O crkvi poslednjeg vremena

1.Kada Pismo govori o potpunoj pokvarenosti čoveka, tada govori   vernicima, a ne nevernicima.

 Ovo je jasno iz sledećeg stiha: “Kao što stoji napisano: Ni jednog nema pravednog; Ni jednog nema razumnog, i ni jednog koji traži Boga; Svi se ukloniše i zajedno nevaljali postaše: nema ga koji čini dobro, nema ni jednog ciglog.Njihovo je grlo grob otvoren, jezicima svojim varaju, i jed je aspidin pod usnama njihovim. Njihova su usta puna kletve i gorčine. Njihove su noge brze da prolivaju krv. Na putevima je njihovim raskopavanje i nevolja; I put mirni ne poznaše. Nema straha Božijeg pred očima njihovim. A znamo da ono što zakon govori, govori onima koji su u zakonu, da se svaka usta zatisnu, i sav svet da bude kriv Bogu;” ( Rim.3,10-19) Drugačije ne možemo posmatrati, jer zašto bi Pismo govorilo nevernicima, koje Pismo kao Božja objava ne interesuje. Biblija govori onima koji je čitaju, za njih je Reč dvosekli mač. Inače bi bilo kao da Bog iz svog oružja gađa tamo gde nema nikakvog cilja. Kao kada bi neko hteo da ubije nešto što je već mrtvo, a svet je u svojim gresima mrtav.

2.S obzirom da mi adventisti sedmog dana priznajemo božansko nadahnuće celog Pisma i punovažnost Božjih zapovesti, proizilazi da je ovde opisano stanje i dela vernika naše crkve. Postoji još mnogo drugih svedoka za to. Najvažniji je poruka laodikejskoj crkvi, koja se odnosi na propovedništvo i starešinstvo crkve. 

3.Smanjivanje merila prave pobožnosti-prorečeni otpad. U Poslanicama Timotiju saznajemo da naše vreme karakteriše jedno novo veroispovedanje zasnovano samo na nekim spoljašnjim znakovima vere, dok će prava sila nedostajati. Ako je nešto istina iz Biblije, onda je to veća istina nego da ja sada sedim i pišem ove redove. Božji narod ne mora da gleda svojim očima. On treba da zažmuri i pipa po reči života (1 Jov.1,1.2). One veoma jasno govore da je u naše vreme prisutno opšte smanjivanje merila, pomeranja granica hrišćanskih standarda, nezapamćeno u svetoj istoriji.

To sve se dešava u crkvi koja priznaje obaveznost Božjeg zakona, svih deset Božjih zapovesti. Jasno kaže nama da "...između vas samijeh postaće ljudi koji će govoriti izvrnutu nauku da odvraćaju učenike za sobom" ( Dela 20,30). 2. Sol.2 govori da će čovek bezakonja sesti u crkvi Božjoj, i to u vreme Hristovog dolaska, dakle u ovo vreme. To znamo jer piše da će ga Isus ubiti svetlošću svog dolaska. Imamo i događaj i mesto i vreme. Upravo zbog tog proročanstva je oznaka prave crkve otpad, što se danas malo uči i o tome govori.

4. Kada je Isus govorio o grozoti pustoši, ona bi trebala da bude na svetom mestu..Dan.9,26 govori o tome da će se "određena pustoš okomiti na grad i svetinju." Reč određeno, govori o tome da je to prorečeno i da nije nepoznato Božijem oku. Prethodno proročanstvo iz 2 Sol. 2, govori da će onima koji nisu primili ljubavi istine Bog poslatisilu prevare. Ovu prevaru šalje sam Bog, kao i u vreme Miheja i cara Ahava (1 Car.22). Ovde nalazimo vezu sa onim iz Dela 20,30., jer se i tu jasno vidi da će nosioci prevare biti ponovo lažni učitelji i lažni proroci, ili bolje rečeno "lažljivi duh u ustima proroka" (1Car. 22,22). O tome nenadmašnom oružju sotone ćemo govoriti kasnije. Bog je u svojoj Reči sve razotkrio.

Koje je mesto sada sveto? Šta je sveto mesto? Sveto je ono što Bog posvećuje i gde otkriva svoje prisustvo. Mesto gde je Mojsije stajao dok je gledao gorući žbun je primer za to. Ako bi sada otišli na to mesto na gori Sinaj, da li bi to mesto bilo sveto? Naravno da ne.

O kojem gradu se radi? Da li je svet grad Jerusalim. Nemamo potvrde u Reči za to.

Grad Jerusalim je u Isusovo vreme bio sveto područje sa jednim krugom zemljišta okolo grada, otprilike 125 m (Jez.48,18). Kada je Isus govorio o znaku da hrišćani beže iz Jerusalima, imao je u vidu prisustvo Rimske vojske na ovom području. Jerusalimljani su iz grada mogli videti visoke zastave Rima na svetoj zemlji.

Ovo je istorijska slika za ono što mi danas, prosvetljenjem Duhom Svetim i obnovljenjem uma Božjom rečju, gledamo u duhovnom smislu u Jerusalimu: Crkvi adventista (čekaoca) sedmoga dana. 

5. Slika razorenja Jerusalima predstavlja ne samo sliku razorenja sveta, nego u prvom redu događanja u crkvi. Ako je Jerusalim simbol za svet, onda nismo ni morali da napuštamo svet, krštenjem u veru u Hristov skori dolazak u crkvi koja drži sve zapovesti i ima svedočanstvo Isusa Hrista koje je Duh proroštva. Jerusalim nije ovaj svet. Duh koji govori da je ova crkva Vavilon, ne može biti od Boga. Jerusalim u duhovnom smislu, nikada nije bio niti će moći biti poistovećen sa Vavilonom, pa čak ni u trenucima istorije kad je bio pun Vavilonjana, osvajača. Ukoliko se u ovo vreme među nama otkriva prisustvo Rima, to je poziv za nas da se okrenemo proučavanju proročanstava i da prepoznamo razvoj događaja o kojima je govorio Isus.

