Drugo nebo

 Otk. 5,3 I nitko – ni na nebu, ni na zemlji, ni pod zemljom – nije mogao otvoriti knjige i pogledati u nju.

Pre svega zahvaljujem se na velikoj podršci u vezi zadnje video poruke. Hvala za sve reči ohrabrenja, pored svih nesavršenosti i nedostataka. Ništa što čovjek napravi nije savršeno.

Ključno pitanje nije da li je nešto perfekno, nego da li je istinito ili bolje rečeno u vezi sa Istinom.

Moja posebna zahvalnost, pre svega Bogu je za kritičare. To su najveći pomoćnici karaktera. Kritiku uvek treba voljeti i njegovati je kao najdragocjeniji dar. Pametni ljudi čak plaćaju svoje kritičare. U našem slučaju nismo morali da uložimo ni centa.

Neke od kritičkih tačaka bi trebalo iznjeti ovde: Prvo je to što sam već pomenuo i što prihvatam, moj rad je nesavršen i ja to priznajem. Tu kritiku prihvatam i pozdravljam. Ona me baca na koljena da se ne oslanjam na svoj rad, nego opet na milost. Milost pre posla, milost za vreme posla i milost nakon posla.

Odlučno odbacujem sledeće tačke kritike:

1. Da nisam dao navode u kojima je doktor teologije u pravu. 

2. Da sam predstavio brata seljaka kao nepogrešivog.

3. Da sam preterao u kvalifikovanju ove pojave kao terorizma. 

Ovo prvo je mogao da tvrdi samo ko nije pogledao video; ovo drugo bi trebalo dodatno pojašnjenje. Ukoliko se neko moli Bogu da mu da pravilno tumačenje, pohvalan i jedini ispravan je njegov postupak. To ne znači da on i pored molitva neće doneti neki pogrešan zaključak. 

Dakle ako je voz na pravim šinama, ja ne tvrdim da ne može da ispadne iz njih.

Ja tvrdim samo da voz doktora teologije vuče vagone pravo u provaliju i propast, i tu nema nikakve sumnje da je to duhovna prevara kada tvrdite da je tumačenje pitanje intelekta, a ne srca.

Ukoliko bi grešni čovek bio u stanju da razume, sam po sebi, jedinu jednu istinu onda možemo da bacimo Bibliju na smeće! Otk 5, 3. Ovde piše NIKO, N I K O !

Gde je ovde mjesto za hermenautiku, egzegezu i sva ostala oružja, koja su nam preporučena, da putem njih dolazimo do duhovnih pobjeda!

Hermes je božanstvo starih Grka, to je osnova hermenautike. Ljudski način razmišljanja, duhovnost ljudskog a ne božanskog porijekla. To je osnova grčkog načina razmišljanja i filozofije, koja je do današnjeg dana najmoćnija filozofska misao čovječanstva.

Poslušajte ovo svedočanstvo, istinito je. Jedan čovek ustaje u vreme jednog teološkog seminara i postavlja pitanje jednom od najjačih teologa južne Nemačke: "Kada primenimo pravila hermenautike na izjave Hrista i apostola Pavla, da li bi oni prošli test"?

Ovaj su suštini veoma iskreni doktor, najveći kapacitet za starohebrejski je oborio glavu i rekao: Veoma teško!

Pitanje za vas intelektualiste: Da li ćemo meriti Hrista i Pavla hermenautikom ili ćemo sve te metode proučavanja, osim jedine jedne ispravne, seljačke - a to je da se ide na kolena i traži od Boga; meriti Hristom i Njegovim apostolom!?

Kako to nije terorizam, taj toliki upliv racionalnog u pitanja vere i srca. Što se carinik bije u grudi u onoj Hristovoj priči? Zato što zna da je problem u srcu a ne u glavi. Inače bi se lupao po glavi, što je karakteristično za propovedi tih teologa.

