Vizija

"Biće u potonja vremena gora doma Gospodnjeg utvrđena uvrh gora i uzvišena iznad humova, i sticaće se k njoj svi narodi.
I ići će mnogi narodi govoreći: Hodite da idemo na goru Gospodnju, u dom Boga Jakovljevog, i učiće nas svojim putevima, i hodićemo stazama Njegovim. Jer će iz Siona izaći zakon, i reč Gospodnja iz Jerusalima.
I sudiće među narodima, i karaće mnoge narode, te će raskovati mačeve svoje na raonike, i koplja svoja na srpove, neće dizati mača narod na narod, niti će se više učiti boju.
Dome Jakovljev, hodi da idemo po svetlosti Gospodnjoj."
(Isa. 2,2-5)



I


„Utisak koji je stekao dok se nalazio u viziji nije ga nikad napuštao ....“ (AA 469)

Te 1992. godine, bilo je teško rastaviti se od gotovo svih ideala koji su nosili moju generaciju. Gledali smo svojim očima ono što nikad nismo mogli ni slutiti. Težak bratoubilački rat je odneo snove o nekoj sigurnoj budućnosti i društvu pravde. Nevolja je zatekla svakog na svom putu i samo još jasnije pokazala svakom pojedincu pravac u kome se do tada kretao. A moja duša je čeznula za spokojstvom i ljubavlju.

Krajem meseca oktobra našao sam se na putu za selo Ovča, u prigradskom autobusu, putujući iz naše prestonice koja nosi lepo ime, grad koji je beo. Moje misli su se bavile jednim, za mene tada teškim pitanjem. Tragajući za istinom, vučen neodoljivom privlačnom silom, tih meseci sam redovno posećivao adventistička predavanja i crkvu. Poverovao sam da je Biblija zaista reč Božja i da je Isus jedini Spasitelj svih ljudi. Imao sam rešenja na mnoga važna pitanja, a sada sam se obratio mom sugovorniku sa još jednim. Šta za nas označava pojam Duh proroštva i kako objašnjavamo da su, pored Biblije, u Crkvi adventista sedmog dana spisi Elen Vajt zauzeli mesto Božjeg otkrivenja? Moj sagovornik mi je ukazao na dva biblijska teksta: Otk.12,17 i Otk.19,10 objašnjavajući da je Sveti Duh u prošlosti uvek radio na taj način ispoljavajući se kroz odabrane pojedince, a i da će, kao što to proročanstvo ovde otkriva, u crkvi neposredno pre drugog Hristovog dolaska ponovo da se otkrije, delovanjem proroka, Elen Vajt.

„I razgnevi se zmija na ženu, i otide da se pobije sa ostalim semenom njenim, koje drži zapovesti Božije i ima svedočanstvo Isusa Hrista… I padnuvši pred nogama njegovim poklonih mu se; i reče mi: Gle, nemoj, ja sam sluga kao i ti i braća tvoja koja imaju svedočanstvo Isusovo. Bogu se pokloni; jer je svedočanstvo Isusovo Duh Proroštva.“

Potpuno osvedočen ovim dokazom kojim je moje dosadašnje iskustvo u čitanju njenih knjiga dobilo jasnu potvrdu, razmišljao sam nekoliko minuta o svom novom saznanju. Osetio sam svetlo koje je sa stranica Svetog pisma doslovno ušlo u moj um, obasajavajući večnu i nepromenjivu istinu najvećim mogućim intenzitetom. Ovo svetlo je počelo da se širi, i ispunilo je sav prostor oko mene. I tada sam osetio kako se u Duhu podižem, u tom svetlu, u sferu nepojmljive slave, ljubavi i dubokog mira. Moje oči su posmatrale prizor za koji se teško mogu pronaći reči.

Video sam da je celi univerzum živa i harmonična, sveta sredina, prepuna ljubavi koja kao da ističe iz svega stvorenog i daje mu uzvišeni smisao postojanja. Kako je lako i lepo boraviti u svetu potpuno oslobođenim onoga na šta smo se na zemlji već navkli vukući kao neki nepotreban teret! Život u pravom smislu te reči se odvija gore na nebu, gde mi je u tom kratkom vremenu na čudesan način dat uvid u celokupnost sveta koji je ostao poslušan Bogu. Nemerljivo je bogatstvo nebeskih prostranstava.

