"Svakome ko želi da bude primljen u Crkvu trebalo bi da budu dobro poznate ozbiljne, svečane obaveze članstva u crkvi. Svako treba da bude savesno poučen šta znači postati član Hristovog tela. Samo oni koji pružaju dokaz da su iskusili novorođenje i uživaju duhovno iskustvo u Gospodu Isusu, spremni su za prihvatanje u članstvo Crkve. Svaki kandidat za članstvo treba temeljito da bude poučen o osnovnim učenjima Crkve i njihovoj primeni u životu pre nego što se krsti i primi u crkvenu zajednicu. Svaka osoba koja traži da bude primljena u Crkvu, treba da bude obaveštena o načelima koje Crkva zastupa." (Crkveni pravilnik Hrišćanske adventističke crkve, str.43)
"Među teške grehe za koje su vernici podložni crkvenoj disciplini spadaju:
1. Odricanje od vere u osnove Jevanđelja i najosnovnija učenja Crkve i učenje doktrine suprotne crkvenoj.
2.Kršenje Božjeg zakona, kao što je klanjanje idolima, ubistvo, krađa, bogohuljenje, kockanje, kršenje Subote, i namerno i učestalo laganje.
3. Kršenje sedme zapovesti Božjeg zakona koja se odnosi na bračni odnos, hrišćanski dom i biblijska merila moralnog ponašanja.
4. Prestupi kao što su: blud, promiskuitet, rodoskrvnuće, homoseksualnost i druge seksualne nastranosti i ponovni brak razvedene osobe, osim "nevine strane" u razvodu zbog preljube ili seksualnih nastranosti.
5. Prevara ili namerno pogrešno predstavljanje u poslovnim odnosima.
6. Neuredno ponašanje koje nanosi sramotu Božjem delu.
7. Prelazak ili uključenost u raskolničke ili otpadničke pokrete ili organizacije.
8. Uporno odbijanje priznavanja uredno ustavnovljenog crkvenog autoriteta ili potčinjavanja redu i disciplini Crkve.
9. Upotreba, proizvodnja ili prodaja alkoholnih pića.
10. Upotreba, proizvodnja ili prodaja duvana u bilo kom obliku.
11. Zloupotreba ili trgovanje narkoticima i drugim drogama." (isto str.164)
Postoji potreba da još jednom izjavim da pre svog isključenja iz formalne crkve adventista, nisam učinio ni jedan od ovde navedenih greha. Do današnjeg dana priznajem ova merila kao ispravna i imam osvedočenje kroz savest da sam živeo po njima. Po tim biblijskim merilima živim i upravljam se sa svojom porodicom do danas.
Iz tog razloga ne priznajem svoje isključenje iz Crkve, kao ni mnoga druga isključenja kojih sam bio svedok koja ne ispunjavaju merila iz Pravilnika.
Dokaz koji iznosim za to jeste sama istina. To je tako, i svako može na molitvi u svojoj zajednici pred Bogom da proveri.
Osim dokaza koje sam izneo po pitanju mog privatnog života, isto tako bi hteo u par rečenica da objasnim svoj odnos sa crkvenom organizacijom. Naime, potpuna je neistina da sam napustio Crkvu. Nikada nisam imao hrišćansko zajedništvo sa nekim ko je organizovao bilo kakvu novu organizaciju. Ni za jedan od nezavisnih i reformnih pokreta ne verujem da je od Boga. Izuzetak je samo pravi i prorečeni pokret reforme, ostatak, koji deluje u ovo vreme i kojem je vođa Sveti duh. Verujem da je adventistička crkva prava i zadnja Božja organizacija, koju će Bog očistiti do Hristovog dolaska i pripojiti joj sve ostale ogranke Hristovog tela. Poštujem sve u crkvi što je od Svetog duha. Ono što je od greha ne priznajem jer se bojim Boga.