Suština ove prevare jeste da nas samo po sebi akademsko znanje spasava!

Evo vam Otk.5, 3. Niko ne može čak ni da pogleda u knjigu. Ne samo da raspečati, čovek nije u stanju ni da vidi. Da li ovde jasno da će čovek prepušten sam sebi, sve stvari da vidi pogrešno.

Terorizam je ubijanje mase ljudi bez kriterijuma, terorista hoće da pobije sve!

Oni koji prežive on ih uzima kao taoce!

Duhovno ubijanje našeg naroda i uzimanje kao taoca, jeste realna slika onoga što nam se dešavalo.

Jer ti koji tvrdiš da ne mogu spoznati istinu osim kroz naučne metode, ti istovremeno time kažeš da je nedovoljno moliti se i tražiti milost prosvetljenja!

Ako seljak kaže: samo Isus; ti kažeš da Hristos, ali i još nešto ti treba pored toga.

Da li smo svesni koliko je pitanje autorstva i tumačenja presudno? Da li smo svesni da je to pitanje života i smrti. Ko još uvek nije neka ide u Otk. 5. reči koje sam vam dao su Duh i život, kaže Isus. Pa šta je to ako nije ubijanje ako se ta reč kvari!

Mi smo veoma svesni toga da ne mogu svi da budu seljaci!

Ima ljudi koji to neće, verovatno nisu pozvani na to. Naravno nama je ovde seljak samo slika za stav poniznosti, prirodnosti i normalnosti.

Ali ako već hoćeš da se gušiš u smogu teoloških principa, mi te pozivamo da barem neko vreme malo odeš na selo, seoski turizam, da malo udahneš čistog vazduha milosti!

Da izađemo malo napolje da uđemo u samu duhovnu suštinu reči koje su ovde napisane:

..ni na nebu, ni na zemlji, ni pod zemljom ..

Šta ovo znači?

Tu je toliko pitanja koja se postavljaju, samo po sebi, naš duh, naša znatiželja, naša težnja za spoznajom za istinom ovde dobija dovoljno i više nego dovoljno. 

Ne vodite me dalje od ove reči, nego dajte mi, molim te Gospode u ime Sina za Svetog Duha koji će mi objasniti ovo.

- Razumem da se nije niko našao na zemlji, ali šta tražimo pod zemljom?

- Ili kako to da se na nebu nije našao niko? Dakle čak i na nebu? Da li je nebo prazno?

Više nego duhovno očito je da ovde nebo, zemlja i podzemlje imaju duhovni smisao, ne onaj koji mi upotrebljavamo u izgovoru, niti u crkvama.

Postoji duhovni svet, mi imamo pored fizičkog duhovno postojanje. Ovde se radi o tome. Postoje tri duhovna područja o kojima je ovde reč. 

Nebo, Zemlja, Podzemlje.

Dakle duhovno nebo, duhovna zemlja, duhovno podzemlje.

Ukoliko ne razumemo jezik nebeske zemlje, duhovni jezik, nećemo ništa razumeti.

Četvrta zapovest takođe obuhvata tri područja, duhovna područja postojanja: 

Ta i Jahve je šest dana stvarao nebo, zemlju i more i sve što je u njima, a sedmoga je dana počinuo. Izlazak 20.17

Mi sigurno ne možemo da tvrdimo da je Nebo iz četvrte zapovesti isto što je i Raj, Božji presto ili univerzum jer ovo postoji od večnosti.

Izveštaj o duhovnom Vavilonu takođe govori o tri prodručja:

 Vode što ih vidje, na kojima Bludnica sjedi, to su puci i mnoštva i narodi i jezici. Otk.17,15

Voda je ispod zemlje, dakle nekad se kaže podzemlje nekad voda ili more to je područje koje nazivamo svet. To je područje bez vazduha - Duha; neduhovno, materijalističko područje.