Video sam kako sva slava, ljubav, obožavanje imaju za predmet jednu tačku u svemiru. Moja pažnja se isto tako prenela tamo. Tada sam ugledao sa jedne određene distance, ali ipak dovoljno blizu, kao što mu je celi svemir blizu, Njega. Slavnu i dostojanstvenu priliku, lepote koje se nikada ne može nagledati dovoljno. On je jednostavno divan, a privlačnu snagu na Njemu povećava još više ta nesebičnost, otvorenost koja se neprestano daje na službu. On je samo za voleti. Iako je sve stvoreno kroz Njega i za Njega, i pripada mu, nisam video ništa na Njemu veće nego jednog slugu. Kako je to različito! Kakvo je to čudo za celi svemir! Video sam da iako je poznat od davnina, ipak iznova iznenađuje nebeske svetove, stalno novom dubinom i lepotom karaktera, nikada potpuno dokučivom. Svedočim ono što sam video da je svemir stalno zabavljen Njime.

Upravo u trenutku dok sam ga, okrenut tamo gde sam našao sve što u životu želim i čemu sam težio, posmatrao, svaka dubina mog bića je bila ispunjena. U meni se javila sva zahvalnost, ljubav i obožavanje. Nestalo je svakog straha, svako pitanje je dobilo odgovor, nedoumica, zbunjenost oko stvari ovog prolaznog sveta su iščezle. Sve što je potrebno je Njegova prisutnost. Ja sam našao svoj dom koji želim i koji ću uvek želeti.

Ono što se tada na njemu videlo, zaustavilo je svaku aktivnost u svemiru koji je bez daha posmatrao: Sva slava i čast koja ga je okruživala i uznosila se Njemu, nije zauzimala celokupnu Njegovu pažnju. Bio je okrenut, brižno nadvijen, neopisivo iskreno zainteresovan u pravcu našeg palog sveta, u kome je video vrednost kakvu niko drugi nije mogao da vidi. Kako sam se čudio ovome! Kako nas On voli! Ovo je jedino što ide u prilog ovoj planeti. A to jedino je u stvari sve.

Tada sam zapazio da je drugačije odeven nego svi ostali koje sam posmatrao do tada. Imao je jednostavnu, ne bleštavu, ne bogatu, ne ukrašenu odeću. Ovo je bilo obličje sluge koje je dobrovoljno uzeo, lišivši se svake prednosti koja mu prirodno pripada. Raširio je ruke označivši svoju predaju cilju kome se posvetio-spasenju čoveka.

Bio je to onaj trenutak kada se spremao da sve ostavi i dođe nama, ostavivši Nebo ispražnjeno. Nebo čija je najveća lepota, slava i punina On, Otac večni-Isus Hristos.

„Koji je obličje Boga što se ne vidi, koji je rođen prije svake tvari. Jer kroz njega bi sazdano sve što je na nebu i što je na zemlji, što se vidi i što se ne vidi, bili prijestoli ili gospodstva ili poglavarstva, ili vlasti: sve se kroza nj i za nj sazda. I on je prije svega, i sve je u njemu. Koji budući sjajnost slave i obličje bića njegova, i noseći sve u riječi sile svoje…bogat budući, vas radi osiromaši, da se vi njegovijem siromaštvom obogatite.“ (Kol.1,15-17;Jev.1,3;2 Kor.8,9)

Nikome nisam govorio o onome što se tada desilo. Isus je postao predmet mog razmišljanja i proučavanja. Gledao sam da kupim svaku knjigu koja je govorila o Hristu: „Hristos naša pravednost“, „Hristos naše spasenje“, „Put Hristu“...

Dugo vremena je moje srce gorelo od čežnje da saznam što više o Njemu i da neprestano boravim u Njegovoj prisutnosti. Noćima sam se često budio razmišljajući o tome kako da svojoj okolini pokažem Njegovu slavu i ljubav; kako da u crkvi samo On bude predmet veselja. O, kako nam je potreban u svojoj krasoti, a naše oči da stalno počivaju na Njemu, da ga se uvek setimo i da naša ljubav prema Njemu neprestano teži da nađe izražaj u radosnom tvorenju Njegove volje!

