Četiri živa bića su ljudi

 Još od najranije mladosti sam se pitao šta je značenje prvog poglavlja knjige proroka Jezekilje. Nakon dugog niza godina, molitava i istraživanja odgovor je došao kroz spise ranih crkvenih otaca koji se pripisuju Makariju egipatskom.

"Ono što je prorok video u ovom prizoru bilo je istinito i pouzdano; ono je, međutim, ukazivalo na nešto drugo, predizobražavalo je nešto tajanstveno i božanstveno, tajnu uistinu skrivenu od vekova i rodova i otkrivenu u poslednja vremena, sa dolaskom Hristovim. Prorok je sozercavao tajnu duše, koja treba da primi svoga Gospoda i da postane presto slave Njegove. Duh, koji ju je pripremio [dušu] za Svoje sedište i obitalište, udostojio ju je da se prisajedini Njegovoj svetlosti i ozario juje krasotom Svoje neizrecive slave, čineći je svu svetlošću, svu licem i svu okom. Nema u njoj nijednoga dela koji ne bi bio ispunjen duhovnim očima svetlosti, odnosno, u njoj nema ničega pomračenog, nego je sva učinjena svetlošću i duhom, sva je ispunjena očima i nema nikakvu prednju i zadnju stranu, nego se sa svih strana pokazuje licem, jer se na nju spustila i u njoj zaseda neizreciva lepota slave Svetlosti – Hrista. I kao što je sunce svagda podobno samome sebi, tako da kod njega ne postoji nijedan poslednji ili nedovoljan deo, nego, sastojeći se iz jednakih delova, celovito blista svetlošću i vascelo ono jeste svetlost, i kao što je vatra, tj. sama svetlost vatre, u celini podobna samoj sebi i nema u sebi ni prvo ni poslednje, ni veće ni manje, tako i duša, potpuno obasjana neizrecivom lepotom slave svetlosti od lica Hristovog i potpuno stupivši u zajednicu sa Svetim Duhom, udostojivši se da postane obitavalište i presto Božiji, sva postaje oko, sva svetlost, sva lice, sva slava, sva duh, kao što ju je pripremio, ustrojio i ukrasio duhovnom lepotom Hristos, Koji je i nosi, i rukovodi i podržava, i uzdiže. Rečeno je, naime, da je ruka čovečija bila pod heruvimima (Jezek. 1; 7). Sam Hristos i biva nošen dušom, i rukovodi dušu."(https://svetosavlje.org/duhovne-besede/2/?pismo=lat)

Svakoj duši koja istražuje Pismo preporučujemo da pročita ovu celu propoved Makarija.

U trenutku dok sam čitao ove redove dobio sam jasno osvedočenje da se radi o mudrosti koja nije od čoveka, nego delo nadahnuća sa Neba. 

Dakle, ne isključujući postojanje heruvima i to da su oni ovde opisani kao stvorenja koja su u prisustvu Slave kojoj se ne može pristupiti, postoji još jedno značenje četiri živa bića.

Prorok Jezekilja je bio prenesen u poslednje vreme i ugledao je četiri čoveka koji su u Hristu uzrasli u toj meri da ih Pismo naziva živim bićima obdarenim sposobnostima koje su slične najistaknutijim anđelima. Makarije iznosi jasne dokaze iz Pisma gde je pokazano koliko visoko čovek može u Hristu da uzraste.

