Martin Luther

 O tome što znamo o životu i djelu Martina Luthera, a osobito o njegovim pisanim tekstovima.

Spletom okolnosti sam pročitao tekst na ovom linku: https://www.vjeraidjela.com/novo-ruho-martina-luthera-od-heretika-do-svjedoka-evandelja-i-ucitelja-vjere/
Ali svakako bi bilo dobro za ovu temu imati knjigu https://images.app.goo.gl/KEZSFYTyEgTHdUbG7
Ipak je Theobald Beer vrhunski stručnjak za djela Martina Luthera.

Odgovor:

Samo Proviđenje je učinilo da se autor ovog pamfleta prepunog mržnje preziva Mrzlečki.

Stiče se utisak da je neko širom otvorio vrata pakla i njegove najperfidnije stanovnike pustio da se nasele u reči i principe koji jedva čekaju da neobaveštene, nepoučene ljude prevare i zaskoče im za vrat. Što se nas tiče koji smo stekli iskustvo u Carstvu kojeg su vrata otvorena Luteru i nama sa njim, nas se to ne može dotaći. Mi smo milošću Božjem davno izmakli. Mi čak zahvaljujemo za tako očigledno otkrivanje neprijateljstva starog već 500 godina u širem smislu eto već skoro 6.000 godina. Jer smatramo da je bolje otvoreno neprijateljstvo nego prikriveno plaštom tolerancije prema delu Refomacije.

Mrzlečki kritikuje katoličke krugove koji Luteru odaju priznanje kao reformatoru. U toj nesretnoj studiji za koju je potrošio tri godine istraživanja, tri godine života kojeg je svaku sekundu Hristos otkupio, on izostavlja najvažnija pitanja. Iznošenjem poluistina i slobodnim tumačenjem nekih Luterovih izjava i događaja tog vremena on celo vreme osporava autoritet reformatora. Zbog istine stajemo ovim pokušajima na rep na sledeći način:

- On kaže: „ne Luter“, a mi odgovaramo: Da, u pravu ste, ne Luter nego Bog kroz Lutera! Vi pokušavate isključiti Boga iz te priče, nigde se Bog ne spominje osim to što se Luter citira, kada piše o Bogu. Jer su Luteru bila puna usta Boga i Hrista i njegova istorija i nauka se ne može razumeti bez takvog centriranja. Ti nesretni teolozi argumentuju bez Teosa! Za njih se sve dešava na liniji čovek prema čoveku, a nema treće dimenzije. Čitajte ovaj članak deset puta i nećete naći uzdizanje Boga ni za leka. Uzmite iscedite celi časopis, istresite ga kao veliki prašnjavi tepih i ispašće iz njega gomila institucionalnih, intelektualnih, dogmatskih sistema, predmeta, pogleda. Nigde nema pozivanja na božanski autoritet i silu. 

Jer ako si uspeo da dokažeš da je Reformator bio pod jakim iskušenjima i borbama, depresijama i fazama očajanja, ako si opisao borbe sa neprijateljem duša koje je on iskreno i podrobno opisao i priznao pa si onda to prozvao bolesnim, onda pokazuješ da ne poznaješ ti sam iste takve borbe. A za čiju dušu se sotona ne bori! Stavi sebi ove reči na srce pa kreni da listaš po Pismu izveštaje o Božjim ljudima od Noja koji se napio vina nakon strahote potopa preko Davida i Psalama koji su prepuni depresivnih misli, do samog Isusa na krstu koji viče ka Ocu zašto ga je ostavio!

Da li su borbe znak života ili smrti? 

Ako je neki fudbaler stalno na klupi, sigurno neće napraviti puno grešaka i promašiti puno penala. Ustvari grešiti samo može neko ko je na pravom putu. Pasti može samo neko ko je stojao. A taj će i ustati jer ga Bog podiže i drži. Zar nije sramota tako pisati o slabostima čoveka kao znacima prokletstva, umesto slaviti Boga što je toliko toga obavio i pored slabosti ljudskog materijala? Da li je nesretni autor u svojim istraživanjima toliko daleko obilazio okolo izjava poput one: “Kako možete mojim grešnim imenom nazivati ovaj celi verski pokret- luterani. Jer šta sam ja to učinio, osim što je Bog delovao kroz mene.”

