O duhovničarima

 Ovaj tekst je molitva za jedinstvo Hristovog tela, od koga su nesumnjivo deo mnogi oni koji se nazivaju pentakostalnim hrišćanima, duhovničarima; dakle članovima različitih harizmatskih evanđeoskih i drugih sličnih zajednica.

Mi smo vrlo dubokog uverenja da su mnogi izabranici trenutno sledbenici ovih učenja, članovi crkava koje potiču iz pokreta u hrišćanstvu, probuđenja koje se iz Amerike prenelo na Evropu i celi svet.

Kako mi, koji se zalažemo za probuđenje i reformu treba da gledamo na ove ljude? Kako treba da posmatramo različita učenja koja su im zajednička? Prvo, to je ono što smo već rekli i što nema potrebe dokazivati: Sigurno je da među njima postoje iskreni pojedinci koji služe Bogu po svetlu koje imaju.

1. Ovi hrišćani naglašavaju osobu i delo Svetog Duha više nego drugi hrišćani. Da li bi mi u tome trebali da ih sprečavamo? Nikako! Postoji dovoljno dokaza da je ovo vreme u kome će pitanja u vezi Svetog Duha izaći u prvi plan. Takođe je jasno da su pitanja u vezi Duha presudna za spasenje, jer je Hristos rekao da se hula na Svetog Duha neće oprostiti ljudima ni na ovom ni na onom svetu!

Da li smo mi dovoljno svesni toga, da nikako ne možemo trpeti duhovnost bez Svetog Duha! Koliko ćemo dugo smatrati za duhovne one ljude koji očito odbijaju da prime dar Duha? U ovim stvarima treba otvoriti razgovor i sesti za sto sa svima koji se zalažu za probuđenje ne samo u Zajednici, nego u svim drugim crkvama i organizacijama koji priznaju Božju Reč kao temelj.

2. Razgovor teba da ide u dva pravca: Osoba i delo Svetog Duha. Iz onoga što smo doživljavali poslednjih godina je vrlo jasno da je naša velika potreba da preispitamo nauku o Svetom Duhu, da ispitamo da li su tradicionalna učenja, kao i novi pogledi na Svetog Duha u skladu sa svetlom koje se u ove dane o tom pitanju nude. Istina o Svetom Duhu će biti izvor izuzetne duhovne sile.

3. U vezi dela Svetog Duha u nama pentakostalci veruju da je veoma presudno pitanje krštenja Svetim Duhom. Da li postoji neko među nama koji može da se ovom usprotivi? Ukoliko je vodeno krštenje nešto u čemu se uglavnom svi slažu, kako je moguće da postoji toliko malo objašnjavanja u vezi duhovnog krštenja ili krštenja Svetim Duhom?

Ovo pitanje ne sme da se više odlaže, radi svih onih koji iskreno prizivaju Boga i kod nas i kod njih!

Kod nas je do sada bilo vrlo malo objašnjavanja i naglašavanja prirode duhovnog krštenja. Kod njih je to presudna tema i oni nikako ne mogu da razumeju da ostali hrišćani ne vode računa o krštenju Svetim Duhom.

Na ovom mestu zamoljavamo sve koji traže Boga da obrate pažnju na sledeće: Pentakostalna braća i duhovničari tvrde da je krštenje Svetim Duhom doživljaj, dakle nešto što treba da se odigra u nama, jedno posebno iskustvo koje nas čini duhovnima, opunomoćenima, autoritativnima. Ovo nije vrhunac nego početak duhovnog života. 

U skladu sa time, svi oni koji nisu kršteni Svetim Duhom, po njima nisu duhovni, nego "religiozni", tako da je jednom duhovničaru veoma teško, kada veruje u ove stvari, prihvatiti nekog hrišćanina kao duhovnog ukoliko nema to što oni smatraju za iskustvo krštenja duhom. Njima je skoro nemoguće preći ovu barijeru koji oni vide u odnosu na druge. Ovo pitanje je uzrok velikih trvenja, svađa i nejedinstva.

4. Po njima, postoje spoljašnji, jasni znaci, po kojima se može biblijski testirati, ko je taj koji je primio krštenje. U najvećem broju slučajeva se citira: 

Marko 16,17	A znaci onima koji vjeruju biće ovi: imenom mojijem izgoniće đavole; govoriće novijem jezicima;
Marko 16,18	Uzimaće zmije u ruke, ako i smrtno što popiju, neće im nauditi; na bolesnike metaće ruke, i ozdravljaće.

