hrista čovek ima istovremeno smrt starog i rađanje novog. Slika za to je reka Jordan. Zamislimo verom da je reka Jordan jedna voda zajedno sa Galilejskim jezerom iz koga ističe, koje je puno riba i života, i Mrtvim morem u koje utiče. Dakle u jednoj vodi i život i smrt istovremeno. (Jez.47,8.9)
10."...ako jedan za sve umre, to dakle svi umreše.” Tamo na krstu su umrli svi ljudi. Konkretno, to znači da je grešno postojanje ljudi koji prolaze pored nas ulicama, umrlo sa Hristom na krstu, znali oni to ili ne znali, prihvatali ili ne. Zato je napisano „odrediše mu grob sa zločincima“ i „bi metnut među zločince“. Ako pogledamo događaj u Lk.22,35-38, vidimo da Isus kao zločince vidi svoje učenike, razotkrivajući ih kao one koji su u tom trenutku još uvek materijalisti, kao i to da su spremni da upotrebe oružje. Ako su najbolji među nama zločinci koliko smo to više mi ostali. Međutim, isto je tako pisano „ali na smrti bi sa bogatim“. Dakle zločinac koji je izgubljen i obespravljen, obogaćuje se Hristovom smrću, postavši kroz Njegovu uračunatu pravdu naslednikom celog neba.
11.Dakle, smrt tvog starog čoveka je u Hristu, i nikako ne treba da je tražiš u sebi. Traži je samo u Hristu. Gledajući na svoje grehe i tužeći se na njih nećemo ispuniti uslov da ih budemo oslobođeni. U Rim.7,1-6 je ova istina predstavljena slikovito. Mi smo vezani za Božji moralni zakon, kao što je žena vezana za muža, dok god je živ, i ne sme uzeti drugoga da ne bi postala preljubočinica. I šta je rešenje Božje? Žena umire, i tako se oslobađa od osude, ako pođe za drugoga.“ Zato, braćo moja, i vi umreste zakonu telom Hristovim, da budete drugog, Onog što usta iz mrtvih, da plod donesemo Bogu… A sad, umrevši izbavismo se od zakona koji nas držaše, da služimo Bogu u obnovljenju Duha a ne u starini slova.” Dakle smrtna presuda (druga smrt) izrečena našim praroditeljima u Edemu, izvršena je saraspećem.
12.Hristos je život u telu svakog čoveka, vernika i nevernika. Kada je Adam sagrešio, tada je u njemu sagrešio celi ljudski rod, jer je u tom trenutku bio u njegovim bedrima. On je tog dana umro, jer Bog uvek govori istinu:“U koji dan okusiš, umrećeš“. Zašto je ipak i dalje živio, i zašto pored grešenja i dalje živimo mi? Zato što je svaku narednu sekundu, svakog ljudskog života, od Adama pa do danas, platio Hristos. Ako je platio, to je Njegovo. Pošto je On to platio ničim drugim, nego svojim životom, onda je taj život, život u telu, sam On. Dakle Hristos je život u telu svakog čoveka, Njegov je svaki otkucaj srca i udisaj pluća.
13.Hristos je telo svakog čoveka, vernika i nevernika. Videli smo da je naša smrt nastupila onog dana u Edemu. Pošto smrt uključuje i smrt svake ćelije tela, kako je bilo moguće da živimo dalje u telu koje je mrtvo? Tako što je Isus platio svojim telom, svaki atom svakog tela. To je opisano slikom svaranja žene: Adam (slika Hrista), uspavan od Boga (žrtvovan na krstu i spava u grobu), predaje rebro od koga se oblikuje Evino telo (telo čovečanstva). Zato je Adam ugledavši Evu uzviknuo da je telo od njegovog tela. Ipak, iako je naš život i telo Njegova svojina, čovek ima slobodu da ga upotrebi, i oni su u tom smislu njegovi. Čovek je sagrešio u Adamu, ali za to neće snositi krivicu, niti je krivica slabost našeg tela i sklonost ka grehu. Krivi smo tek tada kada ne dozvoljavamo Hristu da osvoji naše srce.
14. Krst predstavlja centralnu temu Svetog Pisma kroz koju razumemo sve ostale. Ovo ne treba dokazivati. Pošto je pomirenje namernih, svesnih, smrtnih greha, ne kroz Hristovu krv, već je takav koji živi u prestupu, potpuno, dvostruko izgubljen, ne oseća kajanje i za njega niko od ljudi ne može učiniti ništa (Jev.6,3-8), Gospod je odlučio da nam podari nešto što može da slomi silu laži i neznanja, i daje nam krst za gledanje, ne bi li se kroz tako drastično prikazivanje stvarnosti, ponovo probudili na život. Pomirenje namernih greha je novorođenje, ponovni početak od nule, što je simbolično prikazano pranjem vodom.
15. Reč krstova tj. teologija krsta je jedina sila koja je jača od sile greha u nama. Bog je dobro upoznao novog čoveka koji je nastao padom u greh, a to je da je tom čoveku greh postao mio kao i sam život. Zato je znao da nas ne može odvojiti od greha u nama samima. On nije došao da nam uzme greh na krst a nas ostavljajući bez greha. On nas je uzeo cele na krst. Tamo se desilo razdvajanje greha u Hristu, Njegovom smrću. Tamo smo mi umrli. Na ovaj način nam se otkriva nešto od tajne krsta. Poštovanje krsta bez Hrista nema nikakvog smisla, a poštovanje Hrista bez nas na krstu nema silu da nas potpuno oslobodi. Naš grešni život je prekinut na krstu. Iskustvo raspeća sa Hristom nas odvaja od sile sveta, koji nas vuče da smrt svog starog čoveka ne zadržavamo u iskustvu. Greh ima veze sa starom ljudskom prirodom, ali sa novom nema ništa. „A ja Bože sačuvaj da se čim drugim hvalim osim krstom Gospoda našeg Isusa Hrista, kog radi razape se meni svet, i ja svetu.". (Gal.6,14). Isto tako nas spasava od najtežeg greha kao što piše David u Psalmu: „I od voljnih sačuvaj slugu svog, da ne ovladaju mnome. Tada ću biti savršen i čist od velikog prestupa.“( Ps.19,13). " U Hristovom krstu mi vidimo neiscrpni izvor snage koja može da nas učini delotvornima i uspešnima u duhovnom životu... Na sigurnost pobede i zagarantovani uspeh u borbi vere, svaki pojedinac može ra. čunati samo ako svoj pogled upravlja na Hristov krst. I ukoliko je srce dublje skriveno u Hristu, utoliko je sigurnije da će naslediti neprolazna blaga večnosti." ..." Duši paralisanoj grehom život može biti darovan samo zahvaljujući delu koje je Začetnik našeg spasenja ostvario na krstu" "Hristos na Golgoti privlači pažnju i izaziva divljenje, i na kraju će pobediti sve sile zemlje i pakla. U krstu su usredsređeni i iz njega proističu svi mogući uticaji. On je veliki centar koji sve privlači, jer je na njemu Hristos položio život za pali ljudski rod. Ta žrtva je prinesena da omogući povratak u njegovo prvobitno savršenstvo. Čak i više od toga, ona omogućava čoveku potpuni preobražaj karaktera čineći ga više nego pobednikom. Oni koji Hristovom snagom pobede velikog neprijatelja Boga i ljudi, zauzimaće u nebeskim dvorovima položaj viši od anđela koji nikada nisu pali.`Kad ja budem podignut sa zemlje´kaže Hristos, `sve ću privući k sebi`. Ako ne postoji uticaj povoljan u korist krsta, on ga stvara. Tokom generacija koje su dolazile, istina za dotično vreme otkrivala se kao `sadašnja istina`. U Hristu raspetom na krstu ispunilo se proročanstvo: `Milost i pravda srešće se, pravda i mir poljubiće se` Na taj način krst je pokrenuo svet." .(6BC 112-113.1084)
