„U Adamu“ i „u Hristu“

„U Adamu“ i „u Hristu“

Razjašnjenje problema

Jack Sequeira

Niti ja, niti 1888 MSC ne učimo ono sto nam se često pripisuje - a to je Augustinovo shvatanje pojma „u Adamu“, da je ceo ljudski rod “zgrešio sa Adamom“ i zato „Adamov greh u realnoj formi je naš greh“.
To je jeres učenja o originalnom grehu.

Dokle jeste istina da Stari Zavet koristi množinu u 1 Moj. 2, 7 “životi“ ali može imati značenje u jednini, ipak reč „Adam“ u Jevrejskom znači „čovečanstvo“ - množina. Reč „Adam“ se nalazi negde oko 510 puta u Bibliji i retko je upotrebljena kao lično ime. U većini slučajeva ima kolektivno značenje (mnogi u jednome). Dobar primer jeste
1 Moj. 5, 1.2 gde se u drugom stihu koristi reč „čovečanstvo“ NKJV, ili “čovek“ NIV u originalu jeste „Adam“.

Jevrejima 7, 9.10 nije jedini pasus koji dokazuje da su svi ljudi bili uključeni u Adamov greh. Postoje i drugi kao recimo Rim. 5, 12: “Kao što kroz jednog čoveka dođe na svijet greh, a kroz greh smrt..“; ili st. 18: „kao što kroz greh jednoga (Adama) dođe osuđenje na sve ljude“; ili st. 19: „kao što neposlušanjem jednoga čoveka mnogi (ceo ljudski rod) postaše (proslo vreme) grešni...“; ili 1 Kor. 15, 22: „Jer kao sto u Adamu svi umiru“.

Znaci, celo čovecanstvo je bilo uključeno u Adamov greh jer ljudski rod je umnožen Adamov život (vidi Dela 17, 26). Ali to ne znači da smo mi odgovorni (ili krivi) zbog Adamovog greha. Život sa kojim smo se rodili potiče od Adama. Adam nije imao dece pre nego što je pogrešio i zato život koji je on preneo svojim potomcima jeste život koji je već zgrešio (u kolektivnom smislu) i zato legalno stoji osuđen na smrt. To je ono sto je celo čovečanstvo nasledilo rođenjem i je jasno učenje apostola Pavla.

“U Hristu“
Razlika izmedju objektivnog i subjektivnog

Neki ne mogu videti razliku između objektivnog i subjektivnog korišćenja izraza „u Hristu“. Oni ovom izrazu daju samo subjektivno značenje. Čineći to oni moraju ignorisati Pavlove stihove u kojima on ovome izrazu daje objektivnu primenu koja uključuje celo čovečanstvo. Evo dva primera iz Efescima: „Kao što nas On (Bog) izabra u Njemu (Hristu) pre postanja sveta, da budemo sveti i pravedni pred Njim u ljubavi“ Ef. 1, 4; i „Čak kada smo bili mrtvi u gresima (znači pre obraćenja) ožive nas sa Hristom“ Ef. 2, 5. Ako se reči „naš“ i „mi“ u ovim stihovima odnose samo na one koji veruju, onda činimo da Pavle uči kalvinističku doktrinu predodređenja, za koje siguran sam da je ne verujemo. Izrazu „u Hristu“ u Bibliji je dato objektivno i subjektivno značenje.

Objektivno, ceo ljudski rod je bio u Hristu kada je On umro na krstu (vidi 2 Kor. 5, 14). Zato je Hristos nazvan „Spasitelj svih ljudi“ 1 Tim. 4, 10. Ipak, subjektivno se izraz „u Hristu“ odnosi samo na vernike koji kroz veru stanuju u Hristu. Neuspeh razlikovati objektivni deo jevanđelja od subjektivne primene jeste motiv zbog koga
postoji velika konfuzija u nasoj crkvi oko spasenja.

Kao što mi nismo odgovorni zbog Adamovog greha, ali snosimo posledice, tako, mi nemamo zasluge zbog Hristove poslušnosti ali smo blagosloveni kroz Njegovu pravednost. To je opravdanje verom, koje čini objektivne činjenice pojma „u Hristu“ efikasne u nasem životu.“Jer je Hristos svršetak (grč. ispunjenje) Zakona za opravdanje svakoga koji ga veruje“ Rim. 10, 4. To ne znači da: „jer ja sam bio u Hristu, ja sam spasao sam sebe kroz Njega“ kao što neki kažu da mi učimo.

Vera moze biti jedna suptilna forma dela

Ako nas Bog stavlja u Hristu samo otkako smo poverovali u Njega, onda mi činimo od vere jednu suptilnu formu dela. Nigde u Bibliji ne piše da smo mi spaseni „zbog“ naše vere (to bi značilo spasenje kroz dela), nego Biblija kaze da smo spaseni „kroz“ veru. Vera je samo instrument ili kanal kroz koji primamo Hristovu pravednost. Predmet vere - Hristos i Njegova pravednost - jeste ono što nas spasava, sada i na sudu.

Preporučujem čitaocima da proucavaju ove izraze kroz sve tekstove gde su upotrebljeni, u svim formama i u kontekstu. Otkrićete, kao sto sam ja otkrio, da je istina „u Hristu“ centralna tačka Pavlove teologije kroz koje mi jasno razumemo slavnu dobru vest večnoga Jevanđelja.

EGW je napisala nekoliko citata oko njenog shvatanja izraza „u Adamu i u Hristu“. Evo tri od njih:

“Svojim srodstvom sa prvim Adamom, čovek nije primio ništa drugo sem krivice i smrtne presude. Ali je Hristos stupio na poprište na kojem je Adam pao i prešao preko njega izdržavši svako kušanje u interesu čoveka. Izlazeći iz kušanja neopoganjen, On je iskupio ljudski rod od Adamovog sramnog neuspeha i pada“ SDABC vol. 6, 1074; srp. 641.