"Da duše pravednika postaju nebeska svetlost, Sam Gospod je rekao apostolima: Vi ste svetlost svetu (Mt. 5; 14). Pošto ih je On Sam učinio svetlošću, zapovedio im je da se kroz njih prosvetli i svet, pa je rekao: Niti se užiže svetiljka i meće pod sud, nego na svećnjak, te svetli svima koji su u kući. Tako da se svetli svetlost vaša pred ljudima (Mt. 5; 15-16). Ovo, pak, znači sledeće: „Ne sakrivajte dar koji ste dobili od Mene, nego ga podajte svima koji ga žele“. Gospod je rekao i sledeće: Svetiljka teluje oko. Ako dakle, oko tvoje bude svetlo, sve će se telo tvoje prosvetliti. Ako li oko tvoje kvarno bude, sve će telo tvoje tamno biti. Ako je, dakle, svetlost koja je u tebi tama, kolikaje tek tama (Mt. 6; 22-23)? Kako su oči svetlost tela, onda je, kada su oči zdrave, i čitavo telo osvetljeno; kada, pak, nešto upadne u oči i kada se one pomrače, onda se čitavo telo nađe u tami: tako su apostoli bili postavljeni da budu oči i svetlost čitavom svetu. Zato je Gospod, zapovedajući im, rekao: „Ako vi, koji ste svetlost svetu, ustrajete i ne odvratite se, onda će čitavo telo sveta biti prosvetljeno. Ako se vi, svetlost sveta, pomračite, kakva će onda biti tama, tj. svet?“ Apostoli su, dakle, postavši svetlost, postali svetlost za verujuće, prosvetlivši njihova srca onom nebeskom svetlošću Duha, kojom su i oni sami bili prosvetljeni."

Činjenica da su četiri živa bića ljudi nam daje ključ za razumevanje nekih delova Otkrivenja. Vrlo je jasno da se slikoviti prikaz poslednjih događaja ne odvija na Nebu nakon Hristovog dolaska, već na zemlji za vreme velike borbe između dobra i zla.

Ovde ćemo navesti samo jedno mesto u Otkrivenju gde je to očigledno. Neka svako ispita i istraži za sebe:

^Otk.5,6 I videh, i gle, nasred prestola i četiri životinje, i posred starešina Jagnje stajaše kao zaklano, i imaše sedam rogova, i sedam očiju, koje su sedam duhova Božijih poslanih po svemu svetu.

Dakle kao što je Otac okružen heruvimima na prestolu slave, tako je Hristos u posebnoj vezi sa svojim izabranicima na prestolu milosti. 

⁷ I dođe i uze knjigu iz desnice Onog što seđaše na prestolu.⁸ I kad uze knjigu, četiri životinje i dvadeset i četiri starešine padoše pred Jagnjetom, imajući svaki gusle, i zlatne čaše pune tamjana, koje su molitve svetih.

Ovde je slikovito opisana njihova služba. Oni su verom povezani sa Hristom i prate ih molitve celog Božjeg naroda. Dakle njihov duhovni rast nije posledica samo njihove veze sa Hristom nego i sa Njegovom zajednicom vernih. Činjenica da je Hristos ovde prikazan kao Jagnje, kao i njihovo bogosluženje dokazuje da se radi o vremenu milosti, gde je potrebno posredovanje krvi zbog greha. Ne anđeli, nego ljudi padaju na kolena pred Bogom zbog svoje grešnosti. Ne anđeli nego ljudi trebaju posredovanje kroz jednom prinetu Žrtvu, krv i molitve.

⁹ I pevahu pesmu novu govoreći: Dostojan si da uzmeš knjigu, i da otvoriš pečate njene; jer si se zaklao, i iskupio si nas Bogu krvlju svojom od svakog kolena i jezika i naroda i plemena,¹⁰ I učinio si nas Bogu našem careve i sveštenike, i carovaćemo na zemlji.

Nova pesma je nauka o Hristovoj pravednosti i Njegovom savršenom delu koje je obavio za nas bez našeg udela. To je večno Jevanđelje, "ovo" Jevanđelje koje se propoveda za spasenje. Ovde je opisano propovedanje po celom svetu koje ide od Hrista preko četiri izabranika dalje na dvadeset četiri čoveka i na koncu celi broj izabranika u poslednje vreme (Otk. 14)

¹¹ I videh, i čuh glas anđela mnogih oko prestola i životinja i starešina, i beše broj njihov hiljada hiljada.¹² Govoreći glasom velikim: Dostojno je Jagnje zaklano da primi silu i bogatstvo i premudrost i jačinu i čast i slavu i blagoslov.¹³ I svako stvorenje, što je na nebu, i na zemlji, i pod zemljom, i što je na moru, i što je u njima, sve čuh gde govore: Onome što sedi na prestolu, i Jagnjetu blagoslov i čast i slava i država va vek veka.

