Nebeska teologija

"A ako Hristos ne usta, uzalud vera vaša; još ste u gresima svojim.", međutim pošto je Hristos ustao nismo u gresima. Šta znači to da nismo u gresima? Neko može da primeti da grešimo, pa kako to onda da nismo u gresima!? Ovo bi bilo pogrešno rasuđivanje i nerazumevanje vaskrsenja. Slično kao kada bi mi neko prišao i rekao: Ti si Srbin, znači mi se nalazimo u Srbiji. Ne, mi smo prebačeni sa Hristom na nov teren gde se greh gleda drugačije, ne sudimo na osnovu greha gde se nalazimo, već suprotno. Na osnovu greha mi sudimo o tome gde se ne nalazimo, jer Božje dete mrzi greh čak i kada ga sam čini.

Greh u novom stvorenju predstavlja atavizam, ostatak prošlog i nižeg stepena života. To što ljudi čine greške u novom životu, to je isto kao što kada se preselite u bogatiju zemlju pa niste u stanju da se odjednom oslobodite svih posledica ranijeg siromaštva. Gresi u novom stvorenju, novoj tvari,  nisu tu više da bi čovek sa njih propao, nego da bi se naučio. Kao što je Noje puštao svoju golubicu, tako i nas Gospod pusti iz Hrista, da vidimo da nema gde da stanemo nogom svojom. Gresi nas sada vaspitaju i ponovo vraćaju Hristu. Kao što nas zakon dovodi Hristu sa jedne strane, tako nas gresi dovode Hristu sa druge strane kao što je beda izgubljenog sina poterala da razmišlja o dobroti svog Oca i da mu se vrati. " I od razumnih će pasti neki da bi se okušali i očistili i ubelili do roka, jer će još biti rok." Dan 11,35. Pravednik pada u blato da bi ustao još belji, to jest da bi još više potražio Hrista. Kao što Luter kaže da kada Bog želi čoveka da učini pravdenikom On ga pre toga učini grešnikom.

Sauznesenje sa Hristom. Kada Bog želi da nas negde premesti i na taj način unapredi delo spasenja, On to čini tako što premesti Hrista, dakle nas koji smo u Njemu, tako da nas je Njegovim uznesenjem na Nebo potpuno oslobodio ne samo naših greha nego celokupne atmosfere, grehom zagađene okoline. "Jer kad smo se pomirili s Bogom smrću Sina njegovog dok smo još bili neprijatelji, mnogo ćemo se većma spasti u životu Njegovom kad smo se pomirili." Rim.8,10 Drugim rečima, šta te sprečava sada kada si spasen da budeš spasen još više!?

Gde nas je Isus preselio? "Ali Bog, koji je bogat u milosti, za premnogu ljubav svoju, koju ima k nama, I nas koji bejasmo mrtvi od grehova ožive s Hristom (blagodaću ste spaseni), i s´ Njim vaskrse i posadi na nebesima u Hristu Isusu." Ef. 2,4-6; "Jer je naše življenje na nebesima, otkuda i Spasitelja očekujemo Gospoda svog Isusa Hrista, Fil.3,20. Božja reč otkriva da smo nakon smrti i vaskrsenja u Isusu preseljeni na nebo. Ubeđeni smo da se ovde ne radi o simbolici. Ovo je duhovna stvarnost.
Ovako to opisuje Gospodnji sluga Rozenius: "Čuli smo već da su imena dece Izraela bila napisana na dragom kamenju Urimu i Tumimu. Ovo ima veliko i slavno značenje. Hristos nosi imena svoje dece. Bog ih je postavio na Njega, i Njegovo ime je stavljeno na njih. Melhisedek je u određenom smislu ja, i ja sam On. "Jer kao što je On i mi smo na svetu ovom", kaže Jovan. Hristos nije umro i vaskrsao sasvim sam, uzašao na nebo i od Boga slavom i čašću ovenčan, već ja u Hristu. Ovo je jedna velika i blagoslovena tema. Ovu tajnu su znali svi apostoli, oni su svi živeli u toj istini, iz nje su imali carstvo nebesko u svojim srcima, i svedočili su nam da stvar zaista stoji tako da smo mi sveti. Kada je Pavle podizao svoje oči vere i u duhu ugledao slavu Gospodnju, tada je znao : Ovo je Hristos, ali Hristos sa Pavlovim imenom, koji stoji na Pavlovom mestu i nosi njegov nakit. Pavle, mislio je, dakle više neće umreti, jer je već umro. (2 Kor. 5,14.21) Pavle je već na nebu, iako prebiva još na ovoj zemlji. Pavle je već nadvladao sve svoje neprijatelje. Pavle je već uzdignut. Pavle upravo zrači beskrajnom slavom, jer je Hristova slava njegova. Pavle je Svemoćnom neiskazano ugodan, Pavle poseduje Njegovu neograničenu božansku ljubav; Nebo i Zemlja su njegovi; jednom rečju sve je Pavlovo. - Tako je on sebe video u proslavljenom Hristu, kao da se Hristos ne zove Hristos, već Pavle, i Pavle se ne zove više Pavle već Hristos" (Rosenius, Tajne Zakona i Evanđelja, 12).

