O delu probuđenja i reforme

IV O Delu Probuđenja i reforme

1.Delo propovedanja Evanđelja neće završiti crkva adventista sedmog dana kao institucija, već pokret unutar te crkve kao telo vernika.

„U noćnim viđenjima prikazan mi je veliki reformatorski pokret u narodu Božijem. Mnogi su hvalili Boga. Bolesni su bili izlečeni, a bilo je i drugih čuda. Svi su se zalagali kao što su to učenici činili uoči velikog dana Pedesetnice. Stotine i hiljade su posećivali porodice i upoznavali ih sa Rečju Božjom. Sila Svetog duha je uveravala srca i svuda se osećao duh istinskog obraćenja. Na sve strane su se otvarala vrata za reč istine. Izgledalo je da je celi svet obasjan nebeskom svetlošću. Veliki blagoslovi su se izlevali na veran i ponizan narod Božji. Čula sam reči zahvalnosti i hvale, kao da se ponovila velika reforma koju smo doživeli 1844. godine.

Međutim, neki ipak nisu hteli da se obrate. Oni nisu bili voljni da hode putevima Božjim i kad im je upućen poziv da dobrovoljno daju darove radi napretka dela Božjeg, neki od njih su sebično zadržali svoju zemaljsku imovinu Ti pohlepni ljudi su se izdvojili iz grupe vernika.“ (9 T 126 )

2.Kao što je Izrael izabran jer je Bog znao da će se iz njega pojaviti Isus, tako je adventistička crkva izabrana jer Bog zna da će se tamo početi formirati 144.000. (Isa.2,2-4; Joilo 2,32) Pošto smo mi, po Pismu, poslednja generacija, sledi da 144.000, Božja crkva sa ugla gledanja evanđelja, Hristos u množini, sada žive među nama. Pošto se za njih kaže da se neće opoganiti ženama, što je slika za otpale crkve, znači da neće svi iz tog broja biti iz naše crkve. Pošto su svi iskušani, to znači da će ostatak od adventista biti iskušan da se opogani kroz svoju vlastitu crkvu.

3.Pismo svedoči da je naša crkva teren poslednje velike borbe. Za ovo imamo veliki broj svedoka. Neki od njih su Dan.11; Mat.24; Jez. 9. 

4. Dan.11, 40-45: “A u poslednje vreme južni će se car pobiti s njim; i car će severni udariti na nj kao vihor s kolima i konjicima i s mnogim lađama, i ušavši u zemlje poplaviće i proći. I doći će u krasnu zemlju, i mnogi će propasti, a ovi će se izbaviti od njegovih ruku: edomska, moavska i glavni deo sinova Amonovih. I posegnuće rukom svojom na zemlje, i zemlja misirska neće umaknuti. I osvojiće blago u zlatu i u srebru i sve zaklade misirske; i Livijani i Etiopljani ići će za njim. Ali će ga glasovi sa istoka i sa severa smesti, te će izaći sa velikim gnevom da pogubi i zatre mnoge. I razapeće šatore dvora svog među morima na krasnoj svetoj gori; i kad dođe k svom kraju, niko mu neće pomoći.” Dakle ukoliko želite da uništite jednu zemlju, najbolje je da pošaljete dve vojske da se sukobe na njoj. Severni car je ono što je u Dan.8 opisano kao mali rog. Ukoliko on predstavlja duh lažne religioznosti, tada je južni car ono što je u Otk.11 duhovni Egipat i Sodom, svetovnost. Njegovo delovanje prepoznajemo kao “uvlačenje sveta u crkvu”. On ulazi u svetinju sa južne strane gde je postavljen sedmokraki svećnjak, koji simboliše rad Svetog duha. Ovaj duh deluje da prevari vernike u odnosu na tzv. male grehe, koji nisu tako teški kao licemerje i oholost, ali utiču na prekid veze sa Bogom. Ova dva cara se sukobljavaju između ostalog i na krasnoj zemlji, slika za sukob dve opcije u našoj crkvi: konzervativnu i liberalnu. Kao što su se u vreme Isusa sukobljavali sadukeji (Južni car) i fariseji (severni car) i varali se da njihove rasprave dokazuju prisustvo duhovnog života, tako i danas ni jedna od tih strana nije u pravu. Postoje ratovi u kojima su obe strane u krivu. U pohodu severnog cara, gde čak uspeva da za neko vreme zauzme teritoriju između mora (svet) i krasne zemlje (crkva) ometaju ga glasovi sa severa i istoka. Ovo je slika za reformni pokret u Božjem narodu, koji ide sa istočne strane, ulaz u svetinju. Ovo je narod koji će krvlju Isusovom i rečju svog svedočanstva pobediti zver. Oni ulaze u svetinju sa prave strane, što je slika pravih duhovnih vođa. U opisu šestog zla je ova slika pojačana opisom da će Eufrat (lažna nauka zveri) presušiti, da bi otvorio put carevima sa sunčanog istoka. Glasovi koji ometaju severnog cara sa severa su obraćenici iz njegovih redova koji su prepoznali da su prevareni i promenili stranu.

