Osnova našeg spasenja je uračunata i data pravednost. Uračunata pravda je Hristov savršeni život na zemlji i Njegova smrt na krstu, Njegovih 33 godine života. To je naše opravdanje. Data pravda je naše posvećenje, Hristov život na Nebu i posredovanje za nas, dobra dela koja čini kroz nas, našom saradnjom. Pismo prepoznaje ove dve strane Hristove pravednosti:
“Jer kad smo se pomirili s Bogom smrću Sina njegovog dok smo još bili neprijatelji (uračunata pravda), mnogo ćemo se većma spasti u životu Njegovom kad smo se pomirili (data pravda).” (Rim.5,10)
"Kao što nas izabra kroz Njega pre postanja sveta, da budemo sveti (data pravda) i pravedni (uračunata pravda) pred Njim u ljubavi" (Ef.1,4)
Mi smo dobili jasna upozorenja da se između date i uračunate pravde ne treba tražiti razlika i ulaziti u razgraničenja koja predstavljaju Božju tajnu. Data i uračunata pravda zaista idu zajedno, prepliću se i mešaju na način na koji je nama nemoguće da razumemo. Ovo je vidljivo i u slikama koje Pismo upotrebljava. Za uračunatu pravdu je slika krv, a za datu voda. Kada je David zatražio vode sa vitlejemskog izvora, i kada su mu je tri junaka donela (slika dela spasenja kroz Trojstvo), on je prosuo na zemlju pred Boga sa rečima: "I reče: Ne dao mi Bog moj da to učinim! Eda li ću piti krv tih ljudi koji ne mariše za život svoj?" Tako je u ovoj slici voda krv.
Hristos je jedan i Njegova pravednost jedna i jedinstvena, tako da su i uračunata i data osnova našeg prihvatanja od Boga. Potreba je da se u iznošenju jevanđelja ove dve strane pravde iznose uravnoteženo, jer su posledice naglašavanja jednog na štetu drugog pogubne.
Primeri za one koji prenaglašavaju datu pravednost kao osnov našeg prihvatanja od Boga
Jedan propovednik je postavio pitanje: "Koliko si dugo već spašen?" Odgovorio sam mu: "Oko dve hiljade godina." On dugo nije mogao da razume taj odgovor jer je kroz učenje koje prenaglašava naš udeo u spasenju, i posvećenje kao drugo delo Svetog Duha (prema učenju ove verske zajednice) u velikoj meri izgubio iz vida Hristovo delo na krstu.
Drugi opet veruju da je zalog njihovog dobrog zajedništva sa Bogom njihov molitveni život, proučavanje Biblije ili hrišćansko svedočenje (evangelizacija). Ovo je verovatno najfinija prevara koja danas postoji. U samoj osnovi ovde se posvećenje posmatra kao sopstvena zasluga Ističe se uloga predanja Bogu, bez da se naglasi da nije do predanja, nego da je potrebno da nas Bog primi:
Metnuće usta svoja u prah, eda bi bilo nadanja. (Plač 3,29)
I razderite srca svoja, a ne haljine svoje, i obratite se ka Gospodu Bogu svom, jer je milostiv i žalostiv, spor na gnev i obilan milosrđem i kaje se oda zla. Ko zna, neće li se povratiti i raskajati se, i ostaviti iza toga blagoslov, dar i naliv za Gospoda Boga vašeg.
