Proročki su duhovi prorocima podložni 1 Kor 14,32
Jedno od najčešćih pitanja sa kojima se suočavamo jeste kako je moguće da se mi kao porodica, kao i neki drugi vernici koji su sa nama povezani, možemo da podržavamo neke ljude koji iznose svoje proročke objave, a istovremeno nemaju plodove u skladu sa onim što Biblija uči, a takođe i uče neke stvari koje očigledno nisu ispravne u odnosu na učenje Biblije i učenje Crkve. Često se ukazuju da su ti ljudi imali padove i grehe, velike promašaje u predviđanjima.
Primera radi brat Ernie Knoll, kao i Mihajlović, Nikoličić, brat Frank (Ferenc) Vajt na našim prostorima i još neki manje poznati i eksponirani upravo ulaze u taj broj ljudi, zbog kojih trpimo kritike.
Umesto da poričemo to da podržavamo objave ovih ljudi, možemo samo da kažemo da gajimo kontakt sa još mnogo više pojedinaca iz različitih religijskih grupa koji iznose slične objave i iskustva, kao i karakteristična učenja koja su često u suprotnosti sa ovim što mi na ovim stranicama zastupamo.
Ovde možemo izneti dva odgovora: Prorok je osoba koja ima Gospodnje pozvanje, određeni autoritet i nivo spoznaje koji sam u sebi svedoči da je nebeskog a ne paklenog porekla. Niko ne može iznositi određene stvari, a da mu nije dato. To je osnova koja se vrlo jasno raspoznaje. Primera radi kod brata Knoll- a kada poziva na obraćanje i pokajanje. To ne može biti od sotone, jer on ne izgoni sam sebe. Sa druge strane zablude koje istovremeno gaje ti ljudi, kao što je kod pomenutog brata učenje o Hristovoj prirodi, ne ukidaju njegovo pozvanje. Čak i objave u tom smeru, gde prorok tvrdi da mu je objavljeno nešto, gde je sadržaj objave neispravno učenje nisu dokaz da taj čovek nije prorok od Boga koje je u procesu rasta upao u neku određenu zabludu. Mi ljude ne posmatramo preko greha, nego preko milosti i putem molitve provere.
To da su prorocima proročki duhovi podložni se odnosi na to da Gospod neće uticati kroz objavu da ispravi prorokovu zabludu gde je ovaj propustio da to preispita i da se objektivno informiše. Gospod će dopustiti da prorok pogreši da bi se iz te greške naučio. Zašto bi mi odbacivali one dobre stvari koje iznosi, radi onih nekih koje ne iznosi dobro.
Ovo je osnova drugog principa: a sve proveravajući, dobrog se držite... tj. kako da nešto proveravamo ako prvo onog koji iznosi prvo ne prihvatimo kao potencijalno autoritet od Boga. Prvo mu verujemo dok se ne pokaže pogrešno. Inače bi morali da prihvatimo negativnu i zatvorenu poziciju koja nije po Duhu i nije biblijska. Na taj način mi se čuvamo da ne propustimo ni jedan zrak svetlosti koji dolazi sa Prestola, pazeći se da nikome, apsolutno nikome prilazimo sa bilo kakvom predrasudom. Mi se jednostavno koncetrišemo na dobro, na dobre strane, istovremeno pazeći na sebe i nauku.
Smatramo da su principi za prepoznavanje lažnih proroka tako jasno izneseni da svi oni koji ne spadaju u tu kategoriju zaslužuju da budu saslušani i da se njihovo učenje uskladi sa onim temeljima koje prihvatamo. Jer ne piše samo da se čuvamo lažnih proroka, nego piše i čuvajte se da ne odbacite to što je istina.