5. Lažni proroci. Ova tema je veoma bitna za razumevanje razloga zbog kojih se desi da vernik jedne crkve, može da zapadne u stanje koje smo već opisali. Prokletstvo religije bez Hrista je najbolje opisano u Mat.23 poglavlju. U 24. poglavlju su opisani uzroci zbog kojih se u takvo stanje zapalo.

Ako ne ostavljam mogućnost, verujem nebiblijski jer piše u Joilu 2,28-32 i Mat. 23,34. Ili ako je pisano za “ovaj naraštaj” iz Mat.24,34 da će imati iskustva sa lažnim prorocima, kakvog bi to smisla imalo ako ne bude i pravih. Zar se sada u Nemačkoj falsifikuju marke ili u Francuskoj franci?

U Mal.4,5 se govori o proroku Iliji u vreme pred izlivanje sudova Božjih.

Nauka o lažnim prorocima je jedna od najvažnijih tema u Novom Zavetu. Neke poslanice su čak i napisane zbog razotkrivanja opasnog duhovnog zavodništva. Veličinu ove opasnosti je moguće shvatiti samo prosvetljenim umom. Potrebna je molitva Gospodu da nas prosvetli o ovom pitanju.

Razlika između pravih i lažnih proroka je naizgled mala, ali um prosvetljen Božjom rečju vidi da je ogromna. Lažni i pravi proroci se razlikuju ni manje ni više nego za Božjeg Sina. Jovan je zato i morao da napomene “tame u Njemu nikakve nema”.U proučavanju ove poslanice upada u oči da je napisana pobednicima nad sobom, svetom i sotonom. Ipak je bilo potrebno upozoriti ih na lažne učitelje. Van Njega tama izgleda kao svetlost.

Galatima je Pavle pisao o tome kako su “opčinjeni” uticajem lažnih učitelja (jedna veoma važna izjava u 2. Pet.2,1 izjednačava lažne proroke sa lažnim učiteljima poslednjeg vremena). Vernici su veoma lako, u takvom stanju, prelazili preko očiglednih znakova koje su pokazivali nosioci jeresi. U pitanju je najopasnija magija za koju zna ljudska istorija. Laž ima određenu silu opsene i zato je teško prepoznati.

Drugo i treće poglavlje Druge poslanice apostola Petra treba proučavati sa najvećom pažnjom! Ovde saznajemo da je ovih sotoninih slugu bilo i da će ih biti sve do kraja vremena. Kao što Bog zna sačuvati prave poštovatelje od kušanja, tako i čuva ovakve bezbožnike za dan suda, kao drva za potpalu vatre uništenja. Ovde prepoznajemo jednu posebnu grupu prevaranata (od 10 stiha) koji čine strašne grehe. Ti gresi su plata koju dobijaju za nepravednost.U malim prorocima imamo sličnu istinu, a to je da su gresi koje čine pripadnici Božjeg naroda, ustvari jedna vrsta, jedna faza suda nad njima. Oni su čak i zavoleli tu platu, i propast im je neminovna. Lažni proroci ne odustaju od greha, ne mogu imati pobedu nad njima, ne mogu se pokajati. Oni govore bahate i prazne reči. Prazna propoved je više nego greh formalizma, ona je duhovno zavodništvo. Petar je ovo morao napisati, jer vernici iako vide ove stvari, oni ih ne vide zbog opsene.