„Bože! ti si Bog moj, k tebi ranim, žedna je tebe duša moja,
za tobom čezne tijelo moje u zemlji suhoj, žednoj i bezvodnoj.
Tako bih te ugledao u svetinji, da bih vidio silu tvoju i slavu tvoju.
Jer je dobrota tvoja bolja od života. Usta bi moja hvalila tebe.
Tako bih te blagosiljao za života svoga, u ime tvoje podigao
bih ruke svoje. Kao salom i uljem nasitila bi se duša moja,
i radosnijem glasom hvalila bi te usta moja Kad te se sjećam
na postelji, sve noćne straže razmišljam o tebi. Jer si ti pomoć moja,
i u sjenu krila tvojih veselim se. Duša se moja prilijepila za tebe,
desnica tvoja drži me.“ (Ps.63,1-8)

Gotovo deset godina nakon ovog viđenja, datog samo Njegovom milošću, 6. i 7. maja 2002. primio sam poziv od Boga da ostavim sve i pođem za Njim u službu objavljivanja pravog evanđelja, pozivajući sve da ovo isto učine, predavajući se Njemu u svakom trenutku, u svakom poslu, u svakoj odluci. Ono što je manje od ovoga „sve“ nije pravo objavljivanje Hrista, jer On je ostavio sve. Ljubav daje sve ili nije ljubav, a svako neka se moli Bogu da vidi šta može učiniti u svom domenu da ne postane onaj koji će sprečiti da se vest o Isusu raširi.

Priroda moje službe objašnjena mi je, ne dugo pre toga, na isti način na koji je došlo do viđenja u 1992. Ukazano mi je na tekstove Otk. 12,17 i 19,10 u svetlu koje je bilo novo za mene. „I razgnjevi se zmija na ženu, i otide da se pobije sa ostalijem sjemenom njezinijem, koje drži zapovijesti Božije i ima svjedočanstvo Isusa Hrista…jer je svjedočanstvo Isusovo Duh Proroštva.“

Danas nije potrebno da se dokazuje da Božja crkva, ona koju su biblijska proročanstva najavila, zajednica adventista sedmog dana, nije sav ostatak ili „ostalo seme“, već da se ostatak nalazi među članovima te crkve, i obzirom da je malobrojan biće popunjen pojedincima iz drugih crkava kojima je Hristos sve u životu, da bi se dovršilo delo evanđelja.

Ovaj ostatak se raspoznaje po tome što drži zapovesti Božje i ima svedočanstvo Isusovo koje je Duh proroštva. Imati Duh proroštva ne znači samo imati knjige Elen Vajt u policama, i priznavati je, pa čak ne znači i samo obilno koristiti njene savete u razvoju hrišćanskog karaktera. To znači imati tog Duha. Elen Vajt nije, kao što se to često pogrešno smatra zadnji prorok poslednjeg vremena. Ona je prvi prorok, vesnik vremena u kome će sav ostatak, svih 144.000 imati meru proročkog dara.

Pokazani su mi sledeći tekstovi:

„A Mojsije mu odgovori: zar zavidiš mene radi? Kamo da sav narod Gospodnji postanu proroci i da Gospod pusti duh svoj na njih!“ (4Moj.11,29)
„A ako svi prorokuju, i dođe kakav nevjernik ili prostak, bude pokaran od sviju i suđen od sviju I tako tajne srca njegova bivaju javljene, i tako padnuvši ničice pokloniće se Bogu, i kazaće da je zaista Bog s vama. Šta će se dakle činiti, braćo? Kad se sabirate svaki od vas ima psalam, ima nauku, ima jezik, ima otkrivenje, ima kazivanje; a sve da biva na popravljanje.“ (1Kor.14,24-26)
„I poslije ću izliti duh svoj na svako tijelo, i proricaće sinovi vaši i kćeri vaše, starci će vaši sanjati sne, mladići će vaši viđati utvare. I na sluge ću i na sluškinje u one dane izliti duh svoj...I svaki koji prizove ime Gospodnje spašće se; jer će na gori Sionu i u Jerusalimu biti spasenje, kao što je rekao Gospod, i u ostatku koji pozove Gospod.“(Joilo 2,28.29.32)

Onaj na „čijim usnama se ne nađe laž“ jeste onaj ko je u Hristu, kroz koga govori Bog i sa kim je Bog, to je ništa drugo nego prorok i sveštenik Božji, a mi živimo u vremenu gde će svaki pravi čovek imati priliku da bude ispunjen svakom puninom blagoslova. Sa druge strane, delovanje ostatka u okruženju svoje sabraće jeste i biće presudni ispit za spasenje ili konačnu propast.

Mi verujemo u to da je proroštvo kada čovek govori i deluje Svetim Duhom. To su sveci, ljudi u kojima je Sveti Duh.