16.Isto vredi i suprotno, a to je da se bez razumevanja i življenja opravdanja verom ne može krst dobro videti i razumeti verom. U svetištu je nakon žrtvenog oltara koji predstavlja krst, bio umivaonik koji predstavlja novorođenje, sjedinjenje božanskog i ljudskog. Tek nakon umivanja je moglo da se pristupi službi u svetinji. Tako se vrednost zajedništva sa Hristom sa jedne strane, i strahota skrivenih greha sa druge strane razume tek u novoj tvari, tek pravim obraćenjem. Skriveni gresi nisu oni koji su nam nepoznati, koje činimo nesvesno, nego su to tajni, potisnuti u svesti, ali svesno počinjeni gresi kojih postajemo svesni tek nakon što se ponovo obratimo (videti kod Margaret Davis, „Šta mi treba činiti da bi bio spašen“). “Oni koji nose krivicu znaju tačno koji su to gresi koje treba da priznaju, da bi njihove duše bile čiste pred Bogom. Isus im daje priliku da priznaju, pokaju u dubokoj poniznosti i da očiste svoj život, tako što će slediti istinu i živeti po njoj.“ (1T 156)
17.Izvor novorođenja je u Hristu, i zato ga ne trebaš tražiti u sebi. Kao što je čovečanstvo sa Hristom umrlo na krstu, i bilo sahranjeno sa njim u grobu, Hristovim vaskrsenjem je stvoreno novo čovečanstvo. To je novorođenje. “Blagosloven Bog i Otac Gospoda našeg Isusa Hrista, koji nas po velikoj milosti svojoj prerodi za živu nadu vaskrsenjem Isusa Hrista iz mrtvih” (1Pet 1,3). Zato je On nazvan prvorođenim, tj. Prvi koji je novorođen. Prihvatanjem Hrista novorođenje ne nastaje, nego se izliva u tebe. Zato je i rečeno u pismu da je novorođenje kao banja, kupka. Tako nakon Prvog, dolaze drugi, treći itd, koji je nanovo rođen. Svi oni čine Crkvu Gospodnju, ili Sion, duhovni Jerusalim.“Ona se porodi pre nego oseti bolove, pre nego joj dođoše muke, rodi detića. Ko je ikada čuo to? Ko je video takvo šta? Može li zemlja roditi u jedan dan (dan Isusa Hrista)? Može li se narod roditi ujedanput? A Sion rodi sinove svoje čim oseti bolove. Eda li ja, koji otvaram matericu, ne mogu roditi? veli Gospod. Eda li ću ja, koji dajem da se rađa, biti bez poroda, veli Bog tvoj. Radujte se s Jerusalimom i veselite se u njemu svi koji ga ljubite; radujte se s njim svi koji ga žaliste.” (Isa.66,7-10)
18.Bez razumevanja novorođenja, saraspeća i savaskrsenja, ne mogu se razumeti obećanja i proročanstva starozavetnih knjiga. O ovome bi se moglo pisati u beskrajnom nizu primera. Jezekilja je u 37. poglavlju video groblje-kosturnicu (Golgota) starog čovečanstva, koja je nakon proricanja (iznošenja nauke opravdanja verom), i molitve za Svetog duha, postala kolevka novog čovečanstva. Nakon toga uzima u ruke dva drvena štapa (krst), upisuje na njima imena dva plemena Izraela , koja ujedinjuje u ruci (ujedinjenje čovečanstva na krstu). Jeremija proriče u 33. poglavlju o upisivanju zakona u srce svog naroda, opraštanju i zaboravljanju njihovih greha. Da li je to proročanstvo čije ispunjenje treba čekati u budućnosti? U Rim.2,14.15 je zapisano da neznabošci koji po prirodi čine ono što zahteva Zakon, bez da poznaju Zakon, dokazuju da je delo zakona napisano u njihovim srcima. To je ostvareno tako što je Hristos postao jedan od nas, Svetlost koja obasjava svakog čoveka koji dolazi na svet. U Njemu je čovečanstvo dobilo oproštaj greha, a On je postao novo srce svakoga od nas. To dokazuje činjenica da u našem propovedanju evanđelja, ljudi kojima govorimo u dubini duše osećaju da im je to poznato. Svako ljudsko biće zna kada se govori istina. Mi propovedamo vest o Hristu kao nešto što je poznato, blisko srcu, što je naša velika prednost u odnosu na neprijatelja. Tako vidimo da i je i ovo obećanje u Jeremiji ispunjeno u Hristu, od večnih vremena, kada je odlučeno da se sjedini sa ljudskim rodom.
19.Hristovo delo preseljenja: "I načiniću od njih jedan narod u zemlji, na gorama Izrailjevim, i jedan će car biti car svima njima, niti će više biti dva naroda, niti će više biti razdeljeni u dva carstva. I neće se više skvrniti gadnim bogovima svojim ni gnusobama svojim niti kakvim prestupima svojim, i izbaviću ih iz svih stanova njihovih u kojima grešiše..."- Ovde je opisano preseljenje iz našeg starog stana, nešeg grešnog postojanja, izbavljenje i spasenje Hristovim telom. Kod nas postoji jedna firma koja se bavi preseljenjima i zove se Christ - Hristos! Šta radi ta firma? Ona dolazi u vaš stan, uzima sve vaše u sebe i seli vas u drugi stan. Tako nas je Hristos preselio.
20.Šta znamo o našem starom postojanju? U Amosu stoji: "I ako deset ljudi ostane u jednoj kući, umreće. I kad uzme koga stric mu ili koji će ga spaliti da iznese kosti njegove iz kuće, reći će onome koji bude u kutu u kući: Ima li jošte ko kod tebe? A on će reći: Nema nikoga. A on će reći: Ćuti; jer ne pominjaše ime Gospodnje." Am.6,9.10 Koji god ostanu u starom stanu, u Adamu, poginuće, a ako i neko preživi u nekom ćošku neće smeti ni da spomene Božje ime. Jedan od gradova koje je Bog uništio plamenom zove se Adama, i tako pokazao kraj svih koji žele ostati u starom stanju. U blizini firme Christ postoji još jedna firma za preseljenje. Ona se zove Wüst. wüst adj. (pril) pust, neobrađen, zapušten; adv. (prid) silno, užasno, do zla boga wüst einnander liegen ležati bez reda, biti ispremešano; der Kopf ist mir wüst glava mi šumi, boli me glava; ein wüstes Gewitter strašna oluja; ein wüstes leben führen živeti raskalašenim životom. (iz srpsko-hrvatsko/nemačkog rečnika)
21.Tamnica. Mat 5,23-26. Ovde Isus upozorava da dok ideš da prineseš dar na oltar, i setiš se da bližnji ima nešto na tebe, potrebno je da odustaneš od ove službe (namerno je data najlakša služba koju vernik može da obavlja), pomiriš se sa suparnikom dok si još sa njim na putu, da te ovaj ne preda sudiji, a ovaj tamničaru, da te ne bace u tamnicu, odakle nećeš izaći dok ne daš do poslednjeg dinara. Naš bližnji ovde je Isus Hristos. On u drugom trenutku postaje suparnik, a onda te daje na sud gde se razmatra samo jedno pitanje - odnos sa Sinom Božjim. Ova parnica je već unapred izgubljena. Onaj ko ne živi po svakoj reči koja izlazi iz Njegovih usta biva predat tamničaru -sotoni, da prebiva u njegovoj tamnici. To je ona tamnica za koju kaže, misleći na Hrista, u 1 Pet.3,19.20: " U duhu je otišao propovjedati duhovima koji su u tamnici, onima koji su nekoć bili nepokorni kad ih je Božja strpljivost uporno čekala u vreme Noe”. Ovo je duhovna tamnica za sve one koji ostaju uporni u svom grehu i ne ispravljaju svoj odnos sa Hristom. Tamnicu vidimo isključivo u ovom životu.