Onoga trenutka kada se pojavio ostatak, kada je Bog formirao svoju crkvu koja u ovo poslednje vreme treba da predstavlja Njega, on je nasledio posinaštvo, i slavu, i zavet, i zakon i bogomoljstvo, i obećanja (Rim.9,4-8). Nama kao ostatku su "poverene i reči Božje" (Rim.3,2), tako da kada se kaže: ”Jerusalim sveti”, kaže se nama. Crkva Božija je duhovna stvarnost, ”gornji Jerusalim” (Gal.4,26), i ona predstavlja skup svih novorođenih. Pored toga Bog je odredio jedan teren na zemlji koji je posvetio. To je grad iz Danilovog proroštva, zemaljski Jerusalim, tj. naša crkva, koju možemo nazvati Božja crkva.

6.      Nauka o izboru. Šta je to izabrani narod? Kako gledamo pitanje prave crkve? Pre svega, mora se reći da je izbor nešto što ne možemo razumeti i objasniti. U Rim.11 saznajemo da je to neobjašnjivo delo Božje milosti. Kada idemo da beremo lešnike, videćemo drveta prepuna roda, a odmah do njih susedna gde nema nijednog lešnika. Imamo neke koji imaju sitan ali pun plod, a neka krupan a prazan. Zašto je to tako, ne možemo razumeti. Zašto neki ljudi prihvataju Evanđelje, a neki ne, to je za nas tajna.

7.Jedini koji je izabran je Isus. Sa Njim je napravljen zavet. Ps.89,3. Bog je ovaj zavet u određeno vreme otkrivao, napominjao, ali nikada sa čovekom nije zavet pravio. Kada je Bog govorio Avramu da će u njegovom semenu biti blagosloveni svi narodi, to nije bilo pravljenje zaveta sa njim, već obećanje. On nije tražio od Avrama ništa, samo što je sama Reč zahtevala da joj se poveruje. Drugo, nije obećano semenima kao za mnoge, jer bi to značilo da Izrael nosi blagoslove, nego semenu u jednini, Hristu (Gal.3,16). Isus je rekao da pre nego što je Avram, On Jeste. On je izabran pre Avrama. Dakle Avram je izabran kroz Hrista, a ne obratno.

8.Izrael kao narod nije izabrani narod, već je izabrani narod Izrael. U Rim.11,1-6 saznajemo da postoji unapred izabrani narod. Onog momenta (govorimo u ljudskim merilima jer je Bog van vremena) kada su Otac i Sin sklopili Zavet, imali su spisak sa imenima svih onih koji će poverovati Evanđelje svojim izborom. To je Izrael. Pavle razume da je to Izrael po izboru milosti i da taj narod ne može biti odbačen. Jer eto, iako on pripada narodu Izraela, njegova vera ipak dokazuje da u tom narodu Bog još uvek ima svojih. Dalje govori o proroku Iliji. On u jednom trenutku nije razumeo izbor iz čiste milosti, i izašao je pred Boga da se žali na Izrael, nastupio je protiv njega. Božji odgovor je da to sa čime Ilija ima problema uopšte nije Izrael. On ima Svojih 7.000. Taj broj otkriva čudo božanskog proviđenja, da ih ima tačno toliko, a opet njihovom slobodnom voljom.

9.Izrael je Hristos u množini. „Kroz vašu povezanost sa Isusom Hristom vi ste svi postali jedan novi čovek“ (Gal.3,28b). Kada Pismo kaže „On“, to je Hristos u jednini. Kada kaže „vi“ ili „mi“ to je Hristos u množini, tj. mi u Hristu. Kao što u našem jeziku ima imenica koje u jednini i množini isto zvuče (npr. vrata). Ps.105,6 kaže Jakovljevi sinovi i Avramovo potomstvo. U dvanestom stihu kaže da ih je bilo vrlo malo u vreme ulaska u Hanan, jedna šaka. U petnaestom otkriva da su to Njegovi pomazanici i proroci, dakle ne celi narod.

10.Ugao posmatranja nasleđa. Rim.11,28 govori o dva ugla posmatranja. U 7. i 8. tački smo govorili sa ugla posmatranja Evanđelja. Sa tog ugla je Izrael kao narod Božji neprijatelj. Međutim, sa strane nasleđa, tj. zakona nasleđivanja oni su miljenici. I druga zapovest govori o tome. Od svojih predaka čovek nasleđuje određene prednosti, sklonosti, i mane, a isto tako blagoslov, ili prokletsvo. U Rim.3 vidimo da Izrael kao narod nasleđuje velike, pre svega duhovne, prednosti.

