Nije bez razloga toliko napora uloženo da se od vernika Crkve ostatka sakrije biblijska proročka istina da će njihovo vreme milosti, njihova šansa isteći pre nego ostalih verskih grupa i svetovnih ljudi.
Sveto Pismo uči da će sud, koji se ispravno naziva istražni sud ili sud nad vernicima, predadventni sud, početi od Crkve Božje. To znači da će vernici prave crkve biti suđeni vremenski pre nego ostali ljudi. Sa time se slaže upozorenje Laodikejskoj crkvi da će njeno vođstvo tj. anđeo te crkve biti odbačno ako se ne promeni. Imamo još neke svedoke koji jasno ukazuju na to da će postojati kraj pre kraja, kao što je paralela sa istorijom jevrejskog naroda koja se po Hristovim izjavama kao veliki orginal treba pojaviti na kraju dana, u mnogo težem obliku i dalekosežnijim posledicama. Stvarno nije nikakvo čudo ako se ove činjenice pokušavaju sakriti, jer ukoliko dođu do naroda, mnogi bi se otrgli od uticaja prevarnih autoriteta u crkvi koji imaju poreklo u silama mraka.
Značajan svedok koji govori nama koji živimo u posledku se nalazi u knjizi Jestire. Mi znamo da ova knjiga sadrži posebnu poruku za poslednje dane. Primera radi, ovde se nalazi slika smrtnog dekreta koji treba da stupi na snagu pred sami kraj. O tome čitamo na samom kraju knjige. Na početku knjige nalazimo sliku za događaje koji će vremenski biti uvod u smrtni dekret. Ovo je vredno naše potpune pažnje jer se radi o neposrednoj budućnosti koja leži upravo ispred nas.
U prvom poglavlju je opisana gozba cara Persije i Medije:
U to vreme, kad seđaše car Asvir na prestolu carstva svog u Susanu carskom gradu,
Treće godine carovanja svog učini gozbu svim knezovima svojim i slugama svojim, te beše kod njega sila persijska i midska, vlastelji i upravitelji zemaljski;
I on pokazivaše bogatstvo i slavu carstva svog i diku i krasotu veličine svoje mnogo dana, sto i osamdeset dana.
I posle tih dana učini car svemu narodu što ga beše u Susanu carskom gradu od malog do velikog gozbu za sedam dana u tremu u vrtu od carskog dvora.
Zavesi beli, zeleni i ljubičasti behu obešeni vrpcama belim, lanenim i skerletnim o biočuzima srebrnim na stupovima mramornim; odri behu zlatni i srebrni po podu od zelenog, belog, žutog i crvenog mramora.
A piće davahu u sudovima zlatnim, i to u sudovima drugim i drugim, a vina carskog beše izobila, kako može biti u cara.
I pićem niko ne navaljivaše po naredbi, jer car beše zapovedio svim pristavima doma svog da čine kako ko hoće.
Vernici poslednje poruke koji su navikli da istražuju će ovde prepoznati da se radi o slici velikog orginala tj. Hrista koji je u slici cara i koji posreduje u nebeskoj svetinji. Preneseno na pravo značenje ovog slikovitog istorijskog opisa Hristos pravi gozbu za svoje službenike i pokazuje im lepote svojih dvorova svoje svetinje. Ta prva faza traje 180 dana i slika je za vreme milosti za adventiste, narod svetinje. Oni predstavljaju ove činovnike i vlastelu, posebno ovlaštenu, ljude od položaja i odgovornosti.
Nakon toga se otvaraju vrata carskog dvora sedam dana, za sve ljude od malog do velikog. To predstavlja drugu fazu u poslednjem delu službe u Svetištu, kada će biti otvorena vrata za propovedanje svim narodima.
Hristova priča o svadbi carevog sina, gde nakon dva odbijena poziva onih koji su bile oficijelne zvanice, sluge Božje kupe sve one koje nađu napolju na raskršćima, dobija ovde još jasniju potvrdu. Postoji određeno vreme za adventiste i ono ide svome kraju. Nakon toga će šansa biti ponuđena svima, što je predstavljeno slikom dobrog vina koje se toči izobila, svima bez razlike.
Nema komentara:
Objavi komentar