Postoji još jedan razlog zbog čega lažni proroci imaju tako dobru prođu. A to je mesto iz koga dolaze. Dela 15,1 : “A neki ljudi siđoše iz Jerusalima te počeše uveravati braću: Ako se ne obrežete po Mojsijevom zakonu, ne možete se spasti”. Za ove je pisano kasnije da su “svojim izjavama bacili među vas sumnju i uznemirili vaše duše” (24.st.). Ovo se desilo u crkvi koja je prva nazvana hrišćanskom, jer su im puna usta bila Hrista.

Na drugom mestu Pismo kaže nama:” Dječice, posljednji je čas! I kako ste čuli , Antihrist dolazi. I već su se sada pojavili mnogi antihristi; po tome znamo da je poslednji čas. Od nas su izišli, a nisu pripadali nama, jer da su pripadali sa nama, ostali bi sa nama. Ali to se dogodilo da postane očito da svi ne pripadaju nama” (1 Jov.2,19).

U oba slučaja vidimo da su učitelji laži izašli sa veoma autoratitivnog mesta, i to je moglo da posluži kao razlog što su se njihove reči dosta slušale. Za nas je poučno čitati Gal.2,11-14, gde se pominje čudna atmosfera nakon dolaska nekih ljudi bliskih Isusovom bratu Jakovu, prvom starešini Jerusalimske crkve. Ovde, vezano za imena ljudi među kojima su bili čak i Petar i Varnava, Duh Sveti govori o strahu od obrezanih, povlačenju, sklanjanju, pretvaranju pa čak i o zavedenosti. 

6. U Mat.24. se takođe govori o strahu, koji je posledica duhovne prevare. U četvrtom stihu je dato upozorenje o prevari koja će doći sa strane u crkvu, u petom proriče da će mnogi biti prevareni, u šestom govori o ratovima i glasovima o ratovima. Ovde se sigurno ne radi o telesnim nego o duhovnim ratovima ”jer naš rat nije sa telom i krvlju nego sa duhovima pakosti ispod neba”. Rat i glasovi će izazvati ovu posebnu vrstu parališućeg straha. Ovo se odnosi na crkvu, jer tek sledeći stih se odnosi na svet. Reč ”mnogi” nam na to dodatno ukazuje, dakle ”mnogi između vas”.

Na prvom mestu na spisku onih koji neće biti na nebu su upravo strašljivci. Isus kaže:”Gledajte da se ne uplašite od autoriteta onih koji seju prevaru”. Proroci nikada nisu imali ni malo od ovoga duha, neustrašivo su ukoravali i opominjali plakali nad gresima svog naroda. Na nebu ćemo biti komšije čoveka koji je rekao vladaru svoje zemlje:"Ne možeš ti nje imati". To što je ovde pisano da će biti rat, govori o tome da će se sveopštem otpadu u crkvi neki suprostaviti istinom.

Vidimo borbu u crkvi kako se žalosno nastavlja i kulminira. Ovo se poklapa sa Otk.11. gde se jasno vidi da dvojica svedoka kojima je dato da proriču bivaju progonjeni i čak ubijeni i njihova tela ostavljena u duhovnom Egiptu, Sodomi i Jerusalimu "gde i naš Gospod razapet bi" (Otk11,8). I ovo proročanstvo, kao što vidimo svoje potpuno ispunjenje može da ima samo u našim danima, kada očekujemo ubijanje onih koji su uz istinu, od same braće iz Jerusalima.

Isus kaže: " Za to evo, ja ću vam poslati proroke i premudre i književnike; i vi ćete jedne pobiti i raspeti, a jedne biti po svojim zbornicama i goniti od grada do grada" (Mat.23,34). On optužuje fariseje onog vremena za ubistvo svih pravednika od Avelja, do Zaharije, koji su predstavnici onih koji su ubijeni zbog bogosluženja.