11.Dve opasnosti. O temi koju smo načeli bi se moglo puno toga reći. Koliko je slika upozorenja u Pismu! Dva drveta, jedno pored drugog; jedno puno ploda, drugo prazno. Ili presito dete koje baca hleb, da bi ga odbačeno siroče podiglo sa zemlje, zahvalno za proviđenje. Tako je gađenje Izraela (Hristos), postalo bogatstvo neznabožaca (Hristos). Kada je nevera Izraela dostigla stepen koji je ugrozio celi plan spasenja, tada ih je Bog doveo u situaciju da bace hleb iz ruku. Tako je Bog onda nahranio gladne. Koliko sreće i blagoslova prate veru, toliko nereće i prokletsva proizilaze iz nevere. Biti nevernik prave crkve je tragično. Pismo opisuje prokletsvo ovih nevernika u Izraelu kao potamnele oči i stalno pognuta leđa. Samo jedan od ova dva problema bi bio dovoljan da se ne uputi spasonosni pogled na Hrista. Međutim, koliko se otkriva Božja ljubav u tome, da čak kada ne može da blagoslovi putem Evanđelja, onda čini sve da blagoslovi putem naslednog zakona. Tako da sotona nikada nije siguran od pretnje iz naroda Izraela. I pored njihove nevere, uvek je smatrao da je najbolje da ih potpuno fizički istrebi. Oni su toliko blizu, i nose takav pečat, da nijedan Duh koji je od Gospoda ne može biti protiv njih. Ps. 137. pokazuje kako nasuprot duha koji ljubi Jerusalim, stoji duh edomski koji kaže: Razrušite! Ovaj duh je druga opasnost. Ove dve opasnosti povezuje jedna osobina koju Gospod neobično mrzi i osuđuje, a to je oholost. Samouzdizanje je najveće prokletstvo koje može da se zamisli.

12.Gospodnja Crkva. Pismo je po ovom pitanju jasno: Prava crkva Božja, sa ugla Evanđelja je Ona za koju je Isus rekao:“Srušite je i ja ću je podići za tri dana“. Prava crkva je Hristos. To je nauka Pisma, koja nije bez razloga toliko napadnuta. Sotona uvek uzima ono što je Hristu najbliže, i stavlja na Njegovo mesto. Tako je uzeo Mariju, iz čije je utrobe izašao Isus, i stavio je da posreduje između čoveka i Boga. Tako uzima Božju crkvu po nasleđu, i stavlja je da menja zakone, opravdava i prašta. Crkva Hristova nije nastala propovedanjem, ona se time samo punila, onima koji se nanovo rađaju. Crkva je Hristos, nastala Njegovim Zavetom sa Ocem, utelovljenjem, rođenjem u štali, prečistim životom, smrću na krstu, vaskrsenjem iz ljudskom silom zapečaćenog groba, vaznesenjem sa Maslinske gore, posredovanjem u Svetinji, ulaskom u Svetinju nad Svetinjama. Taman da se nijedan čovek ne obrati, ipak bi ova Crkva postojala i ništa je ne bi oborilo. Bila bi i bez ijedne crkvene aktivnosti, puna Života i Ljubavi. Međutim, slavnim delom izbora, Otac, koji uvek rado deli ljubav sa svojim stvorenjima, uvek je imao svoj narodić, crvić Jakovljev (Isa.41,14).

13.Zato je crkva adventista sedmog dana prava crkva po nasleđu, ne po evanđelju, jer nisu svi članovi te crkve izabranici. "Mnogo je pozvanih a malo izabranih. Ako vi kažete: „Mi smo adventisti, dakle mi smo sa Isusom“, onda mi kažemo:“Ako ste sa Isusom onda ste adventisti.“ Bog može od kamenja napraviti adventiste. Opasnost od oholosti zbog prednosti koje smo nasledili među nama je toliko velika, da nas Pismo savetuje jednom drastičnom slikom: “.Zato Isus, da osveti narod krvlju svojom, izvan grada postrada. Zato dakle da izlazimo k Njemu izvan logora, noseći Njegovu sramotu. Jer ovde nemamo grada koji će ostati, nego tražimo onaj koji će doći.” (Jev.13,12-14) Drugim rečima, da li je krst u crkvi adventista sedmog dana, ili u bilo kojoj crkvi? Da li je Isus tamo postradao i razapet? Zašto onda tražite raspeće tamo, a ne u Hristu? Ukoliko tvoj put prema zajednici koje si član ne vodi preko Golgote onda to nije Njegov put, onda pristani da izađeš napolje i poneseš zajedno sa Njim sramotu.

 

14.Zato je danas najbolja propoved, ona najkraća koja glasi: „Kada si brate i sestro, zadnji put plakali na Golgoti“?

15.Odnos crkve i Svetinje. Vidimo da proročanstvo iz Dan.9,26 kaže da će se pustošiti grad i svetinja. Koja svetinja? Pošto se proroštvo odnosi na zadnju generaciju, to može da bude samo nebeska svetinja. Kako može neprijatelj da prodre u nebesko svetište? Preko Hrista svakako ne može. Onog trenutka kada je ostavio Jednog u pustinji, otišao je da prevari ostalih devedeset devet. „Judeja postade svetinja Božija, Izrailj oblast njegova;. Izrailj bješe svetinja Gospodu i prvina od rodova njegovijeh; koji je jeđahu svi bijahu krivi, zlo dolažaše na njih, veli Gospod“. Psa 114,2; Jer.2,3. Dakle, svetinja nisu samo elementi svetinje, nego i narod svetinje i sveštenstvo, kao i određeni prostor oko svetinje. U Jezekilju, u viziji novog hrama vidimo da je osim samog svetišta i službe u njemu, organizovana i cela država, Božja oblast. Kada smo u prošlosti crtali svetinju, propustili smo da vidimo da tu ima i narod koji se tamo moli (Otk.11,1). U Mojsijevo vreme se tačno znalo mesto svakog plemena u odnosu na svetište. U ovo vreme na koje se proročanstvo odnosi, grad-Božja crkva i svetinja su neodvojivi. Danilova proročanstva možemo razumeti tek sa tako proširenom slikom.