Zar ovde nije očigledno ovo što oni tvrde? Iz ovog razloga svi oni koji pripadaju drugim crkvama moraju pokazati strpljenje i razumevanje za revnost ljudi iz duhovničarskih pokreta.

Oni veoma često ne mogu da razumeju zašto oni koji ne govore jezicima, pokazuju toliku odbojnost prema ovome daru. Mi moramo da razumemo da njihovo ponašanje proističe iz onoga što veruju. Mi ne možemo da ih odbacujemo i proglašavamo sotoninim slugama. Pogotovo na to nemaju pravo oni koji u toj meri ignorišu ovakva svedočanstva Svetog Pisma koja vrlo jasno govore o tome da će darovi Duha biti uvek aktivni u Crkvi, tj. Hristovom telu.

5. Dakle ko su ti ljudi koji tvrde da neće biti isceljenja, izgonjenja demona i darova jezika! Nama ne pada na pamet da se svrstavmo u ove redove. To bi bilo bezbožno, jer verujemo Pismu. 

Umesto da se protivimo, bolje da izučavamo, molimo se, primamo svetlo i objašnjavamo:

Mi tvrdimo dve stvari: Prvo je to da duhovni darovi idu uz pravilno razumevanje jevanđelja i Božjeg karaktera. Drugo je to da postoje falsifikati duhovnih darova koji se ogledaju u lažnom jevanđelju i pogrešnom predstavljanju Božjeg karaktera.

To je najočitije u pitanjima darova jezika. Postoje najmanje dva ispoljavanja dara jezika, a to su govorenje stranim razumljivim jezicima i narečjima, kao i govorenje jezicima koji su nerazumljivi. Ovo prvo se ispoljava vrlo retko, ali za nas predstavlja prvostepeni dar, koji baca u senku svako ostalo govorenje jezicima. Mi nismo nimalo oduševljeni time što neko u molitvi govori u nerazumljivim jezicima, jer nismo tog uverenja da to nešto pomaže, ne vidimo dokaze za to. Duh nije u reči nego u sili! To ne smeju da zaborave naši duhovničari. Neka budu vrlo oprezni sa tim darom. Neka se pokoravaju pravilima u vezi govorenja jezika! (1 Kor.14,23-31) Ona su takođe data u Pismu i zašto se toliko ignorišu! Oni moraju da razumeju da nepravilnim i nedisciplinovanim ispoljavanjem ovog dara, umesto da slave Boga, oni unose nemir i prave još veću barijeru između sebe i drugih.

To što oni tvrde da je to znak krštenja duhom, mi postavljamo pod znak pitanja: Kako je moguće da mnogi koji su na taj način kršteni duhom, veoma često žive potpuno suprotno od onoga što Bog hoće! To nije moguće. Ako je dar jezika isto što i krštenje, ako iz toga proizilazi, znači da bi svi koji govore jezicima bili u stanju da pravilo prikažu Božji karakter. Mi vidimo da to nije slučaj. Znači da govorenje jezicima ne može biti znak krštenja Duhom nego je znak nešto sasvim drugo.

Zašto bi inače pisalo: "Zar svi govore jezicima?"

U objašnjavanju ovog mnogi duhovničari traže rešenja koja idu tim pravcem da oni kažu da je novorođeno u nama naš duh, a ono što greši je naše telo. Dakle duh čoveka je uvek čist i nov, a ukoliko neko greši to telo greši. Ovo nije biblijski.

Ukoliko je duh uvek čist zašto bi u Pismu bilo upozorenje da čuvamo našeg duha čistim (1 Sol.5,23)?!

6. Ovde je vreme da iznesemo istinu o tome šta je krštenje Svetim Duhom. To je Hristovo delo koje je obavio za čovečanstvo, u čemu je stavio na raspolaganje, podario samu dušu svog božanskog života u neprocenjivom daru Svetog Duha, pre nego što je postao čovek, na najvišem Nebu.

Dakle krštenje Svetim Duhom nije doživljaj nego događaj! To ne treba da se traži u nama, nego u Njemu. U Hristu Isusu je krštenje Svetim Duhom.

To krštenje postaje naš doživljaj isključivo samo verom u Njegovo obavljeno i svršeno delo čemu se ne može ništa dodati ni oduzeti.