- Taj što tako šiba po Reformatoru, ne čini to samo protiv ličnosti nego protiv samog pokreta i promena. Ukoliko tako čini onda je on očito, što i sam prećutno priznaje, pristalica Srednjeg veka. On brani prodaju oproštajnica, on brani srednjovekovnu skolastiku, on brani Instituciju koja je nenadmašna u prolivanju krvi i nepokajanju za istu.

Istovremeno sa poslovičnom drskošću pravi takvu zamenu teza da je Luterova nauka izazvala ratove, pobune i na koncu Svetski rat i holokaust jevrejskog naroda.

Ko je bio odgovoranl za stanje u društvu koje je seljake nagnalo da podignu bunu? Koje strukutre su vekovima podržavale takvo stanje stvari? Sigurno ne reformatori koji su tek stupili na scenu i učinili sve da se suzbije vatra fanatizma u Muenzeru i ostalim sličnim vođama. 

Kada ste učinili sve da se ljudi okrenu nazad poštovanju vlasti i traženju rešenja mirnim putem i trpljenjem, pobožnošću i kada se veliki broj ljudi vrati sa pogrešnog puta i primene sile, tada je bilo vreme da se vlast i poredak podrže da deluju odlučno u suzbijanju haosa. Jer nama hrišćanima haos nikako ne odgovara.

Seljake je Luter podržao u zahtevima 1525 nazivajući klerus i feudalce oholima. Međutim nije mogao da podrži da su do pravde hteli da dođu nasilnim putem.

 

Da li je ovaj sin Rima svestan da su seljaci ustali protiv nameta koji su im bili preveliki a uspostavljeni od strane klera Rimske crkve?

 

 

- O navodnom antisemitizmu Lutera možemo da kažemo sledeće:

Luter je i sam priznao da je veoma često bio preoštar prema svojim oponentima. On je napisao neke traktate protiv Jevreja i pozvao na upotrebu sile vlasti. On je međutim napisao i druge stvari u kojima je osuđivao progon Jevreja. Dakle nije pozivao na linč i bezvlašće, nego regulisanje javnog života. Jevrejima je bilo zabranjeno da obrađuju zemlju tako da su se okrenuli lihvarstvu i to je uzelo prevelike razmere.

 

Da li smo se nekada pitali zašto veliki broj evropskih Jevreja nosi nemačka imena? Očito je da je Jevrejima u nemačkim zemljama bilo bolje nego u drugima. Da ne govorimo o položaju Jevreja u čisto protestanskim zemljama? Zašto je to tako ako je protestanska reformacija zasnovana na principima antisemitizma?

 

Ova pitanja postavljamo da bi se uvidela veza između drveta i plodova koje rađa. Jer ako je Luter loš onda ni oni koji veruju u njegova učenja ne mogu biti dobri.

+!
https://katolik.hr/lutherov-svrsetak

Ne samo, da je fra Martin Luther imao misli o samoubojstvu, nego i mnogi njegovi kompanjoni među kojima je i Matija Vlačić Ilirik, a neki su izgubili i razum.
Jerome Weller je dobio Lutherovo pismo s konkretnim savjetima:
https://translate.google.com/translate?hl=hr&sl=en&u=https://sites.google.com/site/drgardinersdocuments/martin-luther-to-jerome-weller&prev=search

Osobe sa sličnom problematikom (depresija i slično) se navode u knjizi 'Tri reformatora' (Trois reformateurs) - Jacques Maritain :
Georges Spalatin, Justus Jonas, Johannes Mathesius, Nicolas Hausmann, Georges Roranus, Guillaume i Balthasar Bidembach, Joachim Mörlin, Martin Chemnitz, Isinder de Königsberg, André Gundelwein i drugi.

Dragi prijatelju, Mrzlečkih ima koliko hoćeš, a Luter je jedan. Sama činjenica da je toliko osporavan nakon 500 godina govori o snazi njegove nauke koju mu je Bog dao u srce da refromiše. 

Dakle vidimo još nekoliko primera kako se osporava ceo protestantski pokret putem napada na ličnosti Reformacije, koja je za nas sveto Božje delo, ne samo za protestante, nego za celi svet. Ukoliko bi učenja Reformacije doticala samo socijalnu, političku sferu, kako se to često prikazuje, tada bi lična pitanja u vezi ličnosti možda i mogla da imaju neku ulogu u našoj proceni vrednosti iste.

