Staro i novo čovečanstvo

Bez razumevanja novorođenja, saraspeća i savaskrsenja, ne mogu se razumeti obećanja i proročanstva starozavetnih knjiga. O ovome bi se moglo pisati u beskrajnom nizu primera. Jezekilja je u 37. poglavlju video groblje-kosturnicu (Golgota) starog čovečanstva, koja je nakon proricanja (iznošenja nauke opravdanja verom), i molitve za Svetog duha (predstavljeno kao drugo proricanje), postala kolevka novog čovečanstva.

Nakon toga uzima u ruke dva drvena štapa (krst), upisuje na njima imena dva plemena Izraela, koja ujedinjuje u ruci (ujedinjenje čovečanstva na krstu).

Drugi primer:

Jeremija proriče u 33. poglavlju o upisivanju zakona u srce svog naroda, opraštanju i zaboravljanju njihovih greha. Da li je to proročanstvo čije ispunjenje treba čekati u budućnosti?

U Rim.2,14.15 je zapisano da neznabošci koji po prirodi čine ono što zahteva Zakon, bez da poznaju Zakon, dokazuju da je delo zakona napisano u njihovim srcima. To je ostvareno tako što je Hristos postao jedan od nas, Svetlost koja obasjava svakog čoveka koji dolazi na svet. U Njemu je čovečanstvo dobilo oproštaj greha, a On je postao novo srce svakoga od nas. To dokazuje činjenica da u našem propovedanju jevanđelja, ljudi kojima govorimo u dubini duše osećaju da im je to poznato. Svako ljudsko biće zna kada se govori istina. Mi propovedamo vest o Hristu kao nešto što je poznato, blisko srcu, što je naša velika prednost u odnosu na neprijatelja.

Tako vidimo da je i ovo obećanje u Jeremiji ispunjeno u Hristu, od večnih vremena, kada je odlučeno da se sjedini sa ljudskim rodom. Zakon je upisan u samo srce čovečanstva i svaki čovek ima moralni zakon u srcu. To je zasluga Hristovog ispunjenja ovog Božjeg obećanja. To je čista Božja milost i poklon.

Ukoliko ne razumemo kako je Božje obećanje ispunjeno u Hristu, onda ne možemo razumeti kako ćemo uzeti udela u tom obećanju. Verovaćemo da se ujedinjenje Izraela i njegovo duhovno oživljavanje treba sačekati u budućnosti. Verovaćemo da se upisivanje zakona u srce treba čekati. Imaćemo neodređenu nadu da će to Bog učiniti u budućnosti. Međutim nada koja nema izvor u Božjoj volji i Božjoj reči je nepostojana, ne prati nas do pobede.

Sa druge strane, ujedinjenje Izrailja i upisivanje zakona u srce jeste zaista nešto što će se odigrati i u budućnosti. Naša vera je takva da se već ispunilo, a istovremeno će se ispuniti. To ne isključuje jedno drugo. Vera koja kaže: tek treba da se ispuni, nije prava biblijska vera koju treba da doživimo. Ona ne može da potpuno pobedi, jer je slaba i delimična.