I ono što je veoma bitno za svu našu braću i tamo kod njih i ovde kod nas:

Krštenje Svetim Duhom je potpuna, stopostotna predaja Isusu Hristu. To je život potpun oslobođen od svesnih, namernih greha. Toga je prirodu Hristos objasnio Nikodimu u Jov.3. Toga je ispoljavanje Jovan objasnio u svojoj 1 Jov. poslanici.

Jovan 3,5	Odgovori Isus: zaista, zaista ti kažem: ako se ko ne rodi vodom i Duhom, ne može ući u carstvo Božije.
Jovan 3,6	Što je rođeno od tijela, tijelo je; a što je rođeno od Duha, duh je.
Jovan 3,7	Ne čudi se što ti rekoh; valja vam se nanovo roditi.
Jovan 3,8	Duh diše gdje hoće, i glas njegov čuješ, a ne znaš otkuda dolazi i kuda ide; tako je svaki čovjek koji je rođen od Duha.

1. Jovanova 2,4	Koji govori: poznajem ga, a zapovijesti njegovijeh ne drži, laža je, i u njemu istine nema;
1. Jovanova 2,5	A koji drži riječ njegovu, u njemu je zaista ljubav Božija savršena; po tom poznajemo da smo u njemu.
1. Jovanova 2,6	Koji govori da u njemu stoji, i taj treba da hodi kao što je on hodio.

1. Jovanova 3,3	I svaki koji ovaj nad ima na njega, čisti se, kao i on što je čist.
1. Jovanova 3,4	Svaki koji čini grijeh i bezakonje čini: i grijeh je bezakonje.
1. Jovanova 3,5	I znate da se on javi da grijehe naše uzme; i grijeha u njemu nema.
1. Jovanova 3,6	Koji god u njemu stoji ne griješi; koji god griješi ne vidje ga niti ga pozna.
1. Jovanova 3,7	Dječice! niko da vas ne vara: koji pravdu tvori pravednik je, kao što je on pravedan;
1. Jovanova 3,8	Koji tvori grijeh od đavola je, jer đavo griješi od početka. Zato se javi sin Božij da raskopa djela đavolja.
1. Jovanova 3,9	Koji je god rođen od Boga ne čini grijeha, jer njegovo sjeme stoji u njemu, i ne može griješiti, jer je rođen od Boga.
1. Jovanova 3,10	Po tom se poznaju djeca Božija i djeca đavolja: koji god ne tvori pravde, nije od Boga, i koji ne ljubi brata svojega.

Ova svedočanstva ne daju nikakav prostor za one koji tvrde da je čovek kršten Duhom a telo mu greši, dok mu je duh novorođen i čist. Ovo je ozbiljan greh tako nešto tvrditi.

Krštenje Svetim duhom je potpuna pobeda nad grehom! To je hrišćansko savršenstvo kao što je Otac savršen. To je život po svakoj reči koja izlazi iz Božjih usta. To je mir koji prevazilazi svaki razum. Ovo je veoma retko iskustvo u današnjim crkvama, zato zaista ne sme bilo kakvo iskustva osim potpune predaje Hristu da se naziva krštenjem Duhom!

7. Dve krajnosti u vezi krštenja Duhom su obe od zloga: Po jednima se prima svako ispoljavanje darova bez ispitivanja karaktera, po drugima se sve proglašava nečistim i bez provere.

I jedni i drugi se uzdižu iznad ostalih kao da su nešto bolje i svetije. Prvi zbog pogrešnog uverenja o darovima, drugi zbog nedostatka vere u darove.

Prvi zapadaju u strašan fanatizam i hipnozu, drugi u formalizam i hladnoću.

To su dve glave jedne te iste aždaje, a takvi su im i plodovi, svađa, raskol, samouzdizanje, samopravednost itd.

Mi ne zabranjujemo govorenje jezicima, jer je tako pisano, ali ne primamo sve što se kaže bez da iza toga stoji jasno svedočanstvo posvećenog života. Ukoliko su prisutni plodovi posvećenja, tada treba obratiti pažnju na to što osoba iznosi. Takav mora biti u stanju da pravilno prikaže Božji karakter ljubavi i pravednosti inače mu se ne može dozvoliti da druge poučava.

Molimo sve da ova pitanja u molitvi provere.