Međutim, to nije ni izdaleka tako. Luter i reformatori su razotkril lažno učenje rimske crkve i na taj način su obavili delo koje ide mnogo dalje od svih socijalnih, društvenih reformnih pokreta. Učenja Reformacije obuhvataju božanske a time i opšteljudske istine koje imaju veze sa svakim čovekom rođenim na ovoj planeti. Naravno kritičari Reformacije nisu u stanju da pobiju ova učenja jednostavno zbog njihove istinitosti. Ona sama sebe dokazuju, slično kao zvezde na nebu koje objavljuju slavu Božju.

Naravno da neko ko ima problem sa Bogom kritikuje svetlost zvezda, da previše žmirkaju i nisu sve iste. 

 

U vreme Reformacije je bilo dosta ljudi koji su preuzeli na sebe odgovornosti za čistoću vere i nauke Jevanđelja, koji su patili od depresivnih misli. Nekolicina među njima je imala depresivne faze koje su trajale mesecima u nekim slučajevima i godinama. Među njima je bio i sam Martin Luter za koga se pouzdano zna da je patio od ovakvih problema.

 

    Za protivnike Reformacije su ove činjenice dokaz da protestanski pokret uzrokuje slabljenje psihe i da su Luterova učenja uzrok depresivnog stanja onih koji ih veruju.

 

Do današnjeg dana je stav većine da je depresija kod duhovnih ljudi znak njihove slabosti. Nisu retki slučajevi gde su depresivni ljudi diskriminisani upravo od strane onih hrišćana koji bi trebali najbolje da ih razumeju i pruže im pomoć.

 

Mi tvrdimo sledeće: Ukoliko bi depresivne misli i stanje predstavljali povod za kritiku nečije duhovnosti, da li je prava ili nije; tada bi morali iz Svetog Pisma da izbacimo mnoge nadahnute redove iz Psalama, knjige proroka Jeremije, pa čak i Hristovu borbu u Getsimaniji. Nakon toga bi Iliju mogli proglasiti lažnim prorokom, Solomona skroz isključiti iz redova svetih ljudi zbog knjige Propovednika itd.

 

Mi tvrdimo da je kritika depresivnih stanja mnogih ličnosti Reformacije delo lažne svetosti, nerealne i licemerne pobožnosti.

 

Mt 7,20 
Dakle: po plodovima ćete ih njihovim prepoznati.

U povijesti Crkve je bilo mnogo Luthera i bit će ih.
Fra Martin Luhter je samo malom broju 'neprotestanata' zanimljiva tema.
Njegov suvremenik sv. Thomas More je napisao kritiku njegovim nelogičnim baljezgarijama.

A koliko je Lutherova nauka 'odozgor', o tome možemo pisati analizirajući njegove tekstove.
- Što si pročitao od njegovih teoloških misli?

 Čovjek ne može gledati u nečije 'srce' kao što to može Ljubav, ali analiza neke osobe i njezinih plodova može biti veoma duhovno korisna, ako se radi iskrena srca uz traženje Pomoći Duha Svetoga za Mudrost.

- Zašto je 'reformacija' Božje djelo, tj. što je ostvareno?

 Što su to razotkrili i je li to bilo i prije razotkriveno ili su 'reformatori' bili prvi?
Nekim ljudima zvijezde ne objavljuju Slavu Božju, a je li netko kritičar 'reformacije' uopće nije važno,
nego je na ovoj temi važno, je li neka kritika (pozitivna ili negativna) o Lutheru i 'reformaciji' na čvrstim temeljima ili je manipulativna i nelogična.
- Postoji 'Katekizam katoličke Crkve', ali ne znam, postoji li službeni 'nauk reformacije'?

Ne ulazim u to, tko je protivnik 'reformacije' i što oni dokazuju, ali postoje neke činjenice.
Dobro je, što Apostoli nisu bili toliko depresivni, da bi pomišljali na samoubojstva.

Nisam profesionalni psiholog ni psihijatar niti znam, koji je stav većine za depresiju kod duhovnih ili neduhovnih ljudi, ali svaka osoba je Božje stvorenje.

Malo se brkaju uzroci depresije.
Osobito je jadno, kad se Kristova Agonija stavlja u isti kontekst s ovom temom.
Ti kralja Salomona možeš smatrati svetim, ali ne vidim razloga za to.
Očito nemamo isto mišljenje za svetost.