Na isti način priznajem autoritete i u drugim crkvama. Sve crkve su naše, u odnosu na to koliko je tu od našeg Boga. Ne verujem da je vreme da se bilo ko poziva da napusti svoju crkvu. Još uvek nije vreme glasne vike iz Otk.18. Mi pozivamo ljude da prime Hrista, da rašire prostor u svom srcu za Svetog duha. U posebnom smislu je moja crkva pravoslavna, crkva mog naroda i mojih predaka. Molim se za probuđenje u toj crkvi takođe.
Propovednik pod čijim je uticajem moja lokalna crkva odlučila da me isključi, nije delovao pod uticajem Svetog duha. Iako je bio duboko pokrenut mojim obraćenjem, i pozivao me više puta da propovedam i molim se za njega, nakon što je posetio vođe ckrve u Beogradu, učinio je sve da me skloni sa puta. Pre toga me prisiljavao da ostavim put kojim sam pošao. Imali smo par razgovora u kojima nije hteo da prihvati očigledne biblijske dokaze. Ustrajao je u pogrešnom prikazivanju hrišćanskog karaktera i nekih od osnovnih istina. Ovo je poslednje pismo koje sam mu poslao:
"Brate Davide.
Ovom prilikom obratiću ti se ponovo, vođen savetom Božjim. Ne bi voleo da se jednoga dana nađeš iznenađen i u jednom delu svog bića, pa ti zato šaljem reč koja ti Duhom svetim treba prikazati posledice tvog dosadašnjeg delovanja u Božjem narodu. I sam nosiš pečat neodobravanja neba na svojoj savesti, ali bio bi moj propust kao vesnika probuđenja i reforme adventista sedmog dana, da te ne upozorim, jer su tvoji putevi označeni otvorenim otpadom.
Već suviše dugo gajiš teške grehe samoljublja, oholosti, ponosa u svom karakteru. Ustrajavao si u svom stanju neljubavnosti uvek više nego što je Gospod mogao da te dosegne svojim velikim, ali i ograničenim strpljenjem. Uvek si se smatrao posebno povlaštenim i nedodirljivim, i upao si u zamku koja se postavlja takvima. Gospod je odlučio da deluje na jednostavan način, upotrebljavajući sredstva koja sa stanovišta ljudske mudrosti predstavljaju slabost i poraz. I tako si se našao na putu kojim On hoće da prođe. Direktno nasuprot Njemu. Jer govoriš i deluješ protiv onih koje je Bog postavi, ne imajući druge.
O, kako je tužna tvoja pozicija, i kako imam malo nade da ćeš se probuditi, prenuti osvestiti, obratiti svom Tvorcu celim srcem. Kako mi je postalo teško da zamislim da nas više ne odvaja taj duh buntovništva i otpora Hristu koji je dao život za tebe!
Zašto i po koju to cenu rizikuješ svoj večni život? Zašto i pored saznanja koja su ti pružena, i osvedočenja Gospodnjega Duha izabireš ipak stalni život straha, umrljanih ruku, žigosane savesti od lica Gospodnjeg? Činiš kompromise radi još kratkog perioda života na ovoj zemlji, gde nikako sebe ne možeš da zamisliš u poziciji onoga koji treba da se konkretno žrtvuje, i svakodnevno bori sa karakternim nedostacima, a što je Gospod odredio kao uslov za izlivanje milosti bez koje nema duhovnog života.
Daje ti se na znanje da si zbog ovakvog svog stava, izgubio pravo da vršiš svešteničku službu u Njegovoj crkvi.
