Vizija sestre Eveline

 Vizija sestre Eveline: 

Svedočanstvo o Nebu 

Zdravo, mila braćo, sestre i prijatelji Istine! 

Uz Božiju pomoć, danas bih želela da vas ohrabrim svojim iskustvom sa mojim Bogom. Molim vas da se prvo pomolite i proverite ovo što sam napisala – pitajte Boga i On neće zakasniti.

 Preobraženje kroz iskušenje 

Pre šest godina, moja ćerka i ja pretrpele smo saobraćajnu nesreću u kojoj je njen život visio o koncu. Kažem „ljudski gledano“, jer nas je Bog upravo tamo obe sreo 2020. godine. Od tada je Bog počeo da radi sa mnom – počela sam da vidim, čujem i osećam stvari koje su mi do tada bile potpuno strane i nepoznate. 

Ipak, moje najveće preobraženje i moj najsrećniji dan dogodio se 6. marta 2026. godine. Dok su me pripremali za operaciju, jedna medicinska sestra me je upitala: — „Gde želiš da odeš kada zaspiš?“ (mislila je na vreme pod narkozom). Bez oklevanja sam joj odgovorila: — „Na Nebo“. Pogledala me je začuđeno i rekla: „Zar ne želiš da odeš na odmor na neko mesto gde nikada nisi bila?“. Rekla sam joj da ne želim. Nisam htela više da razgovaram sa njom jer me ne bi razumela; odmah sam počela da se molim: „Oče moj, samo Ti me poznaješ najbolje i samo Ti znaš da želim samo Tebe da vidim i da mi Ti lično govoriš“. 

Osetila sam potrebu da se pokajem za sve što sam učinila. Zamolila sam Boga da me podseti ako sam nekoga nehotice povredila kako bih mogla da potražim oproštaj. Nakon molitve, pripremili su me za zahvat. Poslednje što sam videla bila su vrata koja se otvaraju i svetlost koja iz njih izlazi. Iskustvo na Nebu Ne znam kako, ali obrela sam se na Nebu. Tamo je upravo počinjalo bogosluženje. Svuda oko mene bili su oblaci, a svetlost je obuhvatala sve. Sa moje leve strane stajao je Hristos, a sa desne sestra Ani iz moje crkve. Ona je otvorila službu pesmom. Nakon pesme, Svetlost mi je rekla: „Hajde sada da otvorimo Biblije“. Setila sam se da je moja Biblija dole u ormariću i krenula sam da je uzmem, ali me je jedna ruka zaustavila i rekla da na Nebu već ima Biblija. U tom trenutku, Svetlost je otvorila jednu ogromnu Bibliju i počela da čita. Glas je dolazio iz oblaka. Videla sam i svog omiljenog pastora, Bisera Ivanova, kako propoveda istom snagom i moći kao na Zemlji. 

Pitanja i odgovori 

Kada se služba završila, počela sam da postavljam pitanja: „Ko si Ti, Gospode?“ — Odgovorio je: „Ja sam ovo što vidiš i osećaš“. Moj jezik je suviše siromašan da bih opisala tu lepotu. „Zašto je Isus ljut na mene?“ — Pitala sam ovo jer mi je bio okrenut leđima. Rečeno mi je: „On je most između Neba i Zemlje“. „Šta je Sveti Duh?“ — Tada je dunuo vetar. Svetlost me je pitala da li vidim odakle dolazi i kuda ide. Kada sam rekla da ne vidim, odgovorila je: „To je Sveti Duh“. O prorocima i poslednjem vremenu: Potvrđeno mi je da je Elen Vajt Božiji prorok. Na pitanje o blizini kraja vremena, Biblija se otvorila na Jeremiju 49, pokazujući četiri anđela koji drže četiri vetra. Takođe mi je pokazana statua iz Danila 2, koja će uskoro biti uništena. 

