Pitanje:
Koja je centralna nauka Svetog Pisma i hrišćanske teologije?
Da li postoji žiža Svetog Pisma, koja baca svetlo na sve ostale teme?
Da li možemo razlikovati teme koje su od presudnog značaja za naše spasenje i one koje su manje bitne?
Šta je to u čemu možemo imati svoj stav, a šta je to gde ne smemo nikako promašiti?
Odgovor:
Za mene lično, kao čoveka i vernika, ipak mogu reći i odrediti šta mi je najbliže - Soteriologija, Bogočovekovo delo u kojem se Gospod Isus Hristos projavljuje kao Spasitelj
Božanska ličnost Gospoda Hrista je svesavršena i nedeljiva. To se snažno oseća u svemu što je Hristovo. U svakoj njegovoj misli i reči i delu prisutna je sva Bogočovečanska ličnost njegova, prisutna potpuno i nedeljivo. U svima spoljašnjim i unutrašnjim, vidljivim i nevidljivim izrazima svojim, Bogočovekova je ličnost jedna i nedeljiva. Otuda i celokupni život Hristov na zemlji sačinjava jednu nedeljivu, organsku celinu. Jedinstvom i nedeljivošću njegove Bogočovečanske ličnosti determinisano je jedinstvo i nedeljivost njegovog bogočovečanskog dela. Nema ničega ni u ličnosti, ni u životu, ni u delatnosti Gospoda Isusa što bi se moglo odbaciti kao suvišno ili nepotrebno. Sve što je njegovo, sastavni je deo bogočovečanskog podviga njegovog. On je sav u svemu svome.
Radosno uzvikujem AMIN!
Da li se možemo složiti oko ovoga, svi vi koji ovo čitate, da je Hristovo delo spasenja centralno i najvažnije učenje?
Gde nalazimo potvrdu za to?
Ako dozvoliš brate, pre nego što krenemo da govorimo o samom delu spasenja, da prethodno iznesemo razloge. Da zakucamo i poslednji ekser u ovu Nojevu arku pre nego što uđemo unutra. Da li možemo da dokažemo da je nauka o spasenju najvažnija ne samo na ličnom nivou vernika, nego za sve ljude?
1. Hristos je na Maslinskoj gori otkrio da nijedan drugi događaj neće dovesti do sudnjeg dana, dok se ne bude propovedalo ovo Jevanđelje, tj. radosna vest o spasenju, po celom svetu za svedočanstvo svim narodima; dakle najvažnije dolazi na kraju i odnosi se na svako ljudsko biće.
2. U Otk.14,6 i Otk. 18,1 u slikama je prikazan rezultat objavljivanja vesti o spasenju, kao da će sav svet biti osvetljen. To onda nije ništa drugo nego ono što je Bog rekao na početku stvaranja: Neka bude svetlo! Dakle vest o spasenju nije samo kraj nego i početak.
3. Preko apostola Pavla, do današnjeg dana je vest o spasenju bila centralna tačka iznošenja. Pavle je Galatima pisao da se Sveti Duh prima isključivo preko propovedanja vere.
4. Avgustin se uspešno borio protiv pelagijanaca upravo učenjem o milosti;
5. Martin Luter i Žan Kalvin su takođe učili da je pravda kroz veru ključno učenje; ovo je do današnjih dana najveći i najznačajniji reformni pokret ne samo Zapadne Crkve nego i uopšte.
6.U učenju Pravoslavne crkve je oboženje čoveka kroz Hristovo delo: Bog je postao čovek da bi čovek postao Bog po blagodati.
7. Vilijam Vilberforce (William Wilberforce) tvorac zakona protiv ropstva u Engleskoj, prikazan u filmu Amazing grace, je svoj uspeh i silu pripisao učenju o pravednosti kroz veru. Po njemu su nacije imale u onoj meri uspeha u kojoj su bili u pravdi koja je dar. Nasuprot tome narodi koji nisu imali jasne pojmove o spasenju milosti su ostali u tami, osiromašeni i zaostali u svakom pogledu.
8. Dakle kada Salomon kaže Pravda podiže narod, a greh je sramota narodima tada se tu radi o pravednosti koja je dar milosti a greh je neverovanje i odbacivanje dara.
9. Ako si adventista onda ti se ne mora dokazivati da je vreme kada je iznesena vest o pravdi kroz veru kulminacija adventnog pokreta
itd.
Iako se u Svetom Pismu, Svetom Predanju i bogoslužbenim knjigama Pravoslavne Crkve Spasiteljem naziva Bog uopšte, to jest Presveta Trojica, ipak se u posebnom i užem smislu Spasiteljem naziva Gospod naš Isus Hristos, jer je On svojim ovaploćenjem, životom, stradanjem, vaskrsenjem i vaznesenjem izvršio delo iskupljenja i spasenja roda ljudskog.
