Najteži trenuci u našem životu su najbolja prilika da se doživi iskustvo Božjeg vođstva i blizine. Bog nas zato savetuje da se u one dobre dane uvek posvećujemo i tražimo Boga celim srcem, da bi smo bili spremni za one loše dane koji su neminovni u životu vernika. Mi učimo da treba nevoljama da se radujemo, i da za njih više zahvaljujemo. Jedan primer iz mog života podseća me stalno na to.
Dana 4.novembra 2002 sam se proubudio naročito rano. U teškom pritisku okolnosti pokušavao sam da se obratim Bogu u molitvi. "Gospode, pomozi mi da ne posustanem u veri. Ja verujem da mi možeš pomoći. Ti znaš da sam u nevolju upao samo zato što sam hteo da ostanem veran Tebi." Bila je to velika borba da svoje poverenje stavim potpuno samo na Njega.
"Baš me interesuje kako ćeš me izbaviti!"
Kroz moje misli prolazili su događaji prethodnog meseca. U Štutgart sam stigao na zadnji dan kada mi je isticala boravišna viza u Nemačkoj. Nisam imao nikakvih papira koje bi mogao da predam da bi produžio vizu. Molio sam se da mi Bog pomogne ukoliko je Njegova volja da ostanem u Nemačkoj. Nakon skoro šest sati čekanja u birou za strance došao je red na mene. Iako mi je srce ubrzano kucalo, osetio sam prisustvo neobično dubokog mira, lakoću koja prožima sve iznutra. Dao sam svoj pasoš službenici u ruke. "Da li je to sve?" Potvrdio sam. "Nemate ispunjene formulare za produžetak vize, a ona vam sutra ističe!?" Nisam ništa odgovorio.
"Znate šta, pošto smo na kraju radnog vremena, i nemamo vremena da ispitujemo vaš slučaj, učinićemo sledeće: Produžićemo vam vizu na još tri meseca, a vi nam donesite potrebne papire." Kada sam nakon nekoliko minuta podigao svoj pasoš na šalteru video sam pečat produžetka vize za šest meseci.
Nakon kratkog susreta sa mojim sinom, produžio sam dalje za Hajlbron, grad udaljen 50 km. Tamo me čekao brat Nikola Čonda, mladi čovek koji je prihvatio delo probuđenja, izuzetno interesantne prošlosti, vrlo nadaren i predan. Njegov sustanar Erhard Vasiček, je takođe mladić koji je prošao iskustvo ulice, i nakon svega kršten u Maloj Zajednici adventista. Prihvatili su me da stanujem sa njima.
U toku narednog meseca je i Erhard prihvatio delo. Bio je silno osvedočen onim što se oko nas događalo. Imali smo duboko hrišćansko zajedništvo u proučavanju, poseti crkvama, molitvenim sastancima u našem stanu. Naše molitvene sastanke su posećivali mnogi adventisti koji pripadaju različitim adventističkim grupama o čijem postojanju nisam znao ništa. Svima smo bez razlike propovedali potpuno predanje Hristu. Tada sam upoznao i službenika Genralne konferencije Male zajednice, Lari Votsa. Premda je pokazivao karakterističnu netrpeljivost za sve što dolazi iz Velike zajednice, ostavio je na mene dobar utisak, kao otvoren čovek Knjige.
Nakon lepog perioda zajedništva i mnogih iskustava i susreta koje je nemoguće ukratko opisati, pod velikim pritiskom propovednika i vernika iz Male zajednice, Nikola i Erhard su "udarili natrag" i odustali od vere koja nas je spajala. Jedne večeri, bez prethodnih nagoveštaja, nakon što su se vratili iz posete crkvi u Berlinu, su me obavestili da ne mogu više da budem tu u stanu. Tog trenutka sam shvatio značenje sna kojim me Bog upozorio. U snu sam video da Nikola vadi moje stvari iz ormara i stavlja mi u ruke. Zamolio sam ih da tu prespavam još jedno veče.
Tako sam tog jutra morao na ulicu, bez centa u džepu, sa svojom torbom u kojoj je bila Biblija i par knjiga. Nakon molitve, seo sam na kauč i prelistavao svoj adresar. Hajlbron je za mene bio potpuno nepoznat grad. Poznavao sam samo par vernika iz vremena dok sam propovedao u crkvi ovde. Međutim nisam hteo da tražim pomoć od nikoga osim od Boga. Želeo sam da vidim kako On izbavlja.
Imao sam zapisane samo dve adrese iz Hajlbrona, po ovom redu: Biro za zapošljavanje i Biro za strance. Odlučio sam da idem prvo tamo.
Nakon što sam se prijavio na Birou za rad, objašnjeno mi je da nemam prava na pomoć u roku od još mesec dana. Ispunio sam formulare za traženje posla, a nakon toga seo sam da čekam na jednom drugom mestu. Tu sam međutim dobio neki neodređeni nemir. Nešto me teralo da idem dalje. I tako sam raspitujući se usput, došao do biroa za strance. Ovde je za razliku od Štutgarta gužva bila mnogo manja, a sobe su podeljene po principu abecednog početka prezimena. Preko puta mene je sedela jedna grupa mladih ljudi afričkog porekla. Dok sam čekao da dođe red na mene, razmišljajući šta uopšte treba da kažem, preko puta mene je ustao jedan plavokosi mladić sa pitanjem: "Da li ima nekog ovde ko traži jeftin stan, bez plaćanja kaucije unapred?"
Osetio sam da je to od Boga. Ipak sam sačekao da on završi razgovore sa Afrikancima koji su se zainteresovali za njegovu ponudu. Tada sam mu prišao i ja. Oleg mi je objasnio da je on zajedno sa još dva studenta pronašao jedan trosoban stan, i da je neposredno pred potpisivanje ugovora sa vlasnikom jedan od njih odjednom odustao. Sada im je potreban treći.
Kada smo kasnije razgovarali o našem prvom susretu, Oleg mi je objasnio da on nije imao nikakvog posla u Birou. Išao je po gradu razmišljajući šta da radi sa stanom. Bilo mu je previše da stanarinu deli samo sa jednim. Po njegovom pričanju noge su ga same dovele do Biroa bez da je on bio svestan kuda ide. Drugi mladić Ugurdžan, mi je opisao da je on takođe na isti način došao do Olega, ispred oglasne table na fakultetu koji su upisali. Između nas trojice se kasnije razvilo duboko prijateljstvo.
Te večeri sam već imao ključeve od lepog trosobnog stana, od koga je jedna soba pripadala meni. Dok sam te večeri polazio na spavanje u krevet na rasklapanje koji je treći student "slučajno" tu ostavio, pokrivajući se kaputom, sa dubokom zahvalnošću sam razmišljao o tome kako Bog nije dozvolio da provedem ni jednu noć napolju, dok Njegov Sin tako često nije imao gde glave zakloniti. Kako smo nedostojni te velike ljubavi!
Ljudi koji su navikli na materijalnu sigurnost, koji me okružuju ovde, vrlo teško mogu da poveruju da sam uspeo čak i da platim stanarinu sledeći dan. Bog me vodio do određene banke, gde sam otvorio račun, i jednostavno popunio uplatnicu. Banka je platila račun, bez da je imala ikakve garancije o mom poslu i primanjima.
Isti dan sam našao i posao, na sledeći način. Dok sam išao pešice prema Birou za rad, put me naveo upravo na firmu gde sam prethodni mesec radio par sati probno. To je bila prva firma za poliranje auta (inače posao za koji sam se u Štutgartu bio obučio) koju sam našao u imeniku ("Alfa"). Navratio sam tu da pogledam imaju li interesa da me prime. Popunio sam konkursni formular, i nakon par dana dobio obavest da sam primljen. Koliko je to čudo shvatio sam kasnije dok su za radnog vremena odbijane desetine telefonskih molbi za posao.
Sećam se još sledećeg detalja dok sam konkurisao. Obajsnio sam gazdi da ja ne radim subotom. On me značajno pogledao i pozvao svog sina: "Jorg, pogledaj, ovaj ne radi uopšte subotom." Jorg je odgovorio:"Vidiš to mora tako da bude."
Objasnili su mi da je sin uspeo da izdejstvuje da od tog meseca pre nego što sam došao subotom imaju zatvorenu radnju.