Dakle da ovo nisu ljudi ne bi bilo posebno naglašeno da im se pridružuju anđeoska bića u delu objavljivanja Jevanđelja po celom svetu. Zapazimo da je broj anđela koji svetima stoji na raspolaganju u ovom delu ogroman. U ovom delu je puno više anđela nego samih ljudi.

¹⁴ I četiri životinje govorahu: Amin. I dvadeset i četiri starešine padoše i pokloniše se Onome što živi va vek veka.

"Nebeski vesnici koje je Jezekilj video kako, poput svetlosti zaslepljujućeg sjaja, prolaze između živih bića hitrinom munje, predstavljaju brzinu kojom će se delo u svojoj završnoj fazi odvijati. Onaj koji ne drema i ne spava, koji je neprekidno na delu ostvarujući svoje namere, u stanju je da svoje veliko delo skladno privede kraju. Ono što umu ograničenog čoveka izgleda tako zamršeno i komplikovano, ruka Gospodnja održava u savršenom redu. On može da smisli put i način kako će da se osujete namere onih koji su se zaverili u zlu i onih koji su im u tome savetnici." {4BC 1161.1}

 

Ostaje nam samo da svim svojim silama nastojimo da budemo u ovom broju i da se poklonimo zajedno sa telom vernika po svetu, koji istinito prizivaju Boga u ova poslednja vremena. Amin

Da li je "mali rog" samo iz Rima?

Potpunije razumevanje proročanstva o "malom rogu" iz knjige proroka Danila.

U sedmom poglavlju knjige proroka Danila je opisano kako se na teritoriji četvrtog svetskog carstva, Rima, pojavljuje političko verska sila opisana kao novi rog ili mali rog.

U našem razumevanju ovog proročanstva nema nikakve sumnje o čemu se radi i kakvu ulogu ima ova sila. Mi smo do sada bili vrlo jasni u vezi toga. Mali rog je institucija Rimske ili Katoličke crkve. 

Potrebno je samo da podvučemo razliku između institucije i tela vernika ovog verskog pravca. Nisu svi pojedinci iz redova katoličkog klera i verništva deo malog roga. Naprotiv, proročanstvo je ovde veoma precizno, posebno u okviru samih poslednjih događaja u istoriji. Postoji vreme za odvijanje procesa koje je Bog pokrenuo, tako da će doći vreme da Njegov narod napusti one organizacije koje su deo duhovnog Vavilona.

U osmom poglavlju proročke knjige Danila mali rog dolazi sa teritorije koja se u istoriji naziva carstvo dijadoha, naslednika Aleksandra.

I jarac posta vrlo velik; a kad osili, slomi se veliki rog, i mesto njega narastoše znamenita četiri roga prema četiri vetra nebeska.

I iz jednog od njih iziđe jedan rog malen i naraste vrlo velik prema jugu i istoku i prema krasnoj zemlji.

Kada proročanstvo opisuje delovanje ovog malog roga zapažamo da je to potpuno isto kao u sedmom poglavlju. To je ta ista sila, tj. isti mali rog.

Zašto se onda ovde pojavljuje razlika kada je u pitanju na kojoj teritoriji versko politička sila nastaje?

Duboko smo uvereni u to da je proročka reč precizna do u najmanje detalje i da ova naizgled protivrečnost ima svoj smisao.

Proročanstvo je jasno da sila malog roga koji raste i postaje progoniteljska u odnosu na Božji narod, posebno u samo poslednje vreme, nastaje na teritoriji jednog od dijadoha. Koja je to sila i kakva je njena veza sa Rimskom crkvom?

1. Ovde može da se radi, bez ikakve sumnje samo o jednoj instituciji: Pravoslavnoj crkvi.

Na isti način na koji je Rimska crkva nastala na osnovama romanizma, latinske kulture i jezika, mešavinom hrišćanskih i paganskih elemenata; tako je i današnja zajednica pravoslavnih nacionalnih crkava nastala na kontnuitetu grčke kulture, filozofije, na teritoriji naslednika Aleksandra.