 Teologija neba."Ako dakle vaskrsnuste s Hristom, tražite ono što je gore gde Hristos sedi s desne strane Boga. Mislite o onome što je gore a ne što je na zemlji. Jer umreste, i vaš je život sakriven s Hristom u Bogu." Kol. 3,1-3"Ako činimo drugačije nego Pavle, ako pričamo o smrti i uplašeno se pitamo, hoćemo li zaista opstati na sudu, i hoćemo se pre svega sami pripremiti za smrt i sud, umesto da verujemo da smo već davno stojali pred Božjim sudom, tada uzimamo naša imena ponovo nazad na sebe, to je, mi na nebiblijski način delimo svoju ličnost od Njegove. Ali to ne smemo činiti. Mi smo božanskim uračunavanjem zatvoreni u Hrista i tako se prepoznajemo u Njemu" (Rosenius). Šta je to ono što je gore? O čemu da mislimo, a što je gore? Tamo je Hristos kao Hristos u jednini i mi sa Njim kao Hristos u množini. Mi ne moramo prvo zamišljati Hrista na Zemlji već ga gledati sa nama na nebu, tako da nakon toga možemo odozgo gledati i nas i Njega na Zemlji. Hristov život na nebu je temelj našeg svakodnevnog života.Ako je stvarnost ovog života vidljiva sa perspektive krsta, i teologija krsta naša prava teologija, onda je to u još većoj meri tako sa perspektivom neba i teologije neba. Zato Pismo kaže da mi više ne prepoznajemo nikoga (pa ni sebe) po telu, i sve vidimo i razmatramo duhovno. Jer ima telo telesno i ima telo duhovno, i sami mi smo duhovi, stanovnici neba.
"Nego pristupiste k Sionskoj gori, i ka gradu Boga Živoga, Jerusalimu nebeskom, i mnogim hiljadama anđela, K saboru i crkvi prvorodnih koji su napisani na nebesima, i Bogu, sudiji svih, i duhovima savršenih pravednika" Jev.12, 22.23

Pravo proroštvo

Da ne budemo kao oni koji uvek mogu da kažu šta nije, a nikako šta jeste ili ono što je loše a nikako što je dobro; pored toga što smo pokazali suštinu lažnog proroštva, trebalo bi pokazati i pravo.

