„Ne znate li da su telesa vaša udi Hristovi ? Hoću li dakle uzeti ude Hristove i od njih načiniti ude kurvine? Bože sačuvaj! Ili ne znate da ko se kurvom sveže jedno telo s njom postane? Jer, reče, biće dvoje jedno telo. A ko se Gospoda drži jedan je duh sa Gospodom. Bežite od kurvarstva; jer svaki greh koji čovek čini osim tela je; a koji se kurva on greši svom telu.“
"Na čelu joj napisano ime - tajna: "Babilon veliki, mati bludnica i gnusoba zemljinih."
Jedno od značajnih učenja Svetog Pisma je nauka o telu. Slično kao što funkcioniše telo pojedinca, postoje zakonitosti u životu organizacije. Kao što ono što čini telo neizostavno utiče na duh, tako je ono što se čini u okviru jedne organizovane crkvene zajednice prepoznato kao atmosfera koja obavija sve pojedince koji joj pripadaju.
Objektivno nije moguće pripadati jednom organizovanom telu a ne uzeti udela u duhu koji na tom mestu provejava.
Sveto Pismo uči da je nemoguće biti sa nekim zajedno i istovremeno drugačiji od njega. Koliko god pojedinac posedovao lične kvalitete, revnost i znanje, on neće biti drugačije tretiran pred Božjim sudom, nego kao deo tela kojem pripada.
Da je to tako potvrđuje svedočanstvo proroka Jezekilje koji proriče da će iz Jerusalima, tj. Božje organizacije poslednjeg vremena biti iskorenjeni i bezbožni i pravedni. Jer ukoliko ti sam ne činiš zlo i dalje si deo toga zla ukoliko se jasno ne odvojiš i javno ga ne osudiš.
Ti postaješ deo duhovne preljube ne samo aktivno nego i pasivno.
Primer u sadašnjem vremenu, strašan i opominjući jeste organizacija adventista sedmog dana u Nemačkoj.
Sredinom devedesetih godina je vodstvo adventista u Nemačkoj počelo pregovore sa nemačkim ogrankom ekumenskog pokreta u ovoj zemlji. Vođena je duga prepiska i sve se to dešavalo tajno. Zbog stavova o ekumenizmu po kojem je crkva poznata, tadašnji predsednik nemačkih adventista je odlučio da pregovara u ime jedne grupe tzv. progresivnih adventista koji su prijateljski raspoloženi prema Ekumenskom pokretu.
Njegova sekretarica je dobar deo te prepiske, po svojoj verskoj dužnosti, predala jednoj grupi adventističkih teologa. Oni su prepisku objavili i obznanjeno je ono što je trebalo da ostane tajna: Crkva je da bi stekla status gosta u ekumenskoj organizaciji morala da redefiniše jedan deo svojih verovanja.
Iako su ovi događaji izazvali veliku buru negodovanja i postali predmet diskusija, do dan danas se nije promenio status organizacije. To praktično znači da postoje određene obaveze prema ekumenskom telu, zajedništvo koje se gaji kroz zajedničke aktivnosti i obavezujuće odluke, kao i finansijsku podršku.
O tome je dosta rečeno. Generalno telo adventista na svetskom nivou je reagovalo upozorenjima, međutim niko nije snosio posledice.
Kada smo svojevremeno razgovarali o ovom problemu na nivou učenja Pisma, bilo je jasno da je jedino rešenje bilo u tome da se kompletna Unija isključi i vernici koji su protiv ekumenskih povezivanja prime kao članovi adventističkog tela.
Godinama je naše organizaciono telo u Nemačkoj pod uticajem duha ekumenizma.
Pre izvesnog vremena sam bio prisutan na jednom biblijskom času koji je održavao ozbiljan i posvećen član, učitelj lokalne organizacije adventista. Na njemu je tvrdio da je čovek nakon krštenja vodom bez greha. Gresi su mu krštenjem oprošteni, a nakon toga hrišćaninu ostaje samo da na redovnim službama Večere Gospodnje to oproštenje održava i eventualne grehe koje je u međuvremenu počinio okaje.
Ovaj čovek sprema nekoliko porodica koje žele da pristupe crkvi kao članovi.
Postoji velika potreba danas da se razobliči delovanje ekumenskog duha i približavanje stavova verništva onome što Pismo osuđuje kao otrovno vino Vavilona.
Nema komentara:
Objavi komentar