Ovaj video je namenjen za internu upotrebu u Zajednici adventista, kao i onima koji ispunjavaju uslov da imaju pozitivan odnos prema uverenjima i praksi ove verske zajednice.
Šta je vernik?
To je osoba koja svoje poverenje za duhovna pitanja poklanja jednom višem autoritetu. To znači da je pitanje autoriteta ključno za vernike.
Versko uverenje koje prihvata tradiciju dela Reformacije iz 16 veka postavlja autoritet Svetog Pisma na najviše mesto, tako da ne postoji razlika između autoriteta Svevišenjeg Boga i Njegove pisane reči.
Na taj način dolazimo do drugog pitanja koje je ključno za vernika: pitanje tumačenja.
Hristos je upozorio da će izaći mnogi lažni proroci i lažni učitelji, i da će prevariti mnoge. Reč mnoge u Novom zavetu gotovo uvek znači sve.
Kako smo prevareni?
Pre nego što krenemo na rešavanje ovog pitanja, treba zapaziti da postoji najispravnije i prvostepeno značenje lažnog proroštva: Ono se ne javlja nikada izvan Božje zajednice. Ne postoji ni jedan lažni prorok Starog Zaveta koji nije bio iz Izraela.
Tako da ukoliko sada tražimo lažnog proroka ili učitelja treba da ga tražimo u okviru adventizma.
Koja grupa u adventizmu krivo predstavlja toliko presudno pitanje tumačenja?
Adventistički teolozi.
Učenje Svetog Pisma o tumačenju je jednostavno. Sveti Duh koji je autor Svetog Pisma, kroz nadahnute ljude je takođe Sveti Duh koji je tumač pisma kroz prosvetljene ljude, kojima je omogućeno da u svom vremenu i položaju prime značenje Pisma i odnos nekog dela istine prema Utelovljenoj Reči - Isusu Hristu.
Teza broj 2: U pravilima tumačenja adventističkih teologa (hermenautika) je uloga Svetog Duha na sporednom mestu. Pogledajte doktrinarne knjige adventističkih skolara. Dakle po njima su prvo pravila, a tek onda u okviru tih pravila pomaže Duh.
Ovo ćemo pokazati na primeru knjige adventističkog teologa Zdravka Stefanovića i njegove knjige komentara na Otkrivenje.
Napominjemo i podvlačimo da ovog teologa ni bilo kog drugog ne želimo da omalovažimo, kao ni njegov veliki trud da vernicima prikaže veoma bitnu temu. Ovo služi kao poziv da se vratimo nazad i odbacimo ljudsku filozofiju i okrenemo se pravoj nauci i pravom Jevanđelju, jednostavnom i duhovnom tumačenju Božje Reči.
Prikaz slajdova iz knjige Stefanovića. Ovo je očiti primer za to što tvrdimo. Ovako počinje poglavlje o tumačenju Otkrivenja. Strana 22
Ova izjava otkriva osnovni problem nove adventističke skolastike. Ovde se govori o nameri pisca Otkrivenja, gde se misli na Jovana! Iako Pismo kaže da nije od čovečije volje!Na ovo se odnose teze protiv skolara.
9.Kada govore o Pismu, kao da pričaju o svakoj drugoj literaturi. Kažu da je Danilo pišući svoju knjigu koristio koncepte iz Mojsijevih knjiga. Jovan je koristio jezik proroka Jezekilje. Kao da su ti ljudi pisali sami od sebe!? Kao da su pisali od svoje volje!
10. Tako se oni ponašaju kao da prorok prilikom inspiracije zadržava udeo svoje volje. Naravno da oni to tako žele da vide jer ako je u inspiraciji presudan čovek tada je takođe u interpretaciji ista stvar, a oni mogu da interpretiraju bez božanskog dela prosvetljenja.
Zapazite da nakon dvadeset i neku stranicu uvoda u komentare Stefanović ni rečju ne pominje Svetog Duha kao autora. On ide dalje i objašnjava principe hermenautike. Pri tom, ono što nas zgrožava i nije toliko to što piše, nego što propušta da stavi na svoje pravo mesto.
Dakle ovakav pristup pretpostavlja da čovek može da razume božansko otkrivenje i da je u stanju, putem intelektualnog saznanja da dođe do ispravnog značenja.
Pogledajmo u 1 Kor 2 šta kaže Pismo. Potpuno suprotno:
2:14 A telesni čovek ne razume šta je od Duha Božijeg; jer mu se čini ludost i ne može da razume, jer treba duhovno da se razgleda.
Pismo uči da tumačenju treba da prethodi duhovno iskustvo, prosvetljenje. Ukoliko ja na prvim stranicama o tome ne govorim ni reči, tada čitalac neminovno dolazi u iskušenje da tumači bez da je predao srce i iskusio preporođenje, postao duhovan čovek.
Pismo uči da čovek zbog svoje grešnosti nije u stanju da dođe do pravog značenja Pisma. Njemu je potrebno da mu prethodno Bog otvori oči.
Zapazimo, pod uticajem intelektualizma, manjka duhovnosti, u Zajednici adventista čovek dobija Bibliju u ruke, da je tumači, da je čita i razumeva još i pre toga nego što takva osoba daje znakove da je preporođena. Prva lekcija tema za krštenje nije Hristovo spasenje i primanje Njega, nego Biblija.
Na taj način se sugeriše da čovek ima večni život u samim rečima Pisma.
Hristos: Jov.5:39 Pregledajte pisma, jer vi mislite da imate u njima život večni...
