Učenje o spasenju Pravoslavne crkve

Većina hrišćana augsburške konfesije će na pitanje šta veruju pravoslavni u vezi spasenja odgovoriti da se pravoslavni opravdavaju delima i da veruju u spasenje kroz dobra dela. Ovo je daleko od istine.

Pre nego što dokažemo da ove predrasude nisu istinite, ukazujemo na nehrišćanski stav mnogih koji pravoslavne posmatra sa visine, uz predrasude i bez pravog poznavanja i razumevanja ovog verskog ispovedanja.

Sve prednosti i istorijske zasluge pravoslavlja je nemoguće nabrojati. Ova vera je naša veza sa nekim od najstarijih i autentičnih izvora hrišćanske ispovesti; bila je vekovima brana za upliv mnogih lažnih učenja i predstava o Bogu, iznedrila je iz svojih krila veliki broj izuzetnih ličnosti vere...i tako bi mogli dugo nabrajati. 

Zaista je nemudro i grešno se postavljati iznad ovoga svega. Mnogim, zaista mnogim pojedincima preporučujemo i molimo da se pokaju i ponize za mnoge preteške reči nad telom pravoslavnih vernika.

Da bi o nečemu razgovarao i pogotovo nešto kritikovao treba da ispuniš dva osnovna uslova:

1. da to voliš, da imaš pozitivan odnos prema tome,

2. da to poznaješ.

Spasenje milošću

Nije nimalo teško skupiti dokaze o tome da važni učitelji pravoslavlja odbacuju svaku pomisao o spasenju kroz dobra dela. Evo nekoliko priznatih učitelja iz starina:

Sv. Jovan Zlatousti: „Ne zbog dela pravednosti koja smo mi učinili, nego po svojoj milosti nas je spasao“ (Tumačenje na Poslanicu Titu, 3,5). "„Ako su dela bila dovoljna za spasenje, zašto je onda bila potrebna blagodat? Ali, pošto dela nisu dovoljna, potrebna je blagodat, koja spasava“ (Homilije na Rimljane, 4,2).

Sv. Grigorije Teologos: „Niko ne može zaslužiti spasenje svojim delima. To je Božiji dar, koji se daje onima koji veruju u Njega i verom se predaju Božijoj volji.“

Sv. Vasilije Veliki „U sebi nemamo ništa što bi nas opravdalo. Mi smo opravdani samo verom u Hrista, jer nas je Bog opravdao besplatno svojom milošću.“

Ukoliko bi neko napravio primedbu da se ovde radi o starim teolozima i pastirima, a da se pravoslavno učenje u međuvremenu promenilo evo nekih izjava modernih pravoslavnih učitelja: 

 Arhimandrit Sofronije Saharov (1896–1993)„Niko se ne spasava svojim trudom, postom, molitvom ili delima; to su samo sredstva koja nas otvaraju za Božiju blagodat. Spasenje je dar Božiji, i niko ga ne može zaslužiti. Uvek je to rezultat Božijeg milosrđa, a ne ljudskih napora.“  

Protoprezviter Aleksandar Šmeman (1921–1983)„Spasenje je primanje Hrista, koje dolazi kroz milost i veru. Mi ne možemo zaraditi spasenje delima ili bilo kakvim naporom. Hristos je već učinio sve za naše spasenje, i to je dar koji primamo kroz veru u Njega.“ 

Starac Emilijan Simonopetritski (1934–2019) „Blagodat Božija nas spašava, ne zato što smo dostojni, već zato što nas Bog voli i miluje. Naša dela ne mogu zaraditi spasenje, jer spasenje nije ljudski trud, već Božija intervencija.“ 

Mitropolit Kallistos Ware (1934–2022)„Spasenje je prvenstveno dar Božije milosti. Ništa što činimo, nijedno delo, nijedna žrtva, ne može nas dovesti do spasenja. To je Božiji dar, i sve što možemo da učinimo je da ga primimo verom i ljubavlju.“ 

Episkop Atanasije Jevtić (1938–2021)„Spasenje je dar Božiji koji dolazi kroz Hrista, i čovek ga ne može zaslužiti svojim delima. Naša dela samo pokazuju našu veru i ljubav, ali nikako ne mogu biti izvor spasenja.“ 

Ovi savremeni pravoslavni učitelji potvrđuju tradicionalnu teologiju: spasenje dolazi isključivo kroz Božiju milost, a ne kroz ljudska dela, koja su važna kao izraz vere, ali ne kao sredstvo za postizanje spasenja.