16.U osmom poglavlju knjige proroka Danila, posmatramo istoriju u slikama, onako kako je Bog vidi. Deveti stih nas uvodi u period koji označava delovanje „malog roga“. „Mali rog“ je vatikanska crkveno-politička sila. Ona je u početku zaista i bila mala, ali kao što proročanstvo objavljuje „narašće veoma velik“.

I iz jednoga njih izide jedan rog malen i naraste vrlo velik prema jugu i istoku prema krasnoj zemlji.

U objašnjenju ovog proročanstva koje Danilu daje anđeo, prepoznajemo dva načina na koja je ta sila ojačala i napredovala „ne od njegove jačine“.

Upoređujući stihove iz Otkrivenja vidimo da iza Rimokatoličke organizacije, opisane simbolom zveri, stoji sam sotona.

I zbačena bi aždaha velika, stara zmija, koja se zove đavo i sotona, koja vara sav vasioni svijet; I čudi se sva zemlja iza zvijeri, i pokloniše se zmiji, koja dade oblast zvijeri. (Otk.12,9;13,3)

17. Prvi način na koji je on u istoriji kroz ovu instituciju delovao, vidimo u Dan.8,24:

Sila će mu biti jaka, ali ne od njegove jačine, i čudesno će pustošiti, i biće srećan i svršivaće, i gubiće silne i narod sveti.

Papska sila je u srednjem veku pokušavala da ubistvima i progonjenjem zatre pravi Božji narod. Iz Biblije saznajemo da će takvih pokušaja biti i u našem vremenu:

Tada će vas predati na muke, i pobiće vas, i svi će narodi omrznuti na vas imena mojega radi; I kad otvori peti pečat...dane biše svakome od njih haljine bijele, (odnosi se na vreme istražnog suda) i rečeno im bi da počinu još malo vremena, dokle se navrše i drugari njihovi i braća njihova, koji valja da budu pobijeni kao i oni. (Mt.24,9; Otk.6,9.11)

18. Drugi način delovanja koji je za nas danas mnogo opasniji i koji je potrebno  razumeti, je opisan u 8,25:

I lukavstvom njegovijem napredovaće prijevara u njegovoj ruci, i podignuće se u srcu svom, i u miru će pogubiti mnoge.

Svojom naukom, raznim varijantama prevare, otpalo hrišćanstvo je mnoge odvelo sa pravog puta. Neoprezni i nedovoljno posvećeni vernici svih vremena, postaju žrtve otpada, duhovno posustaju i umiru.

U ovom poglavlju proročke knjige, mali rog raste prema „krasnoj zemlji“, obara neke od „vojske nebeske i od zvijezda i pogazi ih“. (stih 9. i 10.) „Krasna zemlja“ je u

Dan.11,40.41 vezana za poslednje vreme i slika je za Zajednicu Božjeg naroda. Dakle ova slika se odnosi na Božju crkvu poslednjeg vremena.

A u pošljednje vrijeme južni će se car pobiti s njim...I doći će u krasnu zemlju...

19. Najveći otpad u istoriji.Delovanje malog roga je tipski slično onome što je opisano u Otk. 12.

I pokaza se drugi znak na nebu, i gle, velika crvena aždaha, koja imaše sedam glava, i deset rogova; i na glavama njezinijem sedam kruna. I rep njezin odvuče trećinu zvijezda nebeskijeh, i baci ih na zemlju.

Obaranje zvezda na Zemlju predstavlja duhovni pad anđela koji su izdali Boga krenuvši za Luciferom, i njegovim lažnim proroštvom što je prikazano simbolikom repa.

Starješina i ugledan čovjek to je glava, a prorok koji uči laž to je rep.(Isa. 9,15)

U knjizi proroka Danila predstavljen je drugi sličan duhovni pad. Gaženje zvezda nogama je suprotnost od pobede nad sotonom opisanom u Rim.16,20.

A Bog mira da satre sotonu pod noge vaše skoro.

Zvezde su simbol za Božji narod. U užem smislu predstavljaju njegove duhovne vođe, i one koji su u službi reči. Proročanstvo pravi razliku između „vojske“ i „zvijezda“

...da budete besprijekorni i čisti, „neporočna dijeca Božija“ usred „nastranog i pokvarenog naraštaja“ u kojem svijetlite kao zvijezde u svemiru...( izdanje „Kršćanske sadašnjosti“); ... sedam zvijezda jesu anđeli sedam crkava ... Jer usne sveštenikove treba da čuvaju znanje i zakon da se traži iz njegovijeh usta, jer je anđeo Gospoda nad vojskama.Fil. 2,15, Otk.1,20,Mal. 2,7.

Ovo obaranje zvezda na zemlju smo dugo pogrešno tumačili kao srednjovekovno progonstvo. Dakle, ono što sotona radi kroz celu istoriju nije ništa drugo nego to što je nekada učinio sa nebeskim anđelima. On prevarom lažnog proroštva duhovno obara vernike i njihove vođe, što je opisano slikom zvezda koje padaju sa neba. Oni koji su bili počastvovani svetlošću otkrivenja Božjeg karaktera, koja je slična svetlosti anđela oko Božjeg prestola, padaju pogaženi na zemlju i postaju slični palim anđelima.

Sredinom 2002. godine desila se jedna strašna nesreća iznad Bodenskog jezera. Naime, avion koji je iz Ciriha prevozio posebno nadarenu decu, pobednike takmičenja u znanju, natrag njihovim kućama u Rusiju, sudario se u vazduhu sa jednim transportnim avionom. Pilot je dobio upozorenje kroz posebnan uređaj postavljen da signalizira mogućnost kolizije, ali ga je umirila kontrola leta tvrdnjom da ne može da dođe do toga i da slobodno nastavi let istim kursom. Nakon par minuta, avion se od udara zapalio i raspao u vazduhu. Jedna svedokinja koja je te noći potresni prizor posmatrala sa svog balkona, kroz suze je izjavila novinarima: „Ta deca su kao goruće zvezde pali sa neba na zemlju“.

