Stradanje

Treći sastanak proučavanja biblijskih proročanstava, Heilbronn 12.11.16

^{Mt 24,6} ... Gledajte da se ne uplašite; jer treba da to sve bude, ali nije još tada kraj...

^...8 A to je sve početak stradanja.

1.Hristos savetuje da se ne uplašimo toga što se dešava u Crkvi. Dosada smo tako često potcenjivali uticaj straha unutar Crkve. Strah da se ne progovori o istini, da se ne podrže ljudi koji se bore za pravdu i istinu. Strah od promena, strah od uticaja autoriteta.

2. Činjenica da Isus nekoliko puta kaže da to još nije kraj, potvrđuje da su događaji navedeni po svom redu. Mi imamo uputstvo gde nam je rečeno da će Crkva izgledati kao da je potpuno pala, ali da ne gubimo glavu zbog toga i da ne odustajemo od vere.

3. Ukoliko imamo duhovne bitke u crkvi, različite partije i polemike. Ukoliko vidimo razne nepravde i stvari koje nikako ne pripadaju takvoj sredini, to ne sme da nas pokoleba. Te sve stvari ne znače da Bog ne kontroliše događaje. To je smisao reči da to sve treba da bude.

4. Reč za stradanje se može prevesti i sa porođajni bol. Mi znamo da bolovi označavaju početak porođaja. Ukoliko bi neko neobavešten zatekao trudnicu koja dobija porođajne bolove, on bi mogao da zaključi da nešto nije u redu. Tako i mi pošto znamo da je sve pod kontrolom i da Božji ljudi koji su u Crkvi neće proći nikako bolje nego Hristos što je prošao, nećemo odustajati. Sve je u redu. To je početak bolova.

5.U celom Pismu, počevši od Evinog porođaja do Otk. 12 poglavlja, nailazimo na sliku novog stvaranja, novog naroda, nove nacije, nove rase. Na ove slike Hristos upućuje. U velikom broju porođaja koji su nadahnuto opisani leži duboka duhovna pouka za poslednje vreme. Sama proročka slika rađanja, kao što je u Otk. 12, treba tek da se razume u potpunosti.

6. Žena koja se porađa biva napadnuta, a takođe i njeno dete. To je upravo ono što Hristos opisuje kao početak bolova. Ovo je kontrolisani porođaj. Moramo da razumemo da iza stradanja Božjeg naroda unutar crkve, stoje elementi zla unutar crkve.

7. Peter Jarnes je pisao o tome da činjenica da je dete uzeto ka Bogu i prestolu ukazuje na to da je vaznesenjem tek počeo proces sazrevanja Božje duhovne crkve. Sada su zli i dobri na jednom mestu, u jednoj kući. Proces njihovog razdvajanja je bolan kao porođaj. Oni koji se svete treba i dalje da se svete. Njima su nevolje sredstvo posvećenja. Oni koji čine zlo treba da napune meru do kraja. Njima su nevolje odložene, njima ide naizgled veoma dobro.

8. To je razlog da se kaže da ne smemo da se pokolebamo. Nije ovo realno stanje stvari. Propovednik je video cara koji ide pešice a bednika na konju. Car je onaj koji veruje, a bednik onaj koji radi bez vere.





stih 9 i 10: Tada će vas predati na muke, i pobiće vas, i svi će narodi omrznuti na vas imena mog radi.

 I tada će se mnogi sablazniti, i drug druga izdaće, i omrznuće drug na druga.

9. Ovo je osnova da verujemo u to da živimo u vreme mučeništva. Obzirom da mi težište tumačenja prebacujemo na događaje iznutra, među nama kao Crkvom, tražimo potvrdu za to. Nismo tako navikli da gledamo proročanstva tako da treba stalno da se ponavlja.

10 Da samo napomenemo da je Elen Vajt ove stihove primenila na odbacivanje poruke o opravdanju verom 1888. i duh neprijateljstva onih koji su smatrani vođama crkve prema nosiocima poruke.

11. Zaista, ako želiš da osetiš duha progonstva na koži, kreni putem opravdanja verom i iznosi ga onima koji se zovu vernici zajedno sa tobom.

12. Mi ovde takođe vidimo da su oni koji su bili u porođajnim bolovima dostigli zrelost koja ih predodređuje za mučenike. Vidimo i zle kao slabiće i agresivce.

13.Ponoviće se Judina izdaja. Oni koji su imenom bili vernici razotkriće se nepogrešivo u vreme velike krize. Isusa je morao da izda neko ko je bio u bliskom odnosu sa njim. Tako i danas. Nema drugih izdajnika osim onih koji su u crkvi ali ne predaju svoju volju Bogu.