Poruka za crkvu i povratak 

Bog mi je ukazao na važne stvari: na pastore koji ne govore istinu sa propovedaonice (fariseje), na muškarce koji zanemaruju porodice („Adame, gde si?“) i na žene koje treba da budu kao pet razumnih devica. Podsetio me je na značaj priloga (udovičine dve lepte) i desetka (Malahija 3:8). Na kraju me je Bog poslao nazad na Zemlju sa porukom: „Tražite i daće vam se“. Jedna čudesna ruka me je gurnula i vratila u moje telo. Prvo sam zaplakala jer nisam želela da se vratim, ali me je utešila misao na moju ćerku Valensiju. Svoje iskustvo sam odmah počela da pričam sestri u sobi za buđenje. Ako neko sumnja u Boga ili se boji ismevanja sveta, neka se pomoli – odgovor će mu biti dat

Dodatne činjenice u vezi četiri živa bića

Ovo je veoma svečana i uzvišena nada Božjeg naroda u poslednja vremena, da postoje izabrana četiri čoveka koji će povesti one koji se mole za izbavljenje.

Iznosimo dodatne informacije Pisma o izboru i službi ovih ljudi:

1. Služba četvorice je original za koji ima više slikovitih nagoveštaja u svetoj istoriji:

Knjiga proroka Jezekilje počinje sa opisom četvorice. Knjiga proroka Danila u slici četiri prijatelja koji se obučavaju da bi "stali pred cara". Gotovo na samom početku knjige Zaharije je data vizija o četiri čoveka koji imaju čekiće u ruci kojima će odbiti četiri roga koji ustaju na Izrael.

Ova proroštva i tipovi govore o jednom te istom: Četiti roga su četiri versko-političke sile zadnjeg vremena. Božji izabranici će se ovome suprostaviti: četiri čoveka protiv četiri carstva!

Slika uređenja Izraela u vreme cara Davida je odraz originala Gospodnjeg carstva u vreme probuđenja. Na samom čelu Davidove hijerarhije je sam on sa svojih tri junaka, kojih niko drugi nije mogao dostići. David plus tri su četiri.

Postoje četiri Jevanđeliste, četiri anđela koji drže vetrove, tri anđeoske poruke iz Otk.14 plus jedna dodatna u Otk.18 itd.

2. Uočavamo da među četvoricom postoji jedna istaknuta ličnost; postoj obrazac 1 plus 3. Ovakav poredak je bio među samim apostolima gde je Isus imao tri apostola koji su činili najuži krug. Ova ličnost na koga ukazuju slike i proroštva ne može biti niko drugi nego treći Ilija, koji je prorečen kao najveći prorok poslednjeg vremena.

Ostala trojica su očito ljudi u bliskom odnosu sa trećim Ilijom. A opet sva četvorica u posebnom odnosu sa Jagnjetom, koje je u 5 glavi usred ove četiri ličnosti, što je vrlo značajno za poslednje vreme. Poslednji događaji će se pokrenuti kada barem četiri čoveka stave Hrista u centar.

3. Treći Ilija i ostala trojica su prikazani u procesu duhovnog rasta.  Dok u Otk.5 svaki nosi pojedinačne osobine čoveka, lava, bika i orla, u Jez.1 svaki od njih ima sva četiri lica. 

Dakle Jez.1 je vremenski nakon Otk.5. Svojim udruživanjem će doći do razmene duhovnih darova i uticaja između četvorke, tako da će svi imati sve oružje Božje.

To ukazuje na prethodnu razdvojenost ovih ljudi, delova Hristovog tela. Čak u jednom trenutku vidimo da je jedan od četvorice, u Otk.8,13 usamljen u svom objavljivanju sudova nad verskim svetom.

Pismo ukazuje na to da su četvorica ljudi sa svojim slabostima u procesu posvećenja. Međutim, kada se jednom udruže, biće pokrenuti procesi koji nisu viđeni u svetoj istoriji, a nagovešteni od proroka.