Jak.5,6 kaže: "Ubiste, osudiste pravednika i ne brani vam se", i to vi koji "stekoste bogatstvo u poslednje dane." (st.3) Ovde je osuda pravednika, po novozavetnoj svetlosti jednaka ubistvu. Slično kao i u Isusovom govoru na Gori koji izjednačava rđavu reč prema bližnjem, bratu iz crkve, sa ubistvom. Nema većeg greha od ovoga, i Bog će ga osuditi mestom najveće kazne u paklu.

Mi danas imamo u jednoj te istoj crkvi dve grupe ljudi čije će razdvajanje ići tako daleko dok jedni ne budu najviše počašćena grupa u raju, a drugi najviše kažnjeni u paklu, "gde je tama najkrajnja, plač i škrgut zuba".

Ovde vidimo kako uplašeni postaju sablažnjeni, što je još veći stepen duhovne prevare. Nakon toga izdaju, i mrze one koji nisu pod uticajem prevare. U ovom trenutku se ponovo pojavljuju lažni proroci, ali ovaj put oni izlaze između nas. Jasno propovedanje istine, nepokajane, neverne na Sionu će naterati da još jasnije stanu na strani laži. Ovde kaže da će biti brojni. Ponoviće se istorija sa brda Karmil. Na jednog proroka Gospodnjeg, u svim vremenima otpada je dolazilo mnoštvo lažnih, koji su propovedali lažni mir, mimo Hrista. Duh lažnog proroštva je uvek imao taj pečat "Mir je i nema se čega bojati" (videti Jez.13);

24. stih nam daje dodatnu informaciju, da će lažnim prorocima biti dozvoljeno da čine čudesa i znake, zbog prevare izabranih. Ovde postaje još jasnije da se sve odigrava unutar Adventističke crkve, jer jednog adventistu, može prevariti samo drugi adventista, jer adventisti slušaju skoro samo adventiste zbog velike svetlosti koja ih izdvaja od drugih. Nesumnjivo će harizmatičke i spiritističke tendencije, u nauci, i praksi naše crkve veoma napredovati.

15.stih sve ovo naziva veoma jasno, kao i Danilo "grozota pustoši".

7.Jez.9 je nesumnjivo poglavlje pisano za nas. Osim dokaza koje smo ovde izneli, postoje potvrde za to i kod Elen Vajt (poglavlje Božji pečat iz pete knjige Svedočanstava za Crkvu). Ono što možemo zaključiti iz ove reči može donekle da se ukratko opiše rečima: Mi, adventisti sedmoga dana, smo veoma zgešili Bogu. Počevši od onih koji nose najveće odgovornosti, pa sve do najmlađe dece, nosimo posledice jednog strašnog verskog opadanja i približavamo se granici milosti sa druge strane. U skorijoj budućnosti nas očekuje izlivanje strahovitih Božjih kazni. Mi smo, kao prava crkva Božja, prva institucija i narod koji će okusiti punu meru Božjih sudova. Od malog deteta do starca, neće biti pošteđen niko osim onih koji budu zapečaćeni pečatom živog Boga, što je znak jednog posebnog dela Svetog Duha u naše vreme na onima koji to dozvole. Događaji neuporedive strahote nam se neumoljivo bliže.

8.Čišćenje crkve. Upoređujući sve ono što nam je dato u vezi sa ovom temom, možemo da kažemo sledeće. Crkva Gospodnja je danas podeljena. Ona je kao kuća sa dve sobe, ili jedna soba a dva kreveta. Sa jedne strane oni koji žive opravdanje kroz veru, a sa druge strane opravdanje delima. Ovakvo stanje će trajati sve do samog kraja milosti, do prihvatanja nedeljnog zakona od strane otpalog Božjeg naroda. U tom trenutku će Bog konačno povući zaštitu. Adventisti će tada biti u kratkom vremenskom roku pobijeni i biće zatrt svaki trag da su uopšte postojali ti ljudi. Iako će mnogi među njima zaslepljeni grehom, verovati da se tu radi o progonstvu i stradanju za veru, ovo će biti sud nad njima, za koji je slika uništenje Jerusalima 70. godine, ili holokaust u drugom svetskom ratu. Biće zaštićeni samo oni koji su primili Božji pečat, koji su živeli životom posvećenja do pojave nedeljnog zakona i koji su se očistili od svakog greha. Neki od vernih će biti zatvoreni. Na taj način će preživeti samo verni, i crkva će ostati čista, bez ijednog koji čini zlo. Ova crkva, ovako očišćena, kao kroz vatru, prima posebnu silu poznog dažda i iznosi Evanđelje u kratkom roku i velikoj sili celom svetu. O ovome piše u dva poslednja poglavlja proroka Zaharije, Otkrivenju 13,10 (čitati savremenije prevode) i drugde. 