22.Pakao. Osim što ima značenje konačne kazne za grešnike (gehena) i groba (hades), postoji potreba da se proveri ne označava li pakao u nekim slučajevima isto ono što i duhovna tamnica ili bezdan (Lk.10,31). Drugim rečima, pakao je život van Hrista, mesto kazne za namerne grehe, ne nakon smrti, već pre smrti. U Otkrivenju 6,8 i 20,13 hades se pominje paralelno sa smrt, kao da je mesto duhovne smrti. Isus govori o vratima pakla (hades), koja prete Crkvi.
23.Vrata paklena. Postoje dokazi za to da čovek može da se nalazi u nekom međuprostoru duhovnog preživljavanja, mlakosti (poruka Laodikeji). Naš prorok nas je u mnogim rečima upozoravala, koliko teške posledice ovakvo stanje otvorenosti za kompromise ima za nas i druge.
24."A ako Hristos ne usta, uzalud vera vaša; još ste u gresima svojim.", međutim pošto je Hristos ustao nismo u gresima. Šta znači to da nismo u gresima? Neko može da primeti da grešimo, pa kako to onda da nismo u gresima!? Ovo bi bilo pogrešno rasuđivanje i nerazumevanje vaskrsenja. Slično kao kada bi mi neko prišao i rekao: Ti si Srbin, znači mi se nalazimo u Srbiji. Ne, mi smo prebačeni sa Hristom na nov teren gde se greh gleda drugačije, ne sudimo na osnovu greha gde se nalazimo, već suprotno. Na osnovu greha mi sudimo o tome gde se ne nalazimo, jer Božje dete mrzi greh čak i kada ga sam čini. Greh u novom stvorenju predstavlja atavizam, ostatak prošlog i nižeg stepena života. To što ljudi čine greške u novom životu, to je isto kao što kada se preselite u bogatiju zemlju pa niste u stanju da se odjednom oslobodite svih posledica ranijeg siromaštva. Gresi u novom stvorenju, novoj tvari, kako Pismo ovu krasnu pojavu naziva, nisu tu više da bi čovek sa njih propao, nego da bi se naučio. Kao što je Noje puštao svoju golubicu, tako i nas Gospod pusti iz Hrista, da vidimo da nema gde da stanemo nogom svojom. Gresi nas sada vaspitaju i ponovo vraćaju Hristu. Kao što nas zakon dovodi Hristu sa jedne strane, tako nas gresi dovode Hristu sa druge strane kao što je beda izgubljenog sina poterala da razmišlja o dobroti svog Oca i da mu se vrati. " I od razumnih će pasti neki da bi se okušali i očistili i ubelili do roka, jer će još biti rok." Dan 11,35. Pravednik pada u blato da bi ustao još belji, to jest da bi još više potražio Hrista. Kao što Luter kaže da kada Bog želi čoveka da učini pravdenikom On ga pre toga učini grešnikom.
25.Sauznesenje sa Hristom. Kada Bog želi da nas negde premesti i na taj način unapredi delo spasenja, On to čini tako što premesti Hrista, dakle nas koji smo u Njemu, tako da nas je Njegovim uznesenjem na Nebo potpuno oslobodio ne samo naših greha nego celokupne atmosfere, grehom zagađene okoline. "Jer kad smo se pomirili s Bogom smrću Sina njegovog dok smo još bili neprijatelji, mnogo ćemo se većma spasti u životu Njegovom kad smo se pomirili." Rim.8,10 Drugim rečima, šta te sprečava sada kada si spasen da budeš spasen još više!?
26.Gde nas je Isus preselio? "Ali Bog, koji je bogat u milosti, za premnogu ljubav svoju, koju ima k nama, I nas koji bejasmo mrtvi od grehova ožive s Hristom (blagodaću ste spaseni), i s´ Njim vaskrse i posadi na nebesima u Hristu Isusu." Ef. 2,4-6; "Jer je naše življenje na nebesima, otkuda i Spasitelja očekujemo Gospoda svog Isusa Hrista, Fil.3,20. Božja reč otkriva da smo nakon smrti i vaskrsenja u Isusu preseljeni na nebo. Ubeđeni smo da se ovde ne radi o simbolici. Ovo je duhovna stvarnost. Ovako to opisuje Gospodnji sluga Rozenius: "Čuli smo već da su imena dece Izraela bila napisana na dragom kamenju Urimu i Tumimu. Ovo ima veliko i slavno značenje. Hristos nosi imena svoje dece. Bog ih je postavio na Njega, i Njegovo ime je stavljeno na njih. Melhisedek je u određenom smislu ja, i ja sam On. "Jer kao što je On i mi smo na svetu ovom", kaže Jovan. Hristos nije umro i vaskrsao sasvim sam, uzašao na nebo i od Boga slavom i čašću ovenčan, već ja u Hristu. Ovo je jedna velika i blagoslovena tema. Ovu tajnu su znali svi apostoli, oni su svi živeli u toj istini, iz nje su imali carstvo nebesko u svojim srcima, i svedočili su nam da stvar zaista stoji tako da smo mi sveti. Kada je Pavle podizao svoje oči vere i u duhu ugledao slavu Gospodnju, tada je znao : Ovo je Hristos, ali Hristos sa Pavlovim imenom, koji stoji na Pavlovom mestu i nosi njegov nakit. Pavle, mislio je, dakle više neće umreti, jer je već umro. (2 Kor. 5,14.21) Pavle je već na nebu, iako prebiva još na ovoj zemlji. Pavle je već nadvladao sve svoje neprijatelje. Pavle je već uzdignut. Pavle upravo zrači beskrajnom slavom, jer je Hristova slava njegova. Pavle je Svemoćnom neiskazano ugodan, Pavle poseduje Njegovu neograničenu božansku ljubav; Nebo i Zemlja su njegovi; jednom rečju sve je Pavlovo. - Tako je on sebe video u proslavljenom Hristu, kao da se Hristos ne zove Hristos, već Pavle, i Pavle se ne zove više Pavle već Hristos" (Rosenius, Tajne Zakona i Evanđelja, 12).
1.Hristos je zaista spasio svakog čoveka. “Jer se uzdamo u Boga Živog, koji je Spasitelj svim ljudima, a osobito vernima.” (1 Tim.4, 10). Ne kaže se da je Isus spasenje omogućio kako se to često propoveda. To bi značilo da se Njegovom delu spasenja još nešto mora dodati, ili da mi imamo udela u spasenju. Pismo posmatra sve ljude kao spašene, bez obzira na njihovu veru ili neveru. Oni koji Hrista prihvataju kao ličnog Spasitelja, dakle vernici, Njegovo spasenje koje je već savršeno obavljeno prihvataju. Tada tek mogu da se okoriste onim što i drugi imaju, ali za to ili neznaju ili odbacuju.