Tragični duhovni pad i smrt hrišćana, i njihovih vođa koji su tako dugo izbegavali pozive nebeske ljubavi, i nastavljali po svom kursu izazvalo je prevarno delovanje malog roga. Samo Gospodnja reč može da nam rasvetli dubinu strahote današnjeg otpada u Božjoj crkvi. Veličina ove izdaje se vidi najbolje iz činjenice da je opisana isto kao i prva pobuna protiv Boga od strane sotone. Otpad među nama se ne meri ni sa jednim drugim u istoriji. Radi se o najvećoj pobuni protiv Boga u istoriji ove planete, koja prevazilazi čak i izdaju od strane jevrejskog naroda u vreme Hrista.

20. Šta se dešava dalje?

U Dan. 8,11-14 opis prati delovanje ove sve moćnije religijske sile koja ide protiv poglavara vojske, Isusa Hrista, Kneza nad knezovima (st.25), kao i protiv Njegovog „svetog stana“ i protiv Njegove istine. Ovde se pominje i jedan važan deo službe u Svetinji-svagdašnja (svakidašnja služba), kao napadnuta. Sotona u slepoj mržnji pokušava da izbriše svaki spomen Hristov među nama. U četrnaestom stihu je dato vreme za koje se veže ova Danilova vizija, kao vreme u kojem je otpočelo čišćenje nebeske svetinje, 1844. godine, koje ni do danas nije završeno.

21. Da li je 1844. godine završeno i sa napadom na svetinju, narod svetinje, istinu,  delove službe u Svetinji i samog Isusa Hrista? Da li je srednjovekovni otpad prestao osnivanjem Crkve ostatka, Zajednice adventista sedmog dana, kojoj je 1844. ponovo otkrivena istina o Hristovoj službi u Svetinji, i prelazak u Svetinju nad svetinjama? Možemo li biti uvereni da pokušaji prevare rimske crkve, koja sve više predvodi celokupno otpalo hrišćanstvo, dolaze samo do granica jedine Zajednice Božjeg naroda, koja priznaje Božji autoritet držanjem svih zapovesti i okuplja narod koji danas shvata svoje sadašnje dužnosti okupljen u veri oko nebeskog Svetišta u velikom Danu pomirenja?

Upravo ova proročanstva nam govore suprotno. Otpad se javlja u redovima same Zajednice. Pomenuti redovi iz Danilove knjige, kao i drugi dokazi iz Svetog pisma, imaju vezu sa našim vremenom, vremenom posledka. Prorečeni otpad može da dostigne potpune razmere samo u narodu kojem je poznata služba u Svetinji i Hristova posrednička služba čiji su delovi jasno opisani u proročanstvu. Od Svetinje može da otpadne samo onaj ko je tamo bio, nastavao verom. Nakon što se istina o Svetinji izgubila u toku srednjovekovnog otpada, ponovo je otkrivena istina da deca Božja čija su imena zapisana u „životnoj knjizi Jagnjeta“ verom tamo prebivaju kao što je rekao Isus:..i gdje sam ja ondje i sluga moj nek bude. Jov.12,26

Da pristupimo dakle slobodno k prijestolu blagodati, da primimo milost i nađemo blagodat za vrijeme kad nam zatreba pomoć... Imajući dakle slobodu, braćo, ulaziti u svetinju krvlju Isusa Hrista, putem novijem i živijem; Koji nam je obnovio zavjetom, to jest tijelom svojijem, I sveštenika velikoga nad domom Božijim: Da pristupamo s istinijem srcem u punoj vjeri, očišćeni u srcima od zle savjesti, i umiveni po tijelu vodom čistom; (Jev.4,16; 10,19-22)

Danilova proročanstva o ukidanju svagdašnje i postavljanju gnusobe pustošne imaju vezu sa Hristovim govorom iz Mat.24. U petnaestom stihu Isus govori upravo o tim stihovima, čija ispunjenja treba gledati u ovo vreme:

Kad dakle ugledate mrzost opušćenja, o kojoj govori prorok Danilo, gdje stoji na mjestu svetome (koji čita da razumije)...

Imamo veliki broj drugih proročanstava koja opisuju otpad od vere u krilu Božjeg naroda. U Solunjanima poslanici drugoj proroštvo daje mesto, događaj i vreme.

Mesto- Crkva Božja, Hram Božji;

Događaj-otpad, pojava čoveka bezakonja (antihrista);

Vreme-počevši od vremena ranog hrišćanstva sve do Hristovog dolaska (st.9).

Da se ne date lasno pokrenuti od uma, niti da se plašite, ni duhom ni riječju, ni poslanicom, kao da je od nas poslana, da je već nastao dan Hristov. Da vas niko ne prevari nikakijem načinom; jer neće doći dok ne dođe najprije otpad, i ne pokaže se čovjek bezakonja, sin pogibli, Koji se protivi i podiže više svega što se zove Bog ili se poštuje, tako da će on sjesti u crkvi Božijoj kao Bog pokazujući sebe da je Bog. Jer se već radi tajna bezakonja, samo dok se ukloni onaj koji sad zadržava. Pa će se onda javiti bezakonik, kojega će Gospod Isus ubiti duhom usta svojijeh, i iskorijeniti svjetlošću dolaska svojega; (2 Sol. 2,2-4,7.8)

22. Zapazimo da Hristos ubija bezakonika, koji u vreme Njegovog dolaska sedi u Božjoj crkvi. Dakle pred Hristov dolazak imamo otpad u Božjoj crkvi.