Ipak, trebao sam da počnem posao tek od februara iduće godine. Pitao sam se zašto je to tako. Meni je novac bio potreban hitno. To je već bio drugi dan da nisam ništa jeo. Tako da sam produžio prema birou. Tu sam se javio na par oglasa. Jedan od njih me je pozvao nazad. Bila je to firma za pranje prozora. Od njih sam, naredne sedmice dobio nešto novca unapred. Do tog trenutka me primala na hranu adventistička familija Radua Farkaša i njegove žene Amalije, neka im Gospod plati za svu bratsku ljubav i pomoć u njihovom domu. Zbog gladovanja i ogromnih razdaljina pređenih pešice, bio sam jako fizički oslabio.
Na sledeći molitveni sastanak kod Nikole sam došao sa autom od firme, presrećan i prepun iskustava direktnog božanskog vođstva. Nikola je bez uspeha tražio posao celu godinu dana, i nikako nije uspevao da nađe, zbog slobodne subote. Njih dvojica su toliko duhovno oslabili u tih par dana, da nisu imali snage da prisustvuju molitvenom u sopstvenoj kući. Ostali su me gledali omršavelog, ali sretnog i sjajnog lica, kao da vide duha. O, kako su samo bili divni ti dani nevolje!
Kada sam nakon tri meseca počeo da radim u firmi "Alfa", Bog mi je pokazao da svoj posao treba da prepustim Nikoli. On je dobio sve što sam ja imao u firmi za pranje prozora. Do danas nisam čuo hvala za to, niti izvinjenje za takvo ponašanje. Nikola i Erhard su se nakon nekoliko meseci isto razdvojili, nakon netrpeljivosti koja se između njih pojavila. Ipak oni i dalje idu i propovedaju. Nikola samostalno, a Erhard u okviru jedne nezavisne adventističke grupe.
U trenutku kada je Bog rešio pitanje egzistencijalnih potreba, došlo je vreme da se povede dalja borba za moju suprugu i dete.
13. 12. 2008.
Treći Ilija
Malahija 4 poglavlje,
1. JER GLE IDE DAN KOJI GORI KAO PEC, I SVI CE PONOSTNI I SVI KOJI RADE BEZBOZNO, BITI STRNJIKA I UPALICE IH DAN KOJI IDE, GOVORI GOSPOD NAD VOJSKAMA I NECE IM SE OSTAVITI NI KORENA NI GRANE.
Ovo je prvi stih toga poglavlja i bez sumnje govori o danu suda i vremenu kada ce se Gospod Isus vratiti da sudi svetu.
Dakle ovde nije rec o prvom dolasku Isusa Hrista vec o njegovom drugom dolasku. Da je to tako potvrdjuje nam vec sledeci stih,
2. A VAMA KOJI SE BOJITE MOGA IMENA GRANUCE SUNCE PRAVDE, I ZDRAVLJE CE BITI NA ZRAKAMA NJEGOVIM I IZLAZICETE I SKAKATI KAO TEOCI OD JASALA.
Ovo nam pokazuje jedno razdvajanje sa jedne strane su vernici a sa druge nevernici, jedni ce biti blagosloveni a drugi kaznjeni.
I zapazimo ovde da oni koji su blagosloveni ce se bojati imena Gospodnjeg.
Jos jedna potvrda o ispravnosti otkrivenja o imenu Gospodnjem i ispravnosti vodene formule krstenja u ime Gospoda Isusa Hrista.
Oni koji su Boziji postovace Bozije ime, a ono je Gospod Isus Hrist.
O tome sta ce se desiti kada sud na zemlji bude zavrsen, govori nam naredni stih,
3.I IZGAZICETE BEZBOZNIKE JER CE ONI BITI PEPEO POD VASIM NOGAMA U DAN KADA JA TO UCINIM KAZE GOSPOD NAD VOJSKAMA.
Dakle sud je gotov, bezboznici su pepeo, a pravednici hodaju sa Gospodom u hiljadugodisnjem carstvu. Kakvo blagosloveno vreme i kakvo predivno obecanje.
Ali vratimo se nasoj temi dolazak proroka Ilije pre drugog dolaska Isusa Hrista.
Malahija nastavlja da se obraca svojim sunarodnicima Izraelcima,
4.PAMTITE ZAKON MOJSIJA, SLUGE MOGA KOME SAM PREDAO ZAPOVESTI NA GORI HORIV ZA SAV IZRAEL, UREDBE I ZAKONE.
Naravno do toga dana do dana Isusovog dolaska njima je ostajao zakon da po njemu zive, ali sada sledi obecanje,
(primedba autora bloga: Ovakav pogled na pitanje Zakona ne podržavamo)
5. EVO JA CU VAM POSLATI ILIJU PROROKA PRE NEGO STO DODJE VELIKI I STRASNI DAN GOSPODNJI!
Ovo mnogo hriscana zna i veruje da se odnosi na Jovana Krstitelja sto je delimicna istina, jer se ovde navodi da ce Ilija doci pre VELIKOG I PRE STRASNOG DANA GOSPODNJEG!
Dakle prvi dolazak Isusa Hrista je bio VELIKI DAN GOSPODNJI ALI NI PO CEMU STRASAN JER ON NIJE DOSAO DA NAJAVI SUD VEC MILOST.
Da bi smo ovo ispavno razumeli pogledajmo za trenutak u Evandjelje po Luci 4 poglavlje od stiha 16,
16. I DODJE U NAZARET GDE JE ODRASTAO UDJE PO SVOM OBICAJU U SUBOTNJI DAN I USTADE DA CITA,
Dakle Isus pocinje svoju sluzbu i predstavlja ovde sebe kao Mesiju naseg blagoslovenog Spasitelja, dolazi u svoju sinagogu cita Pisma otvara Proroka Isaiju i kaze,
17. I DASE MU KNJIGU PROROKA ISAIJE I OTVORIVSI KNJIGU NADJE MESTO GDE BESE NAPISANO,
18. DUH JE GOSPODNJI NA MENI, POMAZAO ME JE DA PROPOVEDAM EVANDJELJE SIROMASIMA, POSLA ME DA ISCELIM SKRUSENE U SRCU, DA PROPOVEDAM ZAROBLJENIMA SLOBODU I SLEPIMA DA CE PROGLEDATI, DA OSLOBODIM ZATVORENIKE,
Dakle Isus cita Pismo kao sto bi mi citali na nasim sluzbama otvorimo Bibliji i citamo iz Reci,
19. I DA PROPOVEDAM GODINU MILOSTI GOSPODNJE, i to je ono sto je On uradio, najavio je dane, godine, decenije, vekove, milenijume Milosti koja traje i danas i koja ce trajati sve dok poslednji izabrani ne bude u toru medju Spasiteljevim ovcama,
20. I ZATVORIVSI KNJIGU DADE SLUZI PA SEDE I SVI U ZBORNICI SU GLEDALI U NJEGA.
Procitao je stihove kao svaki propvednik i cela crkva je gledala u njega, cekali su da pocne propoved, ali od cele propovedi culi su samo jedno recenicu,
21. I ON IM POCE GOVORITI, DANAS SE ISPUNILO OVO PISMO U VASIM USIMA.
Jedostavnim recima receno ja sam taj Mesija o kome je prorok govorio.
Razlog sto sam ovo naveo je taj da pokazem da je Isus citirajuci Isaiju proroka, citirao samo deo stiha, jer kada se vratimo, i procitamo prva dva stiha proroka Isaije a to je poglavlje 61, mi citamo stledece, ove stihove je Isus citao u sinagogi,
1. DUH JE GOSPODA BOGA NA MENI, JER ME GOSPOD POMAZA DA JAVLJAM DOBRE GLASOVE KROTKIMA, POSLA ME DA ZAVIJEM RANJENE U SRCU, DA OGLASIM ZAROBLJENIMA SLOBODU I SUZNJIMA DA CE SE OTVORITI TAMNICA,
2. DA OGLASIM GODINU MILOSTI GOSPDONJE, dovde je Gospod citao u sinagogi i na pola stiha je stao, i nije dalje citao, jer drugi deo stiha kaze, I DAN OSVETE BOGA NASEGA, dakle Isus je najavio vreme Milosi ali ne i vreme suda, ZATO STO SE TO DESAVA U NJEGOVOM DRUGOM DOLASKU.