2.Osnova našeg spasenja uračunata pravednost, kao i data. Uračunata pravda je Hristov savršeni život na zemlji i Njegova smrt na krstu, Njegovih više od 30 godina života. To je naše opravdanje. Data pravda je naše posvećenje, Hristov život na Nebu i posredovanje za nas, dobra dela koja čini milost u nama, našom saradnjom. Ona nije sama u sebi osnova našeg spasenja jer bi to značilo da mi imamo udela u spasenju.“ Jer kad smo se pomirili s Bogom smrću Sina njegovog dok smo još bili neprijatelji (uračunata pravda), mnogo ćemo se većma spasti u životu Njegovom kad smo se pomirili (data pravda).” (Rim.5,10) Iz toga proizilazi da se nijedan vernik ne treba uzdizati nad bilo kim, smatrati se elitom koja ima posebne privilegije. Hristovim delom pomirenja izbrisana je svaka verska i druga podela jer su njime svi obuhvaćeni.
3.Sagrešenje ne narušava samo naš odnos sa Bogom tj. datu pravdu, već čini da gubimo i pravo na uračunatu pravdu. „Kad kažem pravedniku (opravdanim uračunatom pravdom) da će doista živeti, a on se pouzda u pravdu svoju (datu pravdu) pa učini nepravdu, od sve pravde njegove (i date i uračunate) ništa se neće spomenuti, nego će poginuti s nepravde svoje koju učini.” (Jez.33,13) Učinjeni namerni greh ukida naše opravdanje, tako dugo dok se veza sa Bogom ponovo ne uspostavi kroz ponizno traženje oproštenja. Kao što je to opisano u poruci crkvi u Efesu, nakon što je vernik pao, on mora da ponovo počne sve iznova.
4.Pravi vernik traži datu pravdu i ne oslanja se samo na uračunatu. Slika za to je Ahsa, Halevova kćerka. Pored zemlje koju dobija u miraz, ona još preko toga od svog oca traži izvore. Nju je na to nagovorio muž, što je slika za to da nas Hristos poziva da se ne zadovoljavamo uračunatom pravdom, koja je bez date kao suva zemlja bez ploda. To je ono što Hristos kaže da ko ima, daće mu se još više, a ko nema uzeće mu se i ono što ima.
5.Tako je pravo biblijsko posvećenje život oslobođen od greha. Ovo potvrđuju mnogobrojne izjave Svetog pisma i proročkog Duha kroz Elen Vajt. Hristova pravda deluje u nama tako da nema prostora za opravdavanje bilo kakvog greha ili zanemarivanje poznate dužnosti. Vernik povezan sa Hristom ima pobedu nad svojom grešnom prirodom i puno božansko vođstvo. Pismo pravi jasnu razliku između onoga koji je na putu posvećenja i onoga koji živi u grehu, kroz opise rodova, ponašanja, govora. Vidimo, na primer one koji žive u tami i one u svetlu, one koji ponizno primaju ukor i one koji ga mrze i shvataju lično itd. Ove razlike su tako velike da ne može biti nikakve zablude.
6.Postoji razlika između pomirenja namernog i nenamernog greha. U tački broj 3. i 5. smo govorili o namernom grehu, koji se čini permanentno i svesno. To je stanje u kome se čovek nalazi van zajednice sa Bogom. Za takve grehe nije postojala žrtva već samo kazna ( Jev. 10, 26-29). Tako zaključujemo da se ovaj greh ne može pomiriti Hristovom krvlju. Pomirenje Hristovom krvlju je pomirenje vernika ili nevernika koji greše nesvesno, nenamerno (4 Moj. 15).
7. Prava nauka o spasenju uči o „Mi u Hristu“. Hristos nije došao čoveku da bi ga spasao, nego da ga je uzeo u Sebe . "Kroz svoju poslušnost svim božanskim zapovestima Hristos je ostvario spasenje čoveka. To se nije desilo tako što je on nekome došao, nego je čovečanstvo uzeo u sebe. Tako je Hristos dao čovečanstvu postojanje u sebi. Dovesti čovečanstvo u Hrista, pali ljudski rod ujediniti sa božanstvom: to je delo spasenja. Hristos je uzeo ljudsku prirodu da bi ljudi postali jedno sa Njim kao što je On jedno sa Ocem, tako da bi Bog ljubio ljude kao što ljubi svog jedinorodnoga Sina, i da bi ljudi uzeli deo u božanskoj prirodi i postali savršeni u Njemu." (RH 5. April 1906). Pošto je ovo najvažnija i najuzvišenija istina, Bog je opisao u mnogim slikama i primerima. Hristos je uzeo čovečanstvo u Sebe kao što je Nojeva barka primila u sebe celu raznolikost živog sveta, i čiste i nečiste.
8.Zato se spasenje ne može razumeti dok se ne razume utelovljenje. Pretpostavimo da imamo jedan hleb u rukama. Postavlja se pitanje: kako taj hleb može da postane svet? Kako posvetiti običan hleb? Odgovor je: odsekli bi parče tog hleba i posvetili Bogu, predali Bogu na žrtvu. Tako bi ostatak hleba Bog blagoslovio, postao bi osvećen. Zato je Hristos prvo postao sa čovečanstvom jedan hleb, jedno telo, da bi se nakon toga prineo Bogu na žrtvu i posvetio, da bi mi ostali bili blagosloveni i spašeni.
9.Kroz ovo primanje čovečanstva u Sebe, kroz presađivanje, mi smo sa Isusom uzeti u Njegovu smrt i vaskrsenje. Na krstu dakle, nije umro samo Isus nego i kompletno grešno čovečanstvo.: "Jer kad smo jednaki s Njim jednakom smrću, bićemo i vaskrsenjem; Znajući ovo da se stari naš čovek razape s Njime, da bi se telo grešno pokvarilo, da više ne bismo služili grehu. Jer koji umre oprosti se od greha. A ako umresmo s Hristom, verujemo da ćemo i živeti s Njim.." (Rim.6,5-8). Iz tog razloga prihvatanjem Hrista čovek ima istovremeno smrt starog i rađanje novog. Slika za to je reka Jordan. Zamislimo verom da je reka Jordan jedna voda zajedno sa Galilejskim jezerom iz koga ističe, koje je puno riba i života, i Mrtvim morem u koje utiče. Dakle u jednoj vodi i život i smrt istovremeno. (Jez.47,8.9)
10."...ako jedan za sve umre, to dakle svi umreše.” Tamo na krstu su umrli svi ljudi. Konkretno, to znači da je grešno postojanje ljudi koji prolaze pored nas ulicama, umrlo sa Hristom na krstu, znali oni to ili ne znali, prihvatali ili ne. Zato je napisano „odrediše mu grob sa zločincima“ i „bi metnut među zločince“. Ako pogledamo događaj u Lk.22,35-38, vidimo da Isus kao zločince vidi svoje učenike, razotkrivajući ih kao one koji su u tom trenutku još uvek materijalisti, kao i to da su spremni da upotrebe oružje. Ako su najbolji među nama zločinci koliko smo to više mi ostali. Međutim, isto je tako pisano „ali na smrti bi sa bogatim“. Dakle zločinac koji je izgubljen i obespravljen, obogaćuje se Hristovom smrću, postavši kroz Njegovu uračunatu pravdu naslednikom celog neba.