Kako deluje duh ekumenizma?

 „Ne znate li da su telesa vaša udi Hristovi ? Hoću li dakle uzeti ude Hristove i od njih načiniti ude kurvine? Bože sačuvaj! Ili ne znate da ko se kurvom sveže jedno telo s njom postane? Jer, reče, biće dvoje jedno telo. A ko se Gospoda drži jedan je duh sa Gospodom. Bežite od kurvarstva; jer svaki greh koji čovek čini osim tela je; a koji se kurva on greši svom telu.“

"Na čelu joj napisano ime - tajna: "Babilon veliki, mati bludnica i gnusoba zemljinih." 





Jedno od značajnih učenja Svetog Pisma je nauka o telu. Slično kao što funkcioniše telo pojedinca, postoje zakonitosti u životu organizacije. Kao što ono što čini telo neizostavno utiče na duh, tako je ono što se čini u okviru jedne organizovane crkvene zajednice prepoznato kao atmosfera koja obavija sve pojedince koji joj pripadaju.

Objektivno nije moguće pripadati jednom organizovanom telu a ne uzeti udela u duhu koji na tom mestu provejava.

Sveto Pismo uči da je nemoguće biti sa nekim zajedno i istovremeno drugačiji od njega. Koliko god pojedinac posedovao lične kvalitete, revnost i znanje, on neće biti drugačije tretiran pred Božjim sudom, nego kao deo tela kojem pripada.

Da je to tako potvrđuje svedočanstvo proroka Jezekilje koji proriče da će iz Jerusalima, tj. Božje organizacije poslednjeg vremena biti iskorenjeni i bezbožni i pravedni. Jer ukoliko ti sam ne činiš zlo i dalje si deo toga zla ukoliko se jasno ne odvojiš i javno ga ne osudiš.

Ti postaješ deo duhovne preljube ne samo aktivno nego i pasivno.

Primer u sadašnjem vremenu, strašan i opominjući jeste organizacija adventista sedmog dana u Nemačkoj.

Sredinom devedesetih godina je vodstvo adventista u Nemačkoj počelo pregovore sa nemačkim ogrankom ekumenskog pokreta u ovoj zemlji. Vođena je duga prepiska i sve se to dešavalo tajno. Zbog stavova o ekumenizmu po kojem je crkva poznata, tadašnji predsednik nemačkih adventista je odlučio da pregovara u ime jedne grupe tzv. progresivnih adventista koji su prijateljski raspoloženi prema Ekumenskom pokretu.

Njegova sekretarica je dobar deo te prepiske, po svojoj verskoj dužnosti, predala jednoj grupi adventističkih teologa. Oni su prepisku objavili i obznanjeno je ono što je trebalo da ostane tajna: Crkva je da bi stekla status gosta u ekumenskoj organizaciji morala da redefiniše jedan deo svojih verovanja. 

Iako su ovi događaji izazvali veliku buru negodovanja i postali predmet diskusija, do dan danas se nije promenio status organizacije. To praktično znači da postoje određene obaveze prema ekumenskom telu, zajedništvo koje se gaji kroz zajedničke aktivnosti i obavezujuće odluke, kao i finansijsku podršku.

O tome je dosta rečeno. Generalno telo adventista na svetskom nivou je reagovalo upozorenjima, međutim niko nije snosio posledice.

Kada smo svojevremeno razgovarali o ovom problemu na nivou učenja Pisma, bilo je jasno da je jedino rešenje bilo u tome da se kompletna Unija isključi i vernici koji su protiv ekumenskih povezivanja prime kao članovi adventističkog tela.


Godinama je naše organizaciono telo u Nemačkoj pod uticajem duha ekumenizma.


Pre izvesnog vremena sam bio prisutan na jednom biblijskom času koji je održavao ozbiljan i posvećen član, učitelj lokalne organizacije adventista. Na njemu je tvrdio da je čovek nakon krštenja vodom bez greha. Gresi su mu krštenjem oprošteni, a nakon toga hrišćaninu ostaje samo da na redovnim službama Večere Gospodnje to oproštenje održava i eventualne grehe koje je u međuvremenu počinio okaje.

Ovaj čovek sprema nekoliko porodica koje žele da pristupe crkvi kao članovi.

Postoji velika potreba danas da se razobliči delovanje ekumenskog duha i približavanje stavova verništva onome što Pismo osuđuje kao otrovno vino Vavilona.