Propoved E.Vagoner-Rim1.

Propovedi E.J.Wagonera na Generalnoj konferenciji 1891

Rimljanima 1 glava


Ova knjiga je jedna od najlepših u Bibliji. U šesnaest mogućih lekcija pred nama moći ćemo samo da na najkraći način, uopšteno, dotaknemo glavne konture ove knjige. Možemo očekivati da pronađemo stvari koje ne razumemo, kao što ne razumemo kako beskrajni Bog održava svemir preko Njegove moćne reči. Mi verujemo ono što ne razumemo, jer Bog tako govori. Tako nas predstojeće proučavane Biblije postavlja tamo gde Bog može da nam otkrije I objasni tajne Svoje reči.

Glava 1, 1-15. Ovih petnaest stihova su uvod, prvih sedam sadrže pozdrave, ostalih osam su lična objašnjenja. Međutim, u ovim stihovima su neki od nabogatijih odlomaka Biblije, kao dvanaesti stih gde Pavle izlaže da očekuje ne samo da služi toj crkvi kojoj dolazi u posetu, nego da bude poslužen od njene strane, i on i crkva su bili utešeni njihovom “uzajamnom verom”. To ne znači da postoji jedno stanje crkve u kome propovednik mora trošiti energiju u borbi protiv pogrešaka i i u sređivanju razlika među braćom.

Stihovi 16 i 17. Ovde imamo tekst poslanice. Cela knjiga je samo objašnjenje ovih stihova.
U ostatku ovog poglavlja, imamo izjavu da Božja pravda kažnjava zle ljude i dovodi do posledice odvajanja od Boga. Skloni smo da pomislimo nešto poput ovoga: da mi imamo vest trećeg anđela sastavljenu od sistema istina koja sadrži tačke kao što je zakon, subota, priroda čoveka, Hristov dolazak itd..., i da ovome dodajemo malo jevanđelja, ideju o opravdanju verom. Postoji samo jedna nauka koja treba da se propoveda, to je jevanđelje Hristovo. Marko 16, 15. 16. To je naš zadatak. Oni koji veuju jevanđelje biće spaseni. Ima li nešto pored jevanđelja što trebamo naučavati? To “je sila Božja na spasenje svakome koji veruje”. Šta više trebamo pored spasenja? Šta više možemo tražiti?
Jevanđelje donosi pravednost. Pravednost Božja je ono što Bog radi, to je Njegov put. Da bismo bili u harmoniji sa Njim trebamo učiniti Njegov put našim sopstvenim. Jevanđelje nam otrkiva taj put ( Rim. 1, 17 ), i ne samo to, nego da je to sila Božja koja izvršava Njegov put u nama. Biblija je iskaz Božjeg puta, i on je sumiran u deset zapovesti, koje su izraz Njegove pravednosti. Isaija 51, 6.7. U Mateju 6, 33, Isus objavljuje ovu pravdu kao ono što nam je jedino potrebno. Zašto? Pravenost je život i čovek koji ima Božju pravednost ima sve na ovom svetu i svetu koji će doći.

Stih 17. Ovde imamo pravdu kroz veru. “A pravednik će od vere živ biti”. Ništa drugo nije potrebno? Zar ne i od vere i od dela? “Ništa ne dodaj k rečima Njegovim, da te ne ukori i ne nađeš se laža.” Priče 30, 6. Biti prevednik znači biti pravedan, a pravedan čovek će činiti pravedna dela. To je plod pravednosti. Ali kako on čini ova dela? Verom. Jovan 6, 28. 29. “Ovo je delo Božje da verujete onoga koga On posla.” Moguće je da imamo skučene pojmove o tome šta je vera.
“A pravednik će od vere živ biti.” Ovde je izložena cela stvar. Ništa se ne može dodati propovedanju pravde Božje kroz veru Isusa Hrista. A šta je sa ovim doktrinama kao što je subota, besmrtnost, itd.? Pošto je “carstvo Božje i Njegova pravednost” jedino što je potrebno i pošto ne postoji ništa nevažno u Bibliji, sve ove doktrine su jednostavne podeljene linije koje se oslanjaju na ovu jednu – sve su sabrane u nauku o opravdanju verom. Ne možemo propovedati ništa drugo, jer sve što je izvan ovoga je greh.