9.Među nama deluje reforma i probuđenje, pokrenuti od samog Boga, "Ilija će doći najprije i urediti sve" (Mat.17,19). To znači da se stvari neće uređivati na nebu nego još na zemlji, putem ovog dela, koji će imati onu vlast "koga svežete na zemlji biće svezan i na nebu, koga razvežete na zemlji biće razvezan i na nebu". Poslušnost Iliji biće presudna ispitna tačka za sve. Ilija će zaista urediti sve. Delovanje ovog dela predstavlja potpuno ispunjenje onoga što je opisano u Otk.11. S obzirom da je prvi Ilija bio jedna ličnost, drugi Ilija Jovan Krstitelj, verujemo da je i treći prorečeni Ilija jedna ličnost, koji će kao Mojsije nekada, voditi Izraela u nebeski Hanan. 

10.Ovaj pokret se pojavio među običnim vernicima koji će se prvi probuditi, kao što je prorečeno u Zah.12,6.7. Oni čine ono što je simbolički činio prorok Jezekilja raskopavanjem zidova svetišta u Jeruslimu. Oni ukazuju na strahoviti otpad duhovnih vođa našeg naroda opisan u prvom delu knjige proroka Jezekilja koji je bio prenesen u naše vreme, pozivaju na opšte pokajanje, kao što je dato proroku Joilu ( Joilo 2). Među nama se očituje pojava posebnih duhovnih darova, kao što je dar proroštva, viđenja i snivanja (Joilo 2,28-32) koji prati propovedanje pravog evanđelja, koje je jedamput bilo dato svetima. Ovo evanđelje će, u ovom naraštaju obići ceo svet. Očekujemo, bez ikakve sumnje, ispoljavanje i drugih očiglednih znakova koje će pratiti ovo propovedanje kao i u vreme apostola. Među nama se otkriva Duh plakanja zbog greha u nama i među nama i ranjavanja Spasiteljevog srca (Jez.9; Zah.12). U isto vreme istim duhom neustrašivosti i hrabrosti u Hristu otkrivaće se načela pravde, potrebe za potpunim obraćanjem Hristu. Ovo je ništa drugo do poruka Vernog svedoka iz Otk.3, i u njenom širenju će učestvovati svako ko je zaista prihvati. Ovo je rešetanje, ovo je zapečaćavanje izabranog vernog naroda Božjeg. Prihvatanje poruke Vernog svedoka, omogućava da se trostruka anđeoska vest ponovi sa naročitom silom, koja je opisana u Otk.18, 1-4 kao glasna vika trećeg anđela čija je sama suština vest opravdanja verom u zasluge Jemca. Ovo je glasna vika trećeg anđela, koja se nastavlja na vreme 1888. i vreme poznog dažda, od koga su početne kapljice već pale. Ovo je vreme da svi koji nisu primili pozni dažd, traže ga, i ispunjavaju uslove da ga prime.(Os.6,3; 10,12).

11.Pošto ugleda, što se samo može ugledati očima vere "grozotu pustoši na svetom mestu", svaki vernik, adventista sedmog dana je pozvan da učini samo Boga sebi za savetnika, slično onom vremenu kada "ko bude u Judeji neka beži u gore i ko bude na krovu da ne silazi uzeti što mu je u kući", kao što je pisano " a sinovi će tvoji svi biti naučeni od Gospoda" (Isa.54,13), po pitanju svih svojih verskih dužnosti, a Bog naš Otac, Isus Hristos, Duh Sveti će ga u svemu tome divno voditi.