U 2 Pet.2. i 1 Jov.2,18.19, nalazimo isti opis koji potiče od jednog izvora, Hristovog upozorenja o otpadu u poslednjim danima.

Dan. 9, 26 kaže da će biti „do svršetka rat i određena pustošenja“.

Vidimo da rad papske sile dostiže svoj vrhunac u poslednjim danima istorije u poslednjoj Zajednici Božjeg naroda-Crkvi adventista sedmog dana.

Sotoni je stalo da putem svojih zastupnika i onih koji su izdali svoj zavet i prebegli iz vojske Gospodnje u njegovu vojsku, zavlada u adventnoj Zajednici. Nema smisla ovo proročanstvo vezivati za pojavu bezakonika u katoličkoj ili bilo kojoj drugoj zajednici jer bi to značilo da je ta crkva Božja zajednica poslednjeg vremena. Sotona je uvek pokušavao da svoj tron postavi usred Božje crkve, od Edema preko Izraela do naših dana.

…i vrativši se složiće se s onima koji ostavljaju sveti zavet .I vojska će stajati uza nj, i oskvrniće svetinju u gradu, i ukinuti ( žrtvu) svagdašnju i postaviće gnusobu pustošnu. I koji su bezbožni prema zavetu, on će ih laskanjem otpaditi; Dan 11,30-32

...i naraste vrlo velik prema jugu i istoku prema krasnoj zemlji.

23. Kako treba da posmatramo strane sveta u proročanstvu?

Crkva ostatka je, neka je za to samo hvala Bogu, rasprostranjena na svim delovima planete. Ne bismo mogli da kažemo šta je na jugu, šta na severu. Opet treba da se setimo da je Božji narod danas okupljen, u Duhu, oko nebeske Svetinje. Vidimo da i su i otpali vernici kojima su imena zapisana u knjizi, isto tako oko Svetinje, ali da bi je napali i oborili. Razumimo ovo u Duhu da svojim grehom, čovek koji uzima na sebe ime adventiste, prlja Svetište, a upornim ostajanjem u grehu postaje neprijatelj Božjeg stana i samog Poglavara svešteničkog Isusa Hrista, kao vojnik neprijateljske vojske. Činjenica da proročanstvo stavlja celu vojsku na stranu otpadničke sile pokazuje da se ogromna većina adventista nalazi u otpadu, kao što i sama poruka Laodikejskoj crkvi govori.

Svetinja, koja nije samo sama građevina već i sam Izrael, narod Božji oko nje, je poprište velike bitke, u kojoj ima mrtvih, ranjenih, izdajstava i junaštava.

Zemaljska svetinja koja slika nebeske stvarnosti bila je postavljena po pravcu istok-zapad. Sa istočne strane je bio ulaz, a nakon toga ispred samog šatora, nalazili su se prvo žrtvenik, pa umivaonik. U šatoru sa severne strane je bio sto sa postavljenim hlebovima, a sa južne sedmokraki svećnjak. Na zapadnoj strani je bilo najsvetije mesto-Prebivalište Slave, sa kovčegom zaveta, a ispred same Svetinje nad svetinjama. odeljene zavesom je stajao kadioni oltar.

Ako je pravac napada jug, a zatim istok, onda mali rog napada sa severa.

24. Napad u pravcu zapada, na samo prestolje milosti će se odigrati u zadnjoj i odlučujućoj fazi ovog rata.

…i ustaće na kneza nad knezovima, ali će se potrti bez ruke.(8,24) …i kad dođe k svome kraju, niko mu neće pomoći. A u to će se vrijeme podignuti Mihailo veliki knez, koji brani tvoj narod; (11,45-12,1)

Onoga trenutka kada napadne na svete zapovesti postavljene u Svetinji nad svetinjama sa zapadne strane, samog Hrista, tada će reagovati sam Zapovednik i brzo privesti bitku kraju. Ovo označava vreme nedeljnog zakona-kojim će konačno, ljudskim zakonima, zapovesti Božje biti označene kao nevažeće.

25. Šta znači za nas činjenica da je Svetište napadnuto sa severa?U knjizi proroka Jezekilja je to ovako opisano:

I pruži kao ruku, i uhvati me za kosu na glavi, i podiže me duh među nebo i zemlju, i odnese me u Jerusalim u utvari Božjoj na vrata unutrašnja koja gledaju na sjever, gdje stajaše idol od revnosti, koji draži na revnost …I reče mi: sine čovječji, podigni oči svoje k sjeveru. I podigoh oči svoje k sjeveru, i gle, sa sjevera na vratima oltarskim bijaše onaj idol od revnosti na ulasku.. Potom mi reče: sine čovječji, vidiš li što ti rade? velike gadove koje tu čini dom Izrailjev da otidem daleko od svetinje svoje? (8,3.5.6)

Bog je preko svojih proroka uvek opominjao na opasnost kada je neprijatelj Božjeg naroda dolazio sa severa, što nije moglo da se vidi drugačije osim posredstvom posebne intervencije Svetog Duha (pr. Jer. 1,13.14). Jezekilja u pomenutom slučaju predstavlja sliku Božjeg naroda u poslednje vreme, koji treba da sagleda veličinu otpada u vodstvu Božjeg naroda i uzroke koji su doveli do toga, koji preti da liši celi Izrailj spasonosnog Božjeg prisustva. On u nadahnuću piše o našem vremenu:

…primiče se kraj, bliži se konac zemlji na sve četiri strane svijeta. (7,2 K.S.)