Isaija nista nije pogresno rekao buduci prorok pomazan da govori Bozije Reci nije mogao gresiti on je najavio dva dolaska Gospodnja, VELIKI DAN, dan kada nastupa Milost, ali prorokuje o jos jednom dolasku o STRASNOM DANU KADA NASTUPA VREME SUDA, I TU SE VRACAMO NASOJ TEMI, ponovo smo u Malahiji proroku 4 poglavlje, stih 5,
5 EVO JA CU VAM POSLATI PROROKA ILIJU PRE NEGO STO DODJE VELIKI I STRASNI DAN GOSPODNJI!
Dakle Bog obecava da ce poslati Iliju PRE VELIKOG DANA GOSPODNJEG I PRE STRASNOG DANA GOSPDONJEG!
i evo sta Ilija treba da uradi, stih, 6,
6. I ON CE OBRATITI SRCA OTACA K SINOVIMA, I SRCA SINOVA K OCEVIMA, DA NE DODJEM I NE ZATREM ZEMLJU.
Da je Jovan ili Ivan Krstitelj preteca prvog dolaska Isusa Hrista nesporno je, svima svim denominacijama svi to veruju bas svi.
No hajde da malo o tome citamo u Lukinom Evandjelju prvo poglavlje jer u tome imamo sjajno otkrivenje.
Luka evanjdjelista pise Teofilu o dogadjajima koji su se desile i tako pocinje ovo slavno Evandjelje pocinje sa pricom i Jelisaveti i Zahariji, citirajmo prvo poglavlje, stih 6,
Ovako je Luka opisao versko iskustvo to dvoje dragih ljudi od kojih je Zaharije bio i svestenik, u vreme sveopste izopacenosti oni su ziveli casno,
6.I BILI SU PRAVEDNI PRED BOGOM I ZIVELI SU U SVEMU PO PRAVILIMA I UREDBAMA GOSPODNJIM BEZ MANE,
O kako je ovo lepo receno, oni su radili tacno ono sto im je rekao Malahija zadnji prorok koga su imali,
Drzite zakon MOJSIJA MOGA SLUGE I SVE UREDBE I ZAKONE KOJE SAM NJEMU DAO ZA IZRAEL NA GORI HORIV.
I tada pojavio se anjedo Gospodnji i buduci da nisu imali dece najavio je rodjenje jednog velikog coveka proroka Bozijeg Jovana Krstitelja za koga je Isus rekao da je najveci od svih proroka i najveci koji je ikada rodjen od zene, Zaharija ulazi u hram i pojavljuje se andjeo i kaze, da mu je uslisena molitva, i da ce dobiti sina i da mu da ime Jovan i onda kaze kakav ce to biti covek,
14 I BICE TEBI RADOSTI VESELJE, I MNOGI CE SE OBRADOVATI NJEGOVOM RODJENJU, da bio je radosti i blagoslov Zahariji svesteniku, sanjani sin i mnogi su se obradovali a evo i zasto,
15. JER CE BITI VELIKI PRED BOGOM I NECE PITI VINA I NAPUNICE SE SVETOG DUHA JOS U UTROBI MAJKE, jako zanimljivo ne znam kako je to moguce, mi smo danas tako hromi vernici ali Jovan je ispunjen duhom Svetim pre rodjenja Slava BOGU,
16. I MNOGE CE SINOVE IZRAELSKE OBRATITI KA GOSPODU BOGU NJIHOVOM.I slava Bogu Jovan je to uradio, i ono sto je kljuc teme,
17. I ON CE NAPRED DOCI PRED NJIM U DUHU I SILI ILIJINOJ, dakle on je bio prorok sa Ilijinim duhom koji je mnoge pripremio za dolazak Gospodnji, ali anjdeo nastavlja da govori sta ce taj prorok uraditi, i citira Malahiju koga smo i mi citirali, DA OBRATI SRCA OTACA KA DECI, ON ovo kaze i onda staje ne kaze i nastavak a mi smo citali u Malahiji proroku da ce obratiti
SRCE OTACA KA DECI I SRCE DECE KA OCEVIMA, ANDJEO TO OVDE NE KAZE JER JOVAN KRSTITELJ JE URADIO SAMO TO OBRATIO JE OTACA KA DECI, PRIPREMIO IH ZA PRVI DOLAZAK ISUSA HRISTA, ALI NIKADA NIJE ISPUNIO DRUGI DEO STIHA, JER SRCA DECE KA OCEVIMA CE OBRATITI ILIJA PROROK KOJI DOLAZI PRE STRASNOG DANA I DRUGOG DOLASKA!
Kao sto smo videli Biblija je egzaktna i precizna i ne igra se sa svojim recima, svaka Rec je za pomazane oci koje to mogu da vide i treba da vide.
Kao sto je Isus prestao da cita prorostvo Isaije na polovini recenice i stiha, tako je i andjeo prestao da citira Malahijo prorostvo na polovini, i to nam govori da je Bozija Rec savrsena ali je potreban Sveti Duh da nam to otkrije.
Da je ovo tacno dokazacemo i sledecim stihovima samim Isusovim Recima, Matej 17 poglavlje Isus je na gori preborazenja, silazi sa gore, i ucenici ga pitaju, razmisljaju ovako, pa ako je on taj Mesija zasto fariseji kazu da prvo treba doci Ilija, i onda se odlucuju da postave pitanje,
10. I UPITASE GA UCENICI NJEGOVI ZASTO DAKLE KNJIZEVNICI KAZU DA ILIJA PRVO MORA DOCI?
11. ISUS ODGOVARAJUCI RECE, ILIJA CE NAJPRE DOCI I UREDITI SVE.
Ni Isus nije izbegavao ovu istinu, naprotiv znao je i bio veoma precizan, ILIJA CE DOCI PRE DRUGOG DOLASKA, PRE STRASNOG DANA SUDA, ON DOLAZI DA POSTAVI STVARI NA SVOJE MESTO, ON DOLAZI U OVE NASE DANE,
12.ALI JA VAM KAZEM DA JE ILIJA VEC DOSAO I NISU GA PREPOZNALI, NEGO SU SA NJIM UCINILI ONO STO SU HTELI, TAKO I SIN COVECIJI TREB DA POSTRADA OD NJIH.
Ilija dakle i DOLAZI PRE ZADNJEG VREMENA ALI JE I VEC DOSAO, U LIKU JOVANA KRSTITELJA KAO NJEGOV PRETECA!
Ko zeli jos jednu potvrdu ispravnosti onoga sto sam ovde izlozio neka to isto protica u Marku 9 glava, u stihovima 11 i 12.
Eto, nekada je potrebno da malo zagrebemo ispod povrsnine, i da udjemo u dubinu Bozije Reci da mi nam Bog mogao otkriti ove divne istine.
Nadam se da ce mnogi, koji misle da znaju Bibliju duboko i iskreno izucavati ovu temu, jer je blagoslovena.
Autor: Dragomir; (preuzeto sa http://www.svetlostistine.org/forum/index.php?topic=168.60)
1. JER GLE IDE DAN KOJI GORI KAO PEC, I SVI CE PONOSTNI I SVI KOJI RADE BEZBOZNO, BITI STRNJIKA I UPALICE IH DAN KOJI IDE, GOVORI GOSPOD NAD VOJSKAMA I NECE IM SE OSTAVITI NI KORENA NI GRANE.
Ovo je prvi stih toga poglavlja i bez sumnje govori o danu suda i vremenu kada ce se Gospod Isus vratiti da sudi svetu.
Dakle ovde nije rec o prvom dolasku Isusa Hrista vec o njegovom drugom dolasku. Da je to tako potvrdjuje nam vec sledeci stih,
2. A VAMA KOJI SE BOJITE MOGA IMENA GRANUCE SUNCE PRAVDE, I ZDRAVLJE CE BITI NA ZRAKAMA NJEGOVIM I IZLAZICETE I SKAKATI KAO TEOCI OD JASALA.
Ovo nam pokazuje jedno razdvajanje sa jedne strane su vernici a sa druge nevernici, jedni ce biti blagosloveni a drugi kaznjeni.
I zapazimo ovde da oni koji su blagosloveni ce se bojati imena Gospodnjeg.
Jos jedna potvrda o ispravnosti otkrivenja o imenu Gospodnjem i ispravnosti vodene formule krstenja u ime Gospoda Isusa Hrista.
Oni koji su Boziji postovace Bozije ime, a ono je Gospod Isus Hrist.
O tome sta ce se desiti kada sud na zemlji bude zavrsen, govori nam naredni stih,
3.I IZGAZICETE BEZBOZNIKE JER CE ONI BITI PEPEO POD VASIM NOGAMA U DAN KADA JA TO UCINIM KAZE GOSPOD NAD VOJSKAMA.
Dakle sud je gotov, bezboznici su pepeo, a pravednici hodaju sa Gospodom u hiljadugodisnjem carstvu. Kakvo blagosloveno vreme i kakvo predivno obecanje.