Stih 18. Gnev se otkriva protiv onih “koji drže istinu u nepravdi”. Povežite ovaj stih sa poglavljem 10. stihom 3. Bog je živi Bog. Njegov presto je živi presto. Postoji voda života i drvo života – sve je život. Stoga i Njegova pravda koja je aktivna je život. Neki ljudi neuki u ovoj pravednosti, odbijaju da joj se potčine i pružaju joj otpor. Bog će kazniti ljude. Zbog čega? Zato što su sebe izjednačili sa nepravdom. Ona je prodrla u njih i kada ona odlazi – jer greh mora biti uništen – ona ih uzima sa sobom. Ovo jednostavno znači da Bog ne ugađa ljudima.
Stih 19 i 20. Da li je Bog nepravedan? Ne, od kad je stvaranje, Njegova dela svedoče o Njemu. Mnogi ne znaju da svet nije mogao nastati sam od sebe, samo se “mogao poznati”.

Stih 21-32. Kako dolazi do toga da ljudi prestaju da znaju? Oni znaju toliko puno. “Kad se građahu mudri poludeše.” Najnerazboritija stvar na svetu je ljudski razum. Kaže se da je on ludost prema Bogu. 1. Kor. 1, 19-31.
Pavle kaže da ljudi koji čine stvari koje su opisane u narednom delu ovog poglavlja kojeg proučavamo znaju da zaslužiju smrt i da ne možete naći ljude koje to ne znaju. Paganizam o kome Pavle govori, kao što je prikazano u Atini ili negde drugde, nije nepoznavanje stvari ovoga sveta. On obuhvata ljude čija se dela i nauka danas proučavaju. Čovek može znati bez Boga, kao što zveri mogu znati, i gde je razlika osim u položaju? Ne postoji mudrost odvojena od Boga. To je ono na šta Pavle misli kada govori “Čuvajte se da vas ko ne zarobi filozofijom i praznom prevarom, po kazivanju čovečijem, po nauci sveta, a ne po Hristu.” Pogledajte takođe 1. Kor. 1, 18. i Kol. 2, 3.
Čuli smo ono što se govori o “prirodnoj moralnosti” i “naučnoj moralnosti” – moralnosti koja je uobičajena za sve ljude. To je ono što Pavle opisuje. To je paganizam. Popularna ideja o tome šta je paganizam je netačna. Paganin je čovek koji ne poznaje Boga. On može biti religiozan ali Bog nije izvor njegove mudrosti. U Marku 7, 22, 23, Isus otkriva izvor “prirodne moralnosti”. Srca svih su ovakva; mi smo načinjeni od jedne krvi da živimo na zemlji. Pagani su ljudi koji čine stvari o kojima govori Pavlovo prvo poglavlje, gde god da žive. Ljudi koji u USA ili u Engleskoj slede vodstvo svog prirodnog srca ( Galatima 5, 19-21 ) nisu bolji od onih koji čine iste stvari u Kini.
Uporedite 2. Tim. 3, 1-7 sa ostatkom Rimljanima 1. Oni su skoro potpuno isti. To znači da ljudi u poslednje dane će biti otvoreni pagani – predavaće se delima tela. Ovo pomaže da se obajsni mnoge napomene (reference) u Starom Zavetu, u kojima Bog govori o sudu nad paganima. To znači da svi oni koji će biti uništeni će biti pagani. Ko su pagani? Rim. 2, 1: “Ti koji sudiš činiš iste stvari.” Da li smo ikada činili nešto što bi nas bilo sramota da o tome pričamo? U čemu smo mi različiti od pagana? Ove je dovoljno široko područje za jevanđelje. Sramotno je govoriti o onim stvarima koje smo činili u tajnosti, ali “se ne stidim jevanđelja Hristova, jer je sila Božja na spasenje svakome koji veruje.”
(Prevod K.N.)