11.Dakle, smrt tvog starog čoveka je u Hristu, i nikako ne treba da je tražiš u sebi. Traži je samo u Hristu. Gledajući na svoje grehe i tužeći se na njih nećemo ispuniti uslov da ih budemo oslobođeni. U Rim.7,1-6 je ova istina predstavljena slikovito. Mi smo vezani za Božji moralni zakon, kao što je žena vezana za muža, dok god je živ, i ne sme uzeti drugoga da ne bi postala preljubočinica. I šta je rešenje Božje? Žena umire, i tako se oslobađa od osude, ako pođe za drugoga.“ Zato, braćo moja, i vi umreste zakonu telom Hristovim, da budete drugog, Onog što usta iz mrtvih, da plod donesemo Bogu… A sad, umrevši izbavismo se od zakona koji nas držaše, da služimo Bogu u obnovljenju Duha a ne u starini slova.” Dakle smrtna presuda (druga smrt) izrečena našim praroditeljima u Edemu, izvršena je saraspećem.
12.Hristos je život u telu svakog čoveka, vernika i nevernika. Kada je Adam sagrešio, tada je u njemu sagrešio celi ljudski rod, jer je u tom trenutku bio u njegovim bedrima. On je tog dana umro, jer Bog uvek govori istinu:“U koji dan okusiš, umrećeš“. Zašto je ipak i dalje živio, i zašto pored grešenja i dalje živimo mi? Zato što je svaku narednu sekundu, svakog ljudskog života, od Adama pa do danas, platio Hristos. Ako je platio, to je Njegovo. Pošto je On to platio ničim drugim, nego svojim životom, onda je taj život, život u telu, sam On. Dakle Hristos je život u telu svakog čoveka, Njegov je svaki otkucaj srca i udisaj pluća.
13.Hristos je telo svakog čoveka, vernika i nevernika. Videli smo da je naša smrt nastupila onog dana u Edemu. Pošto smrt uključuje i smrt svake ćelije tela, kako je bilo moguće da živimo dalje u telu koje je mrtvo? Tako što je Isus platio svojim telom, svaki atom svakog tela. To je opisano slikom svaranja žene: Adam (slika Hrista), uspavan od Boga (žrtvovan na krstu i spava u grobu), predaje rebro od koga se oblikuje Evino telo (telo čovečanstva). Zato je Adam ugledavši Evu uzviknuo da je telo od njegovog tela. Ipak, iako je naš život i telo Njegova svojina, čovek ima slobodu da ga upotrebi, i oni su u tom smislu njegovi. Čovek je sagrešio u Adamu, ali za to neće snositi krivicu, niti je krivica slabost našeg tela i sklonost ka grehu. Krivi smo tek tada kada ne dozvoljavamo Hristu da osvoji naše srce.
14. Krst predstavlja centralnu temu Svetog Pisma kroz koju razumemo sve ostale. Ovo ne treba dokazivati. Pošto je pomirenje namernih, svesnih, smrtnih greha, ne kroz Hristovu krv, već je takav koji živi u prestupu, potpuno, dvostruko izgubljen, ne oseća kajanje i za njega niko od ljudi ne može učiniti ništa (Jev.6,3-8), Gospod je odlučio da nam podari nešto što može da slomi silu laži i neznanja, i daje nam krst za gledanje, ne bi li se kroz tako drastično prikazivanje stvarnosti, ponovo probudili na život. Pomirenje namernih greha je novorođenje, ponovni početak od nule, što je simbolično prikazano pranjem vodom.
15. Reč krstova tj. teologija krsta je jedina sila koja je jača od sile greha u nama. Bog je dobro upoznao novog čoveka koji je nastao padom u greh, a to je da je tom čoveku greh postao mio kao i sam život. Zato je znao da nas ne može odvojiti od greha u nama samima. On nije došao da nam uzme greh na krst a nas ostavljajući bez greha. On nas je uzeo cele na krst. Tamo se desilo razdvajanje greha u Hristu, Njegovom smrću. Tamo smo mi umrli. Na ovaj način nam se otkriva nešto od tajne krsta. Poštovanje krsta bez Hrista nema nikakvog smisla, a poštovanje Hrista bez nas na krstu nema silu da nas potpuno oslobodi. Naš grešni život je prekinut na krstu. Iskustvo raspeća sa Hristom nas odvaja od sile sveta, koji nas vuče da smrt svog starog čoveka ne zadržavamo u iskustvu. Greh ima veze sa starom ljudskom prirodom, ali sa novom nema ništa. „A ja Bože sačuvaj da se čim drugim hvalim osim krstom Gospoda našeg Isusa Hrista, kog radi razape se meni svet, i ja svetu.". (Gal.6,14). Isto tako nas spasava od najtežeg greha kao što piše David u Psalmu: „I od voljnih sačuvaj slugu svog, da ne ovladaju mnome. Tada ću biti savršen i čist od velikog prestupa.“( Ps.19,13). " U Hristovom krstu mi vidimo neiscrpni izvor snage koja može da nas učini delotvornima i uspešnima u duhovnom životu... Na sigurnost pobede i zagarantovani uspeh u borbi vere, svaki pojedinac može ra. čunati samo ako svoj pogled upravlja na Hristov krst. I ukoliko je srce dublje skriveno u Hristu, utoliko je sigurnije da će naslediti neprolazna blaga večnosti." ..." Duši paralisanoj grehom život može biti darovan samo zahvaljujući delu koje je Začetnik našeg spasenja ostvario na krstu" "Hristos na Golgoti privlači pažnju i izaziva divljenje, i na kraju će pobediti sve sile zemlje i pakla. U krstu su usredsređeni i iz njega proističu svi mogući uticaji. On je veliki centar koji sve privlači, jer je na njemu Hristos položio život za pali ljudski rod. Ta žrtva je prinesena da omogući povratak u njegovo prvobitno savršenstvo. Čak i više od toga, ona omogućava čoveku potpuni preobražaj karaktera čineći ga više nego pobednikom. Oni koji Hristovom snagom pobede velikog neprijatelja Boga i ljudi, zauzimaće u nebeskim dvorovima položaj viši od anđela koji nikada nisu pali.`Kad ja budem podignut sa zemlje´kaže Hristos, `sve ću privući k sebi`. Ako ne postoji uticaj povoljan u korist krsta, on ga stvara. Tokom generacija koje su dolazile, istina za dotično vreme otkrivala se kao `sadašnja istina`. U Hristu raspetom na krstu ispunilo se proročanstvo: `Milost i pravda srešće se, pravda i mir poljubiće se` Na taj način krst je pokrenuo svet." .(6BC 112-113.1084)