Ali vratimo se nasoj temi dolazak proroka Ilije pre drugog dolaska Isusa Hrista.
Malahija nastavlja da se obraca svojim sunarodnicima Izraelcima,
4.PAMTITE ZAKON MOJSIJA, SLUGE MOGA KOME SAM PREDAO ZAPOVESTI NA GORI HORIV ZA SAV IZRAEL, UREDBE I ZAKONE.
Naravno do toga dana do dana Isusovog dolaska njima je ostajao zakon da po njemu zive, ali sada sledi obecanje,
(primedba autora bloga: Ovakav pogled na pitanje Zakona ne podržavamo)
5. EVO JA CU VAM POSLATI ILIJU PROROKA PRE NEGO STO DODJE VELIKI I STRASNI DAN GOSPODNJI!
Ovo mnogo hriscana zna i veruje da se odnosi na Jovana Krstitelja sto je delimicna istina, jer se ovde navodi da ce Ilija doci pre VELIKOG I PRE STRASNOG DANA GOSPODNJEG!
Dakle prvi dolazak Isusa Hrista je bio VELIKI DAN GOSPODNJI ALI NI PO CEMU STRASAN JER ON NIJE DOSAO DA NAJAVI SUD VEC MILOST.
Da bi smo ovo ispavno razumeli pogledajmo za trenutak u Evandjelje po Luci 4 poglavlje od stiha 16,
16. I DODJE U NAZARET GDE JE ODRASTAO UDJE PO SVOM OBICAJU U SUBOTNJI DAN I USTADE DA CITA,
Dakle Isus pocinje svoju sluzbu i predstavlja ovde sebe kao Mesiju naseg blagoslovenog Spasitelja, dolazi u svoju sinagogu cita Pisma otvara Proroka Isaiju i kaze,
17. I DASE MU KNJIGU PROROKA ISAIJE I OTVORIVSI KNJIGU NADJE MESTO GDE BESE NAPISANO,
18. DUH JE GOSPODNJI NA MENI, POMAZAO ME JE DA PROPOVEDAM EVANDJELJE SIROMASIMA, POSLA ME DA ISCELIM SKRUSENE U SRCU, DA PROPOVEDAM ZAROBLJENIMA SLOBODU I SLEPIMA DA CE PROGLEDATI, DA OSLOBODIM ZATVORENIKE,
Dakle Isus cita Pismo kao sto bi mi citali na nasim sluzbama otvorimo Bibliji i citamo iz Reci,
19. I DA PROPOVEDAM GODINU MILOSTI GOSPODNJE, i to je ono sto je On uradio, najavio je dane, godine, decenije, vekove, milenijume Milosti koja traje i danas i koja ce trajati sve dok poslednji izabrani ne bude u toru medju Spasiteljevim ovcama,
20. I ZATVORIVSI KNJIGU DADE SLUZI PA SEDE I SVI U ZBORNICI SU GLEDALI U NJEGA.
Procitao je stihove kao svaki propvednik i cela crkva je gledala u njega, cekali su da pocne propoved, ali od cele propovedi culi su samo jedno recenicu,
21. I ON IM POCE GOVORITI, DANAS SE ISPUNILO OVO PISMO U VASIM USIMA.
Jedostavnim recima receno ja sam taj Mesija o kome je prorok govorio.
Razlog sto sam ovo naveo je taj da pokazem da je Isus citirajuci Isaiju proroka, citirao samo deo stiha, jer kada se vratimo, i procitamo prva dva stiha proroka Isaije a to je poglavlje 61, mi citamo stledece, ove stihove je Isus citao u sinagogi,
1. DUH JE GOSPODA BOGA NA MENI, JER ME GOSPOD POMAZA DA JAVLJAM DOBRE GLASOVE KROTKIMA, POSLA ME DA ZAVIJEM RANJENE U SRCU, DA OGLASIM ZAROBLJENIMA SLOBODU I SUZNJIMA DA CE SE OTVORITI TAMNICA,
2. DA OGLASIM GODINU MILOSTI GOSPDONJE, dovde je Gospod citao u sinagogi i na pola stiha je stao, i nije dalje citao, jer drugi deo stiha kaze, I DAN OSVETE BOGA NASEGA, dakle Isus je najavio vreme Milosi ali ne i vreme suda, ZATO STO SE TO DESAVA U NJEGOVOM DRUGOM DOLASKU.
Isaija nista nije pogresno rekao buduci prorok pomazan da govori Bozije Reci nije mogao gresiti on je najavio dva dolaska Gospodnja, VELIKI DAN, dan kada nastupa Milost, ali prorokuje o jos jednom dolasku o STRASNOM DANU KADA NASTUPA VREME SUDA, I TU SE VRACAMO NASOJ TEMI, ponovo smo u Malahiji proroku 4 poglavlje, stih 5,
5 EVO JA CU VAM POSLATI PROROKA ILIJU PRE NEGO STO DODJE VELIKI I STRASNI DAN GOSPODNJI!
Dakle Bog obecava da ce poslati Iliju PRE VELIKOG DANA GOSPODNJEG I PRE STRASNOG DANA GOSPDONJEG!
i evo sta Ilija treba da uradi, stih, 6,
6. I ON CE OBRATITI SRCA OTACA K SINOVIMA, I SRCA SINOVA K OCEVIMA, DA NE DODJEM I NE ZATREM ZEMLJU.
Da je Jovan ili Ivan Krstitelj preteca prvog dolaska Isusa Hrista nesporno je, svima svim denominacijama svi to veruju bas svi.
No hajde da malo o tome citamo u Lukinom Evandjelju prvo poglavlje jer u tome imamo sjajno otkrivenje.
Luka evanjdjelista pise Teofilu o dogadjajima koji su se desile i tako pocinje ovo slavno Evandjelje pocinje sa pricom i Jelisaveti i Zahariji, citirajmo prvo poglavlje, stih 6,
Ovako je Luka opisao versko iskustvo to dvoje dragih ljudi od kojih je Zaharije bio i svestenik, u vreme sveopste izopacenosti oni su ziveli casno,
6.I BILI SU PRAVEDNI PRED BOGOM I ZIVELI SU U SVEMU PO PRAVILIMA I UREDBAMA GOSPODNJIM BEZ MANE,
O kako je ovo lepo receno, oni su radili tacno ono sto im je rekao Malahija zadnji prorok koga su imali,
Drzite zakon MOJSIJA MOGA SLUGE I SVE UREDBE I ZAKONE KOJE SAM NJEMU DAO ZA IZRAEL NA GORI HORIV.
I tada pojavio se anjedo Gospodnji i buduci da nisu imali dece najavio je rodjenje jednog velikog coveka proroka Bozijeg Jovana Krstitelja za koga je Isus rekao da je najveci od svih proroka i najveci koji je ikada rodjen od zene, Zaharija ulazi u hram i pojavljuje se andjeo i kaze, da mu je uslisena molitva, i da ce dobiti sina i da mu da ime Jovan i onda kaze kakav ce to biti covek,
14 I BICE TEBI RADOSTI VESELJE, I MNOGI CE SE OBRADOVATI NJEGOVOM RODJENJU, da bio je radosti i blagoslov Zahariji svesteniku, sanjani sin i mnogi su se obradovali a evo i zasto,
15. JER CE BITI VELIKI PRED BOGOM I NECE PITI VINA I NAPUNICE SE SVETOG DUHA JOS U UTROBI MAJKE, jako zanimljivo ne znam kako je to moguce, mi smo danas tako hromi vernici ali Jovan je ispunjen duhom Svetim pre rodjenja Slava BOGU,
16. I MNOGE CE SINOVE IZRAELSKE OBRATITI KA GOSPODU BOGU NJIHOVOM.I slava Bogu Jovan je to uradio, i ono sto je kljuc teme,
17. I ON CE NAPRED DOCI PRED NJIM U DUHU I SILI ILIJINOJ, dakle on je bio prorok sa Ilijinim duhom koji je mnoge pripremio za dolazak Gospodnji, ali anjdeo nastavlja da govori sta ce taj prorok uraditi, i citira Malahiju koga smo i mi citirali, DA OBRATI SRCA OTACA KA DECI, ON ovo kaze i onda staje ne kaze i nastavak a mi smo citali u Malahiji proroku da ce obratiti
SRCE OTACA KA DECI I SRCE DECE KA OCEVIMA, ANDJEO TO OVDE NE KAZE JER JOVAN KRSTITELJ JE URADIO SAMO TO OBRATIO JE OTACA KA DECI, PRIPREMIO IH ZA PRVI DOLAZAK ISUSA HRISTA, ALI NIKADA NIJE ISPUNIO DRUGI DEO STIHA, JER SRCA DECE KA OCEVIMA CE OBRATITI ILIJA PROROK KOJI DOLAZI PRE STRASNOG DANA I DRUGOG DOLASKA!