U noćnom viđenju u kojem mi je Bog avgusta 2002. pokazao stanje našeg naroda u mesnim crkvama u Štutgartu, video sam da ukoliko ne dođe do tvog obraćenja, i nastaviš ovim putem, tvoj fizički život će biti prekinut Božjom intervencijom, kao u vremena o kojima čitamo izvešaje u Bibliji: „A u određeni dan obuče se Irod u carsku haljinu, i sedavši na presto govoraše im; A narod vikaše: Ovo je glas Božji, a ne čovečiji. Ali ujedanput udari ga anđeo Gospodnji: jer ne dade slave Bogu…“
„Želela bih da opomenem one koji su godinama odbijali videlo i gajili duh neprijateljstva. Dokle ćete mrzeti i prezirati vesnike Božje pravde? Bog im je poverio svoju vest. Oni nose vest Gospodnju. U njoj je spasenje za vas, ali samo kroz zasluge Isusa Hrista. Blagodat Duha svetoga bila vam je stalno nuđena. Videlo i sila sa visine izobilno se spuštala među vas. To je dokaz da je svako mogao da prepozna koga Gospod priznaje svojim slugama. Ali bilo je takvih ljudi koji su prezirali one koje Gospod šalje kao i vest koju su oni nosili. Nazivali su ih fanaticima, zanesenjacima i ekstremistima. Proričem vam: ukoliko brzo ne ponizite svoja srca pred Bogom i ne priznate svoje grehe kojih je mnogo, shvatićete ali kad bude suviše kasno, da ste se borili protiv Boga. Kad uticaj Duha svetoga ne bude više mogao da dovede ni do promene ni do pokajanja i oproštenja, shvatićete da su ljudi protiv kojih ste govorili bili znak ovom svetu i svedoci za Boga. Tada biste dali čitav svet kada bi ste mogli da promenite prošlost i da budete baš takvi revni ljudi, pokrenuti Duhom svetim, koji podižu svoj glas objavljujući svečanu opomenu svetu; i, da kao oni, u načelu budete čvrsti kao stena. Vaše izvrtanje činjenica poznato je Gospodu. Produžite još malo putem kojim ste išli odbijajući videlo s neba i bićete izgubljeni. „A ko bude nečist pa se ne očisti da se istrebi ona duša iz naroda svojega.“4. Mojs. 19, 20
Vest koju treba da objavim onima koji su tako dugo bili lažni putokazi koji su pokazivali pogrešan pravac, nije ni malo prijatna. Ako odbacujete vesnike koje je Hristos poslao, vi odbacujete Hrista. Zanemarivanjem ovog divnog spasenja koje se godinama iznosilo pred vas, odbijanjem ovog divnog dara opravdanja kroz krv Isusa Hrista i posvećujće sile Duha svetog, odbacili ste svaku mogućnost spasenja, jer druge žrtve za greh nema; ostaje samo čekanje onog strašnog suda i ognja gneva. Preklinjem vas, ponizite se i prestanite da tvrdoglavo odbijate videlo i svedočanstva. Recite Gospodu: Moja bezakonja odvojiše me od Boga mojega. O Gospode, oprosti moje prestupe! Izbriši moje grehe iz tvoje knjige za spomen. Uzvisujte Njegovo sveto ime jer u njemu je oproštaj i tako ćete postići i obraćenje i preobraženje.
'Jer krv junčija i jarčija, i pepeo juničin, pokropivši njom opoganjene, osvećuje na telesnu čistotu, a kamo li neće krv Hristova koji Duhom svetim sebe prinese bez krivice Bogu, očistiti savest našu od mrtvih dela, da služimo Bogu živome i istinitome.'“ (Svedočanstva za propovednike, str. 74 – 76 )
Spasi se, beži od gneva koji ide. U Hrista Isusa koji je grad utočište, za one koji su nehotice počinili zločin. Ukoliko prezreš opomene, nećeš se moći izbaviti.
(8.6.2003)
Ova opomena je kao i sve dotadašnje odbačena. I pored mog isključenja, koje je uplašilo mnoge i navelo ih da prekinu kontakt sa mnom, ja znam da je Gospod sa mnom, i da me nije ostavio.
