Šta je pakao?

Mnogi koji veruju u biblijsku nauku o tome da duša nije besmrtna i poznaju učenje o besvesnom stanju nakon smrti, se zadovoljavaju time da znaju šta pakao nije. Pakao nije mesto večnih muka nepravednih. Kazna za nepravedne je ono što je u Otk.20 opisano kao ognjeno jezero. To je pakao koji je u Novom zavetu preveden sa grčke reči gehena.

Međutim postoje druga mesta u Bibliji koja su isto tako prevedena kao pakao, a gde to ne znači ognjeno jezero. Mnogi su videli da je ovaj drugi pakao, simbolično mesto prebivanja mrtvih, koji su u nesvesnom stanju i čekaju na vaskrsenje i sud.

Ono što ostaje kao vrlo malo poznata istina je to, da pakao ima i treće značenje. Ako znamo reći šta pakao nije, moramo biti u stanju da kažemo i šta pakao jeste.To je mesto kazne za grehe pre smrti. To je postojanje van Hrista, u kojoj se vernik našao neposlušnošću.

Tamnica. Mat 5,23-26. Ovde Isus upozorava da dok ideš da prineseš dar na oltar, i setiš se da bližnji ima nešto na tebe, potrebno je da odustaneš od ove službe (namerno je data najlakša služba koju vernik može da obavlja), pomiriš se sa suparnikom dok si još sa njim na putu, da te ovaj ne preda sudiji, a ovaj tamničaru, da te ne bace u tamnicu, odakle nećeš izaći dok ne daš do poslednjeg dinara. Naš bližnji ovde je Isus Hristos. On u drugom trenutku postaje suparnik, a onda te daje na sud gde se razmatra samo jedno pitanje - odnos sa Sinom Božjim.

Ova parnica je već unapred izgubljena. Onaj ko ne živi po svakoj reči koja izlazi iz Njegovih usta biva predat tamničaru -sotoni, da prebiva u njegovoj tamnici. To je ona tamnica za koju kaže, misleći na Hrista, u 1 Pet.3,19.20: " U duhu je otišao propovjedati duhovima koji su u tamnici, onima koji su nekoć bili nepokorni kad ih je Božja strpljivost uporno čekala u vreme Noe”. Ovo je duhovna tamnica za sve one koji ostaju uporni u svom grehu i ne ispravljaju svoj odnos sa Hristom. Tamnicu vidimo isključivo u ovom životu.

Pakao. Osim što ima značenje konačne kazne za grešnike (gehena) i groba (hades), postoji potreba da se proveri ne označava li pakao u nekim slučajevima isto ono što i duhovna tamnica ili bezdan (Lk.8,31 mesto prebivanja demona). Drugim rečima, pakao je život van Hrista, mesto kazne za namerne grehe, ne nakon smrti, već pre smrti. U Otkrivenju 6,8 i 20,13 hades se pominje paralelno sa smrt, kao da je mesto duhovne smrti, a ne fizičke smrti. Isus govori o vratima pakla (hades), koja prete Crkvi. Pošto je sud za vernike u ovom životu i vernici se ne pojavljuju na sudu nakon smrti, onda sledi da je hades u ovom slučaju grešno postojanje vernika izvan zajedništva sa Bogom. Život vernika koji ima spoznaju istine, ali nema silu da živi po njoj je predstavljen kao pakao ili paklena vrata.

Hristos je govorio o bacanju neposlušnih vernika u tamu najkrajnju gde je plata licemerima, plač i škrgut zuba. Mnogi opisi koji uključuju i muke i vatru, se odnose ne na konačnu kaznu grešnika u ognjenom jezeru, nego na bezbožni ovozemaljski život koji je zaista muka i vatra (koja je simbol za sotonina iskušenja i laži).

Vrata paklena. Postoje dokazi za to da čovek može da se nalazi u nekom međuprostoru duhovnog preživljavanja, mlakosti (poruka Laodikeji). Pavle spominje vernike koji su i pored toga što su bili unutra u zajedništvu sa Bogom i drugim vernicima, zbog neposlušnosti morali da budu "predani sotoni na mučenje tela". On iznosi uverenje da će se time njihova duša sačuvati za spasenje.

Hristovo obećanje da Crkvu neće savladati paklena vrata se odnosi na to, da oni koji su izabrani i primili pečat Svetog Duha, ne mogu da budu konačno izgubljeni, i da će se čak i ako ispadnu u greh i pakleno postojanje, opet vratiti.