Kako ova pitanja utiču na pripremu Božjeg naroda? Vrlo je jasno kada pogledate stanje duhovnosti ljudi koji slede skolare. Izgrađena je atmosfera u kojoj postoje obični vernici i duhovnici, koji formiraju duhovnost naroda. Čak i oni koji se bore protiv ovih zloupotreba su istovremeno u toj meri zatrovani filozofsko intelektualnim principima skolastike, da pokušavaju taj intelektualizam da pobede drugim intelektualizmom. Po logici Pisma, što više radi glava, to manje srce.
I na taj način se urušava duhovnost naroda. Narod koji je sa manjom duhovnom silom, može se lakše upravljati i voditi da ispunjava ciljeve institucije.
Ko je ovde zainteresovan za pripremu tog naroda da prati delo u Nebeskoj svetinji velikog Prvosveštenika?
Teza broj 1.Skolari kažu da postoje pravila kako proučavati Bibliju i da sve što nije po tim pravilima treba odbaciti čak i pre nego što bi se trebalo proveriti. Na taj način oni oživljavaju religiju zakona i pravila i guše slobodu koja je tamo gde je Duh. Hoćemo li dozvoliti da nam pravila određuju život u tako osetljivom pitanju kao što je interpretacija? Ako je za nas Reč život, tada se oni postavljaju kao gospodari života i smrti.
12.Oni kažu da tako mora da bude radi toga što ima jeresi jako puno kod nas, pa se ne može svakom dozvoliti da iznosi bez njihove provere. Provera se sadrži u tome da oni proveravaju time što su oni zaključili i dali za zakon. Gde je to napisano da kod nas nekome treba da se zabrani da se iznose stvari!? Kako im je omogućeno da u ova vremena ponovo uvedu verbalni delikt? Kako im je omogućeno da narod podele na duhovnike tj. njih same i na laike? Koji je to duh koji obara principe sveštenstva i autoriteta svih vernika koji su u Hristu?
13.Tako se protiv jeresi bore najvećom od svih jeresi: Intelektualnom skolarskom sistematikom. Nas vraćaju na nivo srednjevekovne skolastike i ekstremnog subjektivizma. Oni se u svakom svom koraku, na svakoj stranici sve više udaljavaju od objektivne stvarnosti u Hristu prema subjetivnoj stvarnosti u samima njima. Na stranicama njihovih doktorata i apologija mogu da se nađu svi elementi najtežih jeresi pelagijanizma do modernizma. Upravo time su doprineli da nam se duhovnost vrati na nivo čak i pre srednjeg veka i da se u takvoj atmosferi širi i prajerers arijanizma, koja inače nema nikakve šanse u tradicionalnim crkvama. Znači da nam je duhovna atmosfera slabija nego kod katolika i pravoslavnih.
14.To je moderna skolastika i oni se čak i ne stide da se nazivaju skolarima kao njihovi duhovni očevi skolastičari. Kako su samo uspeli jedan napredan pokret da dovedu na takav nivo? Koliko li je velika svetlost koju su odbacili, ako su nas uveli u toliku tamu?
Na kraju uvoda u Komentare Stefanović na kraju piše ono što je trebalo da bude na početku. Stranica 28.
Skladno tome što piše o pravom autorstvu, on postavlja i pitanje tumačenja:
Na osnovu svega što smo ovde videli vrlo je jasno da se prevara ne sastoji u tome da istina nije iznesena. Ne. Ovde je vrlo očigledno iznesena istina. Sveti Duh je autor, Hristos je centar proroštva, Otkrivenje nije samo ljudski proizvod, tumačenje treba da uključi pitanje nadahnuća.
Prevara se sastoji u tome koje je mesto zauzela istina. Drugorazredno. Dakle da stavimo istinu sa strane, na kraj. Na taj način smo izneli istinu nakon što smo ljude oslepeli. Prvo smo ih postavili pred skoro neodoljivo iskušenje, a nakon toga smo im već hipnotisanim, izneli istinu.
Mi smo za to da se teologija skolara neodložno reformiše:
Umesto intelektualizma duhovnost; umesto hermenautike prosvetljenje, umesto akademskih dostignuća i truda, molitva da nam Bog da tumačenje, poniznost i krotost. Što si više učen, treba više učenost da sakrivaš i da paziš da daš slavu Bogu, a ne sebi.
Umesto da kompetetnost bude u tome ko je šta završio i koje diplome ima, da pogledaš Pavla koji je bio učeniji od bilo koga od nas i da staviš na mesto broj jedan to što pripada, a pravila tumačenja da budu pomoćna sredstva produhovljenog i poniznog čoveka, a ne sredstvo da se dođe do duhovnosti.
Pravilima hermenatuike do duhovnosti je put propasti.
Istina je suprotna tome što oni kažu. Oni kažu: Prvo inerpretacija pa onda inspiracija. Mi kažemo prvo inspiracija a onda interpretacija. Pravila su pomoćno sredstvo produhovljenog čoveka, a ne način da se dođe do duhovnosti.Dakle oni se neće moliti za bilo šta što se iznosi u Božje ime. Oni neće sve proveravati i držati se onog što je dobro ako se to suprostavlja pravilima hemenautike. Njima su bitnija pravila nego biblijska zapovest. Mi koji hoćemo da živimo po Duhu, ne možemo da sledimo njihov primer. Mi ćemo proveravati sve, jer je napisano da se proveri sve, u pobožnom strahu da ne odbacimo neku od istina koja nam na taj način može biti otkrivena. Mi to ne činimo samo zato što je to zapoveđeno, nego zato što tako hoćemo i želimo da dođe do napretka.