Kako je moguće...

 ...da ovakva upozorenja nisu našla dovoljno odjeka u našim redovima?

Iznova mi je pokazivana opasnost da mi, kao narod, prihvatimo lažne ideje o opravdanju vjerom. Godinama mi je ukazivano na to da će Sotona djelovati na poseban način kako bi unio pomutnju u umove po tom pitanju. O Božjem zakonu se mnogo govorilo i on je iznošen pred zajednicu, ali često bez poznavanja Isusa Krista i Njegova odnosa prema zakonu – gotovo poput Kajinove žrtve. Pokazano mi je da su mnogi otpali od vjere zbog pomiješanih i zbrkanih ideja o spasenju, jer su službenici radili na pogrešan način pokušavajući doprijeti do srca. Misao koja mi se godinama snažno nametala jest uračunata Kristova pravednost. Čudila sam se kako to pitanje nije postalo temom propovijedi u našim crkvama diljem zemlje, jer mi je neprestano bilo na umu, pa sam o tome govorila u gotovo svakom svom obraćanju narodu. (MS 36 1890)

Čudo odustva propovedi uračunate pravde Isusa Hrista!

To je kao vatra bez toplote, kao hrana bez ukusa, kao voda koja ne gasi žeđ. To je razlog za crkve bez sile, vernike bez ljubavi, svet bez poznanja Isusa Hrista, prepušten samom sebi.

Međutim, istovremeno, nema nikakve sumnje da je ovakvo stanje stvari prorečeno u Bibliji!

Neke činjenice koje ne mogu da se poreknu:

1. U Mateju 24 poglavlju, Isus upozorava na lažne proroke. Njihova poruka nema veze sa zakonom, dakle nije pisano da će lažni proroci učiti laž o Zakonu. Oni će učiti laž o Hristu! Oni će pomerati Hristov položaj tamo ili ovamo, On je ovde ili onde.

To je iz tog razloga što lažni proroci deluju u crkvi koja priznaje Zakon. Sotona takođe zna da nije dovoljno napasti Zakon da bi ljude odvojio od spasenja, jer on zna da pitanje spasenja ne može da se poveže sa držanjem zakona, nego sa odsustvom pravednosti (Mt.5,19.20).

2. U Danilu 7 poglavlju mali rog ne napada samo Zakon. Jasno je da je njegov napad na Zakon samo sporedna taktika i nije glavni pravac napada. Takođe se pokazuje da pitanja u vezi Zakona nisu presudna u toj početnoj fazi. I dalje u poglavljima 8, 9 i 11 se otkriva da mali rog uklanja svakodnevnu službu Božjeg naroda i dovodi svoje bogosluženje, bez uračunate Hristove pravde.

3. U skladu sa time u Otkrivenju 5 poglavlju, 144.000 iznose novu pesmu, koja je vest o uračunatoj pravdi, pravdi koja je bez dela Zakona. U 14 poglavlju takođe nova pesma, koja je najlepša pesma koju su ljudska usta otpevala, opravdanje verom. Tek u 15 poglavlju,
144.000 gde se opisuje sam kraj vremena milosti, uz novu pesmu, pesmu Jagnjeta imaju još jednu, pesmu Mojsijevu. To znači da je pitanje Zakona ostalo za sami kraj.

4. Dakle iznošenje Jevanđelja Hristove uračunate pravde će obaviti svoj posao i obići celu zemlju, za svedočanstvo svim narodima. Pošto neće biti u stanju da to delo više zadrži i narod drži u neznanju i zabludi, neprijatelj će tek onda upotrebiti svoj poslednji argument, napadom na datu pravdu, pravednost Zakona, delo Svetog Duha u vernicima. To će učiniti kroz političko verske sile poslednjeg vremena donošenjem zakonodavnih mera, koje će Božji zakon staviti van snage.