Zato je Isus rekao bićete ribari ljudi - dakle riba je slika za neobraćenog, koga treba uloviti i dovesti na zemlju. Šta se dešava sa ribom na zemlji: ona ugine. Dakle obraćen čovjek treba da umre sam sebi i živi novi život za šta je slika krštenje.

Šta je zemlja?

Zemlja je vjersko područje, to su razna drveta, sa raznim sjemenima, to je područje raznih verskih učenja, gde deluje Sveti Duh, ali postoji kao i u moru i još više različito mnoštvo vrsta i rasa.

Zašto ima toliko religija, crkava, pravaca - ne znamo, ali znamo da Biblija to opisuje. Bog je znao da će tako biti i daje nam slikoviti prikaz.

U Otk. 13 druga zver izlazi iz zemlje. U Danilu 7 zveri izlaze iz mora. 

Ko su koji žive na zemlji: »8. stih. Zvijer koju vidje bijaše i više nije; zamalo izlazi iz Bezdana i ide u propast. I zapanjit će se pozemljari – oni kojima ime, od postanka svijeta, nije zapisano u knjigu života – kad vide da Zvijer bijaše i više nije, a opet je tu.9 Tu se hoće mudre pameti! Sedam glava sedam je bregova na kojima žena sjedi..

Zemlja je područje duhovne borbe, tu su ljudi koji su vernici ali nisu zapisani u knjigu života.

Postoje telesni ljudi, nevernici; postoje duševni vernici (psychikos) a postoje i oni koji žive na duhovnom nebu:

Otk.12,12 Zato veselite se, nebesa i svi nebesnici! A jao vama, zemljo i more, jer Đavao siđe k vama, gnjevan veoma, znajući da ima malo vremena!

Postoje tri neba: 2Kor.12,2 Znam čovjeka u Kristu: prije četrnaest godina – da li u tijelu, ne znam; da li izvan tijela, ne znam, Bog zna – taj je bio ponesen do trećeg neba.

Ja sam tako naučen da je prvo nebo ovo atmosfersko, drugo univerzum, a treće je raj, Božji prijesto.

Vjerujem da je tumačenje drugog neba neispravno. Mi vidimo da imamo ljuska bića koja stanuju na nebesima: Ef. 2,4-6; Fil.3,20

Nema nikakve šanse nabrojati sva mesta: Jezekilja 8, Otkrivenje 21, Galatima, Isaija 2, itd gde vidimo da postoji duhovno nebo, dakle ne Božji presto nego duhovno mesto gde su novorođeni, pre smrti:

Jev.12,22 Nego, vi ste pristupili gori Sionu i gradu Boga živoga, Jeruzalemu nebeskom, nebrojenim tisućama anđelâ, svečanom skupu, 23 Crkvi prvorođenaca zapisanih na nebu, Bogu, sucu sviju, dusima savršenih pravednika...

To je nebeski Jerusalim, to je duhovno postojanje, to je mesto gde treba da bude naš duh. Dakle ovo nije pitanje duše, intelekta, nego duha.

To su naši stanovi koje Isus pripravio za nas. Stan Božji u duhu  Efescima 2,22

 Ako nešto treba da ostavimo kao spoznaju večeras kao utisak, to je da postoji drugo nebo koje sada prima one koje vjeruju, svoje stanovnike, savršene...

Pitanja u vezi uračunate pravednosti

 Uračunata pravednost Isusa Hrista je tema od najveće važnosti u vremenu u kome živimo. Ovde iznosimo neka pitanja za pobožno razmišljanje i razgovor u redovima Božjeg naroda:

1. Kome je uračunata pravda Isusa Hrista?

Već ovde nastaju podele. Velika većina vernika odbacuje već sam način na koji je pitanje postavljeno. Po njima bi pitanje trebalo da glasi: Kome Hristova pravda može biti uračunata? Ili: Kome biva Hristova pravda uračunavana?