Kao sto smo videli Biblija je egzaktna i precizna i ne igra se sa svojim recima, svaka Rec je za pomazane oci koje to mogu da vide i treba da vide.
Kao sto je Isus prestao da cita prorostvo Isaije na polovini recenice i stiha, tako je i andjeo prestao da citira Malahijo prorostvo na polovini, i to nam govori da je Bozija Rec savrsena ali je potreban Sveti Duh da nam to otkrije.
Da je ovo tacno dokazacemo i sledecim stihovima samim Isusovim Recima, Matej 17 poglavlje Isus je na gori preborazenja, silazi sa gore, i ucenici ga pitaju, razmisljaju ovako, pa ako je on taj Mesija zasto fariseji kazu da prvo treba doci Ilija, i onda se odlucuju da postave pitanje,
10. I UPITASE GA UCENICI NJEGOVI ZASTO DAKLE KNJIZEVNICI KAZU DA ILIJA PRVO MORA DOCI?
11. ISUS ODGOVARAJUCI RECE, ILIJA CE NAJPRE DOCI I UREDITI SVE.
Ni Isus nije izbegavao ovu istinu, naprotiv znao je i bio veoma precizan, ILIJA CE DOCI PRE DRUGOG DOLASKA, PRE STRASNOG DANA SUDA, ON DOLAZI DA POSTAVI STVARI NA SVOJE MESTO, ON DOLAZI U OVE NASE DANE,
12.ALI JA VAM KAZEM DA JE ILIJA VEC DOSAO I NISU GA PREPOZNALI, NEGO SU SA NJIM UCINILI ONO STO SU HTELI, TAKO I SIN COVECIJI TREB DA POSTRADA OD NJIH.
Ilija dakle i DOLAZI PRE ZADNJEG VREMENA ALI JE I VEC DOSAO, U LIKU JOVANA KRSTITELJA KAO NJEGOV PRETECA!
Ko zeli jos jednu potvrdu ispravnosti onoga sto sam ovde izlozio neka to isto protica u Marku 9 glava, u stihovima 11 i 12.
Eto, nekada je potrebno da malo zagrebemo ispod povrsnine, i da udjemo u dubinu Bozije Reci da mi nam Bog mogao otkriti ove divne istine.
Nadam se da ce mnogi, koji misle da znaju Bibliju duboko i iskreno izucavati ovu temu, jer je blagoslovena.
Autor: Dragomir; (preuzeto sa http://www.svetlostistine.org/forum/index.php?topic=168.60)
11. 12. 2008.
Svedočanstvo moje supruge
Bad Friedrichshall 4.9.08
Draga sestro,
prvo bi htela da ti se zahvalim na tvom odgovoru. Veoma smo se obradovali. Iako se dosada nismo lično upoznali, osećam izvesnu bliskost sa tobom.
Pitala si nas, u tvom mail-u, kako smo se upoznali? Ispričaću ti, sa moje strane. Sa svojim bivšim mužem bila sam 12 godina u braku. Za sve to vreme često me je na verbalni i fizički način zlostavljao. Pošto sam u to vreme bila u Zajednici Jehovinih svedoka (od 1994), nije mi bilo po savesti da se razvodem. Po njihovoj „biblijskoj“ ineterpretaciji, nisam smela da se razdvajam od muža (moj bivši muž nije bio Jehovin svedok. Bio je zainteresovan ali ipak svetovan). Preživela sam neopisive muke.
U leto 2005. nalazila sam se na kraju svojih snaga. Bila sam psihički skrhana. Na jednoj strani su Jehovini svedoci vršili pritisak na mene da treba da ostanem sa svojim mužem po svaku cenu. Sa druge strane je dolazio psihički pritisak mog bivšeg muža. Moja vera je vrlo trpela pod tim teretom, jer je za mene brak bio svetinja. Verujem da me đavo sa svim svojim demonima hteo uništiti kroz mog bivšeg muža.
Ne znam kako sam na kraju uspela da ga ostavim, pored dvoje zajedničke dece. Gospod mi je dao potrebnu snagu da u leto 2005. prekinem tu vezu. Zajedno sa moje dve kćerke napustili smo zajednički stan. U aprilu 2007. završen je razvod.
Od 2005 do maja 2007. živela sam sama sa svojom decom. U tom vremenu sam se udaljila od Boga. Prestala sam da se molim i tražim kontakt sa Njim. Ne znam zašto, ali sam uvek Boga dovodila u vezu samo sa Jehovinim svedocima. I pošto nisam odlazila na njihove sastanke, mislila sam da je Bog ljut na mene. Postajala sam sve više svetovna, svetovnih pogleda. Ipak, sam iznutra bila tužna. Moja duša i srce su čeznuli za Bogom.
Čeznula sam za verujućim partnerom, kao što sam to bila i ja, koji bi razumeo moje brige, strahove i nedoumice. Jednim koji ima iste prestave o idealnom braku, u kome je Bog centar. Ali gde sam takvog čoveka mogla naći? Nisam željela više nikakvog svetovnog čoveka. Bila sam povređena tako duboko. I gde bi sada mogla naći vernog muža, kada više ne idem kod Jehovinih svedoka? Po mom mišljenju, osim te crkve nije bilo više nijedne prave. Bila sam podeljena iznutra. Tada sam konačno odlučila da radije ostanem sama.
U martu 2007. sam našla posao u jednoj praonici automobila. Pošto je Duško u toj praonici dovozio auta iz svoje firme na pranje, počeli smo razgovore. Vremenom smo se bolje upoznali. Razgovarali smo satima. O našem prošlom životu, o propalim brakovima. I nakon svega i o Bogu.
On mi je uzeo grižu savesti, i postepeno pomogao da ponovo počnem tražiti Boga. To što mi je Duško ispričao o Bogu mi je spasio život. Zahvaljujem se Bogu svakog dana iznova, za Njegovu milost koju mi je pokazao kroz Duška. U Dušku sam pronašla čoveka svog života. On je upravo čovek kakvog sam želela. On mi je u svemu otvorio oči. Od maja 2007. moj stari život više ne postoji.
Mi smo potpuno isti, u svemu tako slični. Savršeno se dopunjavamo. Od marta 2008. postala sam vaša sestra u veri, zbog čega sam vrlo sretna. Sve ove godine je Bog sačuvao i odbranio moje otvoreno srce , tako da sam konačno upoznala istinu.
Tako draga sestro, sve ostalo ti je već poznato. To je dakle istorija naše ljubavi, iz mog ugla. Želela bi da ostanemo u kontaktu. Privijam te čvrsto na grudi u mislima i šaljem ti u ovim redovima moju sestrinsku ljubav.
Irena
04. 12. 2008.
Beograd 2002
Tmurno vreme koje me pratilo tokom celog puta, prestalo je na granici Srbije. U Beogradu me dočekao prelep dan i moja braća u Gospodu, koju sam imao prvi put priliku lično da upoznam.Naredna dva meseca se moja duša odmorila od borbi sa neprijateljski raspoloženom sredinom. Ovoga puta sam oko sebe imao ljude koji su u osnovnim pitanjima vere imali ista ubeđenja kao ja. Njihov jednostavan porodični hrišćanski život, zajednička izučavanja i posete crkvi, spremnost da se podeli zadnji komad hleba (došao sam iz Nemačke bez ikakvih sredstava) delovali su kao melem na ranu. Bili su to veoma lepi trenuci i pored stalnih razmišljanja o mojoj ženi i detetu.
Njih sam nakon par sedmica mogao ponovo da ih vidim u Nišu. Tu sam imao prilike da ponovo razgovaram sa Slavicom. Iako je sada ponovo počela da ide u crkvu, pokazivala je znake još jačeg duhovnog slabljenja i svetovnosti. Pozivao sam je da pođe za mnom u život u kome ćemo ići tako kako nas Bog vodi. Oklevala je. U Beograd sam se vratio sam, dok je ona sa majkom i detetom otišla u Bugarsku na more.