5. Narod koji je živeo u tami, pa ugledao veliko svetlo uračunate pravde, biće ojačan za tu poslednju probu upravo kroz prethodno vrlo jasno propovedanje i poučavanje. I samo iz toga razloga neće ni po cenu svog života posustati u pitanju Zakona.

 Amin i Aleluja

Uticaj propovedanja Hristove pravednosti. .

 Sezona kamp-sastanaka sada je potpuno otvorena. Od savezne države do savezne države podižu se šatori, a grupe vernika okupljaju se da traže Gospoda, da slušaju Njegovu reč i da se bolje upoznaju sa svojom dužnošću kao saradnici Božji. Oni koji dolaze na ove sastanke treba da gladuju i žeđaju za pravdom; a propovednici treba da iznesu jasne, ispitujuće istine za ovo vreme i potom lično rade za duše, moleći se s ljudima i učeći ih kako da predaju svoje srce i volju Hristu.

 Sastanak održan nedavno u Otavi, Kanzas (12–18. juna), bio je duboko značajan. Iako prisutnih nije bilo onoliko koliko na nekim drugim kamp-sastancima, skupovi su bili jednako pažljivi, a interesovanje jednako snažno. Dobar broj vernika iz Nebraske i Misurija redovno je prisustvovao, a Gospodnje prisustvo osećalo se od prve do poslednje službe.

 Već na prvim sastancima izliven je na nas duh posredovanja. Dok smo tražili Gospoda, nalazili smo Ga; srca su se ponizila, a svedočanstva hvale uzdizala su se ka nebu. Mnogi dugogodišnji nesporazumi bili su otklonjeni; braća i sestre koji su bili u razdoru sastali su se, ispovedajući svoje greške i obećavajući da će raditi u jedinstvu. Odnešena je odlučna pobeda nad duhom prigovaranja i kriticizma koji je Sotona pokušao da unese među naš narod.

 Održano je nekoliko jasnih i snažnih propovedi o opravdanju verom. Brat A. T. Džouns govorio je veoma precizno, iznoseći biblijske dokaze s velikom jasnoćom i snagom. Ljudi su, činilo se, shvatili misao da je Hristos naša pravednost u sasvim drugačijem smislu od onog koji su ranije imali; da je vera jedino sredstvo kojim se duša može očistiti od greha i da je privilegija svakog vernika da traži Hristovu pravednost kao besplatan dar. Srca su bila dirnuta; suze su slobodno tekle dok se razmišljalo o Božjoj ljubavi, i mnogi su bili podstaknuti da traže Gospoda kao nikada pre.

 U nedelju je održan naročito svečan i upečatljiv sastanak. Skoro dvesta ljudi izašlo je napred na molitvu. Neki su tražili svoju prvu ljubav; drugi nikada ranije nisu doneli odlučnu odluku za Hrista. Muškarci i žene koji su dugo odbijali nagovore Duha sada su popustili i sa skrušenim srcem ispovedili svoje grehe i zatražili oproštaj. Mnoga braća i sestre posvedočila su o Božjoj dobroti, navodeći da nikada ranije nisu doživeli tako bogato iskustvo.

 U ponedeljak je kod obližnje reke izvršeno krštenje. Velika grupa okupila se na obali, a svečani obred – simbol sahrane starog grešnog života i vaskrsenja za nov život u Hristu – izvršen je nad trideset tri kandidata.

 Uticaj sastanka osetio se i u okolini. Porodice koje su živele blizu kampa redovno su prisustvovale i izjavile da su mnogo koristi imale. Naš narod bio je srdačno primljen od građana Otave; mnogi, i mladi i stari, posetili su kamp – neki iz radoznalosti, ali većina sa željom da lično čuju učenja Adventista sedmog dana.