Mi ne možemo da Božje primanje uzimamo olako. Ne postoji spontano činjenje dobrih dela, koje zavisi isključivo samo od ozbiljnsti našeg traženja i predanja. Bog nije primoran da odgovori na naše traženje. On uzima sebi za pravo da odbaci ili primi, i da proveri da li je traženje usrdno i ozbiljno:Jevrejima 6
“Jer kad smo se pomirili s Bogom smrću Sina njegovog dok smo još bili neprijatelji (uračunata pravda), mnogo ćemo se većma spasti u životu Njegovom kad smo se pomirili (data pravda).” (Rim.5,10)
"Kao što nas izabra kroz Njega pre postanja sveta, da budemo sveti (data pravda) i pravedni (uračunata pravda) pred Njim u ljubavi" (Ef.1,4)
Mi smo dobili jasna upozorenja da se između date i uračunate pravde ne treba tražiti razlika i ulaziti u razgraničenja koja predstavljaju Božju tajnu. Data i uračunata pravda zaista idu zajedno, prepliću se i mešaju na način na koji je nama nemoguće da razumemo. Ovo je vidljivo i u slikama koje Pismo upotrebljava. Za uračunatu pravdu je slika krv, a za datu voda. Kada je David zatražio vode sa vitlejemskog izvora, i kada su mu je tri junaka donela (slika dela spasenja kroz Trojstvo), on je prosuo na zemlju pred Boga sa rečima: "I reče: Ne dao mi Bog moj da to učinim! Eda li ću piti krv tih ljudi koji ne mariše za život svoj?" Tako je u ovoj slici voda krv.
Hristos je jedan i Njegova pravednost jedna i jedinstvena, tako da su i uračunata i data osnova našeg prihvatanja od Boga. Potreba je da se u iznošenju jevanđelja ove dve strane pravde iznose uravnoteženo, jer su posledice naglašavanja jednog na štetu drugog pogubne.
Primeri za one koji prenaglašavaju datu pravednost kao osnov našeg prihvatanja od Boga
Jedan propovednik je postavio pitanje: "Koliko si dugo već spašen?" Odgovorio sam mu: "Oko dve hiljade godina." On dugo nije mogao da razume taj odgovor jer je kroz učenje koje prenaglašava naš udeo u spasenju, i posvećenje kao drugo delo Svetog Duha (prema učenju ove verske zajednice) u velikoj meri izgubio iz vida Hristovo delo na krstu.
Drugi opet veruju da je zalog njihovog dobrog zajedništva sa Bogom njihov molitveni život, proučavanje Biblije ili hrišćansko svedočenje (evangelizacija). Ovo je verovatno najfinija prevara koja danas postoji. U samoj osnovi ovde se posvećenje posmatra kao sopstvena zasluga Ističe se uloga predanja Bogu, bez da se naglasi da nije do predanja, nego da je potrebno da nas Bog primi:
Metnuće usta svoja u prah, eda bi bilo nadanja. (Plač 3,29)
I razderite srca svoja, a ne haljine svoje, i obratite se ka Gospodu Bogu svom, jer je milostiv i žalostiv, spor na gnev i obilan milosrđem i kaje se oda zla. Ko zna, neće li se povratiti i raskajati se, i ostaviti iza toga blagoslov, dar i naliv za Gospoda Boga vašeg.
Mi ne možemo da Božje primanje uzimamo olako. Ne postoji spontano činjenje dobrih dela, koje zavisi isključivo samo od ozbiljnsti našeg traženja i predanja. Bog nije primoran da odgovori na naše traženje. On uzima sebi za pravo da odbaci ili primi, i da proveri da li je traženje usrdno i ozbiljno:Jevrejima 6
Zato da ostavimo početak Hristove nauke i da se damo na savršenstvo: da ne postavljamo opet temelja pokajanja od mrtvih dela, i vere u Boga, Nauke krštenja, i stavljanja ruku, i vaskrsenja mrtvih, i suda večnog I ovo ćemo učiniti ako Bog dopusti Jer nije moguće one koji su jednom prosvetljeni, okusili dar nebeski, postali zajedničari Duha Svetog, I okusili dobru reč Božju, i silu onog sveta, i otpali, Opet obnoviti na pokajanje, jer sami sebi nanovo raspinju i ruže sina Božijeg. (Jev.6,1-6)
Ova vrsta vernika se obično uzdiže iznad ostalih ljudi i smatra se nečim posebnim. Zanemaruje se upozorenje:
Jer ko tebe povišuje? Šta li imaš što nisi primio? A ako si primio, što se hvališ kao da nisi primio?
