144.000 otkupljenih

I pevahu kao novu pesmu pred prestolom i pred četiri životinje i pred starešinama: i niko ne mogaše naučiti pesme, osim onih sto i četrdeset i četiri hiljade koji su otkupljeni sa zemlje. Ovo su koji se ne opoganiše sa ženama, jer su devstvenici, oni idu za Jagnjetom kud god ono pođe. Ovi su kupljeni od ljudi, prvenci Bogu i Jagnjetu.

Ovi navodi o 144.000 iz 14 poglavlja Otkrivenja sadrže činjenicu da su oni otkupljeni sa zemlje ili otkupljeni od ljudi. Oni su takođe prvenci.
Ovde se očito ne radi o Hristovom delu otkupljenja za sve ljudi koje je obavio na krstu. Kada bi se radilo o tome onda 144.000 ne bi bili posebna grupa koja se po nečemu izdvaja. Pošto su iskupljeni od ljudi, vrlo je jasno da su po tom otkupljenju različiti od drugih.

Po Zakonu je svaki prvorođeni od ljudi i stoke pripadao automatski Bogu kao vlasniku. I svaki takav je trebao da bude otkupljen od vlasnika. Ukoliko ne bi bio otkupljen morao bi da završi život. Ne može da živi ako je neotkupljen.

Svaki prvorođenac meni pripada,+ a i svako prvorođeno muško od stoke tvoje, krupne i sitne.+   Prvorođeno od magarca otkupi grlom sitne stoke.+ Ako ga ne otkupiš, slomi mu vrat. Svakoga prvorođenca od sinova svojih otkupi. (Biblija Jehovinih svedoka).

Činjenica da su 144000 otkupljeni prvenci ukazuje na sledeću istinu: Oni su jedni koji će od celog Božjeg naroda živi dočekati Hrista. Ostali neće biti na životu, nego će biti vaskrsnuti (Otk.20,4). Oni će stradanjem završiti život. 

Dakle zaista je vredno uložiti sve snage date nam na raspolaganje da uđemo u broj otkupljenih živih. Lomljenje magarčevog vrata je jasno upozorenje za sve one koji misle da mogu da se nazivaju Božjim narodom, a da ostanu u tvrdoglavoj neposlušnosti i upornosti. 

Kraj pre kraja

Slikoviti prikaz kraja vremena milosti za adventiste sedmog dana


Nije bez razloga toliko napora uloženo da se od vernika Crkve ostatka sakrije biblijska proročka istina da će njihovo vreme milosti, njihova šansa isteći pre nego ostalih verskih grupa i svetovnih ljudi.

 Sveto Pismo uči da će sud, koji se ispravno naziva istražni sud ili sud nad vernicima, predadventni sud, početi od Crkve Božje. To znači da će vernici prave crkve biti suđeni vremenski pre nego ostali ljudi. Sa time se slaže upozorenje Laodikejskoj crkvi da će njeno vođstvo tj. anđeo te crkve biti odbačno ako se ne promeni. Imamo još neke svedoke koji jasno ukazuju na to da će postojati kraj pre kraja, kao što je paralela sa istorijom jevrejskog naroda koja se po Hristovim izjavama kao veliki orginal treba pojaviti na kraju dana, u mnogo težem obliku i dalekosežnijim posledicama. Stvarno nije nikakvo čudo ako se ove činjenice pokušavaju sakriti, jer ukoliko dođu do naroda, mnogi  bi se otrgli od uticaja prevarnih autoriteta u crkvi koji imaju poreklo u silama mraka.

Značajan svedok koji govori nama koji živimo u posledku se nalazi u knjizi Jestire. Mi znamo da ova knjiga sadrži posebnu poruku za poslednje dane. Primera radi, ovde se nalazi slika smrtnog dekreta koji treba da stupi na snagu pred sami kraj. O tome čitamo na samom kraju knjige. Na početku knjige nalazimo sliku za događaje koji će vremenski biti uvod u smrtni dekret. Ovo je vredno naše potpune pažnje jer se radi o neposrednoj budućnosti koja leži upravo ispred nas.

U prvom poglavlju je opisana gozba cara Persije i Medije:

U to vreme, kad seđaše car Asvir na prestolu carstva svog u Susanu carskom gradu,

Treće godine carovanja svog učini gozbu svim knezovima svojim i slugama svojim, te beše kod njega sila persijska i midska, vlastelji i upravitelji zemaljski;

 I on pokazivaše bogatstvo i slavu carstva svog i diku i krasotu veličine svoje mnogo dana, sto i osamdeset dana.

 I posle tih dana učini car svemu narodu što ga beše u Susanu carskom gradu od malog do velikog gozbu za sedam dana u tremu u vrtu od carskog dvora.

 Zavesi beli, zeleni i ljubičasti behu obešeni vrpcama belim, lanenim i skerletnim o biočuzima srebrnim na stupovima mramornim; odri behu zlatni i srebrni po podu od zelenog, belog, žutog i crvenog mramora.

 A piće davahu u sudovima zlatnim, i to u sudovima drugim i drugim, a vina carskog beše izobila, kako može biti u cara.

 I pićem niko ne navaljivaše po naredbi, jer car beše zapovedio svim pristavima doma svog da čine kako ko hoće.

Vernici poslednje poruke koji su navikli da istražuju će ovde prepoznati da se radi o slici velikog orginala tj. Hrista koji je u slici cara i koji posreduje u nebeskoj svetinji. Preneseno na pravo značenje ovog slikovitog istorijskog opisa Hristos pravi gozbu za svoje službenike i pokazuje im lepote svojih dvorova svoje svetinje. Ta prva faza traje 180 dana i slika je za vreme milosti za adventiste, narod svetinje. Oni predstavljaju ove činovnike i vlastelu, posebno ovlaštenu, ljude od položaja i odgovornosti.

Nakon toga se otvaraju vrata carskog dvora sedam dana, za sve ljude od malog do velikog. To predstavlja drugu fazu u poslednjem delu službe u Svetištu, kada će biti otvorena vrata za propovedanje svim narodima.

Hristova priča o svadbi carevog sina, gde nakon dva odbijena poziva onih koji su bile oficijelne zvanice, sluge Božje kupe sve one koje nađu napolju na raskršćima, dobija ovde još jasniju potvrdu. Postoji određeno vreme za adventiste i ono ide svome kraju. Nakon toga će šansa biti ponuđena svima, što je predstavljeno slikom dobrog vina koje se toči izobila, svima bez razlike.