Job je i fizički i duševno patio.
No, analiziraj Lutherovo depresivno stanje (uzrok, lijek,...), pa napiši svoje mišljenje!

Ok!
To je 'vaša' tvrdnja, ali na ovoj temi analiziramo osobu fra Martina Luthera i iznosimo mišljenja.
No, o "depresivnim stanjima mnogih ličnosti Reformacije" mogu pisati ne samo 'nekršćani' nego i 'ateisti'.

 Ako 'katolici' o tome ne trube na sva zvona, od koga bi se to moglo saznati?
Inače, čovjek je sam sebi najveći neprijatelj.
- Zašto su se mučili tako on i mnogi drugi od njegove ekipe?

+++++++++++++++++++++++

Dragi prijatelju moj.

Svakog dana sve više slavim Boga za to što je obavio kroz Hrista, a kroz istoriju davao sve više svetlosti o tome kroz one koji su ljubili Njegovu istinu više od svog života. Plod takvog života je bio beskompromisan pozitivan odnos prema istini. A istina je objektivna.

Plod lažnih učenja je slabost u odnosu na istinu. Ljudi koji prave kompromise sa svojom savešću su subjektivisti i teže ka tome da prilagode istinu svojim telesnim potrebama. A telesno se suprotstavlja duhovnom i neprijateljstvo je Bogu. Na taj način vidimo da su pogrešne predstave o Bogu i čoveku nastale ne slučajno. One su nastale kao produkt upornog otpora delu Svetog Duha na ovoj zemlji. 

U Svetoj Božjoj Reči nalazimo učenja i principe na osnovu kojih slobodno možemo da izjavimo sledeće: Čak i najmanja laž, najmanje odstupanje od poštenja, najsitniji kompromis sa neistinom predstavlja strahovito kršenje moralnog Zakona koji održava celi svemir. U središtu Božjeg otkrivenja čoveku stoji jedna velika tema: Božja ljubav prema palom čoveku. Plan spasenja i njegovo ostvarenje je najuzvišenija nauka koje ljudska usta mogu izreći, jer se otkriva potpuno čista i bezuslovna ljubav i čovekoljublje Spasitelja.

Upravo ova nauka o Spasenju je predmet napada nečistih sila neprijatelja čoveka i Boga. Zato što je centralna i zato što otkriva ljubav Boga, mora biti napadnuta da bi čovečanstvo ostalo u mraku i ne bi poželelo da se vrati u očinske ruke. Kao što je Bog u istoriji delovao kroz nadahnute pojedince, tako i sile mraka imaju svoje ljude kroz koje deluju.

Ukoliko bude potrebno možemo o ovome govoriti sa mnogo više detalja, sada samo ukratko:

Reformacija donosi istinu o tome da je Bog u svojoj milosti odlučio da spasi čoveka bez udela njegove pravednosti. Čovekova sva pravednost je po Pismu kao prljava haljina. Čak i najbolje delo koje obavi jedno palo stvorenje, ne može biti prihvaćeno samo po sebi, jer prolazi kroz "nečisti kanal". Kako onda da pali čovek stoji pred svetim Bogom? Odgovor Reformacije je: U Isusu Hristu. Čovečanstvo stoji pred Bogom na osnovu onoga što je On obavio u Isusu Hristu. 

Učenja koja proizilaze iz ovog nazivaju se u našem jeziku učenje o pravednosti ili opravdanje verom. Čovek je opravdan pred Bogom na osnovu onoga što je Hristos učinio bez čovekovog udela. Čovek prvo biva opravdan Hristovom pravdom, a tek nakon toga čini pravedna dela. Kako čovek dolazi do toga?

Odgovor Reformacije: samo verom. Dakle onaj koji veruje u savršeno, zameničko i otkupljujuće delo Hrista, prima silu Svetog Duha i živi svetim životom.

Na taj način može da se kaže da je Solomon bio sveti Božji čovek, jer i pored otpada koji je obeležio kasni period njegovog života, je na koncu verovao onome koji pravda bezbožnika. On je u poniženju potražio Božje lice i On mu je oprostio na osnovu uračunate Hristove pravde. 

Uprošteno rečeno grešniku se uračunava Hristov sveti život, koji je bio savršen bez i jedne mane i prekršaja Zakona. Hristu se uračunava grešnikov život i On plaća kaznu, smrtnu kaznu izrečenu za prestupnika.

