Istovremeno smo protiv toga što mnogi teolozi tvrde da Hristos nije Otac. Iako različita ličnost, Hristos je Otac jer tako uči Pismo. Pismo nigde ne kaže da On nije Otac.
Ovo je Hristos u Malahiji što kaže: Sin poštuje oca i sluga gospodara svog; ako sam ja Otac, gde je čast moja? I ako sam Gospodar, gde je strah moj? Veli Gospod nad vojskama vama, sveštenici, koji prezirete ime moje, i govorite: U čem preziremo ime Tvoje?
Takođe i ovo: Nije li nam svima jedan Otac? Nije li nas jedan Bog stvorio? Zašto neveru činimo jedan drugom skvrneći zavet otaca svojih?
Za Hrista je prorečeno: Jer nam se rodi Dete, Sin nam se dade, kome je vlast na ramenu, i ime će Mu biti: Divni, Savetnik, Bog silni, Otac večni, Knez mirni.
Ti možeš da kažeš da to nije moguće, da je Hristos Otac, ali tada prelaziš na stranu nevere u božanski nadahnutu reč. Hristos je otkriven kao Otac svoje sopstvene ljudskosti.
Hristos je Otac i tako treba da se propoveda, kao Otac. Svako drugo svetlo unosi zabunu u nauku o božanstvu i nauku o spasenju. Jer nema drugog Boga osim Isusa Hrista i nema drugog Oca. U Njemu je sva punina božanstva i pre Njega i posle Njega nema ničega.
Kada bi bilo ko od nas u Duhu bio uznet na treće Nebo, ne bi video ništa drugo nego stvorena bića i jedinog Stvoritelja Oca, Hrista.
Upravo iz toga razloga je Hristos rekao Filipu apostolu, kada ga je On pitao da mu pokaže Oca: "Filipe, toliko sam vremena s vama i još me ne poznaš?" "Tko je vidio mene, vidio je i Oca. Kako ti onda kažeš: `Pokaži nam Oca`?
Toma takođe nadahnut kaže Isusu: "Gospod moj i Bog moj!"
Pa kako možemo da tvrdimo da Hristos nije Otac!
Neki od najduhovnijih ljudi koje poznajem veruju da je Hristos Otac. Ova vera ih je uzdigla iznad duhovne prosečnosti.