Dok sam boravio u Nišu, u kući mojih roditelja dobio sam po prvi put u svom životu san od Boga. Ovo je taj san:
Nešto kao vetar silazi sa neba. Ovo je bilo , pozni dažd bez koga narod ne može da se pripremi i duhovno opstane za vreme nevolje i skori susret sa Gospodom. U tom trenutku sam video kako duhovne vođe našeg naroda staju između ove sile i onih kojima su postavljeni kao sluge. Video sam kako zloupotrebljavaju svoju poziciju i sprečavaju da se sila izlije na Njegovu crkvu. Oni stoje Bogu na putu U sledećem trenutku sam ih ugledao kako leže mrtvi na zemlji. Zavladao je tada veliki strah od Gospoda. Vernici su se uskomešali i dezorijentisano lutali tamo i ovamo, kao ovce bez pastira. Video sam da se približavam zgradi koja liči na dvorane koje iznajmljujemo za naše sabore. Ulazim unutra, dok me Duh Gospodnji potpuno obuzima. Glasom koji nije dolazio iz grla, koji nije bio moj, nego sila Gospodnja koja je zaustavila svaki nered, obratio sam se narodu rečima: „Pokajte se!“
Preostalo vreme u Beogradu, proveli smo u hrišćanskoj zajednici sa svima koji su podržavali delo reforme i probuđenja u našim crkvama. Posećivali smo naše crkve u Beogradu. Otpor koji smo ovde nailazili bio je čak daleko jači od onoga što sam doživeo u Štutgartu. Prisustvavao sam prizorima pravog nasilja, u kojima su neki od mladića koji su poznati po svom zalaganju za reformu, bili fizički izbacivani iz molitvenih domova. Koliko su mi mogućnosti to dozvoljavale, gledao sam da iskoristim sva poznanstva sa ljudima, i da delujem rečima na njihovu savest. Između ostalih, razgovarao sam sa tadašnjim sekretarom crkve Jovanom Mihaljčićem, a kasnije i sa predsednikom Radišom Antićem. Obojica su mi rekli da oni nemaju ništa lično protiv delovanja tih mladih ljudi u crkvu koji pozivaju na probuđenje. Oni to ispituju, i ne mogu sa sigurnošću da kažu da li je to od Boga ili nije. Ja sam sa svoje strane dao svedočanstvo o tome šta sam lično doživeo, kako sam došao u kontakt sa braćom iz Beograda, kako sam ja ispitivao, i način na koji sam ja lično osvedočen da je ta stvar od Boga. Istakao sam da je najbitnije ljude proceniti kroz ono što govore, što propovedaju. Zajedno sa njima sam se složio da u nauci nema nikakvih otklona od onoga što adventisti veruju. Tačka na kojoj smo se razišli je bila ta, da su oni smatrali da to nije dovoljno. Oni su verovali da je moguće da neko propoveda ispravno a da ipak delo ne bude od Boga.
Ovo je vrlo teška tačka razdvajanja. Gledao sam ljude koje sam duboko cenio, i preko kojih sam sam učio Jevanđelje. Ni danas ne prestaje bol u srcu za njih. Kako su dospeli u stanje da ne mogu da prepoznaju pečat Gospodnjeg duha kroz nečije reči, pojavu, ponašanje? Kako neko na položaju tolike odgovornosti može da okleva, i da ne ispituje rodove, ostavljajući to za neku neodređenu budućnost? Razgovor sa bratom Antićem je tekao mirno. Naveo sam mu imena pastora iz čijih sam usta čuo da ne veruju da smo kao narod pozvani da izgradimo hrišćansko savršenstvo. On je stao na stranu tih ljudi. On isto tako veruje. Pokušao sam da mu iznesem dokaze da je to pogrešno. Naveo sam mu citat iz knjige: Prava i pogrešna merila od Kliforda Goldštajna, u kome navodi reči Duha proroštva da onaj koji ne veruje da može steći savršenstvo, nema veru kojom može da dostigne nebo (parafraziram). On je odgovorio da poznaje Kliforda lično i zna šta on po tom pitanju veruje, zatvarajući tako prostor za razgovor na bazi dokaza. Citirao je Pismo rečima jevrejskog učitelja Gamaleila kada je rekao: "Ako delo nije od Boga, ono će propasti..." Na moje pitanje da li veruje da će Gamaleilo biti u broju spašenih sa takvim stavom, premda je imao toliko prilike da se osvedoči u zemlji u kojoj je Galilejac gazio prašnjave puteve, on je potpuno izgubio svoj mir. Povišenim tonom mi je rekao: "Kada si me sinoć pozvao da razgovaramo imao sam određeni nemir, ali sada znam da si ti poslan od sotone. Tvoje ponašanje, izraz očiju, sve to mi jasno govori da je to od đavola..."
Imali smo i lepih iskustava u tom vremenu. Izdvajam jedno koje mi je posebno ostalo u sećanju. Dok sam se tog jutra spremao u crkvu, dobio sam jak utisak da treba da ponesem i knjigu "Velika Borba". Proveli smo ceo dan u dvorištu crkve, razgovarajući sa ljudima. S večera smo se vraćali kući pešice bulevarom prema Karaburmi. Bio sam u društvu sa Milanom Mijajlovićem i Željkom Kneževićem. Dok smo prolazili kraj francuskog groblja, Željko nam je ispričao šta je skoro doživeo na tom mestu. Tih dana je propovedao u zgradi Studentskog doma na Karaburmi. Neko je to javio stanarima internata Bogoslovskog pravoslavnog fakulteta. Okupila se grupa agresivno raspoloženih mladića koji su počeli pravu hajku na Željka. Samim čudom je uspeo da umakne, preskačući visoki zid groblja, i primirivši se tu neko vreme. Milan je ispričao da je i on skoro imao susret sa jednim sveštenikom u autobusu gradskog prevoza. Dok je pričao o razgovoru koga su vodili, zaobišli smo jednu grupu mladih ljudi sa kojima je jedan sveštenik nešto govorio. Zaobišli smo tu grupu i nastavili put dalje. Milan je prepoznao upravo tog sveštenika o kome je bila reč. Kada smo već prilično poodmakli od te grupe, sveštenik nas je pozvao: "Halo momci, stanite, jeste li vi Amerikanci?" Aludirajući na našu svečanu, crkvenu odeću, obratio nam se na engleskom. Mi smo im prišli i tada je prepoznao Milana. Izraz lica mu se naglo promenio. Ućutao je. Ono što smo u narednih pola sata doživeli bilo je jedno od najupečatljivijih iznošenja evanđelja javno na ulici praćeno očiglenom silom sa Neba. Govorili smo dve grupe ljudi, dok su prilazili stalno novi studenti bogoslovije. U grupi kojoj sam ja govorio primetio sam nekoliko jako otvorenih i prijatnih mladih ljudi. Pored toga što su postavljali provokativna pitanja, bazirana na intelektualnom poznanju hrišćanske nauke i istorije, osetilo se da žedne za pravim Jevanđeljem.. Objašnjavali smo im šta znači život sa Isusom; to je Isusov život u nama. To je potpuna predaja Njemu, i Njegovo vođstvo u svakom trenutku. Vera je gledanje u Hrista, pouzdanje u sve što je rekao i uporno traženje Njegovog prisustva. Kada je došlo vreme da završimo razgovor, jedan od mladića koji je sve vreme ćuteći slušao, zamolio me da mu dam napismeno nešto od toga što sam govorio. U tom trenutku sam shvatio zašto sam trebao poneti "Veliku Borbu" tog jutra. Ovaj jednostavni mladić se srdačno zahvalio. Sa radošću u srcu, otpratio sam pogledom ceo njegov put do internata sa tom blagoslovenom knjigom pod miškom.
Njih sam nakon par sedmica mogao ponovo da ih vidim u Nišu. Tu sam imao prilike da ponovo razgovaram sa Slavicom. Iako je sada ponovo počela da ide u crkvu, pokazivala je znake još jačeg duhovnog slabljenja i svetovnosti. Pozivao sam je da pođe za mnom u život u kome ćemo ići tako kako nas Bog vodi. Oklevala je. U Beograd sam se vratio sam, dok je ona sa majkom i detetom otišla u Bugarsku na more.