David Bibulović je neposredno nakon odbijenih opomena penzionisan pre vremena, zbog ozbiljnih problema sa zdravljem. Doživeo je moždani udar koji mu je ugrozio život, i samo milost Gospodnja ga je spasila od najgoreg. Prošle sedmice sam ga sreo u crkvi Offenbach, gde je primio službu starešine crkve. U novom razgovoru koji sam imao sa njim, morao sam da ga upozorim zbog njegovih ponovnih izmišljenih priča o meni koje su mi preneli neki od vernika. David međutim neće da se nauči. Izjavio je da smatra za svoju dužnost da se bori protiv onoga što učim.
"Među teške grehe za koje su vernici podložni crkvenoj disciplini spadaju:
1. Odricanje od vere u osnove Jevanđelja i najosnovnija učenja Crkve i učenje doktrine suprotne crkvenoj.
2.Kršenje Božjeg zakona, kao što je klanjanje idolima, ubistvo, krađa, bogohuljenje, kockanje, kršenje Subote, i namerno i učestalo laganje.
3. Kršenje sedme zapovesti Božjeg zakona koja se odnosi na bračni odnos, hrišćanski dom i biblijska merila moralnog ponašanja.
4. Prestupi kao što su: blud, promiskuitet, rodoskrvnuće, homoseksualnost i druge seksualne nastranosti i ponovni brak razvedene osobe, osim "nevine strane" u razvodu zbog preljube ili seksualnih nastranosti.
5. Prevara ili namerno pogrešno predstavljanje u poslovnim odnosima.
6. Neuredno ponašanje koje nanosi sramotu Božjem delu.
7. Prelazak ili uključenost u raskolničke ili otpadničke pokrete ili organizacije.
8. Uporno odbijanje priznavanja uredno ustavnovljenog crkvenog autoriteta ili potčinjavanja redu i disciplini Crkve.
9. Upotreba, proizvodnja ili prodaja alkoholnih pića.
10. Upotreba, proizvodnja ili prodaja duvana u bilo kom obliku.
11. Zloupotreba ili trgovanje narkoticima i drugim drogama." (isto str.164)
Postoji potreba da još jednom izjavim da pre svog isključenja iz formalne crkve adventista, nisam učinio ni jedan od ovde navedenih greha. Do današnjeg dana priznajem ova merila kao ispravna i imam osvedočenje kroz savest da sam živeo po njima. Po tim biblijskim merilima živim i upravljam se sa svojom porodicom do danas.
Iz tog razloga ne priznajem svoje isključenje iz Crkve, kao ni mnoga druga isključenja kojih sam bio svedok koja ne ispunjavaju merila iz Pravilnika.
Dokaz koji iznosim za to jeste sama istina. To je tako, i svako može na molitvi u svojoj zajednici pred Bogom da proveri.
Osim dokaza koje sam izneo po pitanju mog privatnog života, isto tako bi hteo u par rečenica da objasnim svoj odnos sa crkvenom organizacijom. Naime, potpuna je neistina da sam napustio Crkvu. Nikada nisam imao hrišćansko zajedništvo sa nekim ko je organizovao bilo kakvu novu organizaciju. Ni za jedan od nezavisnih i reformnih pokreta ne verujem da je od Boga. Izuzetak je samo pravi i prorečeni pokret reforme, ostatak, koji deluje u ovo vreme i kojem je vođa Sveti duh. Verujem da je adventistička crkva prava i zadnja Božja organizacija, koju će Bog očistiti do Hristovog dolaska i pripojiti joj sve ostale ogranke Hristovog tela. Poštujem sve u crkvi što je od Svetog duha. Ono što je od greha ne priznajem jer se bojim Boga.
Na isti način priznajem autoritete i u drugim crkvama. Sve crkve su naše, u odnosu na to koliko je tu od našeg Boga. Ne verujem da je vreme da se bilo ko poziva da napusti svoju crkvu. Još uvek nije vreme glasne vike iz Otk.18. Mi pozivamo ljude da prime Hrista, da rašire prostor u svom srcu za Svetog duha. U posebnom smislu je moja crkva pravoslavna, crkva mog naroda i mojih predaka. Molim se za probuđenje u toj crkvi takođe.
