Povratak pravednosti

U proroku Isaiji 2 glavi je opisan preporod i veliko obrazovno delo poslednjeg vremena: 

Viđenje Isaije sina Amocova za Judu i Jerusalim.

Dogodiće se u poslednje dane
i gora Doma Gospodnjeg
biće postavljena vrh gora,
i uzvišena iznad bregova.
Svi puci prema njoj će se sticati.

Mnogi narodi će hodati i govoriti:
„Hajde, popnimo se na goru Gospodnju,
u Dom Boga Jakovljeva,
te da nas on nauči putevima svojim,

i da mi hodamo stazama njegovim." (Isa.2,1-3)

Dakle velike mase naroda u vreme posledka će biti u potpunom neznanju u vezi vere i spasenja. To je potvrda za ono što sve vreme ovde tvrdimo: Verske institucije nisu prenele znanje o Božjim stvarima. Šta su onda poučavale? Očito neistinu.

Vraćajući se na Isaiju 1 glavu, koja takođe ima primenu na poslednje vreme "za Judu i Jerusalim", pronalazimo uzroke duhovne krize celog sveta, koja je opisana u Isaiji 2. Naime na mestu koje je trebalo biti za primer i svetlo celom svetu došlo je do izvrtanja pravde. Nestalo je pravednosti tamo gde je nekad bila, gde se propovedala, a to što se propoveda toga ima. Ono što se ne poučava, toga nestaje.

Telesnost i gresi Božjeg naroda prouzrokovani su time što je nedostatak istine zamenio sadržaj laži. Od Božjeg grada postala je bludnica, od onih koji su prednjačili u poznanju Boga i Njegovog Zakona, postali su otpadnici, koji se druže sa zlikovcima.

Na taj način je tama prekrila ceo svet, tama nepoznavanja Boga. Mi ovde ne govorimo o problemu greha, jer propovednika protiv greha ima dosta. Mi govorimo o nedostatku pravednosti. Koje pravednosti nedostaje? 

Hristove pravde koja je najveći dar čovečanstvu. 

Ova pravednost se otkriva u Jevanđelju, tako da gde Jevanđelja nema, gde je iskrivljeno, tamo nema pravednosti. Nedostatak pravednosti je uzrok svakog zla koje se može zamisliti.

Najveća anatema Novog Zaveta je na učitelje koji propovedaju drugo Jevanđelje od apostolskog. U prethodnim porukama smo pokazali šta Sveto Pismo naučava o pravednosti. Pokazali smo kako je iskrivljena nauka o pravednosti u glavnim verskim institucijama na našim prostorima.

Pismo proriče da će doći do ponovnog otkrivanja i podizanja istine: 

Danilo 12:4
„A ti, Danilo, zatvori ove reči i zapečati knjigu do vremena kraja; mnogi će pretraživati, i znanje će se umnožiti.“

Da se ove reči ne odnose samo na novo razumevanje proročanstava, već u većoj meri na istinu o pravednosti svedoče dalje:

  Isaija 11:3-5

„Neće suditi prema onome što oči vide, niti će presuđivati prema onome što uši čuju; nego će pravedno suditi siromašnima, i po pravdi će odlučivati za krotke na zemlji. Šibaćemo zemlju prutom usta svojih i ubijaće bezbožne dahom usana svojih. Pravda će biti pojas oko bedara njegovih, i vernost pojas oko bokova njegovih.“

 Isaija 42:1-4

„Evo mog sluge, koga podupirem, mog izabranika, koji je predmet mog zadovoljstva; na njega sam stavio svoj Duh, on će doneti pravdu narodima. Neće vikati ni podizati glas, niti će ga čuti po ulicama. Zgažene trske neće prelomiti, niti će utrnuti slabi plamen. Verno će doneti pravdu. Neće se obeshrabriti ni slomiti dok ne uspostavi pravdu na zemlji; na njegov zakon ostrva će čekati.“

 Malahija 3:1-3

„Evo, ja šaljem svog glasnika, i on će pripremiti put preda mnom. Iznenada će doći u svoj hram Gospod koga tražite, Anđeo saveza koga želite. Gle, dolazi! – govori Gospod nad vojskama. Ali ko će podneti dan njegovog dolaska, i ko će opstati kad se on pojavi? Jer on je kao vatra livca i kao sapun sapunara. On će sesti kao onaj koji prečišćava i pročišćava srebro, i pročistiće sinove Levijeve, i pročistiće ih kao zlato i srebro, da bi prinosili Gospodu prinos u pravednosti.“

 Amos 5:24

„Neka pravda poteče kao voda i pravednost kao potok koji ne presušuje!“

 Otkrivenje 19:11-16

„I videh nebo otvoreno, i gle, beli konj; i onaj koji sede na njemu zove se Veran i Istinit, i sudi i ratuje u pravednosti. Oči su mu kao plamen ognjeni, a na glavi mu su mnoge krune... I na ogrtaču, i na bedru njegovom, ime je napisano: Car careva i Gospodar gospodara.“

 Psalam 72:1-4

„Bože, daj kralju svoje sudove i pravednost svoju sinu kraljevu, da sudi pravedno tvome narodu i siromašnima tvojim s pravdom. Planine će doneti mir narodu, i bregovi pravednost. On će suditi siromašnima naroda, pomoći će deci nevoljnika, i skršiće tlačitelja.“

Zamoljavamo čitaoca da se ponovo vrati na ova svedočanstva i da sva mesta gde se govori o pravednosti, pravdi, posmatra ne onu pravdu koja se od nas zahteva, zakonsku pravdu. Neka posmatra pravdu koja se nama pripisuje bez naše uloge, bez dela Zakona.

Pred nama je veliki zadatak, da se navikavamo da prepoznamo i odbacimo sve što nije Hristova pravda i što je lažna svetost. 

 

"U pitanju opravdanja—prihvatanja pred prestolom Božijeg suda—ništa ne sme biti u kraljevskoj kočiji pored Hristove pravednosti koja je slobodno pripisana. Zbog Hristove slave moramo, dakle, insistirati na pravednosti koja je odvojena od svega u čoveku—ukratko, na pravednosti koja je strogo pravne prirode. Pokušaj da se obnoviteljski rad Svetog Duha u srcu uključi u naše opravdanje pred Bogom predstavlja hulu. To je pokušaj da se od Svetog Duha napravi antihrist. Ova iskrivljena verzija jevanđelja je gora od greha surovog legalizma. Ona koristi Božje darove da bi Mu oduzela slavu. Otvoreni legalizam nije toliko proklet koliko ovo, jer šta može biti gore od korišćenja Božijeg najizabranijeg dara da se okalja slava koja je sa Golgote?" (Robert Brinsmead)