Osnovni principi Božjeg dela

Osnovni principi Božjeg dela koji želi da obavi kroz nas, koje pišemo ne kao sopstvenu mudrost, i da bi se time isticali, nego kako smo videli ono što nam je u Pismu i na druge načine pokazano, da bi podelili i proverili kroz druge duhovne osobe; tako da bi se svi zajedno kroz istinu još više otvarali za primanje onoga što nam je milošću, bez naše zasluge, poklonjeno.

Sledeće tačke iznosimo bez dokazivanja, spremni da gde je potrebno kasnije da objasnimo način kako se do toga došlo.

1. Hristos je centar svemira. Hristocentričnost je princip svega što dolazi iz pravog duhovnog izvora, kroz šta proveravamo da li je nešto istina ili nije; Njegova ljubav je najopštiji i najveći pojam u svemiru;
2. To znači da nas ne interesuje teoretska tačnost toga što neko iznosi, nego prisustvo Svetog Duha koji je Hristos u tome;
3. Tako procenjujemo sve one koji iznose, ne kroz to šta oni rade i šta veruju; ne gledamo kroz to na kom su nivou spoznaje i u kakvim okolnostima, nego koliko primaju Svetog Duha koji je Otac i Hristos;
4. Bog je spasio svakog čoveka ne tako što je poslao Osobu koja je za vreme zemaljskog života nazvana Sinom ka nama; nego tako što je Sin svojim utelovljenjem uzeo u Sebe čovečanstvo i dao mu tako drugo postojanje u Sebi;
5. Tako je velika istina plana spasenja koja je bila sakrivena u celoj večnosti u ovo naše doba otkrivena kao „u Hristu“; To je tajna koja se progresivno sve više otkriva posebno u ovo vreme i nosi neshvatljivo veliku duhovnu silu,
6. U svom prvom postojanju po telu, po Adamu, je čovečanstvo potpuno pokvareno i otpalo, bez sile da se učini išta dobro, tako da je jedan od najboljih među nama, apostol Petar nazvan sotonom;
7. Takav čovek treba spasenje, ali ne da ga on sad mora zaslužiti i učiniti nešto da bi se spasao, nego je već svaki čovek spašen još od vremena kad nijedan nije ni postojao;
8. Iako je celo čovečanstvo spašeno, Nebo očekuje da se spasenje koje je u Hristu, sačuva, ceni i veruje; to jest da se Hristovo prisustvo sačuva i da se u Njega veruje;
9. To je jedini uslov da bi čovek prilikom Njegovog drugog dolaska na Zemlju bio preobražen i uzet sa Njim; sve što ide preko ovoga ili je manje od ovoga je lažno proroštvo;
10. S obzirom da je čovečanstvo duboko otpalo, čuvanje zajedništva sa Bogom je posao koji uključuje najusrdnije napore našeg bića;
11. S obzirom da je Hristovim utelovljenjem celi ljudski rod postao rodbina sa Hristom i da uživa velike prednosti i oseća ga, čak i kad neprestano čini zlo, svaki pojedinac koji odbacuje spasenje mora vrlo da se potrudi da bi pobegao od svog postojanja sa Hristom, dakle teško je propasti;
12. To je opštevažeće za sve ljude na planeti, bez obzira na religijsku i rasnu pripadnost, tako da smo uverenja da Bog ne priznaje podele među ljudima, i sam ih posmatra kao celinu;
13. Postoji samo razlika između vernika tj. onih koji priznaju otkrivenje kroz svete spise kao merilo karaktera, i onih koji to ne priznaju; prvima će se suditi na osnovu onoga što prihvataju, a drugima na osnovu savesti;
14. Ukoliko se na sudu ispostavi da osoba nije do kraja sarađivala sa Svetim Duhom na svom spasenju, ona će ga izgubiti;
15. Od svih svetih spisa je samo Biblija nepogrešivo otkrivenje Boga, ostali su to u manjoj meri; Deset zapovesti su apsolutno merilo božanske pravde, a tekst Svetog Pisma ima jedinstvenu višeznačnost koja potvrđuje da nije čovečija izmišljotina; svaki tekst Svetog Pisma može da ima ono značenje koje mu Sveti Duh prida u tom trenutku što neduhovni ljudi nikako ne mogu prepoznati;
16. To dokazuje i to što su usađene, upisane u svako ljudsko srce, tako da oni koji i ne poznaju Pismo, tačno znaju šta je dobro a šta zlo;
17. Oni znaju kada neko govori istinu, na osnovu tog ograđenog u srce, čak i kada nemaju pozitivan odnos prema tome, tako da u jednom pravom iznošenju istine, gotovo nikada niko ne čuje nešto novo što već ne zna u srcu;
18. Ipak je propovedanje vesti o Hristu veoma presudno za svakog čoveka, jer ih zaista samo mali broj može živeti po savesti i sačuvati spasenje, po cenu ogromnih grešaka i stradanja, što je zaista šteta; dok će drugi biti potpuno izgubljeni bez istine;
19. Zato se vodi velika bitka između svetlosti i tame, za svaku dušu; ta borba kulminira u ovoj generaciji koja je poslednja pred Hristov dolazak;
20. U tom poslednjem delu, presudnu ulogu u celom svetu igraju ljudi sa naših etničkih područja, iz razloga koje možemo samo da nagađamo ali su u suštini neobjašnjivi; ukoliko se ti ljudi celom silom uhvate Hrista, i prekinu već značajno kašnjenje i odlaganje potpunog predanja, ti prostori će na neobičan način doživeti procvat u svakom pogledu; ukoliko to ne učine, taj blagoslov će se izliti na druge, i njihova područja.