2. Razlika u objašnjavanju porekla malog roga između sedmog i osmog poglavlja nije nikakva protivrečnost nego naprotiv, još jedna potvrda božanske inspiracije i tačnosti u prepoznavanju tokova istorije. 

Sveobuhvatno razumevanje proročanstva nam pomaže da razumemo činjenicu da su Pravoslavna i Katolička crkva u stvari jedan te isti "mali rog", jedna političko verska sila poslednjeg vremena. Dakle trenutno dve različite institucije će se u kontekstu samog kraja vremena ujediniti. Ovakav razvoj događaja savršeno odgovara onome što se ispred naših očiju upravo odigrava.

3. Dosada smo nedovoljno usmerili pažnju na Istočnu crkvu kao ispunjenje proročanstva o malom rogu i ostalim aktivnostima koje su vezane za mali rog;

Skladno tome usmerenost na isključivo Rimsku crkvu kao mali rog dovela je do toga da su oni vernici koji žive na teritorijama gde je Pravoslavlje većinska religija, kao i celina tela vernika, nedovoljno razumeli celinu proročanstava iz Danila i Otkrivenja. Nama je otkriveno  koliko je važno za verski život biti pažljiv u odnosu na pouzdanu proročku reč.

4.Činjenica da se u osmom poglavlju navodi mnogo više detalja o delovanju malog roga, da je predstavljen još viši stepen otkrivenja u odnosu na silu progonstva Božjeg naroda govori vrlo jasno da će se na tlu gde deluje pravoslavlje dogoditi značajni događaji poslednjeg vremena. 

Stari čovek i Jevanđelje

 27 juna ove godine sam usnio sledeći san iz tri dela:

U prvom delu sna posmatrao sam čoveka koji razgovara sa policijom. Vrlo uverljivo je iznosio svoje utiske u vezi toga što se upravo odigralo. Policijski službenik je vodio zapisnik i pažljivo slušao ovog čoveka.

Na tom mestu se odigrao jedan zločin, neko je poginuo u saobraćajnoj nesreći. Postojala je sumnja da je udes namerno izazvan, radilo se o nekoj vrsti atentata. Čovek je iznosio optužbe usmerene protiv jedne osobe koja se takođe nalazila tu na mestu zločina. Posmatrao sam u snu tu osobu: to je bila jedna starija, malo punija žena. Bila je u šoku i nije ništa progovarala. Sticao se utisak da je ta osoba psihički bolesna. Ipak, njena pojava je ukazivala na to da je osoba potpuno nevina i da nikada ne bi bila u stanju da nekome nanese namerno zlo. 

Policajci koji su vršli uviđaj su se kratko konsultovali između sebe. Procenili su da ovaj čovek ne govori istinu. Cela njegova priča je delovala sumnjivo.

U drugom delu sna video sam policijsku stanicu koja se nalazila u sred grada i bila je tako postakljena da su ljudi iz okoline mogli da prate šta se tu dešava. Policajci su priveli osumnjičenog čoveka iz prvog dela sna. Izvršili su telefonsku proveru identiteta ovog čoveka. Pratio sam detalje ovog razgovora. Kada su službenici sa druge strane linije saznali o kome se radi, dali su znak za uzbunu. Objasnili su policajcima da im je pao u ruke izuzetno opasan čovek koji je deo opasne bande koja je spremna na sve. Cela policijska stanica je u opasnosti jer postoji mogućnost da će banda pokušati da ga oslobodi. Dok je policajac primao informacije na telefonu, pokušao je da zadrži mir i da svojim kolegama gotovo neprimetno daje znak alarmnog stanja. Radi se o veoma iskusnim i savesnim policajcima. Policajac na telefonu je krajičkom oka posmatrao ljude koji su se nalazili u okruženju stanice. Iako su bili obučeni kao bekućnici, primetio je pogled jednog od njih. Taj pogled je vrlo pažljivo pratio šta se dešava u stanici. Neki od tih ljudi su bilo očito prerušeni banditi. Ovaj pogled koji sam video u snu se veoma teško može opisati rečima, toliko je bio pun zla i opasnosti.

