27 juna ove godine sam usnio sledeći san iz tri dela:
U prvom delu sna posmatrao sam čoveka koji razgovara sa policijom. Vrlo uverljivo je iznosio svoje utiske u vezi toga što se upravo odigralo. Policijski službenik je vodio zapisnik i pažljivo slušao ovog čoveka.
Na tom mestu se odigrao jedan zločin, neko je poginuo u saobraćajnoj nesreći. Postojala je sumnja da je udes namerno izazvan, radilo se o nekoj vrsti atentata. Čovek je iznosio optužbe usmerene protiv jedne osobe koja se takođe nalazila tu na mestu zločina. Posmatrao sam u snu tu osobu: to je bila jedna starija, malo punija žena. Bila je u šoku i nije ništa progovarala. Sticao se utisak da je ta osoba psihički bolesna. Ipak, njena pojava je ukazivala na to da je osoba potpuno nevina i da nikada ne bi bila u stanju da nekome nanese namerno zlo.
Policajci koji su vršli uviđaj su se kratko konsultovali između sebe. Procenili su da ovaj čovek ne govori istinu. Cela njegova priča je delovala sumnjivo.
U drugom delu sna video sam policijsku stanicu koja se nalazila u sred grada i bila je tako postakljena da su ljudi iz okoline mogli da prate šta se tu dešava. Policajci su priveli osumnjičenog čoveka iz prvog dela sna. Izvršili su telefonsku proveru identiteta ovog čoveka. Pratio sam detalje ovog razgovora. Kada su službenici sa druge strane linije saznali o kome se radi, dali su znak za uzbunu. Objasnili su policajcima da im je pao u ruke izuzetno opasan čovek koji je deo opasne bande koja je spremna na sve. Cela policijska stanica je u opasnosti jer postoji mogućnost da će banda pokušati da ga oslobodi. Dok je policajac primao informacije na telefonu, pokušao je da zadrži mir i da svojim kolegama gotovo neprimetno daje znak alarmnog stanja. Radi se o veoma iskusnim i savesnim policajcima. Policajac na telefonu je krajičkom oka posmatrao ljude koji su se nalazili u okruženju stanice. Iako su bili obučeni kao bekućnici, primetio je pogled jednog od njih. Taj pogled je vrlo pažljivo pratio šta se dešava u stanici. Neki od tih ljudi su bilo očito prerušeni banditi. Ovaj pogled koji sam video u snu se veoma teško može opisati rečima, toliko je bio pun zla i opasnosti.
U trećem delu sna sam posmatrao dugačku kolonu policijskih auta i oklopnih vozila koja se kretala nekom nepreglednom pustinjom. U najvećim merama predostrožnosti, kao u ratnoj situaciji, zatvorenik, čovek iz prvog dela sna, se prebacuje u zatvor najvećeg stepena sigurnosti.
Video sam kako se sa obližnje uzvisice, iznad puta, ova kolona pomno prati. Jedna velika grupa motorista obučena u crno sprema zasedu. U određenom momentu kreću da napadnu policijsku kolonu. Ima ih zaista veliki broj, za njima se diže velika prašina. Start zasede je bio tako brz, da je veliki broj motorista pao sa svojih motora.
Kada sam se probudio, nisam mogao da shvatim značenje ovog sna. Delovalo je kao da nema veze sa Bogom i duhovnim stvarima, kao da je neki film.
U jutarnjoj molitvi sam proverio ovaj san i pitao da li bi mogao da ima neko značenje. Odgovor sam dobio veoma brzo.
Ovaj zločinac je naš stari čovek. Banditi koji hoće da ga oslobode su demonske sile. Policajci predstavljaju silu Božjeg zakona. Nevina gospođa je slika Jevanđelja, poruke milosti.
Kao malo kad u svom životu, shvatio sam koliko je zao, pokvaren, opasan i samopravedan naš stari čovek. On predstavlja ogromnu opasnost za svoju okolinu.
Ugledao sam vezu sila zla i našeg starog postojanja, koliko je paklu stalo do toga da živimo u starom stanju. Jer stari čovek do kraja ne može da bude uklonjen, ubijen, nego samo lišen slobode.
Nauka o milosti, u današnje vreme toliko ocrnjena i stavljena na stranu, deluje kao da nema šta da kaže, čak kao da nešto nije u redu sa njom, jer se gotovo niko u hrišćanstvu njome više ne bavi. Sile zla se jako trude da optuže one koji su nosioci poruke o Božjoj milosti i da ih ograniče šireći lažne optužbe.
Ovo je vreme u kojem se treba raditi na ličnom rastu u milosti i utvrđivanju u nauci Jevanđelja. Bog je taj koji će se kroz svoj pravdeni zakon pobrinuti za starog čoveka i zlo. To nije naš posao.
Ponavljamo: Nismo mi spaseni na osnovu toga šta Bog radi u nama, ne svojom pobožnošću, vrlinama, statusu u okviru Crkve.
Mi smo spaseni Božjim delom izvan nas, dok nas nije ni bilo, dok još nismo ni bili vernici.
To što lažni učitelji kažu da prvo treba da primimo milost u srce, da bi nas Bog spasio je optužba na Jevanđelje, da Bog ljubi samo one koji su postali dobri i poslušni. I drugo, čak i oni koji primaju milost, još uvek nisu sami po sebi toliko pravedni i dobri, da ne idu pred Boga kao grešnici. Jer oni i dalje imaju svog starog čoveka i svoje staro postojanje do kraja sveta.
Tako da i vernici kao i nevernici ponovo veruju u onoga ko prima bezbožnika, uvek i iznova, ne gradeći od sebe lažnu veličinu, jer vam zaista svedočim ono što sam video: Takav će veoma brzo doživeti slom i završiti u tamnici odakle neće izaći dok ne isplati i poslednji dinar.
Još jednu stvar mi je Božji glas rekao: Kao vernici smo toliko sagrešili Bogu i nalazimo se u takvom stanju otpada, da nijedna jedina molitva neće biti primljena koja ne nosi pečat pokajanja. Nijedno delo koje u sebi ne sadrži jake elemente poniznosti pred Svevišnjim i skrušenost srca koja se otkriva u objavama i učenjima, nije od Boga i biće biti mereno ne po milosti nego po dugu.
Mi nikada ne želimo ići takvim putem.