Dok sam boravio u Nišu, u kući mojih roditelja dobio sam po prvi put u svom životu san od Boga. Ovo je taj san:
Nešto kao vetar silazi sa neba. Ovo je bilo , pozni dažd bez koga narod ne može da se pripremi i duhovno opstane za vreme nevolje i skori susret sa Gospodom. U tom trenutku sam video kako duhovne vođe našeg naroda staju između ove sile i onih kojima su postavljeni kao sluge. Video sam kako zloupotrebljavaju svoju poziciju i sprečavaju da se sila izlije na Njegovu crkvu. Oni stoje Bogu na putu U sledećem trenutku sam ih ugledao kako leže mrtvi na zemlji. Zavladao je tada veliki strah od Gospoda. Vernici su se uskomešali i dezorijentisano lutali tamo i ovamo, kao ovce bez pastira. Video sam da se približavam zgradi koja liči na dvorane koje iznajmljujemo za naše sabore. Ulazim unutra, dok me Duh Gospodnji potpuno obuzima. Glasom koji nije dolazio iz grla, koji nije bio moj, nego sila Gospodnja koja je zaustavila svaki nered, obratio sam se narodu rečima: „Pokajte se!“
Preostalo vreme u Beogradu, proveli smo u hrišćanskoj zajednici sa svima koji su podržavali delo reforme i probuđenja u našim crkvama. Posećivali smo naše crkve u Beogradu. Otpor koji smo ovde nailazili bio je čak daleko jači od onoga što sam doživeo u Štutgartu. Prisustvavao sam prizorima pravog nasilja, u kojima su neki od mladića koji su poznati po svom zalaganju za reformu, bili fizički izbacivani iz molitvenih domova. Koliko su mi mogućnosti to dozvoljavale, gledao sam da iskoristim sva poznanstva sa ljudima, i da delujem rečima na njihovu savest. Između ostalih, razgovarao sam sa tadašnjim sekretarom crkve Jovanom Mihaljčićem, a kasnije i sa predsednikom Radišom Antićem. Obojica su mi rekli da oni nemaju ništa lično protiv delovanja tih mladih ljudi u crkvu koji pozivaju na probuđenje. Oni to ispituju, i ne mogu sa sigurnošću da kažu da li je to od Boga ili nije. Ja sam sa svoje strane dao svedočanstvo o tome šta sam lično doživeo, kako sam došao u kontakt sa braćom iz Beograda, kako sam ja ispitivao, i način na koji sam ja lično osvedočen da je ta stvar od Boga. Istakao sam da je najbitnije ljude proceniti kroz ono što govore, što propovedaju. Zajedno sa njima sam se složio da u nauci nema nikakvih otklona od onoga što adventisti veruju. Tačka na kojoj smo se razišli je bila ta, da su oni smatrali da to nije dovoljno. Oni su verovali da je moguće da neko propoveda ispravno a da ipak delo ne bude od Boga.
Ovo je vrlo teška tačka razdvajanja. Gledao sam ljude koje sam duboko cenio, i preko kojih sam sam učio Jevanđelje. Ni danas ne prestaje bol u srcu za njih. Kako su dospeli u stanje da ne mogu da prepoznaju pečat Gospodnjeg duha kroz nečije reči, pojavu, ponašanje? Kako neko na položaju tolike odgovornosti može da okleva, i da ne ispituje rodove, ostavljajući to za neku neodređenu budućnost? Razgovor sa bratom Antićem je tekao mirno. Naveo sam mu imena pastora iz čijih sam usta čuo da ne veruju da smo kao narod pozvani da izgradimo hrišćansko savršenstvo. On je stao na stranu tih ljudi. On isto tako veruje. Pokušao sam da mu iznesem dokaze da je to pogrešno. Naveo sam mu citat iz knjige: Prava i pogrešna merila od Kliforda Goldštajna, u kome navodi reči Duha proroštva da onaj koji ne veruje da može steći savršenstvo, nema veru kojom može da dostigne nebo (parafraziram). On je odgovorio da poznaje Kliforda lično i zna šta on po tom pitanju veruje, zatvarajući tako prostor za razgovor na bazi dokaza. Citirao je Pismo rečima jevrejskog učitelja Gamaleila kada je rekao: "Ako delo nije od Boga, ono će propasti..." Na moje pitanje da li veruje da će Gamaleilo biti u broju spašenih sa takvim stavom, premda je imao toliko prilike da se osvedoči u zemlji u kojoj je Galilejac gazio prašnjave puteve, on je potpuno izgubio svoj mir. Povišenim tonom mi je rekao: "Kada si me sinoć pozvao da razgovaramo imao sam određeni nemir, ali sada znam da si ti poslan od sotone. Tvoje ponašanje, izraz očiju, sve to mi jasno govori da je to od đavola..."
Imali smo i lepih iskustava u tom vremenu. Izdvajam jedno koje mi je posebno ostalo u sećanju. Dok sam se tog jutra spremao u crkvu, dobio sam jak utisak da treba da ponesem i knjigu "Velika Borba". Proveli smo ceo dan u dvorištu crkve, razgovarajući sa ljudima. S večera smo se vraćali kući pešice bulevarom prema Karaburmi. Bio sam u društvu sa Milanom Mijajlovićem i Željkom Kneževićem. Dok smo prolazili kraj francuskog groblja, Željko nam je ispričao šta je skoro doživeo na tom mestu. Tih dana je propovedao u zgradi Studentskog doma na Karaburmi. Neko je to javio stanarima internata Bogoslovskog pravoslavnog fakulteta. Okupila se grupa agresivno raspoloženih mladića koji su počeli pravu hajku na Željka. Samim čudom je uspeo da umakne, preskačući visoki zid groblja, i primirivši se tu neko vreme. Milan je ispričao da je i on skoro imao susret sa jednim sveštenikom u autobusu gradskog prevoza. Dok je pričao o razgovoru koga su vodili, zaobišli smo jednu grupu mladih ljudi sa kojima je jedan sveštenik nešto govorio. Zaobišli smo tu grupu i nastavili put dalje. Milan je prepoznao upravo tog sveštenika o kome je bila reč. Kada smo već prilično poodmakli od te grupe, sveštenik nas je pozvao: "Halo momci, stanite, jeste li vi Amerikanci?" Aludirajući na našu svečanu, crkvenu odeću, obratio nam se na engleskom. Mi smo im prišli i tada je prepoznao Milana. Izraz lica mu se naglo promenio. Ućutao je. Ono što smo u narednih pola sata doživeli bilo je jedno od najupečatljivijih iznošenja evanđelja javno na ulici praćeno očiglenom silom sa Neba. Govorili smo dve grupe ljudi, dok su prilazili stalno novi studenti bogoslovije. U grupi kojoj sam ja govorio primetio sam nekoliko jako otvorenih i prijatnih mladih ljudi. Pored toga što su postavljali provokativna pitanja, bazirana na intelektualnom poznanju hrišćanske nauke i istorije, osetilo se da žedne za pravim Jevanđeljem.. Objašnjavali smo im šta znači život sa Isusom; to je Isusov život u nama. To je potpuna predaja Njemu, i Njegovo vođstvo u svakom trenutku. Vera je gledanje u Hrista, pouzdanje u sve što je rekao i uporno traženje Njegovog prisustva. Kada je došlo vreme da završimo razgovor, jedan od mladića koji je sve vreme ćuteći slušao, zamolio me da mu dam napismeno nešto od toga što sam govorio. U tom trenutku sam shvatio zašto sam trebao poneti "Veliku Borbu" tog jutra. Ovaj jednostavni mladić se srdačno zahvalio. Sa radošću u srcu, otpratio sam pogledom ceo njegov put do internata sa tom blagoslovenom knjigom pod miškom.
Željko sve to vreme nije mogao da se načudi kako je bilo moguće tako otvoreno propovedati ljudima od kojih su neki još samo pre par sedmica bili spremni da se fizički obračunaju sa njim, vođeni slepim fanatizmom. Zaključili smo da je ovoga puta razlika bila da nismo išli u svojoj sili.
