Hristove rane

Hristove rane

Teško meni od muke moje, reći će; ljuta je rana moja; a ja rekoh: To je bol, treba da ga podnosim.(Jer 10,19)

Podnosiću gnev Gospodnji, jer Mu zgreših, dok ne raspravi parbu moju i da mi pravicu; izvešće me na videlo, videću pravdu Njegovu Mih 7,9

Zar, dakle, uzalud čistim srce svoje, i umivam bezazlenošću ruke svoje Dopadam rana svaki dan, i muke svako jutro? Ps 73,13.14

Više da mi niko ne dosađuje, jer ja rane Gospoda Isusa na telu svom nosim. Gal 6,17

A drugi mu učenici govorahu: Videsmo Gospoda. A on im reče: Dok ne vidim na rukama Njegovim rana od klina, i ne metnem prsta svog u rane od klina, i ne metnem ruke svoje u rebra Njegova, neću verovati. Jov 20,25

... kupe se na me, zadaju rane, ne znam zašto, čupaju i ne prestaju. Ps35,15

Sakrij me od gomile bezakonika, od čete zločinaca, Koji naoštriše jezik svoj kao mač, streljaju rečima, koje zadaju rane, Ps 64,3

Kad ti bude teško rasuditi između krvi i krvi, između raspre i raspre, ili između rane i rane, oko kojih bude parnica u tvom mestu, tada ustani i idi u mesto koje izabere Gospod Bog tvoj; 5Moj 17,8

Ali On bi ranjen za naše prestupe, izbijen za naša bezakonja; kar beše na Njemu našeg mira radi, i ranom Njegovom mi se iscelismo. Isa.53,5

Koji grehe naše sam iznese na telu svom na drvo, da za grehe umremo, i za pravdu živimo; kog se ranom isceliste.1 Pet 2,24

I pogledaće na mene kog probodoše; Zah 12,10

Probodoše ruke moje i noge moje. Ps.22,16

Znamo da je Hristos umro na krstu na način na koji je bilo opisano i prorečeno u Pismu. Trebalo je da bude podignut da bi privukao sve sebi. Međutim zašto je proboden? On je svakako mogao biti podignut a da ne bude i proboden. Isto tako je mogao biti proboden, ali da mu se polome kosti. Međutim kosti mu nisu smele biti polomljene. To pokazuje da je trebalo da se odigra upravo onako kako je bilo. Nebska mudrost je to propisala iz jednog razloga.

Hristovo telo je bilo celo izranjavano kroz trnovu krunu, tragove bičevanja, i nakon smrti probodena unutrašnjost ispod rebra sa desne strane kopljem.

Sada bi obratili pažnju na to što je prikovan, dakle proboden kroz ruke i noge. Zašto je trebalo da bude tako proboden?

Iz Pisma saznajemo da će na kraju istorije greha Božji neprijatelji biti položeni Hristu pred noge. Nakon priznanja koje će izreći i suda koji će primiti, i sam Hristos će se pokoriti Onom koji mu je sve pokorio. To će biti kao i prvo pokoravanje, pokoravanje kod nogu. Tada će biti Bog sve u svemu.

Jer Njemu valja carovati dokle ne položi sve neprijatelje svoje pod noge svoje. A poslednji će se neprijatelj ukinuti, smrt. Jer sve pokori pod noge Njegove. Ali kad veli da je sve Njemu pokoreno, pokazuje se da je osim Onog koji Mu pokori sve. A kad Mu sve pokori, onda će se i sam Sin pokoriti Onom koji Mu sve pokori, da bude Bog sve u svemu. 1Kor.15, 25-28

Mi se sada pitamo gde su oni koji su prijatelji Božji, gde su spaseni? Oni su već u Hristu. Oni su ušli za razliku od onih koji su spolja i koji su se pokorili zato što su morali. Oni koji su se pokorili kao što će se Hristos pokoriti Ocu, su postali jedno sa Hristom. Očito je da kada neko iz ljubavi dođe pred nečije noge, na taj način postaje jedno sa njim. Tako i pranje nogu na koje nas Isus poziva da činimo jedni drugima, ima isti takav smisao, a to je da postanemo jedno.

Verujemo da su upravo stoga Hristove noge morale da budu probijene. U Pismu stoji: Koji grehe naše sam iznese na telu svom na drvo, da za grehe umremo, i za pravdu živimo; kog se ranom isceliste.1 Pet 2,24

Neki veruju da je Isus ranjen umesto nas, što i jeste istina, ali nije cela. Jer ukoliko neko primi ranu umesto tebe, to je dobro, ti si pošteđen rane i kazne, ali si ostao isti. Ukoliko si zdrav ostaješ zdrav, ali bolestan ostaješ bolestan. Ukolko si ranjen ostaje rana da ti krvari i gnoji, kao što kaže Psalam: Jer bezakonja moja izađoše vrh glave moje, kao teško breme otežaše mi Usmrdeše se i zagnojiše se rane moje od bezumlja mog.

Hristove nas rane ne samo zamenjuju nego i isceljuju. Zato je i bio proboden, da bi ušli kroz te rane u Njega. Tako je slikovito pokazano da nam je otvoren put da se vratimo u Njegovo telo, odakle smo zbog greha ispali.

Kao što je ograda od svetinje bila sva bela, što je simbol Hristove pravde i čistoće, osim tri ulaza u tri različite crvene nijanse, tako je i sa Hristovim ranama gde je proboden. Ti ulazi su slika za Njegove rane, kojima ulazimo u Njega koji je naša Svetinja.

Mi na Njegove rane ulazimo u Njega. To je naše iscelenje.

Šta znači nositi Hristove rane na svom telu? To znači isto kao Hristos, u Njegovom životu koji se ponavlja u nama koji smo u Njega ušli, biti otvoren i spreman primiti one koji nam nanose zlo, oprostiti, otvoriti srce za takve. Kao što se Njegovo srce na krstu otvorilo i iskrvarilo za nas, tako i nas u Njemu, da se srce otvori i iskrvari za one koji još nisu u Njemu.

Ako je Marija ljubila i prala noge suzama, kako mi treba da činimo? Ako je nju ljubav privukla da padne pred noge koje su tada još bile cele, i koje je pomazala za pogreb, kako mi treba da činimo sa nogama probodenim? O kad bi naša služba bila služba probodenim nogama! Kako bi ga ljubili i oplakivali probodene noge!

Mi ga probadamo, a On nas tim ranama isceljuje. Mi ga time usmrćavamo, čime nas On oživljuje. Probodosmo ga, a On nas poziva da stavimo svoje ruke u te rane, kao svog nepoverljivog učenika.

Slava mu večna, slava mu i hvala iz dubina, i visina

I još nešto. Kada je Samson ubio onog lava i zadao mu rane, u te rane se kasnije u mrtvog lava uselio roj vrednih pčela. Ovo je velika zagonetka, da Gospod u samom sebi ( simbol mrtvog Lava Hrista na krstu) čini takvu promenu da iz onog koji jede izađe jelo, i od onog koji je ljut (pčele kao simbol za Božji narod koji je, iako u Njemu, još uvek ljut i grešan) izađe slatko (tj. evanđelje).

Predajmo se Gospodu da ne bi jeli više jedni druge. Uđimo u Hrista da bi on našu ljutinu pretvorio u Njegov slatki ukus ljubavi , sveto Evanđelje iz naših usta.