16.Isto vredi i suprotno, a to je da se bez razumevanja i življenja opravdanja verom ne može krst dobro videti i razumeti verom. U svetištu je nakon žrtvenog oltara koji predstavlja krst, bio umivaonik koji predstavlja novorođenje, sjedinjenje božanskog i ljudskog. Tek nakon umivanja je moglo da se pristupi službi u svetinji. Tako se vrednost zajedništva sa Hristom sa jedne strane, i strahota skrivenih greha sa druge strane razume tek u novoj tvari, tek pravim obraćenjem. Skriveni gresi nisu oni koji su nam nepoznati, koje činimo nesvesno, nego su to tajni, potisnuti u svesti, ali svesno počinjeni gresi kojih postajemo svesni tek nakon što se ponovo obratimo (videti kod Margaret Davis, „Šta mi treba činiti da bi bio spašen“). “Oni koji nose krivicu znaju tačno koji su to gresi koje treba da priznaju, da bi njihove duše bile čiste pred Bogom. Isus im daje priliku da priznaju, pokaju u dubokoj poniznosti i da očiste svoj život, tako što će slediti istinu i živeti po njoj.“ (1T 156)
17.Izvor novorođenja je u Hristu, i zato ga ne trebaš tražiti u sebi. Kao što je čovečanstvo sa Hristom umrlo na krstu, i bilo sahranjeno sa njim u grobu, Hristovim vaskrsenjem je stvoreno novo čovečanstvo. To je novorođenje. “Blagosloven Bog i Otac Gospoda našeg Isusa Hrista, koji nas po velikoj milosti svojoj prerodi za živu nadu vaskrsenjem Isusa Hrista iz mrtvih” (1Pet 1,3). Zato je On nazvan prvorođenim, tj. Prvi koji je novorođen. Prihvatanjem Hrista novorođenje ne nastaje, nego se izliva u tebe. Zato je i rečeno u pismu da je novorođenje kao banja, kupka. Tako nakon Prvog, dolaze drugi, treći itd, koji je nanovo rođen. Svi oni čine Crkvu Gospodnju, ili Sion, duhovni Jerusalim.“Ona se porodi pre nego oseti bolove, pre nego joj dođoše muke, rodi detića. Ko je ikada čuo to? Ko je video takvo šta? Može li zemlja roditi u jedan dan (dan Isusa Hrista)? Može li se narod roditi ujedanput? A Sion rodi sinove svoje čim oseti bolove. Eda li ja, koji otvaram matericu, ne mogu roditi? veli Gospod. Eda li ću ja, koji dajem da se rađa, biti bez poroda, veli Bog tvoj. Radujte se s Jerusalimom i veselite se u njemu svi koji ga ljubite; radujte se s njim svi koji ga žaliste.” (Isa.66,7-10)
18.Bez razumevanja novorođenja, saraspeća i savaskrsenja, ne mogu se razumeti obećanja i proročanstva starozavetnih knjiga. O ovome bi se moglo pisati u beskrajnom nizu primera. Jezekilja je u 37. poglavlju video groblje-kosturnicu (Golgota) starog čovečanstva, koja je nakon proricanja (iznošenja nauke opravdanja verom), i molitve za Svetog duha, postala kolevka novog čovečanstva. Nakon toga uzima u ruke dva drvena štapa (krst), upisuje na njima imena dva plemena Izraela , koja ujedinjuje u ruci (ujedinjenje čovečanstva na krstu). Jeremija proriče u 33. poglavlju o upisivanju zakona u srce svog naroda, opraštanju i zaboravljanju njihovih greha. Da li je to proročanstvo čije ispunjenje treba čekati u budućnosti? U Rim.2,14.15 je zapisano da neznabošci koji po prirodi čine ono što zahteva Zakon, bez da poznaju Zakon, dokazuju da je delo zakona napisano u njihovim srcima. To je ostvareno tako što je Hristos postao jedan od nas, Svetlost koja obasjava svakog čoveka koji dolazi na svet. U Njemu je čovečanstvo dobilo oproštaj greha, a On je postao novo srce svakoga od nas. To dokazuje činjenica da u našem propovedanju evanđelja, ljudi kojima govorimo u dubini duše osećaju da im je to poznato. Svako ljudsko biće zna kada se govori istina. Mi propovedamo vest o Hristu kao nešto što je poznato, blisko srcu, što je naša velika prednost u odnosu na neprijatelja. Tako vidimo da i je i ovo obećanje u Jeremiji ispunjeno u Hristu, od večnih vremena, kada je odlučeno da se sjedini sa ljudskim rodom.
19.Hristovo delo preseljenja: "I načiniću od njih jedan narod u zemlji, na gorama Izrailjevim, i jedan će car biti car svima njima, niti će više biti dva naroda, niti će više biti razdeljeni u dva carstva. I neće se više skvrniti gadnim bogovima svojim ni gnusobama svojim niti kakvim prestupima svojim, i izbaviću ih iz svih stanova njihovih u kojima grešiše..."- Ovde je opisano preseljenje iz našeg starog stana, nešeg grešnog postojanja, izbavljenje i spasenje Hristovim telom. Kod nas postoji jedna firma koja se bavi preseljenjima i zove se Christ - Hristos! Šta radi ta firma? Ona dolazi u vaš stan, uzima sve vaše u sebe i seli vas u drugi stan. Tako nas je Hristos preselio.
20.Šta znamo o našem starom postojanju? U Amosu stoji: "I ako deset ljudi ostane u jednoj kući, umreće. I kad uzme koga stric mu ili koji će ga spaliti da iznese kosti njegove iz kuće, reći će onome koji bude u kutu u kući: Ima li jošte ko kod tebe? A on će reći: Nema nikoga. A on će reći: Ćuti; jer ne pominjaše ime Gospodnje." Am.6,9.10 Koji god ostanu u starom stanu, u Adamu, poginuće, a ako i neko preživi u nekom ćošku neće smeti ni da spomene Božje ime. Jedan od gradova koje je Bog uništio plamenom zove se Adama, i tako pokazao kraj svih koji žele ostati u starom stanju. U blizini firme Christ postoji još jedna firma za preseljenje. Ona se zove Wüst. wüst adj. (pril) pust, neobrađen, zapušten; adv. (prid) silno, užasno, do zla boga wüst einnander liegen ležati bez reda, biti ispremešano; der Kopf ist mir wüst glava mi šumi, boli me glava; ein wüstes Gewitter strašna oluja; ein wüstes leben führen živeti raskalašenim životom. (iz srpsko-hrvatsko/nemačkog rečnika)
21.Tamnica. Mat 5,23-26. Ovde Isus upozorava da dok ideš da prineseš dar na oltar, i setiš se da bližnji ima nešto na tebe, potrebno je da odustaneš od ove službe (namerno je data najlakša služba koju vernik može da obavlja), pomiriš se sa suparnikom dok si još sa njim na putu, da te ovaj ne preda sudiji, a ovaj tamničaru, da te ne bace u tamnicu, odakle nećeš izaći dok ne daš do poslednjeg dinara. Naš bližnji ovde je Isus Hristos. On u drugom trenutku postaje suparnik, a onda te daje na sud gde se razmatra samo jedno pitanje - odnos sa Sinom Božjim. Ova parnica je već unapred izgubljena. Onaj ko ne živi po svakoj reči koja izlazi iz Njegovih usta biva predat tamničaru -sotoni, da prebiva u njegovoj tamnici. To je ona tamnica za koju kaže, misleći na Hrista, u 1 Pet.3,19.20: " U duhu je otišao propovjedati duhovima koji su u tamnici, onima koji su nekoć bili nepokorni kad ih je Božja strpljivost uporno čekala u vreme Noe”. Ovo je duhovna tamnica za sve one koji ostaju uporni u svom grehu i ne ispravljaju svoj odnos sa Hristom. Tamnicu vidimo isključivo u ovom životu.