Zašto postavljamo pitanje uračunavanja kao nešto što je već završeno i obavljeno u prošlosti? Postoji veliki broj razloga. Kao prvo, to je potrebno upravo zbog velikog broja zabluda koji u vezi uračunate pravde kruže. U najmanju ruku postoji nejasnoća u vezi uračunavanja čak i kod onih učitelja Božje Reči koji su dostigli visoki stepen poznanja.

Ako je nešto u prošlosti već uračunato, to znači da ga ima celi ljudski rod! Da li to znači da tvrdimo da je Hristova pravda uračunata svim ljudima? Da upravo to tvrdimo!

Zar nije pisano: "Poverova Avram Bogu i to mu se uračuna u pravdu"? Dakle prvo vera a onda uračunavanje pravde.

Kako možemo da tvrdimo da prvo ide uračunavanje pravde a onda vera?

Vrlo jednostavno: Kako da neko ljudsko biće, dakle potpuno grešno po prirodi, uopšte može da poveruje a da pre toga nije pravedno? Jer vera je nešto dobro, čak vrhunsko dobro. Nema ništa bolje što čovek može da učini, doživi,  osim da poveruje.

2. Kako bi onda čovek mogao da čini nešto dobro iz svog potpuno pokvarenog bića?

Neki uče da čovek Adamovim padom u greh nije potpuno pokvaren, nego da je pad u greh preživelo nešto dobro. Dakle čovek nije potpuno pokvaren nego su ostale neke dobre osobine i sposobnosti u njemu. Po njima stara priroda ima mogućnosti i potencijal da poveruje.

Mi ovo moramo odlučno odbaciti. Učenje Biblije je da je stara ljudska priroda potpuno pokvarena, da nema dobra u njoj i da ne može učiniti nikakvo dobro, pod nikakvim okolnostima.

Dakle čovek ne može da veruje iz svoje stare prirode, starog postojanja.

3. Kako onda uopšte neko može da poveruje? 

Očito je da celo čovečanstvo, svaki pojedinac ljudske porodice ima pored svoje stare prirode i postojanja, paralelno, novo postojanje i novu prirodu.

To je suprotno onima što uče da je čovek stari, a kada poveruje postaje novi.

Ne! Čovek je i stari i novi paralelno. On ima oba postojanja u sebi, prirodno i po rođenju. Verom ne nastaje nova priroda. Ona je nastala Hristovim delom novog stvaranja! Isus nije ukinuo staru prirodu svojim delom, nego je paralelno stvorio novu.

Da je to istina, svedoče nam dobra dela ljudi koji ne veruju. 

4. Dakle ljudi koji ne poznaju Boga, a ipak imaju ljubav i dobra dela, odakle im ta dela i ta ljubav?

Ukoliko tvrdite da to nije iz Hrista, da to nije Hristova pravednost, onda vi tvrdite da postoje ljubav i dobra dela mimo Hrista, odvojeno od Hrista. To nije učenje Pisma. Svaki dobar dar je odozgo! Ne postoji nikakvo dobro koje ne dolazi od Izvora, samog Boga.

Ako postoji samo Hristova pravednost i nikakva druga, ako je stara priroda potpuno pokvarena, tada je jasno da ljudi koji nisu vernici, koji ne poznaju Hrista imaju novu prirodu i Božju milost, kao i Božju pravednost. Oni se ne razlikuju od vernika po svojim prirodama, po svom postojanju. 

Dakle uračunavanje pravednosti je dar celom ljudskom rodu, svakom čoveku koji dođe na ovaj svet!

5. Šta je onda razlika između vernika i nevernika? 

Ta razlika nije u uračunatoj nego u datoj pravednosti. Dok se uračunata pravda odnosi na sve ljude i niko se ne može isključiti iz tog dara, datu pravdu imaju samo vernici.

Dakle oni koji veruju u Hrista primaju dar Svetoga Duha, božansku silu koja im omogućava da žive svetim životom poslušnosti. To nemaju ljudi koji ne poznaju Boga.