U Bogočoveku Hristu ljudska priroda je konačno našla svoj večni smisao i cilj .
" Ako ikakva pojava u ovom zagonetnom svetu vremena i prostora zaslužuje da se nazove tajnom, onda je το na prvom i izuzetnom mestu: ličnost Isusa Hrista, ličnost ovaploćenog Boga. Posmatrali je ma sa koje strane, pristupali joj ma sa koga gledišta, ova je Ličnost istoriski fakt, koji je u isto vreme i neodoljivo realan i neodoljivo tajanstven. Tu se najrealnija realnost takmiči sa najtajanstvenijom tajanstvenošću. Otuda je razumljiva reč najvidovitijeg Hristoznalca, svetog apostola Pavla, reč koju on, pogružen u neiskazana tajanstva ličnosti Hristove, izgovara sa beskrajnim čuđenjem i sveštenim divljenjem: Velika je tajna pobožnosti: Bog se javi u telu. Štaje drugo „velika tajna pobožnosti", veli sveti Kiril Aleksandriski, ako ne sam Logos Boga Oca koji se nama javio u telu, to jest Hristos. Veličina te tajne sastoji se u tome što Logos, koji je Bog, postade čovek ne prestavši biti Bogom, nego zanavek ostajući u onome što beše. U toj velikoj tajni sabrane su sve tajne svih svetova. Vascela tajna Boga i vascela tajna čoveka susrele su se i sjedinile u njoj, i obrazovale najveću tajnu pod nebom i nad nebom: Bogočoveka. Tajni čoveka pristupila je tajna Boga; i tek u svetlosti ove, i u jedinstvu sa ovom, tajna čovekovog bića dobila je svoj neprolazni smisao i svoju večitu vrednost. Gorka, pregorka tajna čovekova bića prvi put je božanski savršeno zaslađena u ličnosti Bogočoveka Hrista, zaslađena nekom novom, metafizičkom sladošću i neprolaznom božanskom radošću. Tek u ličnosti Bogočoveka Isusa priroda se ljudska pričestila večnim blaženstvom i besmrtnim blagoslovom, i osetila sebe savršeno svetom, savršeno Božjom, savršeno bezgrešnom, savršeno dobrom, savršeno mudrom, savršeno besmrtnom, savršeno bogolikom..."
Uz Božju pomoć da probamo bar u određenoj meri da dosegnemo tu neiskazivu tajnu. Možemo dodati sledeće tačke o spasenju:
1. Isus je rekao da je put spasenja uzak i da je veoma malo onih koji ga pronalaze; u vreme potopa je osam duša se izbavilo; u vreme proroka Ilije sedam hiljada se nije poklonilo Valu; od miliona Izraelovih samo dvojica su preživela pustinju i od te generacije ušli u Hanan. U poslednje vreme je 144.000 izabranih između svih ljudi.
2. Iako je u Isaji rečeno: Pogledajte u mene i spasićete se svi krajevi zemaljski, dakle samo pogledati, na drugom mestu je rekao da je ovo ljudima nemoguće, kada su apostoli povikali ko će se onda spasiti.
3. Marti je rekao da je samo jedno potrebno; bogatom mladiću je takođe rekao da mu samo jedno nedostaje; u molitvi Očenaš je rekao da tražimo oproštenje našeg greha, dakle greh u jednini a ne u množini. To potvrđuje i služba Svetog Duha koji će ukoriti svet samo za jedan greh tj. neverovanje.
4. Kada je ženi uhvaćenoj u bludu rekao da ide i ne greši više, očito je da nije mislio u prvoj liniji da ne radi to dalje što je učinila, jer joj to sigurno nije ni palo na pamet. Mislio je da prestane sa nepoverenjem i životom bez Boga.
5. Koliko je Jevreja poverovalo u Sina i pored silnih čuda i reči koje nijedan čovek nikada nije izgovorio! Pavle piše iz zatvora da su ga skoro svi ostavili! Koliko je hrišćana uzelo mač i pored toga što je Isus rekao da ga ostave, a koliko ih je ostavilo mač Reči i pored toga što im je rečeno da ga uzmu!
6. Rečeno je da će mnogi tj. većina da budu prevareni; rečeno je da će svi koji hoće da žive pobožno biti gonjeni. Uopšte gde se živi i objašnjava propoved na Gori! Zar onima koji se nazivaju vernici i gomilaju bogatstvo; slušaju biznismene propovednike i propovednike biznismene. Zar onima koje ne interesuje sirotinja i ne znaju kad su zadnji put posetili nekog u bolnici!
7. Jedino prokletstvo (anathema) u Novom zavetu je izrečena onima koji objavljuju vest o spasenju drugačije nego što je bilo objavljeno Galatima; kako će da ga žive ako ga pogrešno veruju; kako to da su prestali da se boje onoga koji može dušu pogubiti u paklu ognjenom?