Oslobođen od kazne, loše savesti i tame greha, grešnik postaje sveti čovek ispunjen ljubavlju i zahvalnošću, a njegov život datom pravdom koju Sveti Duh unosi u njegov život postaje pun dobrih plodova.

 

Rimska institucija je odbacila ovo učenje. Umesto propovedanja Hristove uračunate pravde, Rim uči infuziju pravde. Po Rimu Bog prihvata čoveka na osnovu dela koje on doživljava u svom srcu. Dakle kada čovek poveruje i kada primi Svetog Duha, tada on postaje prihvatljiv u Božjim očima. Tek kada se odigra nešto u verniku, delo ljubavi u njegovom životu, tada može da stoji pred Bogom.

Na taj način je opravdanje čoveka u stvari njegovo posvećenje. Opravdanje je posvećenje. Božja milost u Hristu nije u tome šta nam Bog uračunava dok smo još grešnici, nego u konkretnoj promeni vernika. Na taj način Rim propoveda da je opravdanje ne proglašavanje nekoga pravednikom koji je u svojoj suštini još uvek bezbožan, nego je opravdanje preobraćaj bezbožnog u pravednika.

 

Evo dragi prijatelju koji se pozivaš na test plodova, same suštine borbe između dobra i zla: Da li je Božja ljubav ona koja čoveka prima bezuslovno, po milosti? Da li je Bog obavio naše spasenje, znajući našu nemogućnost i izgubljenost? Da li je Hristos slika milosrdnog Samarićanina koji je potpuno izubijanog čoveka lečio uljem i vinom? Da li je spasenje pravo delo milosti bez našeg udela?

Ako su odgovori na ova pitanja pozitivni, tada si ti protestant.

 

Ako Bog ljubi samo one koji su promenjeni i po Njegovoj volji, ako nas prima tek kada se promenimo, ako veruješ u takvog Boga onda si sin Rima.

 

Podsetio bi te samo na istorijske činjenice u vezi Rimske pobožnosti: Naravno da su u okvirima Rima od davnina do danas, zaista mnogi pobožni i dobri ljudi nalazili svoje utočište. Mogi pape i jezuiti su provodili mnoge sate i dane na molitvi.

Međutim, sa slikom Boga, koji ljubi samo one koji su u vezi sa Rimskim pojmovima pobožnosti, gde nema mesta ni za Solomuna, ni za ostale grešnike, naravno da ću postepeno razvijati svetu mržnju na sve što je drugačije, naravno da ću im iznalaziti greške, a i subjektivno tumačiti izvještaje iz istorije time što ću širiti sumnju u vezi karaktera onih koji drugačije misle, slobodno misle. Verovatno ću na koncu uzeti i mač u ruke i proliti krv. I sve to vreme u dubokom ubeđenju da služim Bogu. A ustvari, sile tame stoje iza toga. Jer uzalud ti trud ako ne znaš istinu, ako si odbacio svetlost koje ti je Nebo uporno i milostivo slalo.

Koliko je majki proplakalo zbog neznanja o Božjoj ljubavi koja: 

Rimljanima 3:24, 28 (doslovni prevod sa New King James Version) "opravdani besplatno, njegovom milošću po otkupljenju u Hristu Isusu ... Stoga možemo zaključiti da se čovek opravdava verom odvojeno od dela zakona." 
Rimljanima 4:05 "Ali za onog koji ne radi, ali veruje u Onoga koji opravdava bezbožnika, njegova vera se uračunava u pravednost"

Rimljanima 11:06 "A ako je po milosti, onda to više nije od dela, inače milost nije više milost. Ali, ako je to od dela, onda nije po milosti, inače dela više nisu dela ".

 ++++++++++++++++++++++++++++++

"Bog proturječi sam sebi, stoga ne može biti Bog. On mora najprije postati đavao. Zaključak, Bog ne može biti Bog." (WA 31 I, 249) 

"… Ja, Martin Luther, u pobuni sam zatukao sve seljake, jer sam ih naložio pobiti; sva njihova krv na mome je vratu. Ali ja upućujem na našega Gospodina Boga, on mi je to zapovjedio govoriti." (WA Ti, 3, 75, 2911) 

"Tko svojevoljno počini koliko hoće grijeha, ne može izgubiti spasenje osim ako neće vjerovati.
Jer nijedan grijeh ne može osuditi ga osim jedino nevjere." (Werke 6,529)