U trećem delu sna sam posmatrao dugačku kolonu policijskih auta i oklopnih vozila koja se kretala nekom nepreglednom pustinjom. U najvećim merama predostrožnosti, kao u ratnoj situaciji, zatvorenik, čovek iz prvog dela sna, se prebacuje u zatvor najvećeg stepena sigurnosti.

Video sam kako se sa obližnje uzvisice, iznad puta, ova kolona pomno prati. Jedna velika grupa motorista obučena u crno sprema zasedu. U određenom momentu kreću da napadnu policijsku kolonu. Ima ih zaista veliki broj, za njima se diže velika prašina. Start zasede je bio tako brz, da je veliki broj motorista pao sa svojih motora.

Kada sam se probudio, nisam mogao da shvatim značenje ovog sna. Delovalo je kao da nema veze sa Bogom i duhovnim stvarima, kao da je neki film.

U jutarnjoj molitvi sam proverio ovaj san i pitao da li bi mogao da ima neko značenje. Odgovor sam dobio veoma brzo.

Ovaj zločinac je naš stari čovek. Banditi koji hoće da ga oslobode su demonske sile. Policajci predstavljaju silu Božjeg zakona. Nevina gospođa je slika Jevanđelja, poruke milosti.

Kao malo kad u svom životu, shvatio sam koliko je zao, pokvaren, opasan i samopravedan naš stari čovek. On predstavlja ogromnu opasnost za svoju okolinu.

Ugledao sam vezu sila zla i našeg starog postojanja, koliko je paklu stalo do toga da živimo u starom stanju. Jer stari čovek do kraja ne može da bude uklonjen, ubijen, nego samo lišen slobode.

Nauka o milosti, u današnje vreme toliko ocrnjena i stavljena na stranu, deluje kao da nema šta da kaže, čak kao da nešto nije u redu sa njom, jer se gotovo niko u hrišćanstvu njome više ne bavi. Sile zla se jako trude da optuže one koji su nosioci poruke o Božjoj milosti i da ih ograniče šireći lažne optužbe.

Ovo je vreme u kojem se treba raditi na ličnom rastu u milosti i utvrđivanju u nauci Jevanđelja. Bog je taj koji će se kroz svoj pravdeni zakon pobrinuti za starog čoveka i zlo. To nije naš posao. 

Ponavljamo: Nismo mi spaseni na osnovu toga šta Bog radi u nama, ne svojom pobožnošću, vrlinama, statusu u okviru Crkve.

Mi smo spaseni Božjim delom izvan nas, dok nas nije ni bilo, dok još nismo ni bili vernici. 

To što lažni učitelji kažu da prvo treba da primimo milost u srce, da bi nas Bog spasio je optužba na Jevanđelje, da Bog ljubi samo one koji su postali dobri i poslušni. I drugo, čak i oni koji primaju milost, još uvek nisu sami po sebi toliko pravedni i dobri, da ne idu pred Boga kao grešnici. Jer oni i dalje imaju svog starog čoveka i svoje staro postojanje do kraja sveta.

Tako da i vernici kao i nevernici ponovo veruju u onoga ko prima bezbožnika, uvek i iznova, ne gradeći od sebe lažnu veličinu, jer vam zaista svedočim ono što sam video: Takav će veoma brzo doživeti slom i završiti u tamnici odakle neće izaći dok ne isplati i poslednji dinar. 

Još jednu stvar mi je Božji glas rekao: Kao vernici smo toliko sagrešili Bogu i nalazimo se u takvom stanju otpada, da nijedna jedina molitva neće biti primljena koja ne nosi pečat pokajanja. Nijedno delo koje u sebi ne sadrži jake elemente poniznosti pred Svevišnjim i skrušenost srca koja se otkriva u objavama i učenjima, nije od Boga i biće biti mereno ne po milosti nego po dugu. 

Mi nikada ne želimo ići takvim putem.