Kroz veru

Već u prethodnim navodima smo videli da pravoslavlje uči da se dar Božje milosti prima verom. Evo još nekih dokaza:

Sv. Teofan Zatvornik (1815–1894) „Spasenje je dar Božije ljubavi, koje dolazi kroz veru. Vera je početak našeg odnosa s Bogom, a dela su izraz naše vere. Niti jedno, niti drugo ne može postojati odvojeno, ali vera uvek prethodi.“

 Sv. Marko Efeški (1392–1444)„Vera je koren, a dela su plodovi. Spasenje dolazi po veri, ali vera bez dela je mrtva. Ipak, dela bez vere nemaju vrednost pred Bogom.“

 Sv. Grigorije Palama (1296–1359) „Blagodat Božija ne dolazi kao nagrada za dela, nego kao dar onima koji veruju u Njega. Vera otvara put blagodati, a blagodat nas vodi ka delima ljubavi.“

I na kraju citat koji bi trebao da ukloni svaku predrasudu u vezi toga da pravoslavlje uči spasenje delima: 

„Spasenje je dar, koji dolazi kroz milost Božiju. Mi ne možemo ništa da učinimo da zaslužimo spasenje, jer je ono već učinjeno u Hristu. Naša vera je prihvatanje tog dara, a dela su način na koji pokazujemo svoju ljubav prema Bogu.“ Aleksandar Šmeman

Jedan pogled na učenje o opravdanju u pravoslavlju

Ova kratka studija sigurno ne može da obuhvati sve aspekte učenja o spasenju ove poštovanja vredne zajednice vernika. Ovde ćemo se ograničiti na učenje o opravdanju Pravoslavne crkve.

Evo još nekih izjava koje nam pomažu da razumemo kako, po pravoslavlju, čovek stoji pravedan pred Bogom:

„Samo u Hristu i kroz Njegovu blagodat možemo stajati pravedni pred Bogom. Bez Hrista, naše pravednosti su poput prljavih haljina. Ali kroz pokajanje, ljubav i veru u Njega, primamo opravdanje i postajemo dostojni da stojimo pred Bogom.“ Sofronije Saharov 

„Pravoslavna Crkva nas uči da ne možemo stajati pravedni pred Bogom oslanjajući se na vlastite zasluge. Naša pravednost dolazi isključivo iz Hristove žrtve i Njegove milosti. Opravdani smo kroz zajedništvo s Njim, kroz veru, i kroz život u Crkvi, u kojem se stalno pokajemo i obnavljamo.“Kallistos Ware 

„Samo kroz Hrista i Njegovu blagodat možemo stajati pravedni pred Bogom. Naša dela su slaba i nesavršena, ali vera u Hrista i blagodat koju primamo kroz Njega opravdava nas i čini nas pravednima pred Ocem.“Atanasije Jevtić 

 

Iz ovog navedenog zaključujemo da je učenje o milosti i veri, osnova za učenje o opravdanju, u čemu se Božje delo milosti opravdanja posmatra kao unutrašnji rad na promeni čoveka, vernika. Ovako promenjen vernik stoji pravedan pred Bogom. Samog po sebi, bez ovog rada blagodeti u verniku, On ne može da stoji pred Bogom.

Opravdanje u pravoslavlju je dubok, lični i duhovni proces koji uključuje celokupan život vernika. U svojoj suštini, opravdanje je preobražaj ljudske prirode kroz zajedništvo s Hristom i delovanje Božije blagodati. To nije samo pravni čin, već je put svetosti, kroz koji čovek postaje pravedan ne svojim delima, već Božijom milošću, kroz veru i blagodat.

 U samoj svojoj suštini, učenje o spasenju, veri i milosti Pravoslavne Crkve, kakvo je ovde predstavljeno je ništa drugo nego verovanje ogromne većine tzv. hrišćanskih verskih zajednica i sadržaj većine propovedi koje su nam dostupne.

Da li ova nauka može da prođe test Svetog Pisma?

Izvori:

heidelblog.net

azquotes.com

christianquotes.info

rvcc.info