Sa severa je u svetinji stajao sto sa postavljenim hlebovima, a sa te strane nije bilo ulaza u vreme šatora od sastanka. Otpala hrišćanska sila ulazi “ne na vrata”.

Zaista, zaista vam kažem: ko ne ulazi na vrata u tor ovčij nego prelazi na drugom mjestu on je lupež i hajduk; Jov.10,1

Jevrejska svetinja je bila slika Isusa Hrista i Njegovog dela spasenja. Ograda oko svetinje je bila sva u beloj boji, osim ulaza koji je bio u tri nijanse crvene boje. Ovo je slika služenja Bogu, gde grešnik prima spasenje i oproštenje verom, ulaskom u Hristovu prečistu pravdu. Crveni ulaz predstavlja rane na Hristovom telu kojima se iscelismo, zbog kojih imamo pristup Bogu. Svako drugo bogosluženje ima oblik izdaje i nipodaštavanja Hristove žrtve, i predstavlja hulu i pobunu. Drugim rečima ne može zauvek nositi Hristovo ime onaj ko mu se verom potpuno ne predaje, ne pije Njegove krvi i ne jede Njegovog tela, ko ne priznaje obaveznost svakog datog životnog uputstva, svetog Božjeg zakona. Ne može zauvek biti sveštenik Bogu onaj koji ne uči i ne živi potpuno tako.

Otpalo hrišćanstvo mimoilazi vrata i upada u svetinju sa zlim namerama. Njegova prva meta je sto sa postavljenim hlebovima koji predstavlja duhovnu hranu Izraela, “hlebove prisutnosti” kao što je sam Gospod prisutan kroz svoju Reč u kojoj daje snagu svom narodu. Proročanstvo precizno govori o tome kako deluje ovaj napad u svojim fazama:

I ušavši videh, i gle, svakojake životinje što gamižu i svakojaki gadni skotovi, i svi gadni bogovi doma Izrailjevog behu napisani po zidu svuda unaokolo. I pred njima stajaše sedamdeset ljudi između starešina doma Izrailjevog s Jazanijom, sinom Safanovim, koji stajaše među njima, svaki s kadionicom svojom u ruci, i podizaše se gust oblak od kada. Tada mi reče: Vidiš li, sine čovečji, šta čine starešine doma Izrailjevog u mraku svak u svojoj pisanoj kleti? Jer govore: Ne vidi nas Gospod, ostavio je Gospod ovu zemlju.(Jez.8,9-12)

Ovo je naša duhovna stvarnost. Elen Vajt je više puta naglasila da je Jezekilja pisao za nas. Nečiste životinje su simbol za osobe koje su vođene nečistim duhom. U upozorenju da se ne jede meso od nečistih stvorova u 3. Moj. se daje i duhovna poruka Božjem narodu. U Otk. 18, 1-4 je dato upozorenje da se nema ništa sa Vavilonom koji je postao stan nečistim duhovima, đavolima i nečistim pticama. Isus je rekao da čoveka pogani ono što izlazi na usta. Ovde je mislio ne samo ono što izlazi na naša usta već i ono što izlazi na usta drugih. Dakle, ukoliko u crkvi slušamo nauku koja ima poreklo u pobuni protiv Boga, ne možemo ostati imuni na to. Nečistim duhovima se tako daje prilika da nas onečiste. Ovde se nalazi odgovor na pitanje zašto smao duhovno tako slabi i ne možemo da se izbavimo od greha. U crkvi se odaje poštovanje lažnim naukama i teorijama.

26. U crkvi imamo pogrešno bogosluženje-kađenje antihristu i kompletan otpad duhovnog starešinstva. Broj sedamdeset predstavlja tu puninu, i govori nam da je kompletan organizacioni sistem u crkvi na strani zla.

Ova slika takođe predstavlja prihvatanje samih nosioca lažne nauke od strane starešinstva u crkvi. Ispunjenje ovog proročanstva možemo videti i u udruživanju sa otpalim hrišćanstvom u obliku različitih ekumenskih saveza. Sveto pismo jasno kaže da “ko se sa bludnicom udruži postaje jedno telo sa njom.”

U ogradi Svetišta Gospodnjeg napravljena je rupa kroz koju su provalili duhovi tame i pakosti ispod neba.

27. Pravac napada na svetinju ide dalje prema istoku. Tu se nalaze umivaonik i žrtveni oltar.

Umivaonik. Uspeh nečistih duhova da u crkvi obezvrede biblijsko krštenje, koje simboliše ovaj deo svetišta, ogleda se u sledećem proročkom iskazu Jezekilje:

I reče mi Gospod: Sine čovečji, pazi srcem svojim i vidi očima svojim i slušaj ušima svojim šta ću ti kazati za sve uredbe doma Gospodnjeg i za sve zakone Njegove; pazi srcem svojim na sve ulaze u dom i na sve izlaze iz svetinje. I reci odmetničkom domu Izrailjevom: Ovako veli Gospod Gospod: Dosta je gadova vaših, dome Izrailjev, što uvodiste tuđince neobrezanog srca i neobrezanog tela da budu u mojoj svetinji da skvrne dom moj, i prinosiste moj hleb, pretilinu i krv, i tamo prestupaše moj zavet osim svih gadova vaših; (Jez. 44,5-7)

