Sveti Duh je Hristos

Verujemo za Svetog Duha da je treća ličnost božanskog Trija. Istovremeno verujemo da je On Hristos, jer se tako otkriva u Pismu. Dakle On je različita ličnost od božansko ljudske ličnosti Isusa Hrista, ali je istovremeno taj isti Hristos. On je samo božanska ličnost, ali ništa drugo nego Hristos tako da možemo slobodno da kažemo da je Sveti Duh Hristos i Hristos Sveti Duh.

Zato se u Pismu Sveti Duh kao i Hristos naziva:

-Utešitelj  I ja ću umoliti Oca, i daće vam drugog utešitelja da bude s vama vavek: Duha istine; dakle prvi Utešitelj je Hristos. Isto tako Hristos kaže:  evo ja sam s vama u sve dane do svršetka veka. Ovde je vrlo jasno da Hristos za Duha kaže "Ja".

-Drugi Adam: Tako je i pisano: Prvi čovek Adam postade u telesnom životu, a poslednji Adam u duhu koji oživljuje. Ali duhovno telo nije prvo, nego telesno, pa onda duhovno.

Prvi je čovek od zemlje, zemljan; drugi je čovek Gospod s neba. Adam znači čovečanstvo kao zbirna imenica. Novo čovečanstvo ili drugo čovečanstvo koje je stvoreno nanovo Hristovim delom nanovog stvaranja je opisano ovako: Zakon zapovijesti naukama ukinuvši; da iz oboga načini sobom jednoga novog čovjeka, čineći mir; Dakle taj novi čovek je u prvom izjavi Duh, a u drugoj Hristos. Pošto postoji samo jedan novi čovek, jedna nova prioroda sledi da Hristos jeste Duh.

- Sin čovečiji. Hristos razgovara sa Nikodimom na obroncima Maslinske gore i kaže mu:  I niko se ne pope na nebo osim koji siđe s neba, Sin čovečiji koji je na nebu. Šta ovde imamo? Imamo Sina čovečijeg koji razgovara sa Nikodimom i Sina čovečijeg na Nebu koji je Sveti Duh.

Prorok Jezekilja je bio prenesen u poslednje dane. Dokaz za to su njegovi opisi zapečaćenja i suda nad živima, koje se odigravaju isključivo u poslednje vreme. Kao takav, prenesen u zadnje dane opisuje sledeća iskustva sa Svetim Duhom:

Tada mi reče: Prorokuj duhu, prorokuj, sine čovečji, i reci duhu: Ovako veli Gospod Gospod: Od četiri vetra dođi, duše, i duni na ove pobijene da ožive. I prorokovah, kako mi se zapovedi, i uđe u njih duh, i oživeše, i stadoše na noge, beše vojska vrlo velika.

Prorok je ovde prvo slika Hrista, Sina čovečijeg koji umoljava Oca da pošalje Duha na svoj narod. Proricanje Duhu jeste molitva.

Pošto Duh tj. Hristos deluje preko svojih propovednika vere, one propovedi vere kroz koju se Duh Sveti prima, prorok je ovde slika ne samo Hrista nego i njegovih izabranika koji razumeju i iznose pravdu vere. Po novom zavetu se propoved pravednosti kroz veru naziva prorokovanje.

Ukoliko je Duh bezlična sila, zašto se proroku daje nalog da se moli Duhu? I drugo, kako da se moli nečemu ako to nije ni manje ni više nego božanska ličnost? Zapazimo da je prorok slika Božjeg naroda u poslednje dane. Dakle Duh je apsolutni i potpuni Bog i punina božanstva u koga se uzdamo za iskustvo novorođenja i preporoda Božjeg naroda. Potpuno isto važi za Hrista.

 A šeste godine, šestog meseca, dana petog, kad seđah u svojoj kući i starešine Judine seđahu preda mnom, pade onde na me ruka Gospoda Gospoda.

I videh, a to oblik na oči kao oganj, od bedara Mu dole beše oganj, a od bedara gore beše kao svetlost, kao jaka svetlost. I pruži kao ruku, i uhvati me za kosu na glavi, i podiže me duh među nebo i zemlju, i odnese me u Jerusalim u utvari Božjoj na vrata unutrašnja koja gledaju na sjever, gdje stajaše idol od revnosti, koji draži na revnost …I reče mi: sine čovječji, podigni oči svoje k sjeveru. I podigoh oči svoje k sjeveru, i gle, sa sjevera na vratima oltarskim bijaše onaj idol od revnosti na ulasku.. Potom mi reče: sine čovječji, vidiš li što ti rade? velike gadove koje tu čini dom Izrailjev da otidem daleko od svetinje svoje? 

 Jezekilja u pomenutom slučaju predstavlja sliku Božjeg naroda u poslednje vreme, koji treba da sagleda veličinu otpada u vodstvu Božjeg naroda i uzroke koji su doveli do toga, koji preti da liši celi Izrailj spasonosnog Božjeg prisustva. On u nadahnuću piše o našem vremenu:

…primiče se kraj, bliži se konac zemlji na sve četiri strane svijeta. (7,2 K.S.)

Da li čitalac može da da odgovor na pitanje: Koga je to Jezekilja video u gornjoj viziji i ko ga je uhvatio za kosu i odveo u Jerusalim koji je između neba i zemlje? 

Jedini mogući odgovor na osnovu Pisma koje na različitim mestima opisuje Hristovu pojavu, jeste da je prorok video božansku ličnost Isusa Hrista, bez ljudske prirode koja je Duh Sveti.

Dakle pre nego što ugleda idolopoklonstvo u Jerusalimu i gadove koje čini Božji narod, izabrani treba da ugledaju Duha, treću ličnost božanstva bez koje nema pobede. Svi oni koji smatraju da su pozvani na delo reforme u Božjem narodu, a da ne znaju i ne gledaju Duha, nisu opunomoćeni za taj posao. To je slika iz Jez.8 poglavlja.

Oni koji smatraju da su hrišćani, poštovaoci Boga i Hrista, a ne odaju počast i primat, obožavanje Svetom Duhu kao Hristu, ne trebaju i ne smeju da se slede kao autoriteti.

 „Niko ne može Isusa Gospodom nazvati osim Duhom Svetim.“ (11.Kor.12:3).

Dakle primanje Duha ide čak i pre nego bilo šta drugo u našoj religiji. Neprihvatljivo je bilo kakvo uzimanje u usta Hristovog imena bez da se prima Sveti Duh. Pošto ne može da se prizna ono što se ne poznaje, naša velika potreba je razumevanje da je Hristos naš Sveti Duh.