22.Pakao. Osim što ima značenje konačne kazne za grešnike (gehena) i groba (hades), postoji potreba da se proveri ne označava li pakao u nekim slučajevima isto ono što i duhovna tamnica ili bezdan (Lk.10,31). Drugim rečima, pakao je život van Hrista, mesto kazne za namerne grehe, ne nakon smrti, već pre smrti. U Otkrivenju 6,8 i 20,13 hades se pominje paralelno sa smrt, kao da je mesto duhovne smrti. Isus govori o vratima pakla (hades), koja prete Crkvi.
23.Vrata paklena. Postoje dokazi za to da čovek može da se nalazi u nekom međuprostoru duhovnog preživljavanja, mlakosti (poruka Laodikeji). Naš prorok nas je u mnogim rečima upozoravala, koliko teške posledice ovakvo stanje otvorenosti za kompromise ima za nas i druge.
24."A ako Hristos ne usta, uzalud vera vaša; još ste u gresima svojim.", međutim pošto je Hristos ustao nismo u gresima. Šta znači to da nismo u gresima? Neko može da primeti da grešimo, pa kako to onda da nismo u gresima!? Ovo bi bilo pogrešno rasuđivanje i nerazumevanje vaskrsenja. Slično kao kada bi mi neko prišao i rekao: Ti si Srbin, znači mi se nalazimo u Srbiji. Ne, mi smo prebačeni sa Hristom na nov teren gde se greh gleda drugačije, ne sudimo na osnovu greha gde se nalazimo, već suprotno. Na osnovu greha mi sudimo o tome gde se ne nalazimo, jer Božje dete mrzi greh čak i kada ga sam čini. Greh u novom stvorenju predstavlja atavizam, ostatak prošlog i nižeg stepena života. To što ljudi čine greške u novom životu, to je isto kao što kada se preselite u bogatiju zemlju pa niste u stanju da se odjednom oslobodite svih posledica ranijeg siromaštva. Gresi u novom stvorenju, novoj tvari, kako Pismo ovu krasnu pojavu naziva, nisu tu više da bi čovek sa njih propao, nego da bi se naučio. Kao što je Noje puštao svoju golubicu, tako i nas Gospod pusti iz Hrista, da vidimo da nema gde da stanemo nogom svojom. Gresi nas sada vaspitaju i ponovo vraćaju Hristu. Kao što nas zakon dovodi Hristu sa jedne strane, tako nas gresi dovode Hristu sa druge strane kao što je beda izgubljenog sina poterala da razmišlja o dobroti svog Oca i da mu se vrati. " I od razumnih će pasti neki da bi se okušali i očistili i ubelili do roka, jer će još biti rok." Dan 11,35. Pravednik pada u blato da bi ustao još belji, to jest da bi još više potražio Hrista. Kao što Luter kaže da kada Bog želi čoveka da učini pravdenikom On ga pre toga učini grešnikom.
25.Sauznesenje sa Hristom. Kada Bog želi da nas negde premesti i na taj način unapredi delo spasenja, On to čini tako što premesti Hrista, dakle nas koji smo u Njemu, tako da nas je Njegovim uznesenjem na Nebo potpuno oslobodio ne samo naših greha nego celokupne atmosfere, grehom zagađene okoline. "Jer kad smo se pomirili s Bogom smrću Sina njegovog dok smo još bili neprijatelji, mnogo ćemo se većma spasti u životu Njegovom kad smo se pomirili." Rim.8,10 Drugim rečima, šta te sprečava sada kada si spasen da budeš spasen još više!?
26.Gde nas je Isus preselio? "Ali Bog, koji je bogat u milosti, za premnogu ljubav svoju, koju ima k nama, I nas koji bejasmo mrtvi od grehova ožive s Hristom (blagodaću ste spaseni), i s´ Njim vaskrse i posadi na nebesima u Hristu Isusu." Ef. 2,4-6; "Jer je naše življenje na nebesima, otkuda i Spasitelja očekujemo Gospoda svog Isusa Hrista, Fil.3,20. Božja reč otkriva da smo nakon smrti i vaskrsenja u Isusu preseljeni na nebo. Ubeđeni smo da se ovde ne radi o simbolici. Ovo je duhovna stvarnost. Ovako to opisuje Gospodnji sluga Rozenius: "Čuli smo već da su imena dece Izraela bila napisana na dragom kamenju Urimu i Tumimu. Ovo ima veliko i slavno značenje. Hristos nosi imena svoje dece. Bog ih je postavio na Njega, i Njegovo ime je stavljeno na njih. Melhisedek je u određenom smislu ja, i ja sam On. "Jer kao što je On i mi smo na svetu ovom", kaže Jovan. Hristos nije umro i vaskrsao sasvim sam, uzašao na nebo i od Boga slavom i čašću ovenčan, već ja u Hristu. Ovo je jedna velika i blagoslovena tema. Ovu tajnu su znali svi apostoli, oni su svi živeli u toj istini, iz nje su imali carstvo nebesko u svojim srcima, i svedočili su nam da stvar zaista stoji tako da smo mi sveti. Kada je Pavle podizao svoje oči vere i u duhu ugledao slavu Gospodnju, tada je znao : Ovo je Hristos, ali Hristos sa Pavlovim imenom, koji stoji na Pavlovom mestu i nosi njegov nakit. Pavle, mislio je, dakle više neće umreti, jer je već umro. (2 Kor. 5,14.21) Pavle je već na nebu, iako prebiva još na ovoj zemlji. Pavle je već nadvladao sve svoje neprijatelje. Pavle je već uzdignut. Pavle upravo zrači beskrajnom slavom, jer je Hristova slava njegova. Pavle je Svemoćnom neiskazano ugodan, Pavle poseduje Njegovu neograničenu božansku ljubav; Nebo i Zemlja su njegovi; jednom rečju sve je Pavlovo. - Tako je on sebe video u proslavljenom Hristu, kao da se Hristos ne zove Hristos, već Pavle, i Pavle se ne zove više Pavle već Hristos" (Rosenius, Tajne Zakona i Evanđelja, 12).
27. Teologija neba."Ako dakle vaskrsnuste s Hristom, tražite ono što je gore gde Hristos sedi s desne strane Boga. Mislite o onome što je gore a ne što je na zemlji. Jer umreste, i vaš je život sakriven s Hristom u Bogu." Kol. 3,1-3"Ako činimo drugačije nego Pavle, ako pričamo o smrti i uplašeno se pitamo, hoćemo li zaista opstati na sudu, i hoćemo se pre svega sami pripremiti za smrt i sud, umesto da verujemo da smo već davno stojali pred Božjim sudom, tada uzimamo naša imena ponovo nazad na sebe, to je, mi na nebiblijski način delimo svoju ličnost od Njegove. Ali to ne smemo činiti. Mi smo božanskim uračunavanjem zatvoreni u Hrista i tako se prepoznajemo u Njemu" (Rosenius). Šta je to ono što je gore? O čemu da mislimo, a što je gore? Tamo je Hristos kao Hristos u jednini i mi sa Njim kao Hristos u množini. Mi ne moramo prvo zamišljati Hrista na Zemlji već ga gledati sa nama na nebu, tako da nakon toga možemo odozgo gledati i nas i Njega na Zemlji. Hristov život na nebu je temelj našeg svakodnevnog života.Ako je stvarnost ovog života vidljiva sa perspektive krsta, i teologija krsta naša prava teologija, onda je to u još većoj meri tako sa perspektivom neba i teologije neba. Zato Pismo kaže da mi više ne prepoznajemo nikoga (pa ni sebe) po telu, i sve vidimo i razmatramo duhovno. Jer ima telo telesno i ima telo duhovno, i sami mi smo duhovi, stanovnici neba.