Septembra 2002. imao sam sledeći san: Sedeo sam u crkvenoj dvorani, gde smo pratili izlaganje propovednika. Prepoznao sam o kome se radi. U jednom trenutku me obuzima sila Gospodnja u kojoj ustajem i izgovaram sledeće reči:“Braćo i sestre, ovaj čovek lažePogledom koji je odavao neprijateljstvo ali i nemoć, ovaj „najamnik“ me pogledao i sišao sa propovedaonice napuštajući dvoranu. Zatim se ponovo vratio, stao iza katedre i nastavio govor. Međutim, njegovo lice je naglo propalo, kao u prerano ostarelog čoveka, glas se gubio i postajao sve tiši. On je izgubio dobar deo svoje sile.Ponovo sam ustao i ponovio iste reči. Propovednik je ponovo napustio prostoriju, i nakon toga se vratio, ovoga puta još ostarelijeg lica i manje snage. Ovo se ponovilo još jedanput, da bi na kraju video da je propovednik postao potpuno proziranUjutro sam se probudio sa veoma teškim osećanjem da sam postupajući grubo, gotovo uništio ovog čoveka. Nakon usrdne molitve Bogu dobio sam osvedočenje da je ova poruka došla od Njega. Našao sam sledeći citat koji to potvrđuje:
„Onima koji se, kao i mladi poglavar, nalaze na visokim, poverljivim položajima i imaju veliko imanje, može izgledati kao suviše velika žrtva odricanje od svega da bi sledili Hrista. Ali to je pravilo koje važi za sve koji žele da postanu Njegovi učenici. Poslušnost se mora pokazati u svemu što se prihvati. Samoodricanje je suština Hristove nauke. Često se iznosi i poučava jezikom koji izgleda vrlo zapovednički, zato što ne postoji drugi način za čovekovo spasenje osim da se odlučno odbaci sve ono što će, ako se gaji, slomiti celo biće.“ (DA 523)
Nakon skoro pola godine, razumeo sam i tumačenje ovog sna. On predstavlja ono na šta nas Bog danas poziva, i što je sastavni deo naše službe. To je otvoreno svedočanstvo koje treba da oživi po našim crkvama. Mi stvari moramo nazvati pravim imenom propovedanjem istine kakva je u Hristu, sa jedne strane, i razobličavanjem zabluda i svake duhovne prevare koja odvodi od Hrista, sa druge strane. Ublažavanjem poruke koju Gospod stavlja u usta svojih glasnika, čini se neprocenjiva šteta. U ovom delu nema nikakvog mesta za lažni respekt. Istina mora da odjekne usred Božjeg naroda, i ako nema nikoga da je zastupa, kamenje će progovoriti. Neposvećene duhovne vođe zaklanjaju spasonosni pogled na Hrista, i samo upornim i posvećenim naporima u sili Božjoj, a opet sa krotošću i poniznošću, jasnom rečju istine, će biti učinjeni „providnima“ da bi narod koji želi mogao ugledati Raspetoga;
"Svakoj generaciji je Bog slao svoje sluge da ukore grijeh, kako u svijetu tako i u crkvi. Ali ljudi žele da im se govore ugodne pojedinosti, a čista, neuljepšana istina nije im prihvatljiva. Kad su otpočinjali svoje djelo, mnogi reformatori odlučili su biti vrlo oprezni u napadanju grijeha crkve i naroda. Nadali su se da će povesti ljude natrag k učenjima Biblije primjerom čistog kršćanskog života. Ali na njih je sišao Duh Božji, kao što je sišao na Iliju, i oni se nisu mogli uzdržati od propovijedanja jasnih biblijskih riječi – učenja koja nisu bili skloni iznijeti. Oni su bili potaknuti da gorljivo iznesu istinu i opasnost koja prijeti dušama. Riječi koje im je Gospod dao govorili su bez straha od poslijedica i ljudi su bili prisiljeni čuti upozorenje. Ovako će poruka trećeg anđela biti objavljena. Kada dođe vrijeme za glasnu viku, Gospod će raditi kroz ponizna oruđa vodeći umove onih koji su se posvetili njegovoj službi.“
U Beogradu smo imali još veliki broj iskustva u kojima smo videli da svetovni ljudi, pa čak i pripadnici drugih crkava, više slušaju ono što smo iznosili od samih naših vernika u crkvi. Dok nam je jedan stari beogradski profesor na Trgu republike uputio reči : "Blago crkvi koja može da sluša ovakve reči", duboko u srcu smo skrivali bol zbog toga što smo upravo tog jutra iz jedne od tih crkava bili silom isterani.
Kada sad razmišljam o tome, mogu da preuzmem odgovornost za to da je lično moj nastup, kao i nastup moje braće sa mnom, često bio prejak i verovatno težak za primiti. To je ono za šta se molim Bogu i svim braći i sestrama da mi oproste. Nisam ih dovoljno voleo. To je jedna strana.
Druga strana je to što je činjenica, a to je da smo govorili i delovali po onome što smo verovali iz celog srca i držali se toga. Do sada nije bilo nikoga ko je pronašao doktrinalnu grešku u tome. Koliko je meni poznato čak i na propovedničkim sastancima, povodom toga što se u Beogradu odvijalo 2001. i 2002. je rečeno da je u tome što učimo čista nauka advenista sedmog dana. Mi smo, sa druge strane, sve vreme mogli da ukažemo na ono što u nauci i praksi vođa naše crkve nije ispravno. Mi smo uvek verovali da je proročanstvo Elen Vajt odavno ispunjeno među nama. Ono glasi ovako:
Kada sad razmišljam o tome, mogu da preuzmem odgovornost za to da je lično moj nastup, kao i nastup moje braće sa mnom, često bio prejak i verovatno težak za primiti. To je ono za šta se molim Bogu i svim braći i sestrama da mi oproste. Nisam ih dovoljno voleo. To je jedna strana.
Druga strana je to što je činjenica, a to je da smo govorili i delovali po onome što smo verovali iz celog srca i držali se toga. Do sada nije bilo nikoga ko je pronašao doktrinalnu grešku u tome. Koliko je meni poznato čak i na propovedničkim sastancima, povodom toga što se u Beogradu odvijalo 2001. i 2002. je rečeno da je u tome što učimo čista nauka advenista sedmog dana. Mi smo, sa druge strane, sve vreme mogli da ukažemo na ono što u nauci i praksi vođa naše crkve nije ispravno. Mi smo uvek verovali da je proročanstvo Elen Vajt odavno ispunjeno među nama. Ono glasi ovako:
"Vama ne znači ništa svetlo koje je Isus, došavši sa neba, dao Jovanu i svom narodu. Učite da dolazeći događaji nisu od tolikog značaja da bi im se trebala pokloniti posebna pažnja. Istinu, koja je nebeskog porekla, smatrate suvišnom. Vi kradete Božjem narodu iskustva koja je imao u prošlosti i na to mesto stavljate lažnu nauku U jednoj noćnoj utvari mi je jasno pokazano, kako neko ovakve poglede posmatra kao velike istine koje se trebaju širiti u ovo vreme. Pokazana mi je jedna platfoma koja je nošena dobrom drvenom građom – to su bile istine Božje rečiTada začuh jedan glas: „Gde su stažari koji treba da stoje na zidovima Siona? Da li spavaju? Ovaj temelj je napravio Građevinar. Ona će podneti oluje i nevreme. Da li će se ovom čoveku dozvoliti da širi učenja koja ne priznaju protekla iskustva Božjeg naroda? Vreme je da se preduzmu odlučni koraci
Neprijatelj duša je odlučio da stvori utisak o potrebi podizanja jedne velike reforme u redovima adventista sedmog dana. Ova reforma bi se trebala sastojati od toga da se odustane od učenja koja su priznata kao stubovi naše vere. U vezi sa tim trebalo bi da se odvija i jedan proces reorganizacije. Šta će biti rezultat jedne takve reforme ukoliko se ona provede? Napustiće se principi istine koje je Bog u svojoj mudrosti dao svojoj crkvi. Naša religija će biti pomenjena. Fundamentalni pincipi, koji su u toku zadnjih pedeset godina nosili naše delo, biće proglašeni pogrešnim. Oformiće se jedna nova organizacija. Pisaće se knjige sasvim drugačije vrste. Proširiće se jedan sistem intelektualne filozofije. Subota će se, naravno, olako uzimati, kao i Bog koji je dao. Ukloniće se sve što bi moglo smetati na putu ovog novog pokreta... Vaš temelj je izgrađen na pesku. Oluja i nevreme će ovu zgradu odneti sa sobomKo poseduje autoritet, da pozove u život jedan ovakav pokret? Mi imamo svoje Biblije. Imamo naša iskustva, koja su potvrđena čudesnom silom Svetog duha. Imamo istinu koja ne dopušta nikakve ustupke. Ne trebamo li odbaciti sve ono što se nije u saglasnosti sa tom istinom? Oklevala sam da ovo, na šta me Sveti duh poticao, objavim i iznese,. Nisam htela biti dovedena u poziciju da zavodljivi uticaj ovog lažnog učenja osramotim. Međutim, po Božjem je planu da se protivimo ovakvim pojavama zabluda.“(Odabrana svedočanstva, nemačko izdanje, 1 Sveska, st. 215-216).
U oktobru sam se ponovo vratio za Nemačku.
Pretplati se na:
Postovi (Atom)