Prava nauka o spasenju uči o „Hristos u nama“. Ovo je prava proročka reč i svedočanstvo Hristovo. „A mi ne primismo duha ovog sveta, nego Duha koji je iz Boga, da znamo šta nam je darovano od Boga; Koje i govorimo ne rečima što je naučila čovečija premudrost, nego šta uči Duh Sveti; i duhovne stvari duhovno radimo.A telesni čovek ne razume šta je od Duha Božijeg; jer mu se čini ludost i ne može da razume, jer treba duhovno da se razgleda. Duhovni pak sve razgleda, a njega samog niko ne razgleda. Jer ko pozna um Gospodnji da Ga pouči? A mi um Hristov imamo.” (1 Kor.2,12-16). Ovo je naše posvećenje. Čovek koji stoji u Hristu i hodi sa njim putem posvećenja, dokazuje to svojim delima, i rečima, i sama istina svedoči za njega. On govori iz iskustva sa Hristom, Hristos mu se javlja i objavljuje, on čuje Njegov glas. Posvećenje je delo date pravde, uz naš udeo neprestanog, svakotrenutačnog predanja, traženja Hrista, građenja spasenja sa strahom i drhtanjem. Naravno, taj strah i drhtanje se odnosi na to da ne izgubimo Hrista iz vida.

Posvećen čovek ne razdvaja sebe i Hrista. On o Hristu ne govori kao o nečemu što je spolja. 

 Na nebeskom sudu se sudi data a ne uračunata pravda kako to mnogi misle. Anđeo Laodikijske crkve je, videli smo, potpuno u pravu kada kaže: Bogat sam i obogatio sam se, jer je bez svog udela i zasluge dobio uračunatu pravdu. Međutim to što kaže dalje, da mu ništa više ne treba je ogromna zabluda. 

Laodikeja je crkva suda, a sudi se ne uračunata već data pravda. Kao što je naš brat Knehtle u svojim propovedima dokazao, onome koji je u svemu do kraja sarađivao sa Svetim Duhom, predavao sve svoje grehe i tako održao zajedništvo sa Isusom, on će zadržati poklon uračunate pravde koja se odnosi na njegovu prošlost, sadašnjost i budućnost.(propoved Hristova pravda, Emilio Knehtle).

Priča o gostu bez svadbenog ruha na svadbi, dokazuje da će se onima koji se nisu posvećivali, biti oduzeta uračunata pravda, i moraće da se muče u paklu. Ovde se nauka adventista sedmog dana razlikuje od nauke ogromne većine protestanata (tzv. učenje o jeftinoj milosti, gde se tvrdi da uračunata pravda zamenjuje naše posvećenje) i pokazuje svoje božansko poreklo.

  

Pošto se vernicima sudi sada u ovom vremenu, na istražnom sudu, onda su i kazne za vernike sada. U Mojsijevo vreme je otkriveno da je prestup povlačio stanje nečistoće za određeno vreme, zavisno od toga šta se učinilo ili šta se nije učinilo. Očigledno da je i Navuhodonosor tako suđen, kada je tačno u dan morao provesti sedam godina u paklu. Isus je isto tako govorio o kaznama za vernike koji su licemeri, mestu gde je krajnja tama i plač i škrgut zuba. Neka se Gospod smiluje svom narodu u ovo vreme suda!

  

To znači da ne postoji neko drugo vreme gde se vernicima treba propovedati Hristos.

 

Zato telesnom čoveku treba da se propoveda opravdanje, i da ga se  vodi Hristovom krstu bez obzira kakvo ime on nosio i koliko se izdavao za vernika. Takvima se ne treba propovedati posvećenje, jer ga oni ne razumeju, i nije im od koristi, već ih vara govoreći im da su živi a mrtvi su.  

Njima ne treba propovedati da trebaju misionirati, već da se trebaju probuditi. 

Ne treba se nadati da će ih pokrenuti propovedanje proročanstava, niti bilo šta drugo osim teologije krsta. O ovom je mnogim divnim rečima od Gospoda govorio brat Luter, a to je da ukoliko se duhovni život ne pokrene kroz ono što je na Bogu u Hristu otkriveno i jasno, Njegova slabost krsta, tada ga svakako neće pokrenuti ni ono što je na Bogu skriveno i nedokučivo, Njegova sila u stvaranju.