"Nego pristupiste k Sionskoj gori, i ka gradu Boga Živoga, Jerusalimu nebeskom, i mnogim hiljadama anđela, K saboru i crkvi prvorodnih koji su napisani na nebesima, i Bogu, sudiji svih, i duhovima savršenih pravednika" Jev.12, 22.23
Teško je biti izgubljen. Pošto je čovečanstvo u Hristu spašeno, pojedinac se mora potruditi da bi bio izgubljen. On mora da iskoči iz hleba, da siđe sa krsta, a onda svakog narednog dana u svom životu čini mnogo greha da bi oterao Boga iz svog kruga. Pošto je istina velika, i laž mora da bude još veća. Cela industrija greha se zasniva na tome da se čoveku odvlači pažnja od Hrista, i da on grešeći, udaljuje Boga iz svog života, da otupi u odnosu na ljubav. Vrhunac sile greha je lažno proroštvo.
Svako iznošenje religijskih učenja, gde se Hristos posmatra odvojeno od čoveka, je lažno proroštvo. „Mi u Hristu“ je naše opravdanje, i istina. Mi van Hrista je laž iza koje stoji neprijatelj. U Hristovom govoru na Maslinskoj gori je razotkriveno da lažni proroci nose vest: Ovde je ili onde (Hristos).
Opravdanje samo kroz veru. Kada su se Otac i Sin, u pradavna vremena sastali da naprave plan spasenja čoveka, tada je Sin preuzeo na sebe da postane čovek, živi i umre na krstu, ustane i posreduje. Otac je preuzeo na sebe da će svakog koji veruje u Hrista, voditi tako u životu, da dostigne konačni stepen potreban da bi nasledio večni život. Ovo je Zavet milosti, Novi zavet, Večni zavet. To je zavet između Oca i Sina i Svetog Duha, jednom potvrđen i zaključen. On nema posrednika jer je Bog jedan (videti Gal. 3,20). Pogrešno je verovati da je Novi zavet onaj u kome su zavetne strane sa jedne strane Bog, sa druge mi, a Isus posrednik. Mi nismo u stanju da držimo obećanja ni čoveku, a kamoli Bogu.
Bog je vernim pojedincima kroz istoriju svoj Večni zavet na različite načine otkrivao, a ne sa njima sklapao. Mi imamo udeo u Zavetu milosti u Hristu. Otac je sklopio zavet sa Hristom, a pošto smo mi u Njemu, sa nama.
Tako ono što mnogi veruju da je Novi zavet, u stvari Stari zavet. Tako su mnogi kršteni u Stari zavet i žive životom opravdanja delima. Stari zavet je zavet sa Sinaja (Gal.4,24). On je bio vaspitno sredstvo da bi Izrael shvatio da čovek ne može da drži svoja obećanja. Oni su tada rekli da će držati sve što je Gospod zapovedio, ali su ga brzo prekšili, tako da je brzo prestao da važi. Bog je sa namerom ušao u taj zavet, da bi nakon njegovog kršenja ljudi razumeli da se mogu uzdati samo u milost na osnovu Novog zaveta.
Svuda gde se opravdanje verom ne objašnjava i ne uči, i ne zahteva, mora da se nađe zamena u naukama ljudskim, što je u većoj ili manjoj meri opravdanje delima, oslanjanje na ljudsku silu ili organizaciju. Tako se Stari zavet uvek iznova kroz istoriju oživljava. Margaret Dejvis je rekla u jednoj propovedi, da ljudi bivaju upisani u knjigu života tek nakon što dožive novorođenje. Krštenje nepoučenog i nepreporođenog je ono što se u spisima Duha proroštva naziva sahranjivanje mrtvog, i ne priznaje se na Nebu.
"Nego pristupiste k Sionskoj gori, i ka gradu Boga Živoga, Jerusalimu nebeskom, i mnogim hiljadama anđela, K saboru i crkvi prvorodnih koji su napisani na nebesima, i Bogu, sudiji svih, i duhovima savršenih pravednika" Jev.12, 22.23
Teško je biti izgubljen. Pošto je čovečanstvo u Hristu spašeno, pojedinac se mora potruditi da bi bio izgubljen. On mora da iskoči iz hleba, da siđe sa krsta, a onda svakog narednog dana u svom životu čini mnogo greha da bi oterao Boga iz svog kruga. Pošto je istina velika, i laž mora da bude još veća. Cela industrija greha se zasniva na tome da se čoveku odvlači pažnja od Hrista, i da on grešeći, udaljuje Boga iz svog života, da otupi u odnosu na ljubav. Vrhunac sile greha je lažno proroštvo.
Svako iznošenje religijskih učenja, gde se Hristos posmatra odvojeno od čoveka, je lažno proroštvo. „Mi u Hristu“ je naše opravdanje, i istina. Mi van Hrista je laž iza koje stoji neprijatelj. U Hristovom govoru na Maslinskoj gori je razotkriveno da lažni proroci nose vest: Ovde je ili onde (Hristos).
Opravdanje samo kroz veru. Kada su se Otac i Sin, u pradavna vremena sastali da naprave plan spasenja čoveka, tada je Sin preuzeo na sebe da postane čovek, živi i umre na krstu, ustane i posreduje. Otac je preuzeo na sebe da će svakog koji veruje u Hrista, voditi tako u životu, da dostigne konačni stepen potreban da bi nasledio večni život. Ovo je Zavet milosti, Novi zavet, Večni zavet. To je zavet između Oca i Sina i Svetog Duha, jednom potvrđen i zaključen. On nema posrednika jer je Bog jedan (videti Gal. 3,20). Pogrešno je verovati da je Novi zavet onaj u kome su zavetne strane sa jedne strane Bog, sa druge mi, a Isus posrednik. Mi nismo u stanju da držimo obećanja ni čoveku, a kamoli Bogu.
Bog je vernim pojedincima kroz istoriju svoj Večni zavet na različite načine otkrivao, a ne sa njima sklapao. Mi imamo udeo u Zavetu milosti u Hristu. Otac je sklopio zavet sa Hristom, a pošto smo mi u Njemu, sa nama.
Tako ono što mnogi veruju da je Novi zavet, u stvari Stari zavet. Tako su mnogi kršteni u Stari zavet i žive životom opravdanja delima. Stari zavet je zavet sa Sinaja (Gal.4,24). On je bio vaspitno sredstvo da bi Izrael shvatio da čovek ne može da drži svoja obećanja. Oni su tada rekli da će držati sve što je Gospod zapovedio, ali su ga brzo prekšili, tako da je brzo prestao da važi. Bog je sa namerom ušao u taj zavet, da bi nakon njegovog kršenja ljudi razumeli da se mogu uzdati samo u milost na osnovu Novog zaveta.
Svuda gde se opravdanje verom ne objašnjava i ne uči, i ne zahteva, mora da se nađe zamena u naukama ljudskim, što je u većoj ili manjoj meri opravdanje delima, oslanjanje na ljudsku silu ili organizaciju. Tako se Stari zavet uvek iznova kroz istoriju oživljava. Margaret Dejvis je rekla u jednoj propovedi, da ljudi bivaju upisani u knjigu života tek nakon što dožive novorođenje. Krštenje nepoučenog i nepreporođenog je ono što se u spisima Duha proroštva naziva sahranjivanje mrtvog, i ne priznaje se na Nebu.
Pretplati se na:
Postovi (Atom)