 Uloženi su revni napori da se skrene pažnja na delo u zapostavljenim delovima Kanzasa i Misurija. Ukazano je na polja bela za žetvu i upućen je poziv radnicima da uđu u njih. Braća i sestre bili su ohrabreni da razviju misionarski duh, da rade za svoje susede, da otvaraju domove za biblijska proučavanja i da aktivno učestvuju u rasprostranjivanju naše literature. Mnogo je učinjeno u buđenju osećaja odgovornosti za spasenje duša.

 Sastanak je završen dubokim i nežnim osećanjima. Mnogi su se zadržali da razmene oproštajne reči nade i ohrabrenja. Osećali smo da su Božji anđeli nad skupom i da nebeski mir počiva na ljudima.

 Kao saradnici s Bogom, moramo izaći sa ovih sastanaka spremni da pratimo svaki probuđeni interes. Posejano seme mora se zalivati; potrebna je lična služba; treba posećivati one koji su tek prihvatili veru, kao i one koji se kolebaju na ivici odluke. Hristos kaže: „Hrani jagnjad Moja; hrani ovce Moje.“ Neka nas Hristova ljubav podstakne na revne, samoodrične napore da se dragocene duše privedu u tor.

 E. G. Vajt

 Review and Herald, 23. jul 1889

2024 - istorijska paralela

Dodatno objašnjenje u vezi proročke 2024 godine

"U 34. godini po Hristu, kamenovanjem Stefana, jevrejski narod je konačno zapečatio svoje odbacivanje jevanđelja; učenici koji su bili rasejani usled progonstva 'prolažahu propovedajući reč' (Dela 8,4); i ubrzo nakon toga obratio se progonitelj Savle i postao Pavle, apostol neznabožaca." (Velika borba, poglavlje 18)

"Sedamdeset sedmica, ili 490 godina, koje su bile određene naročito za Jevreje, završile su se, kao što smo videli, 34. godine posle Hrista. U to vreme je, odlukom jevrejskog Sanhedrina, narod zapečatio svoje odbacivanje jevanđelja kamenovanjem Stefana i progonstvom Hristovih sledbenika." (Velika borba, poglavlje 23)

"Do tog vremena jevanđelje je bilo ograničeno na Jerusalim i Judeju; ali te godine (34. n.e.) radosna vest je počela da se širi svetom. [...] Pavle, pod uticajem Svetog Duha, objavio je u Antiohiji: 'Trebalo je vama najpre da se govori reč Božja; ali kad je odbacujete i ne smatrate sebe dostojnima večnoga života, evo se obraćamo neznabošcima'." (Duhovni darovi, Tom 4, str. 205 - slobodan prevod)

Izneli smo dovoljno dokaza da je 2024 godine trebalo da se desi nešto značajno, promena u postupanju sa onim što nazivamo institucijom Božjeg naroda, tj. Božjom crkvom.

Sa druge strane ova prekretnica označava da će Božanski duh raditi vidljivo i više sa onima koje nazivamo nereligioznim ljudima koji ne poznaju Boga.

U određenom smislu postoji paralela 2024 godine i 34 godine, o čemu govore jasne izjave nadahnuća.

Dakle, kraj vremena milosti se sigurno ne odnosi na svakog pojedinca iz Božje crkve, nego na kraj vremena određenog za instituciju. Ona nije obavila zadatke iz Danila 9,24. To nikako ne znači, da će Crkvi prestati da se objavljuje Jevanđelje. Naprotiv, objavljivaće se jasnije nego ikada, i upravo zbog toga će porasti i odgovornost i krivica za odbacivanje, kao i šansa svetovnih ljudi, koji će u velikom broju prihvatiti ono što je Crkva propustila.

Ono što trenutno posmatramo jeste razvoj pozitivnih i reformnih društvenih pokreta, buđenje ljudi van crkvenih institucija, otkrivanje božanskog uticaja u predvorju Svetinje (Otk. 11,1.2 uporediti sa Jestirom prvim poglavljem peti do osmi stih).