Ljudi koji ne poznaju Boga mogu da samo u određenoj meri žive po svojoj novoj prirodi, ali oni ne mogu da imaju potpunu pobedu nad svojom starom prirodom i svojim starim postojanjem.

Samo silom Treće božanske ličnosti može da se potpuno pobedi greh i staro postojanje stavi pod potpunu kontrolu.

6.Šta je sa uračunavanjem pravde nakon vere?

Ovo primanje Svetog Duha, verovanje u Hrista, novorođenje se ponekada, kao i u Avramovom slučaju takođe naziva uračunavanjem pravde. Time se ne misli da se uračunavanje pravde odigralo u tom trenutku kada je Avram poverovao. Ne! Uračunavanje pravde se odigralo Hristovim utelovljenjem, životom i smrću, za sve ljude. Uračunata pravda nije pravda vernika, nego Hrista. Ona se samo veruje, da je to Hristova pravda za nas. 

Vera se pojavljuje u verniku kada čuje Božju Reč. Kada čuje ovu radosnu vest da je Hristos uzeo njegov greh i uračunao mu Svoju pravdu. Sve što može je da to poveruje. Zato kažemo da je to Hristova pravda pre vere. Nakon vere u uračunatu pravdu, koja je savršeni Hristov život na ovoj zemlji, vernik prima dar date pravde koja je Hristov život pre utelovljenja, Sveti Duh, duša Njegovog života koji je položio u Nebeskoj svetinji.

7. Šta je onda uračunata pravda po sebi? Koja je razlika sa datom pravdom?

Uračunata pravda je Hristovih 33 godine života koji je proživio za nas da bi ispunio svaku pravednost. 

Data pravda je dar Njegovog samo božanskog života, kojega se On odrekao za celu večnost, da bi ga ustupio nama da bi mogli živeti životom pobede.

Data pravda je delo Svetog Duha u nama. Uračunata pravda je Hristovo delo za nas.

Dakle data pravda nije osnova našeg prihvatanja od Boga. Ona je osnov našeg posvećenog života nakon što poverujemo da smo već prihvaćeni. Uračunata pravda nije isto što i posvećenje. Naprotiv, mešanje uračunate i date pravde je zabluda.

Njegova smrt je plata za naše grehe. Rad Svetog Duha na nama nije plata za grehe, to znači da se na to ne možemo osloniti i hvaliti se time.

Uračunata pravda je osnova kroz koju je Bog primio grešnika. Data pravda će se suditi na večnom sudu.

Neki uče da se vernici sude na osnovu uračunate pravde. To odbacujemo, jer bi značilo da se sudi Hristovoj pravdi koja je savršen ljudski život. Sama pomisao da se Hristu sudi preko nas je bezbožna.

Sudi se nama, a ne Njemu, tj. naša pravednost, data pravednost. Sudi se da li smo sarađivali sa Svetim Duhom na svom spasenju, sude se po delima.

Zaključak:

a) Pitanje pravednosti, nauka o pravednosti je prvo što učitelj Božje reči mora da razume. Ukoliko ovo ne razume ne može da poučava nego da se uči dok ne nauči, slično tome kao što prvačić ne može da pređe u drugi razred dok nije naučio abecedu.

b) Početak nauke o pravednosti je učenje o uračunatoj pravednosti. Ono je dar prosvetljenja Svetim Duhom i veoma je malo pojedinaca koji su je stekli.

c) Reformacija je nezaobilazni temelj našeg učenja o pravednosti. Ne postoji i nikad neće postojati drugi. Sve što se protivi reformatorskom učenju treba najodlučnije odbaciti.

d) Prvenstvo opravdanja je stub Reformacije: Pravednost bez udela Zakona.

e) Učenje o posvećenju mora biti na temeljima učenja o opravdanju. Posvećenje kojem nije temelj opravdanje se mora odbaciti sa gađenjem kao nečisto.

f) Pravljenje razlike između opravdanja i posvećenja je delo koje se treba poveriti učiteljima koji su božanski prosvetljeni slično kao hirurg koji razdvaja sijamske blizance.

g) I pored svega ovoga postoji svest o nedostojnosti i nemogućnosti čoveka da spozna sve dubine. Tamo gde nas nadahnuće dovede do kraja, treba zastati.