Propovednik pod čijim je uticajem moja lokalna crkva odlučila da me isključi, nije delovao pod uticajem Svetog duha. Iako je bio duboko pokrenut mojim obraćenjem, i pozivao me više puta da propovedam i molim se za njega, nakon što je posetio vođe ckrve u Beogradu, učinio je sve da me skloni sa puta. Pre toga me prisiljavao da ostavim put kojim sam pošao. Imali smo par razgovora u kojima nije hteo da prihvati očigledne biblijske dokaze. Ustrajao je u pogrešnom prikazivanju hrišćanskog karaktera i nekih od osnovnih istina. Ovo je poslednje pismo koje sam mu poslao:
"Brate Davide.
Ovom prilikom obratiću ti se ponovo, vođen savetom Božjim. Ne bi voleo da se jednoga dana nađeš iznenađen i u jednom delu svog bića, pa ti zato šaljem reč koja ti Duhom svetim treba prikazati posledice tvog dosadašnjeg delovanja u Božjem narodu. I sam nosiš pečat neodobravanja neba na svojoj savesti, ali bio bi moj propust kao vesnika probuđenja i reforme adventista sedmog dana, da te ne upozorim, jer su tvoji putevi označeni otvorenim otpadom.
Već suviše dugo gajiš teške grehe samoljublja, oholosti, ponosa u svom karakteru. Ustrajavao si u svom stanju neljubavnosti uvek više nego što je Gospod mogao da te dosegne svojim velikim, ali i ograničenim strpljenjem. Uvek si se smatrao posebno povlaštenim i nedodirljivim, i upao si u zamku koja se postavlja takvima. Gospod je odlučio da deluje na jednostavan način, upotrebljavajući sredstva koja sa stanovišta ljudske mudrosti predstavljaju slabost i poraz. I tako si se našao na putu kojim On hoće da prođe. Direktno nasuprot Njemu. Jer govoriš i deluješ protiv onih koje je Bog postavi, ne imajući druge.
O, kako je tužna tvoja pozicija, i kako imam malo nade da ćeš se probuditi, prenuti osvestiti, obratiti svom Tvorcu celim srcem. Kako mi je postalo teško da zamislim da nas više ne odvaja taj duh buntovništva i otpora Hristu koji je dao život za tebe!
Zašto i po koju to cenu rizikuješ svoj večni život? Zašto i pored saznanja koja su ti pružena, i osvedočenja Gospodnjega Duha izabireš ipak stalni život straha, umrljanih ruku, žigosane savesti od lica Gospodnjeg? Činiš kompromise radi još kratkog perioda života na ovoj zemlji, gde nikako sebe ne možeš da zamisliš u poziciji onoga koji treba da se konkretno žrtvuje, i svakodnevno bori sa karakternim nedostacima, a što je Gospod odredio kao uslov za izlivanje milosti bez koje nema duhovnog života.
Daje ti se na znanje da si zbog ovakvog svog stava, izgubio pravo da vršiš svešteničku službu u Njegovoj crkvi.