8. U priči o cariniku i fariseju je otkriveno da je nekima Bog spreman da oprosti velika bezakonja, a drugima neće da oprosti malu pravednost.
Na osnovu ovoga i mnogih drugih zapažanja možemo slobodno reći da je put spasenja učinen namerno tako jednostavnim da niko nema izgovora; da ako se samo jedan jedini spase da je to sasvim dovoljno da osudi sve one koji su imali ista preimućstva, ali ih nisu cenili. Takođe je jasno da nijedan čovek nemože sam sebe spasti, niti će ga spasiti njegovo znanje, učenost, bogatstvo, siromaštvo. Niti velika revnost i rad poput Marte u Božjem delu, niti status apostolovog pomoćnika kao Dimas, niti tvoja crkva niti tvoj pastor, niti tvoja religija te ne može spasti. Naprotiv ako ti nedostaje samo jedno, tada si u goroj poziciji nego najveći nevernici i ateisti. A ako imaš to jedno ti si najveći bogataš i najveći autoritet u veri i u ovom svetu.
Ako imaš daće ti se i prepuna mera, ako nemaš uzeće ti se i to što misliš da imaš.
Ili ili.
Kao vernik ili si največi svetac ili najveći licemer.
Delomično spasen znači potpuno izgubljen.
99 posto spasenja znači nula spasenja.
To pokazuje koliko je presudno.
A oni koji se za svoje spasenje uzdaju samo u Hrista i u ništa drugo na ovom i onom svetu, oni će se naći i razumeće se između sebe bez obzira na bilo kakve od ljudi izgređene zidove u vidu bogomolja.
Amin
ako sam dobro razumeo, po tebi se spasenje zaslužuje samo verom tj. vera i pouzdanje u Gospoda su dovoljan zalog spasenja ?
Možeš li malo da pojasniš i pojednostaviš ovo što si gore napisao ?
Dragi prijatelju, vrlo rado, uz Božju pomoć. Dakle ovde gore smo naveli razloge zbog čega je tema od presudne važnosti bez da smo govorili o samom spasenju.
Pre svega treba razdvojiti dva različita značenja spasenja. Jedno je spasenje kao događaj tj. Hristovo delo spasenja čovečanstva a drugo je značenje spasenje kao doživljaj, ono što Bog obavlja u srcu verujućeg. Velika većina učitelja ovde ne pravi jasnu razliku i dolazi do zabune i nejasnih pojmova o spasenju.
Dakle kada posmatramo tvoje pitanje pretpostavljam da si mislio na to drugo značenje spasenja, dakle na koji način doći do tog doživljaja, kako Bog menja naše srce.
Odgovor je kroz Hrista i kroz veru i nikako drugačije.
Znači ne samo verom i bez Hrista, niti kroz Hrista ali bez vere. Evo kako o tome piše Martin Luter u komentaru na Rim.5,1 Opravdavši se, dakle, verom, imamo mir s Bogom kroz Gospoda svog Isusa Hrista.
"U Rim.5,1 Apostol, nama na nemerljivu korist povezuje dve stvari zajedno: „Kroz Hrista“ i „kroz veru“. U prvom redu on se ovde suprotstavlja oholosti onih ljudi koji se samoobmanjuju da mogu bez Hrista da imaju prilaz ka Bogu, kao da bi samo to bilo dovoljno što su poverovali. Oni žele da imaju vezu sa Bogom samo kroz veru, ne kroz Hrista, nego mimo Hrista, kao da ga više ne trebaju nakon što su dobili milost opravdanja....iako je oboje neophodno: da čovek ima veru, ali da pored toga neprekidno bez prestanka ima Hrista kao posrednika u toj veri....Šta znači to odbaciti Hristovu zaštitu i samo iz vere, ne kroz Hrista, tažiti pristup Bogu? Da, to je tada ne stvarna nego samo jedna prividna vera; kao što sa zalaskom sunca takođe i sunčevi zraci prolaze!....Kao drugo, ovde se apostol suprostavlja onima koji u prevelikoj sigurnosti prilaze samo kroz Hrista, ali ne kroz veru, kao da su na taj način spaseni kroz Hrista, da više ništa ne moraju da učine i da ne pokažu nikakvu veru."
Možda će pored svega pokazanog neko ipak pokušati da putu vere doda još neke zasluge, status, znanje itd. što vrlo često vernici čine. Možda će neko posumnjati da je dovoljno delo vere u našem srcu. Tada mu ukazujemo na sledeće: ..a šta god nije po veri greh je (Rim14,3). Dakle osim vere postoji samo još greh. A nikome neće ni pasti na pamet da se kroz greh spasava.
Nema komentara:
Objavi komentar