Da li može seljak da ima bolje razumevanje od doktora teologije?

 Otk.5,2 I vidjeh snažna anđela gdje iza glasa proglašuje: »Tko je dostojan otvoriti knjigu i otpečatiti pečate njezine?«

Nakon toga što smo imali slikoviti prikaz Boga koji drži knjigu u ruci dolazimo do druge slike:

Anđeo.

Ukratko, anđeo u Otkivenju ne označava samo nebeska bića nego i njihove ljudske saradnike. To je jasno; kada za nekoga čovjeka ili ženu kažemo da je anđeo, mi samo intuitivno prenosimo istinu da je ta dobrota u njima nebeskog porijekla.

Anđeo je simbol pokreta probuđenja i reformacije u poslednje vreme. Slika za vjerne pojedince po cijelom svijetu koji se ne daju zavesti.

Ovaj pokret postavlja pitanje tumačenja; takođe se postavlja pitanje autoriteta. Zašto?

Zašto bi postavljala pitanja ako su odavno riješena?

Očito je da je u pitanju kontraverza oko nečega što se smatra jasnim samim po sebi. Upravo u tome se sastoji zamka u ovo vrijeme. A to je ne preispitivanje, ne proveravanje, ne otvorenost. Mi smo u krizi upravo iz tog razloga što imamo pogrešne koncepte, koji ukoliko se ne obore, nećemo moći dalje.

Kako do reforme osim kroz reformni način razmišljanja, kroz jedan novi pristup i novu duhovnost?

Mi živimo u vrijeme ljudske oholosti, laži i korupcije na svim nivoima. Potreba je za jakom moralnom kičmom pojedinaca i institucija. Mora doći do promjena. 

Ko je taj koji je dostojan da povede mase? Ko može da razumije stvari?

Zašto postoje božanske tajne i kome će biti otkrivene?

Sveto Pismo je duhovno. Može samo duhovno da se razumije.

Sveštenstvo ima različita riješenja koja nam nudi, ali anđeo postavlja relevantno pitanje: KO JE TAJ?

Previše je malo mjesta ovdje da bi obradili sve strane pitanja tumačenja i autoriteta. 

Zato ćemo napraviti jedno jednostavno poređenje:

Imamo dve knjige objavljene na našem jeziku, pisane od strane ljudi našeg porijekla. Nećemo navoditi imena, to smo obećali sami sebi i postoje razlozi za to.

Prvu knjigu je pisao doktor teologije, to je knjiga tumačenja Otkrivenja.

Drugu je pisao jedan seljak, poljoprivrednik po profesiji. Uzgred, vrlo je ružno što se kod nas, a i u mnogim drugim narodima riječ seljak upotrebljava kao uvrijeda. Biti seljak je nešto veoma pohvalno i Bogomdano. 

Čitamo iz knjige teologa:

Dakle ovdje je jasno šta se tvrdi. Dakle moguće je razumjeti otkrivenje, moguće je otpečatiti uz pomoć naučnih sredstava i alata.

Ko je dostojan? Ovde se nudi odgovor: ja koji sam školovan i studirao, poznajem originalne jezike i td. 

Samim time se nudi odgovor ko nije dostojan? Onaj ko nije školovan, obučen i to sve ne zna.

Interesantno je da nakon toga, od stranice 28 se tvrdi nešto sasvim drugo:

Dozvolite da prokomentarišemo.

