Gospodnji blagoslov mira i ljubavi sa svima. Da možemo spoznati koliko je duboka i široka Njegova ljubav i tako primiti nagradu za borbu sa samim sobom protiv starog čoveka, koji kroz nas hoće stalno da čini ono što nije Bogu po volji.
Stvarno je tako da oni koji se odluče potpuno pripadati Hristu, doživljavaju velike nevolje i progonstva spolja. Oni su primorani voditi neprestanu i tešku borbu u sebi samima. Međutim, time su i veći blagoslovi nagrade i iskustava koji doživljavaju. To su trenuci u kojima se vidi da je vredelo slediti Boga, i stideti se greha, mrziti svaki lažni put.
Većina hrišćana prepoznaje da je jedan Bog, Otac, Sin i Sveti Duh. I gotovo niko ne poriče da se zaista pojavljuju ove tri ličnosti kao posebne.
Međutim ima mnogih koji imaju problema sa prvim delom ove izjave, da je troje jedno. Mnogi ne mogu da shvate kako je
3 = 1.
To da su troje jedno, u pravom smislu reči to ne veruju svi. Čak i oni koji veruju često nisu sigurni koliko daleko ide to jedinstvo.
Isus je dao izjavu o jedinstvu:
Ja i Otac jedno smo. Isus + Otac = 1
Koliko jedno? U čemu jedno?
I uopšte zašto toliko rasprave o tome i šta stoji iza toga? Zašto neko pokušava da zamagli? Očito je da se radi o nečem važnom jer da je nevažno ne bi se toliko prašine dizalo oko toga.
Isus je rekao i ovo:
I više nisam na svetu, a oni su na svetu, a ja idem k Tebi. Oče Sveti! Sačuvaj ih u ime svoje, one koje si mi dao, da budu jedno kao i mi.
Isus + Otac + čovek = 1
Ukoliko neko veruje da Isus nije potpuno sa Ocem jedno, kako će onda da veruje koliko on treba sa Bogom da bude jedno, i koliko sa drugim vernicima treba da bude jedno?Tu je problem. Ukoliko razdvajamo Isusa i Onoga kojeg je za vreme zemaljske službe nazivao Ocem, onda razdvajamo i sebe sa Ocem, i uopšte sve druge od sebe.
Ukoliko veruješ da su tri na nebu, a čovek je nešto četvrto i istovremeno da to troje ne može biti jedno, i to četvrto ostaje četvrto, ko je Bog za tebe?
Ja se molim sledećim rečima: Gospode, za mene je, kada smo Ti i ja u pitanju broj dva preveliki.
Pitanje je samo da li smo doživeli pravo jedinstvo sa Bogom, i ukoliko nismo da li ga želimo? Ili ukoliko smo ga izgubili da li ga ponovo želimo?
To su jedini razlozi zbog čega se mnogi pravdaju putem rasprava o Božanstvu. Jer ukoliko razdvojimo Njih, onda ni sami više ne moramo postaviti cilj potpunog jedinstva u nama i među nama.
Čak i više od toga: Ukoliko je čovek Isus postao jedno sa nama za sve vekove vekova, šta mi sada činimo ukoliko ga ponovo pokušavamo razdvojiti od nas? Ne činimo li time veliko zlo? Skidamo Hrista sa krsta gde je poneo celo čovečastvo u Sebi! Upravo to činimo ako ga posmatramo kao nešto drugo od nas.
Toga radi ostaviće čovek (Hristos) oca svog i mater, i prilepiće se k ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo.
Reci im: Ovako veli Gospod Gospod: Evo, ja ću uzeti drvo Josifovo, što je u Jefremovoj ruci, i plemena Izrailjevih, drugova njegovih, i sastaviću ga s drvetom Judinim, i načiniću od njih jedno drvo (drvo krsta na Golgoti), i biće jedno u mojoj ruci.
A sad u Hristu Isusu, vi koji ste nekada bili daleko, blizu postadoste krvlju Hristovom. Jer je On mir naš, koji oboje sastavi u jedno, i razvali plot koji je rastavljao, neprijateljstvo, telom svojim.
Ne možemo li sada videti to jedinstvo kojem se toliko odupiremo i kome toliko grešimo, neka nam je Bog milostiv?
Tako smo mnogi jedno telo u Hristu, a po sebi smo udi jedan drugom.
Mi smo jedno telo u Hristu, sve dok drugačije ne odlučimo, i dok drugačije ne poželimo, i dok se svojom voljom ne izdvojimo. Zašto bi činili takvu ludost?
Ili ne znate da ko se s kurvom sveže jedno telo s njom postane? Jer, reče, biće dvoje jedno
telo. A ko se Gospoda drži jedan je duh s Gospodom.
Molimo se Bogu da ga ne izdajemo, ne protivimo mu se i ne budemo buntovni prema Njemu.
Nema komentara:
Objavi komentar