Njedan vernik se ne može uzdizati nad bilo kim, smatrati se elitom koja ima posebne privilegije. Hristovim delom pomirenja izbrisana je svaka verska i druga podela jer su njime obuhvaćeni svi ljudi. Ukoliko se vernici postavljaju u odnosu na ostale sa visine, to pokazuje da ono što oni nazivaju Hristovom pravdom je u stvari ljudska pravda, koja je kao nečista haljina. Ovi ljudi propovedaju posvećenje često tamo gde nema još uvek ni opravdanja. Ovde se Božjom decom nazivaju i oni koji nisu nikad doživeli novorođenje, ili su ga izgubili. Kao da se uče trčanju oni koji nisu napravili ni prvi korak!
Hristova pravda ne može u verniku da deluje drugačije nego u Njegovom životu. On je za svako dobro davao slavu svom Ocu, dok su u Njegovim očima svi bili jednaki i podjednako vredni.
Primer za vernike koji prenaglašavaju uračunatu pravdu kao osnov našeg prihvatanja od Boga
Ako je prvu grupu vernika predstavljaju oni koji se "hvale zakonom", onda su sa suprotne strane istinitog jevanđelja kakvo je ono u Hristu, oni koji umanjuju naš udeo u spasenju i protive se manje ili više otvoreno principima pravednosti. Oni izbegavaju da ponesu teret sopstvenih dužnosti naglašavajući Božji udeo. Ovde se često opravdanje posmatra kao posvećenje. (tzv. teorije jeftine milosti). Često se greh posmatra kao nešto što ne narušava naš odnos sa Bogom. Istina je međutim drugačija. Sagrešenje ne narušava samo naš odnos sa Bogom tj. datu pravdu, već čini da gubimo i pravo na uračunatu pravdu.
„Kad kažem pravedniku (opravdanim uračunatom pravdom) da će doista živeti, a on se pouzda u pravdu svoju (datu pravdu) pa učini nepravdu, od sve pravde njegove (i date i uračunate) ništa se neće spomenuti, nego će poginuti s nepravde svoje koju učini.” (Jez.33,13)
Učinjeni namerni greh ukida naše opravdanje, tako dugo dok se veza sa Bogom ponovo ne uspostavi kroz ponizno traženje oproštenja i Gospodnje primanje. Kao što je to opisano u poruci crkvi u Efesu, nakon što je vernik pao, on mora da počne sve iznova.
Moramo da istaknemo da pojedinačni greh ne ukida opravdanje, jer se vernik koji ljubi Hristovu pravdu i navikao da je traži i da je ima, kaje tako brzo, maltene dok još čini prestup, tako da se prekid veze sa Bogom uopšte i ne primeti.
Pravi vernik traži datu pravdu i ne oslanja se samo na uračunatu. Slika za to je Ahsa, Halevova kćerka. Pored zemlje koju dobija u miraz, ona još preko toga od svog oca traži izvore. Nju je na to nagovorio muž, što je slika za to da nas Hristos poziva da se ne zadovoljavamo uračunatom pravdom, koja je bez date kao suva zemlja bez ploda.
To je ono što Hristos kaže da ko ima, daće mu se još više, a ko nema uzeće mu se i ono što ima.
Oni koji su vernici samo po imenu, odaju utisak kao da se na nebeskom sudu sudi uračunata pravda. Pošto je pisano da se svima treba javiti na Božjem sudu (dakle i vernicima), i na drugom mestu da će nam se suditi po delima, sledi da se na nebeskom sudu sudi data pravda, a nikako uračunata. To bi bilo kao da se ponovo sudi Hristu. Daleko bilo!
Na nebeskom sudu se ne sudi na osnovu greha koje je vernik učinio, nego na osnovu pravde koju nije primio (Mat.5,19.20). Tako da će onaj koji nije sarađivao sa Svetim duhom na svom spasenju, izgubiti i uračunatu pravdu. Ovu istinu opisuje Hristova priča o čoveku koji je došao na svadbu kraljevog sina (slika uračunate pravde, spajanje božanskog i ljudskog) bez svadbenog ruha (date pravde).
Nema komentara:
Objavi komentar