Čovek je nesumnjivo stvoren kao jedinstveno biće, sa prirodom i svojstvima koje nije imala ni jedna stvorena rasa u svemiru. Bog je svoja svojstva preslikao u čovečanstvo, koje je od početka imalo sjajnu perspektivu i budućnost da se neograničeno razvija i napreduje, sa božanskom osobinom da stvara, zamišlja, gradi odnose itd.
Sveto Pismo opisuje reakciju svemira prilikom stvaranja čoveka, kao veliki praznik i oduševljenje. Ovo novo stvorenje je izazvalo interesovanje i divljenje, ono je otkrivalo novu dubinu Božje ljubavi i mudrosti. Sa druge strane, tadašnji prvi anđeo i njegovi sledbenici su očito već u to vreme otišli dosta daleko u svojoj sumnji u božansku pravednost i ljubav. Iako su i oni spoznali mogućnosti čoveka, oni im se nisu mogli radovati. Osetili su da je to još jedna opasnost koja može da ugrozi i razotkrije njihove prave pozicije. Sa jedne strane tu su bića koja čudesno povećavaju Božju slavu, kao što slika govori jasno za umetnika koji ju je naslikao. I kao drugo, tu su bića koja mogu svojim napredovanjem da zauzmu njihova mesta i da ih zasene. Lucifer se užasavao od pomisli da bi čovek mogao da zauzme njegovo mesto.
Mi smo upoznati sa time na koji je način prišao čoveku:
Kao što je to često kasnije u istoriji činio neprijatelj je i ovde upotrebio jednu veoma opasnu taktiku. Bilo bi dobro da je prepoznamo. Naime on ovde čoveku kaže: "Ukoliko biste učinili nešto vi bi ste postali kao bogovi." Ovo je druga teološka prevara, nakon one o kojoj smo već mnogo slušali Nećete vi umreti.
Sotona nas ovde navodi na akciju da bi smo postali kao bogovi, premda mi to po stvaranju već jesmo! Drugim rečima navodi nas na duhovni napredak na nivo Boga, kroz dela, kroz nešto što bi smo učinili, i još kao vrhunac, on nas navodi da to učinimo kroz neposlušnost Božjim odredbama!
Sećam se evangeliziranja na ulicama Prištine. Pre nego što smo pošli da delimo traktate i lepimo obaveštenja o predavanjima iz Biblije, dato nam je upozorenje od meštana da nikako na srpskom ne pitamo nekog da nam pokaže neku ulicu ili mesto koje tražimo. U pravilu bi uvek dobili pogrešno obaveštenje.
To je samo bleda slika onoga kako neprijatelj pokušava da nas prevari. On ne samo da nas šalje na pogrešan pravac, već nas vara u pitanju toga ko smo mi. A mi smo zaista kao Bog. Mi smo kao Bog premda smo to kroz greh i neposlušnost izgubili. O tome svedoči Božji komentar ljubavi u sledećem: I reče Gospod Bog: Eto, čovek posta kao jedan od nas znajući šta je dobro šta li zlo...
U svojoj slepoći i grehu ja sam ovu izjavu dugo posmatrao kao ironičnu. Međutim šta je Bog ovde rekao. Pre svega vidimo da je čovek ponovo postao kao Bog. To znači da je padom u greh on tu sličnost sa Bogom izgubio. I zaista mi nismo slični sa Bogom više po stvaranju, tj. na osnovu stvaranja.
Čovek je sličan sa Bogom na osnovu otkupljenja, neka Mu je večna slava! Jer Isus je postao jedan od nas! Pogledaj u ovim rečima kada Bog kaže čovek posta jedan od nas istinu da Isus posta jedan od nas! Čovek je postao kao Bog nikakvim svojim delom i zaslugom, nego nedelom i zločinom! Čovek je grehom prinudio Isusa da napravi korake dubokog poniženja ka njemu!
Eto neprijatelju šta si napravio sada: umesto da Božja ljubav koja je čoveka stvorila grehom bude poništena, ona je kroz iskupljenje još mnogostruko postala jasnija.
Umesto da čovek bude sprečen u tome da napreduje do tvog nekadašenjeg mesta, on je iskupljenjem to mesto dobio kao poklon u Isusu Hristu. Tako da ako čovek taj poklon odbaci, Bog će se proslaviti koliko je učinio za onog koji ga nije bio vredan; a ako ga primi gledaće ga licem u lice u liku Onoga koga si prezreo, i slaviće ga svakim dahom i otkucajem srca.
Isus im odgovori: Ne stoji li napisano u zakonu vašem: Ja rekoh: bogovi ste? ...one nazva bogovima kojima reč Božija bi, i pismo se ne može pokvariti...
Nema komentara:
Objavi komentar