Ukoliko bi ostalo samo na onim prvim tvrdnjama, bez da se dodaju dijelovi istine, nama bi bilo puno lakše. Bilo bi puno iskrenije da se otvoreno kaže: samo mi ljudi od nauke možemo razumjeti i otpečatiti knjigu.

Ovdje međutim vidimo da se nakon tih prvih tvrdnji ipak svemu tome mora dati religiozni ton. Autor Otkivenja je Sveti Duh i Hristos je centar. 

 Mi smo prvo istukli čovjeka naučnim metodama, stavili ga u zatvor pravila tumačenja, a onda smo mu dali slobodu da jede i pije.

 

Idemo sada na drugu knjigu:

Ovdje se tvrdi da postoji samo jedan put da se razumije Otkrivenje.

Taj put ne uključuje nikakve naučne metode.

Nikakva pravila tumačenja. Nikakvo poznavanje okolnosti gde je Jovan živeo i radio itd

Ovaj način tumačenja je isključiv.

Postavlja se pitanje: Ko je u pravu?

Zamka političkog hrišćanstva

 Ima onih koji kažu: Ko je još vidio Boga? Ne vjerujem dok ne vidim!

Ko je tebi rekao da ti moraš da vidiš Boga. Nije svima dato da vide. Nekim pojedincima je to dato, da na tebi je ne da gledaš nego da vjeruješ onima koji su ga vidjeli.

Jel ti jedeš hljeb samo koji zamjesiš? Jel voziš samo auto koji si sam napravio? Ne nego radiš po povjerenju. Vjeruj prorocima i bićeš sretan!

Otk. 5, Knjiga u desnoj ruci "onoga koji sedi na prestolu".

Šta ovo znači za nas?

Bog drži knjigu u desnoj ruci! Kao prvo vidi kako se Bog knjigom obraća nama, komunicira sa nama putem knjige! Da li smo svesni da smo religija knjige?

Ako smo od knjige, ne možemo biti od tradicije. Postoji tradicija a postoji vjeroispovjest.

Tradicija je jedna i nepromjenjiva, ti ne možeš birati hoćeš se roditi u katoličkoj, pravoslavnoj ili islamskoj tradiciji. 

Bog ne drži u ruci nešto što je prošlo. Ja sam iz pravoslavne tradicije. Kod nas je taj običaj što je nešto starije to je bolje. Što je starija crkva, što je starija ikona, što je starije jedno i drugo... dovodi te u bližu vezu sa večnim.

Naša duhovnost kao naroda sa tom tradicijom je kao da ideš sa autom a gledaš u retrovizor.

Ikone u crkvama su još uvijek u dvije dimenzije! Da su samo ikone!

Kada bi smo imali potpunu spoznaju u to šta piše u knjizi u desnoj Božjoj ruci, a šta su naše crkve nama propovjedale, tada bi se protesti ispred vlade preselili u proteste pred crkvama!

I to što više je istine jedna crkva sakrila to više je odgovorna!

U čije ruke ti gledaš? Kojim rukama nas je predalo naše sveštenstvo i propovjedištvo!

Razumiješ li što čitaš?

 Transkript

Nije naš problem to što se zemlja trese po svijetu kao nikada ranije.

Jer da je to naš problem, mi bi svaki dan na medijima i u našim domovima osjetili zabrinutost.

Danas se gotovo niko ne pita šta je to sa ovom zemljom!? Zašto je sve više zemljotresa? 

Idemo da pitamo ovog ili onog naučnika, stručnjaka i umirimo se. Sve je pod kontrolom, mi imamo uticaj na to. Manje ćemo zagađivati zemlju, manje ćemo voziti dizel auto, odreći ću se letova avionom, i biće bolje. Nije mi samo jasno kako oni što se voze velikim brodovima kruzerima na luksuznim krstarenjima, ne moraju da se odreknu ničega, ali ko sam ja da postavljam takva pitanja. 

Ovaj svijet je napravljen da bi elita uživala bez smetnji, i neću da im smetam.