U noćnom viđenju u kojem mi je Bog avgusta 2002. pokazao stanje našeg naroda u mesnim crkvama u Štutgartu, video sam da ukoliko ne dođe do tvog obraćenja, i nastaviš ovim putem, tvoj fizički život će biti prekinut Božjom intervencijom, kao u vremena o kojima čitamo izvešaje u Bibliji: „A u određeni dan obuče se Irod u carsku haljinu, i sedavši na presto govoraše im; A narod vikaše: Ovo je glas Božji, a ne čovečiji. Ali ujedanput udari ga anđeo Gospodnji: jer ne dade slave Bogu…“
„Želela bih da opomenem one koji su godinama odbijali videlo i gajili duh neprijateljstva. Dokle ćete mrzeti i prezirati vesnike Božje pravde? Bog im je poverio svoju vest. Oni nose vest Gospodnju. U njoj je spasenje za vas, ali samo kroz zasluge Isusa Hrista. Blagodat Duha svetoga bila vam je stalno nuđena. Videlo i sila sa visine izobilno se spuštala među vas. To je dokaz da je svako mogao da prepozna koga Gospod priznaje svojim slugama. Ali bilo je takvih ljudi koji su prezirali one koje Gospod šalje kao i vest koju su oni nosili. Nazivali su ih fanaticima, zanesenjacima i ekstremistima. Proričem vam: ukoliko brzo ne ponizite svoja srca pred Bogom i ne priznate svoje grehe kojih je mnogo, shvatićete ali kad bude suviše kasno, da ste se borili protiv Boga. Kad uticaj Duha svetoga ne bude više mogao da dovede ni do promene ni do pokajanja i oproštenja, shvatićete da su ljudi protiv kojih ste govorili bili znak ovom svetu i svedoci za Boga. Tada biste dali čitav svet kada bi ste mogli da promenite prošlost i da budete baš takvi revni ljudi, pokrenuti Duhom svetim, koji podižu svoj glas objavljujući svečanu opomenu svetu; i, da kao oni, u načelu budete čvrsti kao stena. Vaše izvrtanje činjenica poznato je Gospodu. Produžite još malo putem kojim ste išli odbijajući videlo s neba i bićete izgubljeni. „A ko bude nečist pa se ne očisti da se istrebi ona duša iz naroda svojega.“4. Mojs. 19, 20
Vest koju treba da objavim onima koji su tako dugo bili lažni putokazi koji su pokazivali pogrešan pravac, nije ni malo prijatna. Ako odbacujete vesnike koje je Hristos poslao, vi odbacujete Hrista. Zanemarivanjem ovog divnog spasenja koje se godinama iznosilo pred vas, odbijanjem ovog divnog dara opravdanja kroz krv Isusa Hrista i posvećujće sile Duha svetog, odbacili ste svaku mogućnost spasenja, jer druge žrtve za greh nema; ostaje samo čekanje onog strašnog suda i ognja gneva. Preklinjem vas, ponizite se i prestanite da tvrdoglavo odbijate videlo i svedočanstva. Recite Gospodu: Moja bezakonja odvojiše me od Boga mojega. O Gospode, oprosti moje prestupe! Izbriši moje grehe iz tvoje knjige za spomen. Uzvisujte Njegovo sveto ime jer u njemu je oproštaj i tako ćete postići i obraćenje i preobraženje.
'Jer krv junčija i jarčija, i pepeo juničin, pokropivši njom opoganjene, osvećuje na telesnu čistotu, a kamo li neće krv Hristova koji Duhom svetim sebe prinese bez krivice Bogu, očistiti savest našu od mrtvih dela, da služimo Bogu živome i istinitome.'“ (Svedočanstva za propovednike, str. 74 – 76 )
Spasi se, beži od gneva koji ide. U Hrista Isusa koji je grad utočište, za one koji su nehotice počinili zločin. Ukoliko prezreš opomene, nećeš se moći izbaviti.
(8.6.2003)
Ova opomena je kao i sve dotadašnje odbačena. I pored mog isključenja, koje je uplašilo mnoge i navelo ih da prekinu kontakt sa mnom, ja znam da je Gospod sa mnom, i da me nije ostavio.
David Bibulović je neposredno nakon odbijenih opomena penzionisan pre vremena, zbog ozbiljnih problema sa zdravljem. Doživeo je moždani udar koji mu je ugrozio život, i samo milost Gospodnja ga je spasila od najgoreg. Prošle sedmice sam ga sreo u crkvi Offenbach, gde je primio službu starešine crkve. U novom razgovoru koji sam imao sa njim, morao sam da ga upozorim zbog njegovih ponovnih izmišljenih priča o meni koje su mi preneli neki od vernika. David međutim neće da se nauči. Izjavio je da smatra za svoju dužnost da se bori protiv onoga što učim.
Nema komentara:
Objavi komentar