“Imamo razloga za neprekidno zahvaljivanje Bogu jer Hristos, kroz svoju savršenu poslušnost, je povratio nebo koje ga je Adam neposlušanjem izgubio. Adam je zgrešio i njegova deca dele krivicu i posledice; ali Isus je nosio Adamovu krivicu i sva Adamova deca koja ce se zakloniti kod Hrista, drugog Adama, mogu izbeći kaznu zbog prestupa“
(Faith and Works, 88).

“Blažena je duša koja moze reci: „Izgubljena sam u Adamu, ali otkupljena u Hristu“ (Sons and Daughters of God, 120).

Objektivne činjenice u Bibliji

Evo kako mi razumemo objektivne činjenice motiva „u Hristu“:

1. Neki današnji teolozi priznaju da je motiv „u Hristu“ centralna tačka Pavlove teologije.

2. Apostol Pavle je bio pozvan od Boga da evangelizuje paganski svet (Ef. 3, 8). Na žalost, niti jedna njegova propoved nehrišćanima nije zapisana. Sve što imamo su njegove poslanice napisane za vernike koji
su verom prihvatili istinu kakva je u Hristu.

3. Ali i pored toga imamo dovoljno dokaza da je Pavle dao motivu „u Hristu“ jedno objektivno značenje koje uključuje ceo ljudski rod. Jasnije receno, Pavle ne ograničava ideju „u Hristu“ samo na vernike, nego kaže da je celo čovečanstvo otkupljeno „u Hristu“. Vernici su ljudi koji su verni istini kakva je u Hristu (Ef. 1, 1). Po Pavlu vernici su oni ljudi koji su pozitivno odgovorili jevanđelju i odlučili svim srcem da ostanu u Hristu, nešto što ne možete učiniti ako niste već u Njemu.

4. Sledeći dokazi jasno pokazuju da je Pavle dao izrazu „u Hristu“ objektivno značenje koje uključuje celo čovečanstvo.

a. On podseća vernike da su izabrani i otkupljeni u Hristu pre njihovog obraćenja (Rim. 5, 6-10; Ef. 1, 4; 2, 5, 6; 2 Tim. 1, 8-10). Ako primenimo ove stihove samo na verne onda činimo Kalvinovu doktrinu o predodređenju ispravnu.

b. Pavle kaže vernima iz Korinta da kao što „u Adamu svi umiru“, tako “u Hristu svi (celo čovečanstvo) oživljeti“ - jasno neki za večni život (verni) i neki za večnu smrt (neverni). Razlog za ovaj „u Hristu“ stih jeste to što su neki iz Korinta odbacili istinu o vaskrsenju (st. 12). Pavle kaže da kao što je Adam razlog (izvor) naše smrti, tako je Hristos razlog (izvor) našeg vaskrsenja (1 Kor. 15, 21-23; vidi i Rim. 5, 12-18).

c. Pavle naziva Hrista „poslednji Adam“ (1 Kor. 15, 45). Kao što smo ranije rekli, reč „Adam“ znači čovečanstvo. Kada je Isus uzeo našu kolektivnu ljudsku prirodu kada se otelotvorio, Bog je tada stavio ceo ljudski rod, kome je bilo potrebno otkupljenje, u Hristu, i tako On je postao poslednji Adam. To ga je kvalifikovalo da bude naš zamenik i predstavnik. Hristos je postao Spasitelj sveta (Jov. 3, 16) ili svih ljudi (1 Tim. 4, 10).

d. Pavlovi univerzalni stihovi ukazuju na jedno ispunjeno spasenje za sve ljude „u Hristu“. To spasenje postaje lično, individualno efikasno kroz veru (Rim. 5, 18; 2 Kor. 5, 18-21; 1 Tim. 2, 6; 4, 10; Tit 2, 11; Jev. 2, 9).

e. U vecini slučajeva Pavlova subjektivna primena istine „u Hristu“ za verne kao i za sebe, se temelji na objektivnoj istini koja je već ispunjena u Hristu (Gal. 2, 20; 6, 14; 2 Kor. 5, 14. 15; Ef. 1, 3-6; Col. 2, 20; 2 Tim. 2, 11). Ako nas Bog stavlja u Hrista zbog naše vere (učenje Arminijusa - učenje koje podržava danas naša crkva) onda mi od vere činimo da postane jedna suptilna forma dela. Ali kroz veru mi ostajemo u Hristu (Jov. 15, 4-8).

f. Za Pavla subjektivno iskustvo krštenja jeste uvek „u Hristu“. Kroz krštenje vernik izražava svoju veru - poslušnost objektivnoj istini koja se desila pre 2000 godina u Hristu razapetom, pogrebenom i vaskrslom (Gal. 3, 27; Rim. 6, 3-8).

5. Sve ove činjenice ukazuju da je ideja „u Hristu“ srce jevanđeoske poruke koju je Pavle pričao na svojim evangelizacijama. Kada se dobra vest spasenja prezentira u kontekstu motiva „u Hristu“ onda ce ljudi shvatiti da je Bog u Hristu već pomiren sa njima (Rim. 5, 10). Ostaje samo da se oni pomire sa Bogom (2 Kor. 5, 18-20). Baš ta Božja dobrota, otkrivenje Njegove blagodati, jeste ono što vodi ka istinskom pokajanju i obraćenju (Rim. 2, 4; Tit, 2, 11). To je opravdanje verom.