Otpala vojska unižava zavet krštenja svojim delovanjem. Mi smo svedoci toga danas koliko je malo potrebno da bi neka osoba postala član Crkve i krstila se. Ne ispituju se duhovni rodovi u životu obraćenika, a kriterijumi koje postavlja Božja reč kroz Pismo i Duha Proroštva se umanjuju i iskrivljeno predstavljaju. Danas se mnogi hvale brojem krštenja u Crkvi i čak se govori o izlivanju poznog dažda. Ovo je velika zabluda, i možemo da žalimo ljude koji se primaju u zajednicu tako polovično poučeni i neobraćeni. Nemojmo zaboraviti da je i otpali Izrael bio u stanju da evangelizira i da je to činjeno sa istom velikom revnošču:

Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što prohodite more i zemlju da bi prisvojili jednog, i kad ga prisvojite, činite ga sinom paklenim, udvoje većim od sebe. (Mat.23,15)

Sotonina je namera da nebraćeni ljudi budu članovi Crkve. Učenje je Novog zaveta da u Hristu ne može da bude zajedništva sa vernicima koji hlade u ljubavi i otpadaju, kakvo god ime oni nosili. Formaliste treba izbegavati kao najopasnije i najgore ljude na svetu (1. Kor.5.), kao one koji su doneli svoju konačnu negativnu odluku po pitanju Isusa i na takvom odstojanju moliti se za njihovo pokajanje i obraćenje. Ljude ovog sveta zbunjuje primer nedoslednih vernika. Da su se načela istine izlagala kako treba mnogi koji su sada ugledni vernici nikada se ne bi ni krstili. Sa druge strane crkva bi bila puna poštenih i pravih ljudi.

28.Svakidašnja služba koja se obavljala na žrtvenom oltaru simboliše stalno prisustvo i potrebu Božje milosti koja je data narodu na osnovu Hristove žrtve „kao bezazlena i prečista Jagnjeta“. Ovo je napadnuto. Ovaj dugovekovni napad na Hrista i Njegovu službu svoj krajnji cilj dostiže uklanjanjem “svakidašnje žrtve” tj. samog Hrista koji je naša svakidašnja žrtva. Svakodnevno i stalno sleđenje Njega i priznavanje Njega kao ličnog Spasitelja i gajenje zajedništva sa Njim kao jedini uslov duhovnog života, se u pogrešnom verskom sistemu lukavo zaobilazi i ne praktikuje. Nema veće štete od ove. Hristos je uklonjen iz svoje Crkve.

29.To su razlozi zašto se data pravednost Hrista ne traži i uračunata gubi. Mogu li se pronaći reči koje mogu da opišu dubinu i širinu bezakonja koje sadrži služba Bogu kojoj nije u centru ovo delo ljubavi na krstu Golgote? Može li se izmeriti šteta od samo jedne jedine formalističke propovedi, gde nije svako oko prikovano da gleda u veri ove prizore, gde nije iznesen odlučujući poziv na život ili smrt celom ozbiljnošću u senci Getsimanije?

30. Ovo se potpuno slaže sa onim što je predvidela Elen Vajt. Mnogi su se u ovo vreme potrudili da sakupe citate Duha proroštva kroz Elen Vajt, u kojima ona nagoveštava događaje o kojima smo pisali u predhodnih par tačaka. Na to se zasada obraćalo malo pažnje, jer je velika većina nosioca ovih citata propuštala da se posveti Bogu kao što je to Elen Vajt. Iz njenih usta je to jednostavno drugačije zvučalo. Neki drugim rukama nošena, ta upozorenja su izgubila silu. Međutim, postoje stvari koje je ona videla u tom pravcu, ali joj Bog nije dozvolio da govori o njima (videti kraj poglavlja „Božji pečat“ u petoj svesci Svedočanstava za zajednicu). Očito je da je sve ovo trebalo da se odigra, da bi smo tek onda to prepoznali.

31. „Grozota pustoši na mestu svetom“.

Već smo pomenuli da će u zadnjoj fazi ove bitke biti napadnut i sam presto milosti, Svetinja nad svetinjama, sam Poglavar vojsci. Kako ovo razumemo u simbolici svakidašnje službe?

Znamo da se tamo nalazi kovčeg zaveta koji je Jovan video u Otk.11,19. Tu su deset svetih zapovesti. One predstavljaju metu napada na toj zapadnoj strani Svetinje. Ukoliko bi Sotona oborio Božji zakon u samoj Hristovoj crkvi, On bi potpuno uspeo u svojim namerama. Nakon sveopšteg otpada, tako bi njegova tvrdnja da je zakon nepravedan i da su merila suviše visoka dobila praktičnu potvrdu. On neće pokušati samo da putem svetovnog zakonodavstva stavi Božji zakon van snage. To je tek okvir za pravi pokušaj da se Božji zakon stavi van snage u Crkvi adventista sedmog dana. Ovo je najuži smisao onoga što je Danilo video a Hristos ponovio: Grozota pustoši na svetom mestu.

Kada nedeljni zakon bude prihvaćen u formalnoj Zajednici adventista sedmog dana, ovo je znak konačnog kraja. U ovom trenutku će se konačno podići Hristos da izvojuje pobedu u poslednjoj bici istorije ovog sveta.

…i ustaće na Kneza nad knezovima, ali će se potrti bez ruke…Ali će ga glasovi sa istoka i sa severa smesti, te će izaći sa velikim gnevom da pogubi i zatre mnoge. I razapeće šatore dvora svog među morima na krasnoj svetoj gori; i kad dođe k svom kraju, niko mu neće pomoći. A u to će se vreme podignuti Mihailo, veliki knez, koji brani tvoj narod; i biće žalosno vreme, kakvog nije bilo otkako je naroda do tada; i u to će se vreme izbaviti tvoj narod, svaki koji se nađe zapisan u knjizi.(Dan.9,25b;11,44-12,1)